Crna smrt u srednjevekovnoj Srbiji

[nenad1978]

Crna smrt bila je pandemija koja je harala pogotovo Evropom u srednjem veku, odnevši živote 75-100 miliona ljudi, odnosno oko polovinu ili trećinu tadašnje evropske populacije. Većina naučnika smatra da je Crna smrt bila pandemija kuge, dok neki smatraju da je bio virus sličan eboli. Analiza drevne DNK žrtava bolesti u Evropi je utvrdila da je odgovorni patogen bakterija Yersinia pestis. Crna smrt nastala je u Kini 1334. godine, da bi se potom polako širila na zapad. 1346. stigla je do Egipta, Sirije i zatim Krima, a 1347. do Konstantinopolja, Sicilije i zatim južne Evrope. 1348. stigla je do Francuske, Holandije, Nemačke i Engleske, a 1349. do Skandinavije i Rusije.

Prema ovim procenama Crna smrt je u Srbiji otprilike vladala za vreme vladavine kralja/cara Stefana Uroša IV Dušana Nemanjića.

Zbog svoje velike smrtnosti, Crna smrt je izazvala opštu paniku. Ljudi nisu znali odakle bolest dolazi niti kako je zaustaviti. Tražeći uzrok, mnogi su verovali da je Crna smrt Božija kazna. Međutim, pošto Crkva nije mogla da objasni i zaustavi bolest, mnogi su postali ravnodušni prema njoj i živeli po filozofiji da treba živeti što bolje dok te bolest ne pogodi, ignorišući tako savete lekara o izbirljosti što se tiče hrane i pića i izbegavanja suvišnog kontakta s ljudima. Neki su tvrdili da je uzrok bolesti natprirodan i da se prenosi vetrom, pa je trebalo ostati u kućama i zatvarati prozore. Neki su krivili Jevreje, što je rezultovalo u progonstvo istih.

Da li neko ima više podataka o Crnoj smrti u tadašnjoj srednjevekovnoj Srbiji?
Koliko Srba je izgubilo život, ako je u celoj Evropi izgubilo život 75-100 miliona ljudi?

 

[Poznavalac stvari]

Crna smrt bila je pandemija koja je harala pogotovo Evropom u srednjem veku, odnevši živote 75-100 miliona ljudi, odnosno oko polovinu ili trećinu tadašnje evropske populacije. Većina naučnika smatra da je Crna smrt bila pandemija kuge, dok neki smatraju da je bio virus sličan eboli. Analiza drevne DNK žrtava bolesti u Evropi je utvrdila da je odgovorni patogen bakterija Yersinia pestis.[2] Crna smrt nastala je u Kini 1334. godine, da bi se potom polako širila na zapad. 1346. stigla je do Egipta, Sirije i zatim Krima, a 1347. do Konstantinopolja, Sicilije i zatim južne Evrope. 1348. stigla je do Francuske, Holandije, Nemačke i Engelske, a 1349. do Skandinavije i Rusije.

Prema ovim procenama Crna smrt je u Srbiji otprilike vladala za vreme vladavine kralja/cara Stefana Uroša IV Dušana Nemanjića.

Zbog svoje velike smrtnosti, Crna smrt je izazvala opštu paniku. Ljudi nisu znali odakle bolest dolazi niti kako je zaustaviti. Tražeći uzrok, mnogi su verovali da je Crna smrt Božija kazna. Međutim, pošto Crkva nije mogla da objasni i zaustavi bolest, mnogi su postali ravnodušni prema njoj i živeli po filozofiji da treba živeti što bolje dok te bolest ne pogodi, ignorišući tako savete lekara o izbirljosti što se tiče hrane i pića i izbegavanja suvišnog kontakta s ljudima. Neki su tvrdili da je uzrok bolesti natprirodan i da se prenosi vetrom, pa je trebalo ostati u kućama i zatvarati prozore. Neki su krivili Jevreje, što je rezultovalo u progonstvo istih.

