-
- Popularno:
- Ubuduće se neće znati ništa o uzrocima...
- Šta će biti sa N1?
- Ko je Vučićev poltron No1?
- Koliko vam je važno
- Da li studentska lista može biti...
- Koju će sledeću katastrofu izazvati da...
- Parandilović letuje sa dečkom
- Ђурић: Неистините вести о наводном...
- Srbija izdaje 100.000 radnih dozvola:...
- Nađi jedan koji se razlikuje
Crkvena kriza u Ukrajini izazvana dodelom autokefalije od strane Vaseljenskog patrijarha
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
gost 41782
Elita
- Poruka
- 19.642
ipak si izgleda propustio
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.536
Raskol s Bugarima nije u toku još uvek...to je istorijska stvar.
Ovo je napisao vaseljenski patrijarh: https://www.blic.rs/vesti/politika/...io-nema-crnogorske-crkve-postoji-samo/tyvz4ld
Presedan sa takvim posledicima nije. Nije moje tumačenje (samo).
hogarius
Elita
- Poruka
- 15.124
Pogresan odgovor, ja sam pitao o raskolu u BPC, a ne raskole s njom.. Sta vise, nije mi jasno zasto si raskole u toj crkvi pominjao.
To sto je on napiso odjednom, cudesnom snagom, biva unapred dezavuisano kada je bila u pitanju Ukrajinska pravoslavna crkva. To znaci, moze i ovako i onako. I drzave se ne drze svojih zakona, a ni medjunarodnih, pa zasto bi se jedna neuticajna patrijarsija pridrzavala bilo kojih pravila.
Nije mi jasna tvoja misao, tj. citirana recenica.Drugo, Crna Gora je isuvise mala i slabacka drzavamlja, gotovo bez ikakvog uticaja na medjunarodne dogadjaje. Ali, ako bi se Milo Djukanovic, ili neki sledeci predsednik te drzave obrato VP sa znacajnom sumom novca, verovaatno bi pismo drugacije zvucilo. Pa i kraljl Aleksandar je "donirao" veliku sumu dinara u zlatu da bi srpska patrijarsija dobila tomos.
Medjutim, ovim se ne menja pravo crogorskog naroda da ima svoju nezavisnu crkvu, a ne da mu jedna strana i neozbiljna patrijarsija bude gospodarica u njihovoj zemlji. Njihova teznja da imaju siopstvenu patrijarsiju je sasvim opravdana.
Poslednja izmena:
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 29.671
И митрополит и "митрополит" су им Срби.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
https://www.danas.rs/drustvo/na-muci-i-vernici-srpske-crkve/
Povodom odluke Grčke pravoslavne crkve da prizna novu pravoslavnu organizaciju u Ukrajini
Na muci i vernici Srpske crkve
![0502foto-BETAPHOTO-TV-HRAM-678x381[1].jpg](https://forum.krstarica.com/attachments/0502foto-betaphoto-tv-hram-678x381-1-jpg.603298/ "0502foto-BETAPHOTO-TV-HRAM-678x381[1].jpg")
Piše: Jelena Tasić 15. oktobra 2019. 13.23 Izmenjeno: 13.24
Sinod SPC još u martu preporučio je vladikama i sveštenicima „da se klone liturgijskog i kanonskog opštenja ne samo sa raskolničkom crkvom u Ukrajini nego i sa arhijerejima i kliricima koji saslužuju i opšte sa njom“, što se, prema naknadnom tumačenju sinodalca i portparola SPC episkopa bačkog Irineja (Bulović), ne odnosi i na Carigrad.
U vrhu SPC nezvanično tumače da bi ova preporuka u slučaju Grčke pravoslavne crkve trebalo da važi za vernike SPC, jer je Crkva saborno telo, koje čine i laici. U praksi to znači da ni vernici SPC ubuduće ne bi trebalo da prisustvuju bogosluženjima u grčkim crkvama.
– Odluka Svetog sinoda Grčke pravoslavne crkve da prizna novu crkvenu strukturu u Ukrajini veliko je iskušenje za celo Pravoslavlje, možda teže i od komunizma. Osim podela mogla bi da otvori nove probleme u pravoslavnoj dijaspori u Zapadnoj Evropi, Americi i Australiji. Zanimljivo je da se Grčka crkva dugo premišljala i da je posle gotovo godinu dana donela ovakvu odluku – kaže za Danas protojerej-stravrofor Radomir Popović, istoričar i profesor Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta.
