Quantcast

Crna Gora: Blokade, kamenovanje policije, privođenja

krinka5

Elita
Poruka
15.263
Bela tehnika borac :ceka: e zato nam tako i ide ... ne secamo se sta smo cinili...
Grešiš Arkana nije interesovala bela tehnika a njegovi borci nisu imali nikakve koristi od ratovanja u tom smislu. Oni su bili izuzetno disciplinovani a imali su platu od hiljadu maraka što je za ono vreme i srpske prilike ekstremno veliki iznos. Arkan je uzimao samo krem sa vrha torte , zlato , novac , i sve ono što ima veliku vrednost. Ostalo su uzimale lokalne jajare i vikend ratnici iz Srbije.
 

krinka5

Elita
Poruka
15.263
Znas ima jedna velika zabluda na forumu , kako ono ... ko pljuje po Arkanu pljuje po Srbiji :hahaha:
On je bio obican mafijas ... go kuracc u odnosu na kapetana Dragana.
On jeste običan mafijaš , u ratu je bio surov i pljačkao je gde stigne ali samo vredne stvari. Međutim njegova vojska nije smela da ima ni cvonjcika ukradene robe, imali su tu platu (koja je za Srbiju bila ogromna) i bili su čelično disciplinovani jer je i prema njima bio surov . Ovo ne pišem napamet.
Ne znam ništa o Kapetanu Draganu , njegovi su ratovali u Kninu i Krajini gde nikad u životu nisam bio. Neke glasine govore da je ratovao na još nekim mestima (na primer kod Zvornika, istina na Kuli gradu je poginuo jedan dečko iz Knina) ali tu vest nisam ispratio do kraja.
 
Poslednja izmena:

Commie

Legenda
Poruka
54.189
А на који начин Аркан има везе са темом?
Мафија? ДБ? УДБА? ОЗНА све дозна?
Не труди се да одговориш...јер НИСАМ пјан...
Могао бих и ланути коју..АВ,АВ!!!
Slobodno ... AV AV je izdao Srbe , on je sad najbolji prijatelj Milu ... DB , UDBA su stvorile Arkana ... vidis kako se sve vrti oko toga.
Tamo gde su oni branili Srbe ... znas dalje.
 

Commie

Legenda
Poruka
54.189
On jeste običan mafijaš , u ratu je bio surov i pljačkao je gde stigne ali samo vredne stvari. Međutim njegova vojska nije smela da ima ni cvonjcika ukradene robe, imali su tu platu (koja je za Srbiju bila ogromna) i bili su čelično disciplinovani jer je i prema njima bio surov . Ovo ne pišem napamet.
Ne znam ništa o Kapetanu Draganu , njegovi su ratovali u Kninu i Krajini gde nikad u životu nisam bio. Neke glasine govore da je ratovao na još nekim mestima (na primer kod Zvornika, istina na Kuli gradu je poginuo jedan dečko iz Knina) ali tu vest nisam ispratio do kraja.
Pa to je to ... znas definiciju vojske valjda.

Ako je kriminalna vojska , postoji lanac komandovanja.

Prva zapovest , sve predajte vodji Arkanu a za vas ide plata.

A Ceci danas lepo , i dalje krcka od muza sta je "stekao" biznismen, politicar , boorac ... :hahaha:
 

krinka5

Elita
Poruka
15.263
Pa to je to ... znas definiciju vojske valjda.

Ako je kriminalna vojska , postoji lanac komandovanja.

Prva zapovest , sve predajte vodji Arkanu a za vas ide plata.
Drago mi je da smo se složili. No ne treba imati iluzije da svaka vojska jeste sklona pljačkanju a izuzeci su retki. Jedna digresija; ne znam da li si znao da su posle majskog prevrata 1903. godine ti vrli oficiri opljačkali ceo dvor, kao da su horda bandita . Pazi to nisu neki gerilci ili četniici, partizani niti bilo ko od tih šumskih razbojnika već školovani srpski oficiri za koje je bilo za očekivati da sve što čine to rade iz ideala i neke vojničke časti.
 
Poslednja izmena:

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.814
Više puteva u Crnoj Gori blokirali su pojedini građani u znak protesta zbog najavljenog usvajanja zakona o slobodi veroispovesti.

https://mondo.rs/Info/EX-YU/a126420...noj-Gori-protesti-i-blokade-u-Crnoj-Gori.html

Mislim da je red da imamo temu i o aktuelnim zbivanjima.
HAOS U CRNOJ GORI: Suzavac, kamenice, pucnji i marš ka Milovoj kući!
Autor mondo.rs 29.12.2019. /

Širom Crne Gore nastavljeni su protesti zbog spornog Zakona o slobodi veroispovesti, a zabeleženo je i više incidenata. U podgoričkoj opštini Zeti žestoki sukobi sa policijom.
Desetak mladića, u znak protesta zbog usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti i "otimačine imovine SPC", zatvorilo je kružni tok u Zeti, koji vodi ka aerodromu.
Kako piše crnogorska "Borba" mladići su, naoružani petardama i vatrometom, naterali policiju da se povuče sa kružnog toka. Policija je prema nekim informacijama bacila suzavac na mladiće, ali se oni nisu povukli.
U međuvremenu je policiji stiglo pojačanje.

00:29 Sukobi sa policijom u Podgorici Izvor: Tanjug
Crnogorska policija saopštila je večeras da su četiri policajca povređena kamenicama kada ih je gađala grupa građana koja je blokirala saobraćaj na kružnom toku koji vodi ka aerodromu u Podgorici, i poručila da će za takve incidente samatrati odgovornim organizatore, ali i crkvene velikodostojnike.

"Uprava policije ukazuje na činjenicu da pozivi verskih velikodostojnika dovode do narušavanja javnog red i mira, ugrožavanja imovine i do povređivanja policijskih službenika", navedeno je u saopštenju.

Prema navodima u saopštenju, policijska patrola pokušala je večeras oko 19 časova da legitimiše grupu građana, ali su oni to odbili i kamenovali dva policajca i vozilo, a zatim blokirali saobraćaj u kružnom toku.

Na lice mesta upućena je interventna jedinica policije, i prilikom intervencije kamenicom je pogođen policijski službenik koji je zbog povreda glave prebačen u Urgentni blok na ukazivanje pomoći, navedeno je u saopštenju.


UZVIKUJU "MILO LOPOVE" I "HOĆEMO SUZAVAC"

Policija je, javljaju lokalni mediji, napala demonstrante u Podgorici i bacila suzavac koji se oseća i u stanovima, a navodno pokušava nasilno da upadne u Hram Hristovog Vaskrsenja.

