Quantcast

Crnjanski - poezija ili proza?

Prisoner

Elita
Poruka
20.991
Poezija......;-)

Mizera


Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko naseg vrta bednog
fenjeri.
Dal' noc na tebe svile prospe?
Jesi li se digla medju gospe?
Gde si sad Ti?

Volis li jos nocu ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima ko u mrtvackom sanduku
sto skripi.

da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
o, ne budi, ne budi sretna,
bar Ti mi, Ti.
O, ne voli, ne voli nista,
ni knjige, ni pozorista
ko uceni.Kazes li nekad, iznenada,
u dobrom drustvu, jos i sada,
na cijoj strani si?

O, dal' se secas kako smo isli,
sve ulice nocu obisli,
po kisi?
Secas li se, nocne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.

Stid nas bese domova cvetnih,
zarekli smo se da cemo ostati nesretni
bar ja i Ti.
u srcu cujem grizu misa,
a pada hladna, sitna kisa.
Gde si sad Ti?
 

Prisoner

Elita
Poruka
20.991
Vetri


Ne grli cvetne poljane moj glas.
Nikad me nisi čula još da ječim,
nikad me nisi videla da klečim,
nikad u mojim očima pljusnuo nije
begunac talas.

Daleko je ono što, daleko,
što moje zdravlje pije.
Često zazvoni u noći, mirisno i meko.
Često je kao sunčana morska stena,
na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir.

Smrt moja zavisi od pevanja tica,
a nemam ja doma, ni imena.
Daleko negde stoje vite jele, snežna lica,
radi njih mi je majko drago da si poštena.

Moje vruće usne ne žude više
živa devojačka prebela tela.
Noću kad lutam u senci grada,
kraj raspeća, baština i groblja,
ne žudim za sinom,
ne odanem za roblja.

Vetri će mesto mene kličići da jezde.
u vrtlogu kamenja i neba pašće, krikom,
u zavejane, mlade jele, i posuće im krila,
dahom našim, što će se slediti u zvezde,
negde... gde nisam bio... i gde nisi bila.

Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi,
disaće jele što disasmo mi
i stišaće zvezde osmehom i snagom,
što ih je vetrova talas,
odneo sa nas, odneo sa nas.
 

Prisoner

Elita
Poruka
20.991
Na ulici



Kad svetiljke sinu
i ulice pođu u visinu,
u tami stojim ja
Na svemu što dođe
moj osmeh zasija.

Nestanu boli okovi i laž,
od mog pogleda zavisi sva draž
svega što prođe.
Žene prolaze i oblik gube,
smeše se, pa mi priđu da me ljube,
a ja im novu senku dam.

I dok tio zamagli noć
ulice pune seni,
ja imam neba bezgraničnu moć,
svi boli sveta skupe se u meni.

Ko cvetići beli sa meseca
rađaju se po ulici deca.
Od osmeha mog umire dan,
i svakog koga pogledam
stiže moja sudba sreća i an.

Kad mahnem rukom neotice
nove zvezde sinu.
Tad sjajan tužan ceo grad
liči na moje lice.

Svi idu u nebo da me vide
po ulici zvezda i srebra.
Ja stojim raspet sam na zidu,
a Mesec mi blago probada rebra.
 

Prisoner

Elita
Poruka
20.991
Ljubavnici


Niko nas nece podeliti vise,
na dobre i gresne.
Tajni smo kao grane snezne,
a sve sto je staro u ljubavi,
place sve tise.
Jos malo samo, pa cemo
sumorni, sa osmehom tuznim,
u strastima ruznim, stati,
bolni, bledi, umorni.
U bilju, ili necem drugom,
mocnom, nad proplankom jedne sume mlade,
naci cemo opet svoje nade.

U mirisnom nebu nocnom.
Nade svih koji se bolno smese.
I, kad, opet, kao vecni cvet,
nad telima umornim, nebesa zaplave.
I zagrljaj opet bude svet,
kao zlato oko svete glave,
sa tamjana mirisom sumornim,
necemo znati koji greh to bese,
medju gresima sto ko oblaci plove,
sto nam ta tela i duse dade divne i nove.
 

Prisoner

Elita
Poruka
20.991
Ljubav


Vec prvi put kad si zbacila odelo
smesan mi bese tvoj pogled ohol.
Vec prvi put mi ljubav bese samo bol.

Vec prvi put mesto da slusah
u zoru kako se topis kao sneg,
ja jurnuh u sume gde upada breg,
i grane sto pokrajah jecahu
kao moja dusa.

U njima sam krio obraze moje
tople od tvojih grudi.
Neznije no ruke tvoje
biljke sam pozno po stisku.

Strasnije nego na tvoje grudi
pao sam na njih,
u bludnom,bezumnom vrisku.
 

Prisoner

Elita
Poruka
20.991
Život


Sve to ne zavisi od mene.


Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.


I, vidis, to utesi me.


Ne zavisi od mene.


Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.


Ne, ne od mene.


Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.
 

Prisoner

Elita
Poruka
20.991
Smiraj


Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...


Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.


Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.


Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.
 

Prisoner

Elita
Poruka
20.991
Priča


Secam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Sucajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oci i cutim.

Kad bagrem dogodine zamirise,
ko zna gde cu biti.
U tisini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad vise.
 

2good4cyber

Zainteresovan član
Poruka
422
Ljudi, nemoj da ste tako škrti na rečima. :)
Kratko i odsečno: ''poezija'' - ''proza''. :)

Dajte malo više - zašto poezija, zašto proza... Življe to malo! :lol:
I to sto kazes! :)
Crnjanski je napisao zavidan broj fantasticnih pesama ( "Lament nad Beogradom" mi je omiljena). Ipak, vise mi se dopada njegova proza. Ne bih mogla da nadjem neki konkretan razlog, mozda zato sto se takve stvari ne mogu uvek u potpunosti ni objasniti :D Smatram da njegove pesme i proza cine jedno izuzetno jedinstvo, te je najbolje citati ih uporedo;)
A sada mi dodje malo i zao sto sam rekla samo "proza".

Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.


Ti, medjutim, siris kao labud krila,
zaborav, na Dunav i Savu, dok spavaju.
Ti budis veselost, sto je nekad bila,
kikot, tu, i u mom kriku, vrisku, i vapaju.
U Tebi nema crva, ni sa groba.
Ti blistas, kao kroz suze ljudski smeh.
U Tebi jedan orac peva, i u zimsko doba,
prelivsi krv, kao vino, u novi meh.
A kad mi klone glava i budu stali sati,
Ti ces me, znam, poljubiti kao mati.

Sada i oni kojima je manje poznato njegovo stvaralastvo znaju zasto ;)
 

Top