Protojerej Nikolaj Balašov, zamenik načelnika Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije, najavio je da će se stav Ruske pravoslavne crkve o odluci Atine znati posle sednice ruskog Sinoda, koji je zakazan za 17. oktobar.
On je naglasio da je „za razliku od Grčke crkve, čija nadležnost ne pokriva ni celokupnu teritoriju Grčke, RPC multinacionalna i nije ograničena na pastorsku brigu samo za vernike koji žive u Rusiji, a da desetine miliona njenih vernika koji su su građani Ukrajine, nisu tražili nikakvu autokefalnost“. Uoči odluke u Atini, mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), šef ruske crkvene diplomatije, najavio je da će „RPC prekinuti evharistijsko opštenje sa Grčkom crkvom, ukoliko prizna autokefalnost raskolničkoj organizaciji“.
Grčki Sinod je na poziv Carigradske patrijaršije, posle više odlaganja konačne odluke prošlog vikenda na vanrednom zasedanju priznao „Pravoslavnu crkvu u Ukrajini“, mada na tom području deluje kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije.
Iako je sedam grčkih mitropolita, kako prenose atinski mediji, tražilo da se odluka odloži zato što „ukrajinsko pitanje preti da ozbiljno naruši jedinstvo Pravoslavne crkve“, poglavar GPC arhiepiskop atinski i sve Grčke Jeronim ocenio je da je „proglašenje autokefalnosti Crkve Ukrajine korisno za Pravoslavnu crkvu“, jer će „ojačati odnose dveju sestrinskih Crkava – Crkve Rusije i Crkve Ukrajine“.
Grčki crkveni poglavar, koji doskora nije želeo da „sam ponese odgovornost“ za odluku, prošle subote priznao je kanonsko pravo Carigradske patrijaršije da odlučuje o autokefaliji, a sebe proglasio „nadležnim da se dalje bavi pitanjem priznavanja Crkve u Ukrajini“.
Carigradski patrijarh Vartolomej uzvratio je porukom sa Fanara da je odluka grčkog Sinoda „istorijska“, jer će „crkveno pitanje u Ukrajini konačno biti polazna osnova za jačanje jedinstva između pravoslavnih sestrinskih crkava“. Zahvalnost za podršku crkvena Atina dobila je i od poglavara sporne „Pravoslavne crkve u Ukrajini“ mitropolita Epifanija (Dumenka), koji je najavio posetu Grčkoj.
Pojedini grčki crkveni krugovi spekulišu da odluka u o priznanju „Pravoslavne crkve Ukrajine“ nije stav Crkve nego porudžbina Zapada i ukazuju da su joj prethodile posete visokih američkih zvaničnika Grčkoj.
Poslednji je bio državni sekretar SAD Majk Pompeo, inače pravoslavni zet, koji je neformalno obišao i Svetu Goru. Isti izvori ukazuju da je neobično i to što se Sveta Gora još nije zvanično izjasnila o ukrajinskom slučaju, oko kog nije jedinstvena ni sama Carigradska patrijaršija. Iako zbog Ukrajine dobar deo pravoslavnog sveta optužuje 270. poglavara Carigradske patrijaršije da želi da postane „papa na Fanaru“, pojedini crkveni krugovi spekulišu da su glavni „ukrajinski kuvari“ dvojica carigradskih arhijereja – arhiepiskop američki Elpidofor (Lambriniadis) i mitropolit francuski Emanuil (Adamakis).
Kako će ostale pomesne crkve reagovati na odluku Grčke crkve teško je prognozirati – dok neki misle da će otvoriti vrata priznavanjima sporne crkve u Ukrajini, drugi ne očekuju da će na tako nešto usuditi čak i takozvane „grčke crkve“ – Jerusalimska i Antiohijska patrijaršija, Kiparska crkva.., što ne isključuje mogućnost novih previranja, podela i lomova u pravoslavnom svetu.