Više stotina građana protestuje u centru Podgorice, uzvikujući parole "Milo lopove, ne damo ti svetinje", "Crna Gora i Srbija, to je jedna familija" i "Hoćemo suzavac".


Pripadnici policije blokirali su put demonstrantima u Podgorici, kod zgrade Višeg državnog tužilaštva. Policija je upozorila okupljenje da imaju pet minuta da se raziđu, inače će biti primorani da upotrebe sredstva prinude.

Okupljeni su prethodno kod zgrade Javnog servisa RTV CG gde su održali minut ćutanja.


DOŠLI DO KUĆE MILA ĐUKANOVIĆA
U Nikšiću su, pak, demonstranti krenuli su ka rodnoj kući Mila Đukanovića.

Nakon kraće blokade saobraćajnice, uzvikujući "Milo lopove, ne damo ti svetinje" i "Bacite oklope, budite Miloje", uputili su se Bulevarom Vuka Mićunovića ka rodnoj kući predsednika države.

Policija ih je zaustavila na nekoliko desetina metara.

PR DF-a Marko Kovačević tražio je od policije da građani dođu do kuće na šta mu je komandir Darko Mađarić odgovorio da ih mogu pustiti da prošetaju trotoarom prekoputa ukoliko im se garantuje da će šetnja biti mirna.

Kako je dogovoreno sa policijom tako je i urađeno.

Na desetak metara od kuće policija ih je zaustavila, a Kovačević je u ime okupljenih poručio Đukanoviću da im ne dira svetinje i pozvao građane da se u miru raziđu, da dolaze u Hram na moleban i pokažu svima da neće dozvoliti otimanje svetinja.

Večeras je bio blokiran i put na Žabljaku, a protestovali su i građani Berana, Bijelog Polja, Bara, Herceg Novog...

Sporni zakon je usvojen u petak u crnogorskom parlamentu i za njegovo usvajanje su glasali poslanici vladajuće koalicije i opozicioni SDP. Predsednik Crne Gore Milo Đukanović potpisao je Zakon o slobodi veroispovesti.
+++++++++++++++++++++++++++
31.12.2019. • Srbija Danas/In4s
Dok hapse i prebijaju građane Crne Gore, Đukanovići se bahate u hotelu u Majamiju
Bahatost bez mere
Dok se Crnom Gorom širi talas pobune vernika SPC zbog kontroverznog Zakona o slobodi veroispovesti, koji državu preti da dovede do unutrašnjih sukoba, predsednik Milo Đukanović provodi se u luksuznom hotelu "Faena" u Majamiju, gde prenoćište košta 2.000 dolara - piše In4s.

MILO ĐUKANOVIĆ NOVI ANTE PAVELIĆ: Zakon protiv kog je ustala Crna Gora identičan kao iz vremena NDH!
KAKO GA NIJE SRAMOTA: Ovako je Milo nekada govorio, a danas uzima imovinu od crkve (VIDEO)

Ovaj portal objavio je i fotografiju Đukanovića i njegove supruge Lidije, za koju tvrde da je nastala u luksuznom restoranu "Pao by Paul Qui" na Floridi, uz konstataciju da se najpoznatiji bračni par u Crnoj Gori provodi dok policija prebija vladike i vernike SPC, a premijer Duško Marković uličarski preti mitropolitu

Podsećamo, Zakon o slobodi veroispovesti uzburkao je duhove u Crnoj Gori i izazvao oštro protivljenje Srpske pravoslavne crkve, kao i brojnih građana Crne Gore.
U javnosti se vode velike polemike oko ovog zakona, koje su uglavnom usmerene na imovinu, ali, ako se pročitaju najsporniji članovi ovog zakona, može se uočiti da Vlada Crne Gore ne samo da želi da otme hramove SPC izgrađene pre 1918, nego prevdiđa ni da se sama crkva u Crnoj Gori ne može zvati srpska!
 

vučji čopor

Legenda
Moderator
Poruka
51.616
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST




NJ.K.V. PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR ŠOKIRAN NAPADIMA CRNOGORSKE DRŽAVE NA SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU





Beograd, 1. januar 2020. - Događaje koji su obeležili završetak 2019. godine u Crnoj Gori pratim sa uznemirenošću i žalošću. Brutalni napad države na Srpsku Pravoslavnu Crkvu i Mitropoliju crnogorsko-primorsku, javno opravdavan tobožnjom brigom za ljudska prava i demokratiju, podseća na vremena za koja smo (ne)opravdano verovali da su davno ostala za nama. Vremena, u stvari, možda i jesu, ali metodi i bezobzirnost nisu. Naprotiv, evoluirali su. Šta više, ponižavanje vernika Srpske pravoslavne crkve i onih građana Crne Gore koji se smatraju i osećaju Srbima proglašeno je državnim i nacionalnim (!) interesom i doprinosom demokratiji i načelu ljudskih prava. To nije samo žalosno, to je tragično!


Pozivam sve ljude dobre volje da se sa dobrim namerama i svešću angažuju kako ovaj eksces, ma koliko potresan, ne bi prerastao u novu vrstu istorijskog mita koji će razdvojiti porodice, prijateljstva, kumstva, sećanja i budućnost. Ako do toga dođe, gubitinici će biti isti, sa obe strane barikade, i to za uvek!
 

Slaven777

Legenda
Poruka
51.962
Апел за одбрану Српске православне цркве у Црној Гори

Апел је електронским путем потписало неколико хиљада људи, а овде доносимо списак само оних потписника који су се лично јавили организаторима



Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад оспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето.

Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“.

Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо да се:

  • од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића. Митрополија црногорска јесте називана ”аутокефалном” од педесетих година 19. вијека, нарочито у Русији, али са разлога што су митрополити црногорски били свјетовни господари, који су стварали независну Црну Гору, а Митрополија била и остала једина епархија Пећке Патријаршије, које је ослобађала Црну Гору од турске окупације и као таква одбила да призна укидање Патријаршије и њено потчињавање Васељенској Патријаршији. Царска Русија је несебично подржавала независност Црне Горе и њених господара, а Петроградски Синод прихватио рукопологање црногорских митрополита, носилаца аутокефалности Пећке Патријаршије у односу на Цариград. Да је то тако, свједочи и чињеница да је 1918. Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије.
  • круг потпуног расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом
  • негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања)
  • оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека
  • епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију епископија: зетске, будимљанске, дабарске и хумске, које је прије 800 година основао сам Свети Сава.
  • путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе, градећи и многе нове.
Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезања власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику.

Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права, симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави.

