Quantcast

Crkvena zvona - poreklo

Jacob

Buduća legenda
Poruka
49.449
Poreklo crkvenih zvona je iz Irske, tacnije iz irskih manastira. pre toga se u Grckoj kao poziv na molitvu koristio semantron



Rec ”campana”, koja je vec u ranom Srednjem veku oznacavala crkvena zvona pojavljuje se prvi put 515. godine u jednom pismu djakona Ferrandusa.

"Liber Pontificalis" kazuje da je papa Stefan II. (752-757) uz crkvu svetog Petra u Rimu podigao zvonik sa tri zvona (campanae).

Rec clocca (fr. cloche, nem. Glocke, eng. clock) potekla je od irske reci "clog", u Rusiji je rec za zvono "kolokol" potekla od ove reci.

U Rusiji i ostalim pravoslavnim zemljama zvona su dosla sa zapada o cemu svedoci i rec u crkvenoslovenskom za zvono "kampan" od latinskog "campana".

Ostalo je zabelezeno da je Papa Kalikst III 1456 naredio vonjavu crkvenih zvona u Nandorfehervaru (Beogradu) kao ohrabrenje protiv Turaka.
 
Poslednja izmena:

Šejn

Elita
Poruka
22.827
Zvona su poznavali i najprimitivniji narodi, kao i visoke civilizacije. Jedno od najstarijih zvona pronadjeno je u Ninivi (grad na obali reke Tigris, pominje se 3000 godine pre Hrista). U antickoj Grckoj zvona su sluzila za davanje znaka za uzbunu, a u starom Rimu za sazivanje naroda u hram na pogreb i sl. Zvona se pominju i u Bibliji. Drevni hriscani nisu mogli da koriste zvona zato sto su bili proganjani, pa su glasnici obavestavali vernike gde ce se odrzati bogosluzenje. Kad je Crkva, posle Milanskog ukaza 313. godine, dobila slobodu javnog ispovedanja vere, trebalo je necim javno pozivati vernike u hramove. Po ugledu na Judeje (4. knj. Mojs. 29. 1; 3. knj. Mojs. 23. 24) vernici su sazivani trubom, ali i drvenim maljicama kojima se klepalo na kapije hriscana. Mnogo kasnije su za objavljivanje bogosluzenja i najvaznijih delova u toku same sluzbe, na Istoku koriscene daske od tvrdog drveta i metalne ploce.

Prva zvona koja se pominju u Istocnoj Crkvi su ona koja je mletacki duzd 852. godine poslao na poklon vizantijskom caru Mihailu III. Car je naredio da se ta zvona postave na crkvu Svete Sofije u Carigradu. Tek od 12. veka zvona upotrebljavaju sve pravoslavne crkve, upotpunjujuci lepotu bogosluzenja, sazivajuci vernike, podsecajuci ih da je vreme sluzbi Bozjoj. Na Zapadu su zvona u upotrebi vec u sedmom veku. Zvono iz Kelnskog muzeja liveno je oko 613. godine.

Da bi se zvona jasno i daleko cula, podizani su zvonici. Poznat je “Ivan Velikoj” zvonik u Kremlju, visok 90 metara.

»udesan je zvuk zvona. Bruj njihov u hram poziva, uznosi, pozdravlja, vaskrsnju radost javlja, slavi, brani, ispraca, gradonosne oblake razgoni, a sve slaveci Gospoda.

Malo je do danas sacuvanih starih zvona, jer su Turci prvo zvona skidali, da utihne hram, da mu iscupaju jezik.

Zvona su bila najglasnija i uvek su prva stradala. Ali hramovi nisu zanemeli, opet su se pojavila drvena klepala i vernici su se sabirali na sluzbu Bozju.

Kako je koja vojska prolazila ovom nasom nesrecnom zemljom, tako su zvona stradala, isto kao i narod i crkve. Ali cim se zazeleni trava na zgaristima i narod se vrati iz zbegova, podizane su crkve i livena zvona.

Jos su Turci bili na Kalemegdanu kad je knjaz Milos naredio da se na Sabornu crkvu postavi zvono. Kad je zazvonilo, ljudi su plakali od srece, znali su da je Turcima odzvonilo.

Glas zvona nije glas obicnog instrumenta. On nas potresa, zove, iscekuje, stize do dna duse, ka visinama i Bogu se penje uznoseci molitve vernih i odozgo se spusta kao ohrabrenje, nada ili sam glas Bozji.

Opcinjena pricom o zvonima, zamisljala sam kroz sta su sve prolazile generacije zvonolivaca Popovica da tajnu sacuvaju i ne podlegnu zapadnom uticaju, jer, mnogo je kod nas zvona koja su livena brze i jeftinije na Zapadu, ali se pri tom zaboravlja jedna “sitnica”. To nisu pravoslavna zvona, najpre po tome sto se tamo po zapadnom obredu osvesta sav materijal, pa onda i gotovo zvono.

Neki misle da to i nije neki veliki problem, a zaboravljaju osnovno: ne moze majka tudjim glasom da se javlja.

Zvona koja se ovako liju, na starinski nacin, javljaju se pravim glasom i medju drugima se raspoznaju “kao nevesta medju svatovima."

manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/.../52002_traganje/


Nadam se da neces zameriti na video prilogu.Volim zvuk crkvenih zvona.:bye:
 
Poslednja izmena od moderatora:

menjam.se

Iskusan
Banovan
Poruka
5.943
Poreklo crkvenih zvona je iz Irske, tacnije iz irskih manastira. pre toga se u Grckoj kao poziv na molitvu koristio semantron.
Колико је ово тачно, у смислу да се баш проширило звоно из Ирске, а не само тренд?

Да појасним разлику звона и тренда. На пример, ако се на подручју Европе и Средоземља нигде није користило звоно ни у паганско доба, па да се из Ирске проширило звоно као изум на све стране, то је ширење звона. А ако је свугде већ било добро познато шта је звоно и било коришћено у паганским храмовима, само није било имплементирано у хришћанство и ником није пало на памет да може и то да се уради, а та идеја је кренула из Ирске, онда говоримо о ширењу тренда.

Ово питам јер се звоно у религиозне и обредне сврхе користи широм света. На пример, цео Средњи и Далеки Исток, Индија, Тибет, Кина, Јапан, Индокина... тамо и будистички и хиндуистички храмови имају звонике и звонаре већ хиљадама година (и са спољним, и са унутрашњим клатном).
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.