Carigrad je prošle godine suspendovao svoj dokument kojim je Ukrajinsku pravoslavnu crkvu 1686. stavio pod jurisdikciju Moskovske patrijaršije i izdao tomos novoj ukrajinskoj crkvenoj organizaciji, formiranoj od dve raskolničke ukrajinske crkve. U svemu tome aktivno je učestvovala i ukrajinska vlast.
Moskovska patrijaršija je zbog toga pre tačno godinu dana prekinula odnose sa Carigradom. Veći deo pravoslavnog sveta, uključujući i SPC, podržao je stav Moskve da se problem reši na svepravoslavnom skupu, što je Carigrad odbio.
Spor Carigrada i Moskve oko Ukrajine navodno je bio glavni razlog što je prošle nedelje centralna proslava osam vekova samostalnosti SPC organizovana u „domaćim okvirima“ i što se SPC nije odazvala pozivu patrijarha Vartolomeja da svoj jubilej sa njim proslavi u Nikeji i Carigradu dok je u Atini zasedao grčki Sinod.
Povodom odluke Grčke pravoslavne crkve da prizna novu pravoslavnu organizaciju u Ukrajini
Na muci i vernici Srpske crkve
Piše: Jelena Tasić 15. oktobra 2019. 13.23 Izmenjeno: 13.24
Sinod SPC još u martu preporučio je vladikama i sveštenicima „da se klone liturgijskog i kanonskog opštenja ne samo sa raskolničkom crkvom u Ukrajini nego i sa arhijerejima i kliricima koji saslužuju i opšte sa njom“, što se, prema naknadnom tumačenju sinodalca i portparola SPC episkopa bačkog Irineja (Bulović), ne odnosi i na Carigrad.
U vrhu SPC nezvanično tumače da bi ova preporuka u slučaju Grčke pravoslavne crkve trebalo da važi za vernike SPC, jer je Crkva saborno telo, koje čine i laici. U praksi to znači da ni vernici SPC ubuduće ne bi trebalo da prisustvuju bogosluženjima u grčkim crkvama.
– Odluka Svetog sinoda Grčke pravoslavne crkve da prizna novu crkvenu strukturu u Ukrajini veliko je iskušenje za celo Pravoslavlje, možda teže i od komunizma. Osim podela mogla bi da otvori nove probleme u pravoslavnoj dijaspori u Zapadnoj Evropi, Americi i Australiji. Zanimljivo je da se Grčka crkva dugo premišljala i da je posle gotovo godinu dana donela ovakvu odluku – kaže za Danas protojerej-stravrofor Radomir Popović, istoričar i profesor Bogoslovskog fakulteta Beogradskog univerziteta.
Protojerej Nikolaj Balašov, zamenik načelnika Odeljenja za spoljne crkvene odnose Moskovske patrijaršije, najavio je da će se stav Ruske pravoslavne crkve o odluci Atine znati posle sednice ruskog Sinoda, koji je zakazan za 17. oktobar.
On je naglasio da je „za razliku od Grčke crkve, čija nadležnost ne pokriva ni celokupnu teritoriju Grčke, RPC multinacionalna i nije ograničena na pastorsku brigu samo za vernike koji žive u Rusiji, a da desetine miliona njenih vernika koji su su građani Ukrajine, nisu tražili nikakvu autokefalnost“. Uoči odluke u Atini, mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), šef ruske crkvene diplomatije, najavio je da će „RPC prekinuti evharistijsko opštenje sa Grčkom crkvom, ukoliko prizna autokefalnost raskolničkoj organizaciji“.
Grčki Sinod je na poziv Carigradske patrijaršije, posle više odlaganja konačne odluke prošlog vikenda na vanrednom zasedanju priznao „Pravoslavnu crkvu u Ukrajini“, mada na tom području deluje kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije.
Iako je sedam grčkih mitropolita, kako prenose atinski mediji, tražilo da se odluka odloži zato što „ukrajinsko pitanje preti da ozbiljno naruši jedinstvo Pravoslavne crkve“, poglavar GPC arhiepiskop atinski i sve Grčke Jeronim ocenio je da je „proglašenje autokefalnosti Crkve Ukrajine korisno za Pravoslavnu crkvu“, jer će „ojačati odnose dveju sestrinskih Crkava – Crkve Rusije i Crkve Ukrajine“.