Митрополит Црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић) са свештенством и монаштвом
Епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић) са свештенством
Епископ Милешевски Атанасије (Ракита) са свештенством

проф. др Зоран Аврамовић
Милош Аврамовић, редитељ
Жељка Аврић, књижевник
доц. др Будимир Алексић
Зорица Алексић, професор
Мирослав Алексић, књижевник
проф. др Неда Андрић
Гаврило Анђелић
Горан Аничић
Срђан Антић
проф. др Слободан Антонић
Биљана Антоњак
Аида Арсовић
Зоран Арсовић

др Вукман Бакић, научни саветник
Здравка Бабић, књижевник
проф. др Радош Бакић
Благоје Баковић, књижевник
Драго Бакрач, економиста
Милица Бакрач, књижевник
Никола Баловић
Мирјана Бановић
академик Данило Баста
Жељка Башић
Миладин Берић, књижевник
доц. др Синиша Берјан, амбасадор
Данило Бећковић, редитељ
Комнен Бећировић, писац и публициста
академик Матија Бећковић
Предраг Бјелошевић, предсједник Удружења књижевника РС
Милош Биковић, глумац
Бојан Благојевић
Стефан Богдановић
проф. др Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета у Фочи
др Божидар Бојовић
проф. др Владимир Божовић
Гојко Божовић, књижевник и уредник Архипелага
проф. др Драга Бојовић
др Драган Бојовић, филозоф и књижевник
проф. др Драгиша Бојовић
Зоран Бојовић
Јелена Бојовић
Синиша Боровић, генерал
Миланко Боровчанин, књижевник
Иван Брајовић
Катарина Брајовић, књижевник
проф. др Бошко Бранковић
проф. др Весна Братић
Биљана Брашњо, новинар
проф. др Вељко Брборић
проф. др Милан Брдар
проф. др Веселин Брковић, декан Ликовне академије у Требињу
Ђорђе Брујић, књижевник
проф. др Ђорђе Бубало
мр Жељко Будимир
Мирјана Булатовић
Душан Булић, сценариста
Јован Бурић, стоматолог
проф. др Снежана Божанић

Предраг Васиљевић, новинар
проф. др Горан Васин
доц. др Дејана Васин
Тодор Живаљевић Велички, књижевник
мр Жарко Б. Вељковић, класични филолог
Миомир Мишо Вемић, сликар
проф. др Слободан Владушић
Василије Војводић, протојереј
Димитрије Војнов, сценариста
Горан Врачар, књижевник
доц. др Драган Вујадиновић, декан Технолошког факултета Зворник
мр Жељко Вујадиновић, историчар
Бошко Вујачић, гуслар
Јованка Спаић Вујковић, проф.
Александар Вујовић, проф. теологије
Александар Вујовић, проф. филозофије
Блажо Вујовић
мр Јелица Вујовић
Милена Вујовић
Огњен Вујовић
Јована Вујовић
проф. др Слободан Вујошевић
Ђорђе Вукадиновић, филозоф и публициста, главни уредник НСПМ
Верољуб Вукашиновић, књижевник
Вид Вицко Вукелић, књижевник
Ђорђе Вукмировић, историчар
Сташа Вукић
проф. др Жана Ковијанић Вукићевић
Бећир Вуковић, књижевник
Вук Вуковић, књижевник
проф. др Игор Вуковић
др Слободан Вуковић, научни саветник
проф. др Радоје Вукотић
академик Миро Вуксановић
др Момчило Вуксановић, предсједник Српског савјета ЦГ
Момчило Вукчевић, политиколог
Ратко Вулановић, вајар
ма Славиша Вулић, историчар
проф. др Мира Вучељић
Нађа Вучељић
Катарина Вучинић

проф. др Душан Гагић
Милица Гарић, професор
Сава Гарић, професор
мр Јелена Газдић, филолог
Веселин Гатало, књижевник
др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник
Данијел Гатарић, књижевник
проф. др Василије Гвозденовић
Александар Глигорић
Јелена Глишић, књижевник
Славко Горановић, гуслар
Љубодраг Грујић, хералдичар
доц. др Марко Гутаљ, проректор Универзитета у Источном Сарајеву

Марко Дабић
Обрен Дамјанац, свештеник
Милоица Дамјановић, официр у пензији
Његош Дамјановић
ма Томаш Дамјановић, историчар
Немања Девић, истраживач-сарадник
академик Јован Делић
Снежана Денкер
проф. др Ирина Деретић
Споменка Деретић, новинар
проф. др Љубиша Деспотовић
академик Љубодраг Димић
Стефан-Димитрије Димић, проф.
Феђа Димовић
Сандра Драгаш
проф. др Рајна Драгићевић
Анђелка Драгојловић, професорка

Будимир Дубак, књижевник
Мирко Думановић
Катарина Дурутовић
мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар
проф. др Јован Душанић

Драгица Ђекић, књижевник
проф. др Ђорђе Ђекић
Гојко Ђого, књижевник
Борисав Ђондовић, историчар
Владимир Ђондовић
проф. др Бранислав Ђорђевић
Никола Ђукић, историчар
др Славољуб Т. Ђукић
Тамара Ђукић
проф. др Вељко Ђурић Мишина
Милорад Ђурђевић, књижевник
Јовица Ђурђић, књижевник
Новица Ђурић, књижевник
проф. др Игор Ђуровић
др Миша Ђурковић, научни саветник, директор Института за европске студије

Мирјана Елез
проф. др Далибор Елезовић
MajoEuroshech

Младен Живић
дрАлександар Живковић, љекар
ма Војислав Живковић, историчар
др Милутин Живковић, научни сарадник
проф. др Наташа Вујисић Живковић
БиљанаЖивковић, публициста и писац
Никола Живковић, писац и преводилац
проф. др Александар Животић

мр Младен Загарчанин, археолог
др Ана Зечевић, театролог
Јован Зивлак, књижевник
Мина Зиројевић
Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо
Мирјана Зорић, професор

Александар Иванов
Владимир Ивановић
др Мирослав Ивановић
проф. др Сандра Ивановић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
Сандра Рашковић Ивић, љекар
Мирослав Илић
Ненад Илић, свештеник

Огњен Јанковић
др Слободан Јанковић, научни сараднк
Мирјана Јанчовска, политиколог
Тијана Јањевић, проф. руског
Александра Јањин
проф. др Зоран Јевтовић
Јанко Јелић, књижевник
Маријана Јелић
академик Синиша Јелушић
Божидар Јеловац, предсједник СКЦ „Патријарх Варнава“ Пљевља
проф. др Александар Јовановић
др Божидар Јовановић, научни саветник
Бојан Јовановић, антрополог
Зоран Јовановић, историчар
Живадин Јовановић, бивши министар иностраних пословаРепублике Србије
доц. др Милош Јовановић
проф. др Миодраг Јовановић
Наташа Јовановић, новинар
Наташа Андрић Јовић
Јована Јоветић
др Васиљ Јововић
Дарко Јововић, књижевник и публициста
ма Огњен Јововић, проф.
Ранко Јововић, књижевник
Суанита Јововић, физиотерапеут
проф. др Душан Јокановић, декан Факултета за менаџмент у Требињу
Зоран Јотановић
Златко Јурић, књижевник