Da li neko ima više podataka o Crnoj smrti u tadašnjoj srednjevekovnoj Srbiji?
Koliko Srba je izgubilo život, ako je u celoj Evropi izgubilo život 75-100 miliona ljudi?

Мало у односу на укупну популацију.
Куга је највише захватила равничарске и приморске крајеве, док је већина планинских крајева у Европи остала поштеђена.

 

[nenad1978]

O caru Dušanu i kugi

Nakon osvajanja Epira, Dušan se okrenuo prema Tesaliji u kojoj je namesnik bio nećak Jovana Kantakuzina, Jovan Anđeo. Međutim, 1347. godine ovim oblastima harala je epidemija kuge koja je usmrtila mnogo ljudi, između ostalih i Jovana Anđela. Dušan je iskoristio situaciju i 1348. je brzo zaposeo ovu oblast. Neki gradovi su pružili otpor, dok su drugi dobrovoljno prilazili Dušanu. Dušanov namesnik u Tesaliji postao je vojskovođa Preljub.

Po okončanju sukoba sa Ugarskom, Dušan se okrenuo južnim krajevima svoje države. Zimu 1354/55. proveo je u Seru, a kasno proleće i leto u Krupištima na desnoj obali Bregalnice. Tokom poslednjih meseci života bio je prinuđen da pošalje jednu vojnu ekspediciju u Dalmaciju. Njegova sestra, Jelena, bila je udata za Maldena Šubića, hrvatskog velikaša, koji je umro od kuge 1348. pa je Jelena morala da se brine o odbrani porodičnih poseda Omiša, Klisa i Skradina.

Na Hilandaru je 1347. godine boravio Car Dušan Silni. Sklanjajući se od kuge, poveo je sa sobom svoju ženu, dete i svoju svitu. Vođen mišlju da je Sveta Gora jedino tle koje molitvom može da se "odbrani" od kuge, odlučio je da tamo boravi neko vreme. I stvarno, u to vreme dok je kuga harala Balkanom, Sveta Gora je bila jedino mesto do kojeg ta opaka bolest nije mogla da dopre.

 

[Moračanin]

To je bila bakterijska bolest, koja se prenosila sa buva i pacova na čovjeka putem krvi (ujedi).
Ime bakterije si tačno naveo i ona preživi na temperaturi 6-25oC. Zato se u toplijim krajevima ta bakterija brže širila jer je inkubacja 2-3 dana.
Inače je tada u Evropi umrlo 25 miliona lljudi ili 30% populacije.

ps,
U Evropi je tada živjelo 75-100 miliona ljudi i ne da ih je toliko umrlo.

 

[Konstantin Veliki]

Brojka od 75-100 miliona sam i ja cuo ali za Euraziju (sta je i logicno).

 

[nenad1978]

Mnogo opaka stvar, ne ponovilo se, fujjjj

 

[nenad1978]

Meni je zanimljiva činjenica - Dok je da pošast desetkovala Evropu, Srbija je bila najveća ???

 

[Pumpaj Dinstanović]

O caru Dušanu i kugi

Nakon osvajanja Epira, Dušan se okrenuo prema Tesaliji u kojoj je namesnik bio nećak Jovana Kantakuzina, Jovan Anđeo. Međutim, 1347. godine ovim oblastima harala je epidemija kuge koja je usmrtila mnogo ljudi, između ostalih i Jovana Anđela. Dušan je iskoristio situaciju i 1348. je brzo zaposeo ovu oblast. Neki gradovi su pružili otpor, dok su drugi dobrovoljno prilazili Dušanu. Dušanov namesnik u Tesaliji postao je vojskovođa Preljub.