Grčki crkveni poglavar, koji doskora nije želeo da „sam ponese odgovornost“ za odluku, prošle subote priznao je kanonsko pravo Carigradske patrijaršije da odlučuje o autokefaliji, a sebe proglasio „nadležnim da se dalje bavi pitanjem priznavanja Crkve u Ukrajini“.
Carigradski patrijarh Vartolomej uzvratio je porukom sa Fanara da je odluka grčkog Sinoda „istorijska“, jer će „crkveno pitanje u Ukrajini konačno biti polazna osnova za jačanje jedinstva između pravoslavnih sestrinskih crkava“. Zahvalnost za podršku crkvena Atina dobila je i od poglavara sporne „Pravoslavne crkve u Ukrajini“ mitropolita Epifanija (Dumenka), koji je najavio posetu Grčkoj.
Pojedini grčki crkveni krugovi spekulišu da odluka u o priznanju „Pravoslavne crkve Ukrajine“ nije stav Crkve nego porudžbina Zapada i ukazuju da su joj prethodile posete visokih američkih zvaničnika Grčkoj.
Poslednji je bio državni sekretar SAD Majk Pompeo, inače pravoslavni zet, koji je neformalno obišao i Svetu Goru. Isti izvori ukazuju da je neobično i to što se Sveta Gora još nije zvanično izjasnila o ukrajinskom slučaju, oko kog nije jedinstvena ni sama Carigradska patrijaršija. Iako zbog Ukrajine dobar deo pravoslavnog sveta optužuje 270. poglavara Carigradske patrijaršije da želi da postane „papa na Fanaru“, pojedini crkveni krugovi spekulišu da su glavni „ukrajinski kuvari“ dvojica carigradskih arhijereja – arhiepiskop američki Elpidofor (Lambriniadis) i mitropolit francuski Emanuil (Adamakis).
Kako će ostale pomesne crkve reagovati na odluku Grčke crkve teško je prognozirati – dok neki misle da će otvoriti vrata priznavanjima sporne crkve u Ukrajini, drugi ne očekuju da će na tako nešto usuditi čak i takozvane „grčke crkve“ – Jerusalimska i Antiohijska patrijaršija, Kiparska crkva.., što ne isključuje mogućnost novih previranja, podela i lomova u pravoslavnom svetu.
Carigrad je prošle godine suspendovao svoj dokument kojim je Ukrajinsku pravoslavnu crkvu 1686. stavio pod jurisdikciju Moskovske patrijaršije i izdao tomos novoj ukrajinskoj crkvenoj organizaciji, formiranoj od dve raskolničke ukrajinske crkve. U svemu tome aktivno je učestvovala i ukrajinska vlast.
Moskovska patrijaršija je zbog toga pre tačno godinu dana prekinula odnose sa Carigradom. Veći deo pravoslavnog sveta, uključujući i SPC, podržao je stav Moskve da se problem reši na svepravoslavnom skupu, što je Carigrad odbio.
Spor Carigrada i Moskve oko Ukrajine navodno je bio glavni razlog što je prošle nedelje centralna proslava osam vekova samostalnosti SPC organizovana u „domaćim okvirima“ i što se SPC nije odazvala pozivu patrijarha Vartolomeja da svoj jubilej sa njim proslavi u Nikeji i Carigradu dok je u Atini zasedao grčki Sinod.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
RoadSD
Domaćin
- Poruka
- 3.289
Koliko se meni čini ova siuacija oko priznavanja i nepriznavanja neke pravoslavne crkve i nije neka novost. I na balkanu je bilo tih situacija sa osnivanjem, gašenjem i obnovom patrijaršija gde je neko priznavao a neko osporavao autokefalnost, na kraju se slegne prašina i svako prizna svakog.
комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
https://www.krstarica.com/vesti/sve...m&utm_medium=thumbs&utm_campaign=thumbs_house
Preti najveći raskol u pravoslavlju posle hiljadu godina
Iza stalnih pritisaka Carigradske patrijaršije da pomesne pravoslavne crkve priznaju autokefalnost raskolničke „pravoslavne crkve Ukrajine“ ne stoji samo geopolitički cilj Fanara da preotme deo teritorije Moskovske patrijaršije, već i da preuzme primat u pravoslavnom svetu, kakav nikada u istoriji nije imao.