мр Раде Калик
Весна Капор, културни радник
Владо Караџић, стоматолог
Војислав Караџић, књижевник
Владимир Карић
Светлана Камбери, ветеринар
Џенита Камбери
Боро Капетановић, књижевник
Весна Капор, писац
Велимир Касалица, глумац
Кристина Кекић
Мара Керановић
Владимир Кецмановић, писац
проф. др Ненад Кецмановић
Горан Киковић, историчар
Филип Киковић
проф. др Зоран Кинђић
проф. др Микоња Кнежевић
проф. др Душко Ковачевић
Марко Ковачевић, правник
проф. др Милош Ковачевић
Николина Ковачевић
Предраг Ковачевић
проф. др Вања Ковић
проф. др Милош Ковић
Момчило Копривица, књижевник
проф. др Часлав Копривица
Биљана Цинцар Костић, историчар умјетности
Зоран Костић, књижевник
Гордана Коњевић, економиста
Вишња Косовић, књижевник
Дражен Косорић, композитор
др Горазд Коцијанчич
Биљана Кочановић
проф. др Милија Крајишник, декан Машинског факултета Универзитета Источно Сарајево
Милица Краљ, књижевник
мр Бојан Крунић, историчар
доц. др Јелена Крунић,проректор Универзитета у Источном Сарајеву
проф. др Душан Крцуновић
мр Гордана Крцуновић
Радивоје Круљ, свештеник
проф. др Родољуб Кубат
проф. др Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву
Милорад Кураица
Павел Кузьминых

Давор Лазаревић, проф. историје
проф. др Небојша Лажетић
Славољуб Лазаревић
Александар Лазић, уредник портала Стање ствари
Илија Лакушић, књижевник
Марија Лалатовић, проф.
проф. др Срђан Лалић,проректор Универзитета у Источном Сарајеву
Давид Лалић, књижевник
проф. др Дејан Лаловић
проф. др Горан Латиновић
ма Никола Лацковић, историчар
проф. др Зорица Лека
др Жарко Лековић, историчар
Неђељко Лековић, проф. историје
проф. др Марија Копривица Лелићанин
академик Бранко Летић
проф. др Марија Летић
проф. др АлександарЛипковски
проф. др Богдан Лубардић
др Александар Лукић, научни сарадник
ма Сандра Лукић, историчар
Жељко Лучић, професор

Душан Љубоја, историчар
проф. др Зоран Љубоје, декан ЕТФ у Источном Сарајеву
Дејан Љушић

проф. др Светомир Максимовић
Светлана Максовић, правник и преводилац
проф. др Владимир Малбашић
Никола Милованчев, правник и публициста
Андреа Маловић
Ања Маловић
Бојана Маловић
проф. др Марко Маловић
Наташа Маловић
Маја Мандић
проф. др Илија Марић
др Ружица Марић
проф. др Смиља Марјановић Душанић
Александар Марковић
Драган Марковић
Ђорђе Марковић, глумац
Милена Марковић
Јован Маркуш, публициста
др Никола Маројевић
проф. др Саво Марковић
др Милена Мартиновић
Сава Гуслов Марчета, књижевник
проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву
Веселин Матовић, проф.
Радмила Митрић Матовић, проф.
Велибор Митровић, правник
Драгана Мијушковић, проф.
мр Анђелија Миладиновић Радоњић
др Александар В. Милетић, научни сарадник
др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
Душан Милић, редитељ
проф. др Дејан Мировић
проф. др Александар Милановић
Предраг Баћко Милачић, књижевник
Урош Миливојевић, професор
Никола Милованчев, правник и публициста
проф. др Софија Милорадовић
Мирјана Миленковић, архивски саветник
Оливера Милетовић, новинар
Наташа Милосављевић, новинар
доц. др Боривоје Милошевић
Душанка Милошевић, ветеринар
Зоран Миљанић, теолог
др Александар Митић
Мирослав Цера Михаиловивић, књижевник
Милан Михајловић, књижевник
Никола Михајловић, проф.
доц. др Кристина Митић
Ратко Митрић, проф.
др Катарина Митровић
Велибор Митровић, правник
Ранко Мићановић, књижевник
Милутин Мићовић, књижевник
проф. др Радивоје Младеновић
ма Маријана Млађеновић, историчар
Маријета Мојашевић
проф. др Данило Мрдак
Лука Мркобрада, историчар

Ања Николић, истраживач сарадник
Ђорђе Николић
Јованка Стојчиновић Николић, књижевница
Катарина Николић
Кристина Николић
др Маја Николић, научни сарадник
мр Маја Николић, виши асистент
Мирослав Николић
Соња Николић
Желидраг Никчевић, књижевни критичар
Саша Нишавић, књижевник
Иван Нешић
Александра Нинковић Ташић, историчар науке
доц. др Ненад Нинковић
проф. др Вера Ћевриз Нишић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
др Александра Новаков
Владимир Ножовић

Милорад Обреновић, књижевник
Мошо Одаловић, књижевник
мр Никола Ожеговић, историчар и теолог
проф. др Ана Јањушевић Оливери
проф. др Слободан Орловић
Бранислав Оташевић, књижевник
академик Часлав Оцић

Анђела Павићевић
Рајко Палибрк, књижевник
Бранко Павловић, адвокат
Видосава Павловић, професорка
Ненад Павловић, историчар
Ранко Павловић, књижевник
Славиша Павловић, књижевник
Параклис Блашко, свештеник
Блажо Паповић, дипл. елек. инг. и афористичар
проф. др Душко Певуља
Марко Пекић, адвокат
проф. др Владан Перишић
Исидора Перишић, филолог
Горан Перовић Цуца, гуслар
проф. др Александар Перовић
проф. др Драго Перовић
Славко Перошевић
Биљана Петковић
проф. др Жарко Петковић
проф. др Александар Петровић
Драган Петровић
Радош Петровић, дипл. инг. грађ.
Радмила Радиновић Петровић
др Радован Пилиповић, директор архива СПЦ
Кристина Пинтарић
проф. дрВалентинаПитулић
проф. др Петар Пијановић
др Невенка Пјевац, географ
Драгана Зечевић Плавански, новинар
академик Предраг Пипер
проф. др Александар Поповић
Александра Поповић
проф. др Бранислав Поповић
др Ненад Поповић, министар у Влади Србије
Перивоје Поповић, књижевник
Александар Протић
Милојко Пушица, проф.