Po okončanju sukoba sa Ugarskom, Dušan se okrenuo južnim krajevima svoje države. Zimu 1354/55. proveo je u Seru, a kasno proleće i leto u Krupištima na desnoj obali Bregalnice. Tokom poslednjih meseci života bio je prinuđen da pošalje jednu vojnu ekspediciju u Dalmaciju. Njegova sestra, Jelena, bila je udata za Maldena Šubića, hrvatskog velikaša, koji je umro od kuge 1348. pa je Jelena morala da se brine o odbrani porodičnih poseda Omiša, Klisa i Skradina.

Na Hilandaru je 1347. godine boravio Car Dušan Silni. Sklanjajući se od kuge, poveo je sa sobom svoju ženu, dete i svoju svitu. Vođen mišlju da je Sveta Gora jedino tle koje molitvom može da se "odbrani" od kuge, odlučio je da tamo boravi neko vreme. I stvarno, u to vreme dok je kuga harala Balkanom, Sveta Gora je bila jedino mesto do kojeg ta opaka bolest nije mogla da dopre.

Nenade, to je stara zabluda. Nije se on sklonio od bubonske kuge, koja u to vrijeme nije bila na nivou epidemije, već se tek javljala (prvi zabilježen slučaj u Carigradu, jedan čovjek od toga umro).
Posjeta je bila politička, ne radi sklanjanja bježeći od nečega, već radi potvrđivanja svojih pretenzija i priprema terena za daljnje faze imperijalne politike.

 

[nenad1978]

Nenade, to je stara zabluda. Nije se on sklonio od bubonske kuge, koja u to vrijeme nije bila na nivou epidemije, već se tek javljala (prvi zabilježen slučaj u Carigradu, jedan čovjek od toga umro).
Posjeta je bila politička, ne radi sklanjanja bježeći od nečega, već radi potvrđivanja svojih pretenzija i priprema terena za daljnje faze imperijalne politike.

Možda je zabluda, nisam 100% siguran - mada malo je toga iz daleke istorije skroz tačno, taj podatak jednostavno stoji skoro svuda pa ...

 

[nenad1978]

Kuga kao jedno od najstarijih bioloških oružja

Kao nijedna druga bolest, kuga asocira na užas. Jedna od najsmrtonosnijih bolesti u istoriji čovečanstva ubila je najmanje trećinu populacije Evrope u 14. veku.
Verovatno je bila i jedno od prvih sredstava biološkog ratovanja. Priča se da su četrdesetih godina 14. veka Mongoli katapultirali svoje ratnike, umrle od kuge, preko zidova grada Kafa na Krimu.

 

[nenad1978]

 

[Moračanin]

Kuge su se riješili najviše sa higijenom i antibioticima te sa trovanjem pacova, buva i komaraca (sve ono što čovjeku pije krv ili ga ubode).
Dakle, treba objaviti rat buvama, pacovima, komarcima..... i kuge nema

Mnogi naučnici upozoravaju, da bi se ova bolest mogla ponoviti ovih godina, jer ljeta postaju toplija i relativna vlaga vazduha viša.
Uslov da se bakterija razvije jeste. temperatura 10-26oC i relativna vlaga >80%.

 

[nenad1978]

DUBROVAČKA KARANTENA – LAZARETI

U vrijeme haranja brojnih epidemija XIV i XV stoljeća, dubrovačka vijeća su imala glavnu ulogu u donošenju posebnih mjera, odredaba i propisa u organizaciji zdravstvene i sanitetske službe u svrhu sprječavanja unosa i širenja zaraznih bolesti u Republici. Sve zarazne bolesti Dubrovčani su nazvali kužne bolesti, a za sve epidemije uveli su pojam «kuga» ili pestilencija, prema latinskoj riječi pestis što znači kuga. Iako su se o zdravlju stanovnika Dubrovačke Republike u vrijeme brojnih epidemija brinuli zdravstveni činovnici, uglavnom pripadnici vlastelinskog staleža, Dubrovčani su zbog važne odluke iz 1377. godine ušli u povijest medicine.