Bura oko priznavanja autokefalnosti „pravoslavne crkve Ukrajine“ (PCU) se ne stišava, zahvaljujući upravo onome ko je raskolnicima iz Kijeva i darovao tomos o nezavisnosti — carigradskom patrijarhu Vartolomeju.
Od decembra 2018, kada je od dve raskolničke tvorevine političkom voljom tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i Vartolomejevim blagoslovom stvorena PCU, do sada nijedna pomesna pravoslavna crkva nije sledila volju carigradskog patrijarha.
Međutim, 12. oktobra Sinod Atinske arhiepiskopije je na predlog arhiepiskopa Jeronima priznao autokefalnost PCU, a odluka je dobila potvrdu 20. oktobra u Solunu, na liturgiji koju su zajedno služili patrijarh Vartolomej i arhiepiskop Jeronim, gde su u molitvi pomenuli i ime poglavara PCU Epifanija.
Na ono što se dogodilo, oštro je i dramatično reagovao episkop bački Irinej Bulović, naglasivši u saopštenju, koje je istaknuto na veb-sajtu Srpske pravoslavne crkve (te se tako može smatrati i zvaničnim stavom SPC), da se pravoslavni svet nalazi na korak od ambisa raskola.
Uporni i stalni pritisci Fanara, kako se još naziva Carigradska (Konstantinopoljska, Vaseljenska) patrijaršija, na pomesne crkve da priznaju nezavisnost ukrajinskih raskolnika, ipak pokazuju da iza svega stoji nešto više od pukog priznanja autokefalnosti jedne crkve nastale političkom voljom ukrajinskih nacionalista.
Da li bi episkop Irinej, čiji je autoritet u pravoslavnom svetu, prema rečima istoričara Aleksandra Rakovića, jako visok, napisao tako oštro i dramatično saopštenje ukoliko se radi samo o priznanju autokefalnosti PCU?
Ne samo geopolitičke ambicije
Sputnjik je već pisao da autokefalnost PCU i nije prava nezavisnost, jer je ona zapravo postala deo teritorije Carigradske patrijaršije. Međutim, prema rečima našeg sagovornika, protojereja stavrofora i profesora Bogoslovije u Foči, Darka Đoga, ne radi se samo o ambicijama Fanara da nasilno proširi svoju teritoriju.
„Ono što nam često izmiče iz vidokruga, a što je vrlo bitno da se uoči, to je da nije stvar samo u davanju tomosa takozvanoj PCU. Ono što carigradska patrijaršija radi, jeste ozakonjenje njenog novog položaja, njenog novog primata, njenih novih samoproglašenih ovlašćenja da daje autokefalije, da ih ukida, da revidira ljudima istoriju, da revidira način na koji ljudi sami sebe shvataju“, komentariše on.
U slučaju srpske crkve, ove ambicije Fanara (Carigrada) bile su vidljive u nameri da se nametne mišljenje da se ove godine ne slavi 800 godina od autokefalnosti SPC, već od hirotonisanja Svetog Save.
„Carigradska patrijaršija tim aktom, kojim je dala tomos, nije se samo uplela u ukrajinsko crkveno pitanje i počela da interveniše na teritoriji Moskovske patrijaršije. Ona je na taj način ispoljila ’pozajmljenu moć‘, nešto što po prirodi stvari nema, a zbog toga što je drugima geopolitički korisna može da praktikuje. Dajući tomos, terajući i motivišući druge da prihvate to rešenje, zapravo legitimiše svoja nova ovlašćenja da bude nesaborski, nekonsultativni organ u pravoslavlju koji reguliše postojanje i međusobne odnose pravoslavnih crkava“, objašnjava Đogo.
Ambicije Carigrada nisu samo geopolitičke, da razori Moskovsku patrijaršiju, već i da samoj sebi legitimiše moć koju nema i da kroz proces priznavanja PCU ostale pomesne crkve prihvate novi primat Carigradske patrijaršije, zaključuje Đogo
.