Љиљана Раденовић
Зоран Хр. Радисављевић
Благоје Радић
Оливера Радић, професор и новинар
Стефана Радић
проф. др Лазар Радовановић, декан Економског факултета у Брчком
проф. др Милена Радновић
др Иван Радовић, физичар
Анђела Радовић
Иван Радовић
Маја Радовић
Ранко Радовић, књижевник
проф. др Саша Радојчић
академик Мира Радојевић
др Недељко Радосављевић
Симо Радић, историчар
Павле Радованчевић
Немања Радоњић, проф. историје
Андрија Радуловић, књижевник
проф. др Ифигенија Радуловић
Селимир Радуловић, књижевник
Гојко Раичевић, публициста и уредник портала ИН4С
Жељко Раичевић
проф. др Бранко Ракић
проф. др СашаРадојчић
др Александар Раковић, виши научни сарадник
Љиљана Раковић, проф. историје
Живојин Ракочевић, књижевник и публициста
Веселин Ракчевић, књижевник
Митар Ракчевић
Александар Ранковић
Драган Рачић, глумац
проф. др Миодраг Рашковић
проф. др Митра Рељић
проф. др Слободан Рељић
Ранко Рисојевић, књижевник
др Петар Ристановић, научни сарадник
проф. др Бранислав Ристивојевић
Дејан Ристић
др Иван Ристић, историчар
Миљана Ристић
Драган Росандић, новинар
Милан Ружић, књижевник
Љубивоје Ршумовић, књижевник

проф. др Александар Савановић
Никола Савељић
Виктор Савић, глумац
Душан Савић, књижевник
Радомир Савић
Миленко Савовић
Драган Сакић
ма Свјетлана Самарџија
Слободанка Самарџић
проф. др СлободанСамарџић
Илија Саџак
Марко Саџак
Милан Саџак
проф. др Младенко Саџак
проф. др Марко Секуловић
мр Салих Селимовић
проф. др Радоје Симић
проф. др Јелена Јовановић Симић
Ђорђо Сладоје, књижевник
Новица Соврлић, предсједник Књижевног друштва КиМ
Зоран Соргић, историчар
др Александар Совтић
Горан Спасојевић, свештеник
Александар Спајић
Тамара Сретовић
Славољуб Сталетовић
проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске
Проф. др Дејана Станић, декан Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву
Новица Станић, љекар
Вељо Станишић, сликар
Данијела Станкић
Владан Станковић, историчар
проф. др Драгана Вељковић Станковић
Невена Станојловић, продуцент
проф. др Александар Стаматовић
Анђелија Стевановић, професор
проф. др Далибор Стевић, декан Педагошког факултета у Бијељини
проф. др Миломир Степић
др Александар Стојановић, научни сарадник
др Драгица Стефановић, музиколог
проф. др Јелица Стојановић
Стефан Стојановић, историчар
доц. др Борис Стојковски
мр Бојан Струњаш

Никола Танасић, филозоф и публициста, уредник НСПМ
проф. др Александар Терзић
академик СлавенкоТерзић
Александра Тијанић
Горан Тијанић, информатичар
проф. др МаркоТмушић
Аћим Тодоровић, књижевник
Вања Тодоровић, информатичар
Бојана Тодоровић
мр Мирко Тољић, сликар
Ивана Добривојевић Томић, виши научни сарадник ИСИ
др Марка Томић Ђурић, научни сарадник
Наташа Томић, сликар и рестауратор
проф. др Владислав Топаловић, декан Православно богословског факултета у Фочи
Ана Топличић, архитекта
Борис Трбић, сценариста и књижевник
ДраганаТрифковић, директорЦентра за геостратешке студије
проф. др СрђаТрифковић
Спасоје Томић, проф.
Милош Тутуш, теолог

Бошко Ћирковић

Радомир Уљаревић, књижевник
проф. др Гордана Ушћумлић
проф. др Шћепан Ушћумлић
ма Радован Фемић, историчар
мр Радоје Фемић
Зоран Филиповић, свештеник

Јово Цвјетковић, издавач
проф. др Борислав Цицовић, декан Факултета физичког васпитања Универзитет Источно Сарајево
Мартин Црвеница, дипл. електро инг.

Давор Ћеранић, поморски официр
проф. др Зоран Ћургуз, декан Саобраћајног факултета у Добоју
Владан Ћулафић, проф. историје
Дамјан Ћулафић, правник

др Јован Чавошки, научни сарадник
проф. др Ђорђе Чантрак
др Миодраг Чизмовић, филозоф
Ирена Чоловић, дипл. теолог
академик Радоје Чоловић
Сенка Чоловић, новинар
Славиша Чуровић, глумац

Шаровић Душко, правник
Сања Шаровић
Горан Шаула, књижевник
Лана Шаула
проф. др Јелена Ивановић Шекуларац
проф. др Ненад Шекуларац
Балша Шијаковић,
проф. др Богољуб Шијаковић
Божидар Шкобић, књижевник
Злата Шкорић
Ранко Шкулетић
проф. др Марица Шљукић
проф. др Срђан Шљукић
Синиша Шолак
др Ирена Шпадијер
Лука Шћепановић, инг. грађевинарства
проф. др Мара Шћепановић
др Маша Шћепановић, физичар
проф. др Михаило Шћепановић
проф. др СтеванШћепановић
доц. др НебојшаШулетић

Митрополит Црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић) са свештенством и монаштвом
ЕпископБудимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић) са свештенством
Епископ Милешевски Атанасије (Ракита) са свештенством

проф. др Зоран Аврамовић
Милош Аврамовић, редитељ
Жељка Аврић, књижевник
доц. др Будимир Алексић
Зорица Алексић, професор
Мирослав Алексић, књижевник
проф. др Неда Андрић
Гаврило Анђелић
Горан Аничић
Срђан Антић
проф. др Слободан Антонић
Биљана Антоњак
Аида Арсовић
Зоран Арсовић