27. srpnja 1377. godine Veliko vijeće donijelo je odluku kojom se «ni domaći ni strani ljudi koji dolaze iz okuženih krajeva ne smiju primiti u grad ni na dubrovačko zemljište dok ne izdrže mjesec dana čišćenja na otoku Mrkanu i Cavtatu». Tom odlukom pod naslovom «Došljacima iz kužnih krajeva se zabranjuje ulaz u Dubrovnik ili okolicu» propisano je da sve osobe koje dolaze iz sumnjivih zaraženih krajeva, odnosno mjesta u kojima su vladale kužne bolesti, moraju provesti 30 dana u izolaciji ili karanteni. Zbog toga su povijesničari dubrovačku karantenu nazivali trentina. Ta odluka zapisana je u dubrovačkoj knjizi zakona «Liber viridis» ili «Zelena knjiga». Zgrada u kojoj se provodila karantena zvala se lazaret ili kontumac.

Prve dubrovačke karantene bili su otočići Mrkan, Supetar i Bobara ispred Cavtata. To su mali, uglavnom goli, nezaštićeni otočići, na kojima se konfinirani ili izolirani (prognani) nisu imali gdje sakriti od kiše, vjetra, hladnoće ili ljetne vrućine. Nije bilo vode, a hrana im se donosila brodicom. Zbog toga su se povremeno i privremeno za njih gradile vrlo trošne i uboge barake (daščare). One su se mogle brzo sastaviti, a u slučaju potrebe (dotrajalosti ili završetka epidemije) vrlo lako razrušiti ili spaliti. Sve do tridesetih godina XV stoljeća, ovi otoci su bili najčešći kontumaci Dubrovačke Republike. Kada na njima više nije bilo mjesta, kao kontumac (karantena) za izolaciju oboljelih i sumnjivih na kužnu bolest, koristili su se otoci na zapadnoj strani Dubrovnika: Koločep, Lopud i Šipan.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Možda je zabluda, nisam 100% siguran - mada malo je toga iz daleke istorije skroz tačno, taj podatak jednostavno stoji skoro svuda pa ...

Da, stoji svuda, čak i u udžbenicima, ali odavno se ponavlja kao netačan. Još prije oko 5-6 godina je istaknuto da je to jedna od najupornijih greški u istoriografiji, tako da prije nije ni moglo prdrti...

Zabluda jeste sigurno, u vrijeme Dušanove posjete Hilandaru ovim prostorima uopšte nema epidemije kuge, a i analizirani su neki izvori još koji ukazuju da je svrha Dušanove posjete bila ipak politička.

 

[nenad1978]

Da, stoji svuda, čak i u udžbenicima, ali odavno se ponavlja kao netačan. Još prije oko 5-6 godina je istaknuto da je to jedna od najupornijih greški u istoriografiji, tako da prije nije ni moglo prdrti...

Zabluda jeste sigurno, u vrijeme Dušanove posjete Hilandaru ovim prostorima uopšte nema epidemije kuge, a i analizirani su neki izvori još koji ukazuju da je svrha Dušanove posjete bila ipak politička.

A jel ima istine da je tada poveo ženu?

 

[Лекизан]

A jel ima istine da je tada poveo ženu?

Жену царицу Јелену јесте водио на Свету Гору и наводно због тога није ни канонизован за свеца.

 

[Bastiani]

Mislim da je razlog zašto nije kanonizovan ozbiljnniji, a to je da je samoinicijativno proglasio patrijaršiju da bi se proglasio za cara. Zaista, Slavene, odakle je taj podatak da je na Svetu goru Dušan išao ne zbog kuge nego iz drugih razloga? Do danas je sačuvano predanje da je njegova žena jedina ženska osoba za koju se zna da je boravila na Svetoj gori, pa ako je tako, to onda govori u prilog tome da je spasavao porodicu od nečega, konkretno kuge.