Specifičan položaj Grčke crkve
Pravoslavna crkva u Grčkoj se nalazi u specifičnoj poziciji, zbog toga što je 36 od 81 njenog episkopa pod kanonskom jurisdikcijom carigradskog patrijarha, objašnjava istoričar Aleksandar Raković. U Sinodu je od 12 episkopa šest pod jurisdikcijom Carigrada.
„To je komplikovana situacija u organizaciji Pravoslavne crkve Grčke, koja je dovela do toga da jednostavno moraju da podlegnu ovim pritiscima, koji su uspostavljeni zbog jurisdikcije Carigrada nad delovima Grčke. Sada je prilika da se ukaže na to da ostale crkve ne moraju da krenu tim putem, zbog toga što one nisu fizički vezane za carigradsku patrijaršiju i ne bi trebalo da budu izložene takvim pritiscima, kao što je izložena Pravoslavna crkva Grčke“, navodi on.
Episkop Irinej je želeo da saopštenjem upozori ostale pravoslavne crkve da ne donose antikanonske odluke.
„Ovo što je vladika Irinej napisao, mislim da se u prvom redu odnosi na grčke crkve, koje još nisu priznale takozvanu autokefaliju Kijeva. Odnosi se, dakle, na Aleksandrijsku patrijaršiju, Jerusalimsku patrijaršiju, na kiparsku Crkvu, a delom i na albansku Crkvu, gde su Grci u većini. Mislim da se ovo odnosi najpre na njih, premda i rumunska Crkva ima vrlo interesantan stav koji bi u perspektivi mogao da vodi ka priznanju takozvane autokefalnosti Kijeva“, napominje Raković
.
Raslojavanje pravoslavlja
Vremenom, crkvena situacija će se, prema Đogovoj proceni, raslojavati na one koje će prihvatati novofanarsko viđenje, koje će imati drugačiju teologiju i način funkcionisanja i pravoslavnu crkvu, koja će ostati verna trenutnom stanju.
Postojaće vernici fanarskog pravoslavlja (Carigradska patrijaršija se naziva još i fanarskom, prema imenu istanbulske četvrti gde je smeštena patrijaršija), koji su već ideološki spremni da prihvate carigradski primat.
„Takvi krugovi će se vremenom organizovati u novu crkvenu strukturu. Njoj će Fanar postati funkcionalni, pravni, ideološki i svaki drugi centar. U helenofonim pomesnim crkvama postojaće naročita sklonost da se čitava stvar predoči kao rasno suprotstavljanje Helena slovenskim varvarima i nije isključeno da u helenofonim crkvama bude rasprostranjena ta novofanarska crkvena struktura“, kaže on.
Ono što, međutim, Carigradska patrijaršija ne uspeva da shvati, jeste da i u okviru helenofonih crkvenih struktura ne može nametnuti primat u masovnom obliku — izuzev pojedinih episkopa i teologa, nema volje da se prihvati primat Carigrada.
Zbog toga potez Moskovske patrijaršije, da u molitvenom pominjanju ostave grčke arhijereje koji ne prihvataju novu strukturu, Đogo ocenjuje kao pametan i mudar, jer će u svakom budućem momentu, kada jedna pomesna crkva bude zauzimala stav po pitanju priznanja PCU, omogućiti da sami arhijereji biraju hoće li prihvatiti novofanarsko ili saborno viđenje crkve, kakvo smo imali kroz vekove.
Ono što bi arhijereji koji ostanu verni vekovnom funkcionisanju crkve trebalo da urade, jeste da budu na stalnom zasedanju, kako bi koordinisali međusobne odnose i nerešena pitanja, smatra Đogo.
Istorijski primeri
Primera iz istorije za ponašanje Carigradske patrijaršije nema, ali Đoga, kako kaže, situacija veoma podseća na onu koja je postojala između 8. i 11. veka u odnosima između Rima i pravoslavnih crkava.