др Вукман Бакић, научни саветник
Здравка Бабић, књижевник
проф. др Радош Бакић
Благоје Баковић, књижевник
Драго Бакрач, економиста
Милица Бакрач, књижевник
Никола Баловић
Мирјана Бановић
академик Данило Баста
Жељка Башић
Миладин Берић, књижевник
доц. др Синиша Берјан, амбасадор
Данило Бећковић, редитељ
Комнен Бећировић, писац и публициста
академик Матија Бећковић
Предраг Бјелошевић, предсједник Удружења књижевника РС
Милош Биковић, глумац
Бојан Благојевић
Стефан Богдановић
проф. др Дејан Бокоњић, декан Медицинског факултета у Фочи
др Божидар Бојовић
проф. др Владимир Божовић
Гојко Божовић, књижевник и уредник Архипелага
проф. др Драга Бојовић
др Драган Бојовић, филозоф и књижевник
проф. др Драгиша Бојовић
Зоран Бојовић
Јелена Бојовић
Синиша Боровић, генерал
Миланко Боровчанин, књижевник
Иван Брајовић
Катарина Брајовић, књижевник
проф. др Бошко Бранковић
проф. др Весна Братић
Биљана Брашњо, новинар
проф. др Вељко Брборић
проф. др Милан Брдар
проф. др Веселин Брковић, декан Ликовне академије у Требињу
Ђорђе Брујић, књижевник
проф. др Ђорђе Бубало
мр Жељко Будимир
Мирјана Булатовић
Душан Булић, сценариста
Јован Бурић, стоматолог
проф. др Снежана Божанић

Предраг Васиљевић, новинар
проф. др Горан Васин
доц. др Дејана Васин
Тодор Живаљевић Велички, књижевник
мр Жарко Б. Вељковић, класични филолог
Миомир Мишо Вемић, сликар
проф. др Слободан Владушић
Василије Војводић, протојереј
Димитрије Војнов, сценариста
Горан Врачар, књижевник
доц. др Драган Вујадиновић, декан Технолошког факултета Зворник
мр Жељко Вујадиновић, историчар
Бошко Вујачић, гуслар
Јованка Спаић Вујковић, проф.
Александар Вујовић, проф. теологије
Александар Вујовић, проф. филозофије
Блажо Вујовић
мр Јелица Вујовић
Милена Вујовић
Огњен Вујовић
Јована Вујовић
проф. др Слободан Вујошевић
Ђорђе Вукадиновић, филозоф и публициста, главни уредник НСПМ
Верољуб Вукашиновић, књижевник
Вид Вицко Вукелић, књижевник
Ђорђе Вукмировић, историчар
Сташа Вукић
проф. др Жана Ковијанић Вукићевић
Бећир Вуковић, књижевник
Вук Вуковић, књижевник
проф. др Игор Вуковић
др Слободан Вуковић, научни саветник
проф. др Радоје Вукотић
академик Миро Вуксановић
др Момчило Вуксановић, предсједник Српског савјета ЦГ
Момчило Вукчевић, политиколог
Ратко Вулановић, вајар
ма Славиша Вулић, историчар
проф. др Мира Вучељић
Нађа Вучељић
Катарина Вучинић

проф. др Душан Гагић
Милица Гарић, професор
Сава Гарић, професор
мр Јелена Газдић, филолог
Веселин Гатало, књижевник
др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник
Данијел Гатарић, књижевник
проф. др Василије Гвозденовић
Александар Глигорић
Јелена Глишић, књижевник
Славко Горановић, гуслар
Љубодраг Грујић, хералдичар
доц. др Марко Гутаљ, проректор Универзитета у Источном Сарајеву

Марко Дабић
Обрен Дамјанац, свештеник
Милоица Дамјановић, официр у пензији
Његош Дамјановић
ма Томаш Дамјановић, историчар
Немања Девић, истраживач-сарадник
академик Јован Делић
Снежана Денкер
проф. др Ирина Деретић
Споменка Деретић, новинар
проф. др Љубиша Деспотовић
академик Љубодраг Димић
Стефан-Димитрије Димић, проф.
Феђа Димовић
Сандра Драгаш
проф. др Рајна Драгићевић
Анђелка Драгојловић, професорка

Будимир Дубак, књижевник
Мирко Думановић
Катарина Дурутовић
мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар
проф. др Јован Душанић

Драгица Ђекић, књижевник
проф. др Ђорђе Ђекић
Гојко Ђого, књижевник
Борисав Ђондовић, историчар
Владимир Ђондовић
проф. др Бранислав Ђорђевић
Никола Ђукић, историчар
др Славољуб Т. Ђукић
Тамара Ђукић
проф. др Вељко Ђурић Мишина
Милорад Ђурђевић, књижевник
Јовица Ђурђић, књижевник
Новица Ђурић, књижевник
проф. др Игор Ђуровић
др Миша Ђурковић, научни саветник, директор Института за европске студије

Мирјана Елез
проф. др Далибор Елезовић
MajoEuroshech

Младен Живић
дрАлександар Живковић, љекар
ма Војислав Живковић, историчар
др Милутин Живковић, научни сарадник
проф. др Наташа Вујисић Живковић
БиљанаЖивковић, публициста и писац
Никола Живковић, писац и преводилац
проф. др Александар Животић

мр Младен Загарчанин, археолог
др Ана Зечевић, театролог
Јован Зивлак, књижевник
Мина Зиројевић
Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо
Мирјана Зорић, професор

Александар Иванов
Владимир Ивановић
др Мирослав Ивановић
проф. др Сандра Ивановић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
Сандра Рашковић Ивић, љекар
Мирослав Илић
Ненад Илић, свештеник

Огњен Јанковић
др Слободан Јанковић, научни сараднк
Мирјана Јанчовска, политиколог
Тијана Јањевић, проф. руског
Александра Јањин
проф. др Зоран Јевтовић
Јанко Јелић, књижевник
Маријана Јелић
академик Синиша Јелушић
Божидар Јеловац, предсједник СКЦ „Патријарх Варнава“ Пљевља
проф. др Александар Јовановић
др Божидар Јовановић, научни саветник
Бојан Јовановић, антрополог
Зоран Јовановић, историчар
Живадин Јовановић, бивши министар иностраних пословаРепублике Србије
доц. др Милош Јовановић
проф. др Миодраг Јовановић
Наташа Јовановић, новинар
Наташа Андрић Јовић
Јована Јоветић
др Васиљ Јововић
Дарко Јововић, књижевник и публициста
ма Огњен Јововић, проф.
Ранко Јововић, књижевник
Суанита Јововић, физиотерапеут
проф. др Душан Јокановић, декан Факултета за менаџмент у Требињу
Зоран Јотановић
Златко Јурић, књижевник