 

[Moračanin]

Mislim da je razlog zašto nije kanonizovan ozbiljnniji, a to je da je samoinicijativno proglasio patrijaršiju da bi se proglasio za cara. Zaista, Slavene, odakle je taj podatak da je na Svetu goru Dušan išao ne zbog kuge nego iz drugih razloga? Do danas je sačuvano predanje da je njegova žena jedina ženska osoba za koju se zna da je boravila na Svetoj gori, pa ako je tako, to onda govori u prilog tome da je spasavao porodicu od nečega, konkretno kuge.

Tako je - to je jedini razlog i zato je SPC dobila anatemu a Dušan jedini od Nemanjića koji nije proglašen svecem.
Sve ostalo su izmišljotine.

To Slaven 777 odlično poznaje ali neće da kaže istinu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

A jel ima istine da je tada poveo ženu?

Ima.

Mislim da je razlog zašto nije kanonizovan ozbiljnniji, a to je da je samoinicijativno proglasio patrijaršiju da bi se proglasio za cara. Zaista, Slavene, odakle je taj podatak da je na Svetu goru Dušan išao ne zbog kuge nego iz drugih razloga? Do danas je sačuvano predanje da je njegova žena jedina ženska osoba za koju se zna da je boravila na Svetoj gori, pa ako je tako, to onda govori u prilog tome da je spasavao porodicu od nečega, konkretno kuge.

Rekao bih da je utvrđeno da o epidemiji koja zapravo stiže Srbiju može biti govora tek u 1348. godini. U 1347. bolest se tek širi, imamo prvi zabilježeni slučaj u Carigradu i povremeno se počinje javljati po lukama. Pored toga, u toku '48. je kuga pokosila i Jovana Asena, kada je epidemija i izbila, a zapravo njeno razaranje čini se kao da je na neki način išlo na ruku Dušanu u vrijeme osvajanja Vizantije.
Ako se u najgorim epidemijama (stravična traje 1348-1350) Dušan ne sklanja u Hilandar, već to čini u vrijeme kada imamo prve vijesti o tome zapravo? Jednostavno, nekako ne stoji to na nogama. Dodajmo tu i da je car Dušan jasno došao u Hilandar sa državničkim planovima i velikom riznicom koju je dovodio. Njegova posjeta Hilandaru je bila jasno politički motivisana - 1346. godine krunisan je u Skoplju za cara, za šta je priznao i Atos. Njegova posjeta je standardni dio odnosno protužetak njegovih vladalačkih ambicija. Pa sada hajdemo objektivno porazmisliti - je li se on uplašio kuge tako što je bio dalekovid i uvidio da će ta bolest za koju je samo načuo pokositi u skorijoj budućnosti pola Evrope (a činjenica je da Dušan u najgorim momentima epidemije jednostavno čak i vodi ratove [!], radi na zakonodavstvu, izdaje Zakonik, itd...), pa onda odlučio da se skloni u Hilandar i reče Hajde, ionako sam namjeravao otići u Hilandar da ga obnovim i obdarim dosta, možda je ovo najbolja prilika, te na kraju iz njega izlazi okvirno baš kada se epidemija crne smrti rasplamsala - ima li tu neke logike?
Ne kažem da je isključeno (možda imamo jednostavno pogrešnu sliku o njenom širenju na Evropu), ali kugu kao uzrod njegove posjete sve ovo čini prilično malo vjerovatnom.

 

[nenad1978]

Možda samo nije tačna jedna od tih godina ili ona vezana za širenje kuge ili ona vezana za Dušanove događaje?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Možda samo nije tačna jedna od tih godina ili ona vezana za širenje kuge ili ona vezana za Dušanove događaje?