„Imate razvoj ideje primata, koja je počela otprilike od 8. veka, koja je takođe imala geopolitičkog sponzora u franačkoj državi Karla Velikog i koja je 1054. otišla u pravcu u kom niko više ne može videti kako bi se moglo pričati o hrišćanskom jedinstvu, jer ideja primata podrazumeva da neko ima vlast nada mnom i kada tu vlast ne želim i ne priznajem. To je ono što Carigradska patrijaršija danas u tekstu tomosa eksplicitno tvrdi, da je carigradski patrijarh glava crkve, što apsolutno ne odgovara istini“, ističe Đogo.
Jedina slična situacija u 20. veku ovoj sadašnjoj dogodila se 1925. godine, kada je Carigradska patrijaršija u molitveno opštenje prihvatila „Obnovljence“, strukturu koju su stvorile sovjetske vlasti, kako bi je suprotstavila Moskovskoj patrijaršiji, priča Đogo.
Razlika u odnosu na ono što se dogodilo 1925. godine, jeste to što nijedna pomesna crkva nije prihvatila stav Carigrada i što je sâm Carigrad kasnije revidirao stav.
(Sputnjik)
ПОПОВИ АКО НИСТЕ ЗНАЛИ, ЂАВО ДОЛАЗИ ПО СВОЈЕ!
Preti najveći raskol u pravoslavlju posle hiljadu godina
Iza stalnih pritisaka Carigradske patrijaršije da pomesne pravoslavne crkve priznaju autokefalnost raskolničke „pravoslavne crkve Ukrajine“ ne stoji samo geopolitički cilj Fanara da preotme deo teritorije Moskovske patrijaršije, već i da preuzme primat u pravoslavnom svetu, kakav nikada u istoriji nije imao.
Bura oko priznavanja autokefalnosti „pravoslavne crkve Ukrajine“ (PCU) se ne stišava, zahvaljujući upravo onome ko je raskolnicima iz Kijeva i darovao tomos o nezavisnosti — carigradskom patrijarhu Vartolomeju.
Od decembra 2018, kada je od dve raskolničke tvorevine političkom voljom tadašnjeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i Vartolomejevim blagoslovom stvorena PCU, do sada nijedna pomesna pravoslavna crkva nije sledila volju carigradskog patrijarha.
Međutim, 12. oktobra Sinod Atinske arhiepiskopije je na predlog arhiepiskopa Jeronima priznao autokefalnost PCU, a odluka je dobila potvrdu 20. oktobra u Solunu, na liturgiji koju su zajedno služili patrijarh Vartolomej i arhiepiskop Jeronim, gde su u molitvi pomenuli i ime poglavara PCU Epifanija.
Na ono što se dogodilo, oštro je i dramatično reagovao episkop bački Irinej Bulović, naglasivši u saopštenju, koje je istaknuto na veb-sajtu Srpske pravoslavne crkve (te se tako može smatrati i zvaničnim stavom SPC), da se pravoslavni svet nalazi na korak od ambisa raskola.
Uporni i stalni pritisci Fanara, kako se još naziva Carigradska (Konstantinopoljska, Vaseljenska) patrijaršija, na pomesne crkve da priznaju nezavisnost ukrajinskih raskolnika, ipak pokazuju da iza svega stoji nešto više od pukog priznanja autokefalnosti jedne crkve nastale političkom voljom ukrajinskih nacionalista.
Da li bi episkop Irinej, čiji je autoritet u pravoslavnom svetu, prema rečima istoričara Aleksandra Rakovića, jako visok, napisao tako oštro i dramatično saopštenje ukoliko se radi samo o priznanju autokefalnosti PCU?
Ne samo geopolitičke ambicije
Sputnjik je već pisao da autokefalnost PCU i nije prava nezavisnost, jer je ona zapravo postala deo teritorije Carigradske patrijaršije. Međutim, prema rečima našeg sagovornika, protojereja stavrofora i profesora Bogoslovije u Foči, Darka Đoga, ne radi se samo o ambicijama Fanara da nasilno proširi svoju teritoriju.
„Ono što nam često izmiče iz vidokruga, a što je vrlo bitno da se uoči, to je da nije stvar samo u davanju tomosa takozvanoj PCU. Ono što carigradska patrijaršija radi, jeste ozakonjenje njenog novog položaja, njenog novog primata, njenih novih samoproglašenih ovlašćenja da daje autokefalije, da ih ukida, da revidira ljudima istoriju, da revidira način na koji ljudi sami sebe shvataju“, komentariše on.