мр Раде Калик
Весна Капор, културни радник
Владо Караџић, стоматолог
Војислав Караџић, књижевник
Владимир Карић
Светлана Камбери, ветеринар
Џенита Камбери
Боро Капетановић, књижевник
Весна Капор, писац
Велимир Касалица, глумац
Кристина Кекић
Мара Керановић
Владимир Кецмановић, писац
проф. др Ненад Кецмановић
Горан Киковић, историчар
Филип Киковић
проф. др Зоран Кинђић
проф. др Микоња Кнежевић
проф. др Душко Ковачевић
Марко Ковачевић, правник
проф. др Милош Ковачевић
Николина Ковачевић
Предраг Ковачевић
проф. др Вања Ковић
проф. др Милош Ковић
Момчило Копривица, књижевник
проф. др Часлав Копривица
Биљана Цинцар Костић, историчар умјетности
Зоран Костић, књижевник
Гордана Коњевић, економиста
Вишња Косовић, књижевник
Дражен Косорић, композитор
др Горазд Коцијанчич
Биљана Кочановић
проф. др Милија Крајишник, декан Машинског факултета Универзитета Источно Сарајево
Милица Краљ, књижевник
мр Бојан Крунић, историчар
доц. др Јелена Крунић,проректор Универзитета у Источном Сарајеву
проф. др Душан Крцуновић
мр Гордана Крцуновић
Радивоје Круљ, свештеник
проф. др Родољуб Кубат
проф. др Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву
Милорад Кураица
Павел Кузьминых

Давор Лазаревић, проф. историје
проф. др Небојша Лажетић
Славољуб Лазаревић
Александар Лазић, уредник портала Стање ствари
Илија Лакушић, књижевник
Марија Лалатовић, проф.
проф. др Срђан Лалић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
Давид Лалић, књижевник
проф. др Дејан Лаловић
проф. др Горан Латиновић
ма Никола Лацковић, историчар
проф. др Зорица Лека
др Жарко Лековић, историчар
Неђељко Лековић, проф. историје
проф. др Марија Копривица Лелићанин
академик Бранко Летић
проф. др Марија Летић
проф. др Александар Липковски
проф. др Богдан Лубардић
др Александар Лукић, научни сарадник
ма Сандра Лукић, историчар
Жељко Лучић, професор

Душан Љубоја, историчар
проф. др Зоран Љубоје, декан ЕТФ у Источном Сарајеву
Дејан Љушић

проф. др Светомир Максимовић
Светлана Максовић, правник и преводилац
проф. др Владимир Малбашић
Никола Милованчев, правник и публициста
Андреа Маловић
Ања Маловић
Бојана Маловић
проф. др Марко Маловић
Наташа Маловић
Маја Мандић
проф. др Илија Марић
др Ружица Марић
проф. др Смиља Марјановић Душанић
Александар Марковић
Драган Марковић
Ђорђе Марковић, глумац
Милена Марковић
Јован Маркуш, публициста
др Никола Маројевић
проф. др Саво Марковић
др Милена Мартиновић
Сава Гуслов Марчета, књижевник
проф. др Драга Мастиловић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву
Веселин Матовић, проф.
Радмила Митрић Матовић, проф.
Велибор Митровић, правник
Драгана Мијушковић, проф.
мр Анђелија Миладиновић Радоњић
др Александар В. Милетић, научни сарадник
др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
Душан Милић, редитељ
проф. др Дејан Мировић
проф. др Александар Милановић
Предраг Баћко Милачић, књижевник
Урош Миливојевић, професор
Никола Милованчев, правник и публициста
проф. др Софија Милорадовић
Мирјана Миленковић, архивски саветник
Оливера Милетовић, новинар
Наташа Милосављевић, новинар
доц. др Боривоје Милошевић
Душанка Милошевић, ветеринар
Зоран Миљанић, теолог
др Александар Митић
Мирослав Цера Михаиловивић, књижевник
Милан Михајловић, књижевник
Никола Михајловић, проф.
доц. др Кристина Митић
Ратко Митрић, проф.
др Катарина Митровић
Велибор Митровић, правник
Ранко Мићановић, књижевник
Милутин Мићовић, књижевник
проф. др Радивоје Младеновић
ма Маријана Млађеновић, историчар
Маријета Мојашевић
проф. др Данило Мрдак
Лука Мркобрада, историчар

Ања Николић, истраживач сарадник
Ђорђе Николић
Јованка Стојчиновић Николић, књижевница
Катарина Николић
Кристина Николић
др Маја Николић, научни сарадник
мр Маја Николић, виши асистент
Мирослав Николић
Соња Николић
Желидраг Никчевић, књижевни критичар
Саша Нишавић, књижевник
Иван Нешић
Александра Нинковић Ташић, историчар науке
доц. др Ненад Нинковић
проф. др Вера Ћевриз Нишић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
др Александра Новаков
Владимир Ножовић

Милорад Обреновић, књижевник
Мошо Одаловић, књижевник
мр Никола Ожеговић, историчар и теолог
проф. др Ана Јањушевић Оливери
проф. др Слободан Орловић
Бранислав Оташевић, књижевник
академик Часлав Оцић

Анђела Павићевић
Рајко Палибрк, књижевник
Бранко Павловић, адвокат
Видосава Павловић, професорка
Ненад Павловић, историчар
Ранко Павловић, књижевник
Славиша Павловић, књижевник
Параклис Блашко, свештеник
Блажо Паповић, дипл. елек. инг. и афористичар
проф. др Душко Певуља
Марко Пекић, адвокат
проф. др Владан Перишић
Исидора Перишић, филолог
Горан Перовић Цуца, гуслар
проф. др Александар Перовић
проф. др Драго Перовић
Славко Перошевић
Биљана Петковић
проф. др Жарко Петковић
проф. др Александар Петровић
Драган Петровић
Радош Петровић, дипл. инг. грађ.
Радмила Радиновић Петровић
др Радован Пилиповић, директор архива СПЦ
Кристина Пинтарић
проф. дрВалентинаПитулић
проф. др Петар Пијановић
др Невенка Пјевац, географ
Драгана Зечевић Плавански, новинар
академик Предраг Пипер
проф. др Александар Поповић
Александра Поповић
проф. др Бранислав Поповић
др Ненад Поповић, министар у Влади Србије
Перивоје Поповић, књижевник
Александар Протић
Милојко Пушица, проф.