Godina boravka je zasigurno tačna, posljednje mjesece 1347. je proveo u Hilandaru, a negdje u prvoj polovini 1348. godine je iz njega izašao.
Moguće je jedino da su informacije u vezi sa istorijom bolesti netačne, ali jednom sam razgovarao sa jednim čovjekom koji cijeli život proučava upravo srednjovjekovne bolesti, a među njima i crnu smrt. Prema njemu, prilično je nelogično da recimo eto septembra 1347. godine car Dušan bježeći od epidemije kuge, koje u to vrijeme teško bilo u srpskim zemljama, na Svetu Goru - da bi izišao u još gore vrijeme.
Na kraju krajeva, ponoviću - zašto se nije tako opet sklonio docnije, nego radio na izdavanju Zakonika, vladao državom normalno, pa i vodio ratove? Vidio da nije ništa strašno i da je samo paranoisao (dakako ne radi samog sklanjanja, već odabiranja vremena da ode u Hilandar planirano, po već spremljenom rasporedu)?

Tako je - to je jedini razlog i zato je SPC dobila anatemu a Dušan jedini od Nemanjića koji nije proglašen svecem.
Sve ostalo su izmišljotine.

To Slaven 777 odlično poznaje ali neće da kaže istinu.

Molim???

Šta sam učion da zaslužim ovo?

 

[Лекизан]

Mislim da je razlog zašto nije kanonizovan ozbiljnniji, a to je da je samoinicijativno proglasio patrijaršiju da bi se proglasio za cara. Zaista, Slavene, odakle je taj podatak da je na Svetu goru Dušan išao ne zbog kuge nego iz drugih razloga? Do danas je sačuvano predanje da je njegova žena jedina ženska osoba za koju se zna da je boravila na Svetoj gori, pa ako je tako, to onda govori u prilog tome da je spasavao porodicu od nečega, konkretno kuge.

Или зато што се решио оца Стефана Дечанског на онакав начин, мада то приписују и његовој властели.

Rekao bih da je utvrđeno da o epidemiji koja zapravo stiže Srbiju može biti govora tek u 1348. godini. U 1347. bolest se tek širi, imamo prvi zabilježeni slučaj u Carigradu i povremeno se počinje javljati po lukama. Pored toga, u toku '48. je kuga pokosila i Jovana Asena, kada je epidemija i izbila, a zapravo njeno razaranje čini se kao da je na neki način išlo na ruku Dušanu u vrijeme osvajanja Vizantije.
Ako se u najgorim epidemijama (stravična traje 1348-1350) Dušan ne sklanja u Hilandar, već to čini u vrijeme kada imamo prve vijesti o tome zapravo? Jednostavno, nekako ne stoji to na nogama. Dodajmo tu i da je car Dušan jasno došao u Hilandar sa državničkim planovima i velikom riznicom koju je dovodio. Njegova posjeta Hilandaru je bila jasno politički motivisana - 1346. godine krunisan je u Skoplju za cara, za šta je priznao i Atos. Njegova posjeta je standardni dio odnosno protužetak njegovih vladalačkih ambicija. Pa sada hajdemo objektivno porazmisliti - je li se on uplašio kuge tako što je bio dalekovid i uvidio da će ta bolest za koju je samo načuo pokositi u skorijoj budućnosti pola Evrope (a činjenica je da Dušan u najgorim momentima epidemije jednostavno čak i vodi ratove [!], radi na zakonodavstvu, izdaje Zakonik, itd...), pa onda odlučio da se skloni u Hilandar i reče Hajde, ionako sam namjeravao otići u Hilandar da ga obnovim i obdarim dosta, možda je ovo najbolja prilika, te na kraju iz njega izlazi okvirno baš kada se epidemija crne smrti rasplamsala - ima li tu neke logike?
Ne kažem da je isključeno (možda imamo jednostavno pogrešnu sliku o njenom širenju na Evropu), ali kugu kao uzrod njegove posjete sve ovo čini prilično malo vjerovatnom.