Љиљана Раденовић
Зоран Хр. Радисављевић
Благоје Радић
Оливера Радић, професор и новинар
Стефана Радић
проф. др Лазар Радовановић, декан Економског факултета у Брчком
проф. др Милена Радновић
др Иван Радовић, физичар
Анђела Радовић
Иван Радовић
Маја Радовић
Ранко Радовић, књижевник
проф. др Саша Радојчић
академик Мира Радојевић
др Недељко Радосављевић
Симо Радић, историчар
Павле Радованчевић
Немања Радоњић, проф. историје
Андрија Радуловић, књижевник
проф. др Ифигенија Радуловић
Селимир Радуловић, књижевник
Гојко Раичевић, публициста и уредник портала ИН4С
Жељко Раичевић
проф. др Бранко Ракић
проф. др СашаРадојчић
др Александар Раковић, виши научни сарадник
Љиљана Раковић, проф. историје
Живојин Ракочевић, књижевник и публициста
Веселин Ракчевић, књижевник
Митар Ракчевић
Александар Ранковић
Драган Рачић, глумац
проф. др Миодраг Рашковић
проф. др Митра Рељић
проф. др Слободан Рељић
Ранко Рисојевић, књижевник
др Петар Ристановић, научни сарадник
проф. др Бранислав Ристивојевић
Дејан Ристић
др Иван Ристић, историчар
Миљана Ристић
Драган Росандић, новинар
Милан Ружић, књижевник
Љубивоје Ршумовић, књижевник

проф. др Александар Савановић
Никола Савељић
Виктор Савић, глумац
Душан Савић, књижевник
Радомир Савић
Миленко Савовић
Драган Сакић
ма Свјетлана Самарџија
Слободанка Самарџић
проф. др СлободанСамарџић
Илија Саџак
Марко Саџак
Милан Саџак
проф. др Младенко Саџак
проф. др Марко Секуловић
мр Салих Селимовић
проф. др Радоје Симић
проф. др Јелена Јовановић Симић
Ђорђо Сладоје, књижевник
Новица Соврлић, предсједник Књижевног друштва КиМ
Зоран Соргић, историчар
др Александар Совтић
Горан Спасојевић, свештеник
Александар Спајић
Тамара Сретовић
Славољуб Сталетовић
проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске
Проф. др Дејана Станић, декан Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву
Новица Станић, љекар
Вељо Станишић, сликар
Данијела Станкић
Владан Станковић, историчар
проф. др Драгана Вељковић Станковић
Невена Станојловић, продуцент
проф. др Александар Стаматовић
Анђелија Стевановић, професор
проф. др Далибор Стевић, декан Педагошког факултета у Бијељини
проф. др Миломир Степић
др Александар Стојановић, научни сарадник
др Драгица Стефановић, музиколог
проф. др Јелица Стојановић
Стефан Стојановић, историчар
доц. др Борис Стојковски
мр Бојан Струњаш

Никола Танасић, филозоф и публициста, уредник НСПМ
проф. др Александар Терзић
академик Славенко Терзић
Александра Тијанић
Горан Тијанић, информатичар
проф. др Марко Тмушић
Аћим Тодоровић, књижевник
Вања Тодоровић, информатичар
Бојана Тодоровић
мр Мирко Тољић, сликар
Ивана Добривојевић Томић, виши научни сарадник ИСИ
др Марка Томић Ђурић, научни сарадник
Наташа Томић, сликар и рестауратор
проф. др Владислав Топаловић, декан Православно богословског факултета у Фочи
Ана Топличић, архитекта
Борис Трбић, сценариста и књижевник
Драгана Трифковић, директорЦентра за геостратешке студије
проф. др СрђаТрифковић
Спасоје Томић, проф.
Милош Тутуш, теолог

Бошко Ћирковић

Радомир Уљаревић, књижевник
проф. др Гордана Ушћумлић
проф. др Шћепан Ушћумлић
ма Радован Фемић, историчар
мр Радоје Фемић
Зоран Филиповић, свештеник

Јово Цвјетковић, издавач
проф. др Борислав Цицовић, декан Факултета физичког васпитања Универзитет Источно Сарајево
Мартин Црвеница, дипл. електро инг.

Давор Ћеранић, поморски официр
проф. др Зоран Ћургуз, декан Саобраћајног факултета у Добоју
Владан Ћулафић, проф. историје
Дамјан Ћулафић, правник

др Јован Чавошки, научни сарадник
проф. др Ђорђе Чантрак
др Миодраг Чизмовић, филозоф
Ирена Чоловић, дипл. теолог
академик Радоје Чоловић
Сенка Чоловић, новинар
Славиша Чуровић, глумац

Шаровић Душко, правник
Сања Шаровић
Горан Шаула, књижевник
Лана Шаула
проф. др Јелена Ивановић Шекуларац
проф. др Ненад Шекуларац
Балша Шијаковић,
проф. др Богољуб Шијаковић
Божидар Шкобић, књижевник
Злата Шкорић
Ранко Шкулетић
проф. др Марица Шљукић
проф. др Срђан Шљукић
Синиша Шолак
др Ирена Шпадијер
Лука Шћепановић, инг. грађевинарства
проф. др Мара Шћепановић
др Маша Шћепановић, физичар
проф. др Михаило Шћепановић
проф. др Стеван Шћепановић
доц. др Небојша Шулетић
 

Slaven777

Legenda
Poruka
51.962
DEMOKRATSKI FRONT POZIVA AMBASADORE: Reagujte dok ne bude kasno

Čelnici opozicionog Demokratskog fronta (DF), Andrija Mandić, Nebojša Medojević i Milan Knežević, zatražili su od ambasadora u Crnoj Gori, da doprinesu povlačenju Zakona o slobodi veroispovest ili će, kako su poručili, u protivnom okupljanja naroda i sveštenstva biti nastavljena.



Ta okupljanja će, kažu, svake večeri biti masovnija i istrajnija.

Mandić, Medojević i Knežević veruju da nije kasno za dijalog i ističu da je usvojeni zakon ugrozio osnovna ljudska prava i slobode pravoslavnih vernika i imovinska prava Srpske pravoslavne crkve, "kojoj još od 1945. i komunističkog sistema nije vraćena oduzeta imovina".

- Posle niza naših apela da se odustane od izglasavanja diskriminatorskog zakona, i pruži prilika novom dijalogu, suočili smo se s brutalnom intervencijom represivnog aparata, kako prema poslanicima DF-a koji su protivustavno uhapšeni, tako i prema episkopima, monaštvu, sveštenstvu i vernicima Srpske pravoslavne crkve koji su protestovali na ulicama crnogorskih gradova - navodi se u pismu dostavljenom medijima.

Ističu da je predsednik Crne Gore Milo Ðukanović potpisivanjem spornog zakona izazvao, kako kažu, još snažniji talas narodnog nezadovoljstva.

- Naša je dužnost da vas upozorimo na ozbiljnost društveno političkog trenutka u kojem se nalazi naša država, ali i zatražimo od vas, da putem diplomatskih aktivnosti zaustavite naredne poteze crnogorskog režima usmerene u pravcu otimanja imovine Srpske pravoslavne crkve i doprinesete povlačenju ovog diskriminatorskog zakona - navodi se u pismu.

U protivnom, kažu da će okupljanja naroda biti nastaviti.

- Iskreno verujemo da još nije kasno za dijalog o povlačenju Zakona, kao i što znamo da svaki novi dan bez dogovora, vodi u opasne neizvesnosti koje trajno mogu ugroziti građanski mir u Crnoj Gori - poručila su trojica lidera DF-a.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.