Епидемија можда стиже у Србију 1348, али је вероватно харала пре тога Византијским градовима и лукама.
Како он осваја те просторе постепено се сусреће са њом, и можда на предлог некога се склања у Свету Гору као свето место.Ту посету може да искористи и у дипломатском смислу, што вероватно јесте био случај.
Е сад због чега није остао тамо још 5-6 година док куга не прође вероватно су државнички послови у питању.
И он сам мистериозно умире у пуној снази 1355, можда је разлог такође куга ко зна.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Епидемија можда стиже у Србију 1348, али је вероватно харала пре тога Византијским градовима и лукама.
Како он осваја те просторе постепено се сусреће са њом, и можда на предлог некога се склања у Свету Гору као свето место.Ту посету може да искористи и у дипломатском смислу, што вероватно јесте био случај.
Е сад због чега није остао тамо још 5-6 година док куга не прође вероватно су државнички послови у питању.
И он сам мистериозно умире у пуној снази 1355, можда је разлог такође куга ко зна.

Hronološki je obrnuto - Dušan prvo boravi u Hilandaru, pa onda nakon izlaska, do 1. novembra 1348. godine osvaja epirska i tesalska prostranstva.

Kuga je bila prilično prepoznatljiva. Da je ona pokosila Dušana nekako (i to u sred vremena između epidemija - poslije 1350. i prije 1361. godine - što samo po sebi čini stvar malo vjerovatnom), vrlo je vjerovatno da bi to ostalo nekako zapamćeno. Ne, njega je udarila kap, ili jednostavno srce izdalo, kako se i dan-danas događa svima i to ne toliko rijetko koliko bi mnogi mislili. Ne treba isključivati zapravo čak ni ubistvo, što je dakako vjerovatnije od kuge...

Tako je - to je jedini razlog i zato je SPC dobila anatemu a Dušan jedini od Nemanjića koji nije proglašen svecem.
Sve ostalo su izmišljotine.

To Slaven 777 odlično poznaje ali neće da kaže istinu.

A Moračanine, zar je trebalo da prođe četiri godine prije nego što se to proglasi??? Četiri godine traje pisanje proglasa? Šta je to odugovlačilo?

 

[nenad1978]

Kad smo kod Dušana, meni je interensantno sledeće:

1328 - 1347 - Car Ludvik IV
1346 - 1355 - Car Dušan
1355 - 1378 - Car Karlo IV

Jel moguća ovakva slučajnost ???
Kao da je Dušan iskoristio prazninu.

 

[Moračanin]

Hronološki je obrnuto - Dušan prvo boravi u Hilandaru, pa onda nakon izlaska, do 1. novembra 1348. godine osvaja epirska i tesalska prostranstva.

Kuga je bila prilično prepoznatljiva. Da je ona pokosila Dušana nekako (i to u sred vremena između epidemija - poslije 1350. i prije 1361. godine - što samo po sebi čini stvar malo vjerovatnom), vrlo je vjerovatno da bi to ostalo nekako zapamćeno. Ne, njega je udarila kap, ili jednostavno srce izdalo, kako se i dan-danas događa svima i to ne toliko rijetko koliko bi mnogi mislili. Ne treba isključivati zapravo čak ni ubistvo, što je dakako vjerovatnije od kuge...



A Moračanine, zar je trebalo da prođe četiri godine prije nego što se to proglasi??? Četiri godine traje pisanje proglasa? Šta je to odugovlačilo?

Nisam imao namjeru da te uvrijedim već da kažem - to ti znaš ali nećeš da kažeš.
Nekako sam dobio takav utisak.

U crkvenim krugovima ništa ne ide brzo- nijesu imali interneta.

9.4.1346- proglašena je patrijaršija.
16.4.1346- ta patrijaršija proglašava cara Dušana za cara Srba i Grka
Odmah posle toga Dušan ide na Sv.Goru i tamo ostaje oko 1-2 godine i piše Zakone i ostalo
Kasnije nastavlja osvajanje prema jugu i zapadu od 1348 dalje. Tada se već u primorskim mjestima Grčke javlja kuga i on okreće na zapad prema Bosni i Dalmaciji.

1352- carigradska patrijaršija daje anatemu.
20.12.1355 - umire car Dušan naprečac od nepoznate bolesti (otrovan,kap, infarkt ......samo Bog zna).