U slučaju srpske crkve, ove ambicije Fanara (Carigrada) bile su vidljive u nameri da se nametne mišljenje da se ove godine ne slavi 800 godina od autokefalnosti SPC, već od hirotonisanja Svetog Save.
„Carigradska patrijaršija tim aktom, kojim je dala tomos, nije se samo uplela u ukrajinsko crkveno pitanje i počela da interveniše na teritoriji Moskovske patrijaršije. Ona je na taj način ispoljila ’pozajmljenu moć‘, nešto što po prirodi stvari nema, a zbog toga što je drugima geopolitički korisna može da praktikuje. Dajući tomos, terajući i motivišući druge da prihvate to rešenje, zapravo legitimiše svoja nova ovlašćenja da bude nesaborski, nekonsultativni organ u pravoslavlju koji reguliše postojanje i međusobne odnose pravoslavnih crkava“, objašnjava Đogo.
Ambicije Carigrada nisu samo geopolitičke, da razori Moskovsku patrijaršiju, već i da samoj sebi legitimiše moć koju nema i da kroz proces priznavanja PCU ostale pomesne crkve prihvate novi primat Carigradske patrijaršije, zaključuje Đogo
.
Specifičan položaj Grčke crkve
Pravoslavna crkva u Grčkoj se nalazi u specifičnoj poziciji, zbog toga što je 36 od 81 njenog episkopa pod kanonskom jurisdikcijom carigradskog patrijarha, objašnjava istoričar Aleksandar Raković. U Sinodu je od 12 episkopa šest pod jurisdikcijom Carigrada.
„To je komplikovana situacija u organizaciji Pravoslavne crkve Grčke, koja je dovela do toga da jednostavno moraju da podlegnu ovim pritiscima, koji su uspostavljeni zbog jurisdikcije Carigrada nad delovima Grčke. Sada je prilika da se ukaže na to da ostale crkve ne moraju da krenu tim putem, zbog toga što one nisu fizički vezane za carigradsku patrijaršiju i ne bi trebalo da budu izložene takvim pritiscima, kao što je izložena Pravoslavna crkva Grčke“, navodi on.
Episkop Irinej je želeo da saopštenjem upozori ostale pravoslavne crkve da ne donose antikanonske odluke.
„Ovo što je vladika Irinej napisao, mislim da se u prvom redu odnosi na grčke crkve, koje još nisu priznale takozvanu autokefaliju Kijeva. Odnosi se, dakle, na Aleksandrijsku patrijaršiju, Jerusalimsku patrijaršiju, na kiparsku Crkvu, a delom i na albansku Crkvu, gde su Grci u većini. Mislim da se ovo odnosi najpre na njih, premda i rumunska Crkva ima vrlo interesantan stav koji bi u perspektivi mogao da vodi ka priznanju takozvane autokefalnosti Kijeva“, napominje Raković
.
Raslojavanje pravoslavlja
Vremenom, crkvena situacija će se, prema Đogovoj proceni, raslojavati na one koje će prihvatati novofanarsko viđenje, koje će imati drugačiju teologiju i način funkcionisanja i pravoslavnu crkvu, koja će ostati verna trenutnom stanju.
Postojaće vernici fanarskog pravoslavlja (Carigradska patrijaršija se naziva još i fanarskom, prema imenu istanbulske četvrti gde je smeštena patrijaršija), koji su već ideološki spremni da prihvate carigradski primat.
„Takvi krugovi će se vremenom organizovati u novu crkvenu strukturu. Njoj će Fanar postati funkcionalni, pravni, ideološki i svaki drugi centar. U helenofonim pomesnim crkvama postojaće naročita sklonost da se čitava stvar predoči kao rasno suprotstavljanje Helena slovenskim varvarima i nije isključeno da u helenofonim crkvama bude rasprostranjena ta novofanarska crkvena struktura“, kaže on.
Ono što, međutim, Carigradska patrijaršija ne uspeva da shvati, jeste da i u okviru helenofonih crkvenih struktura ne može nametnuti primat u masovnom obliku — izuzev pojedinih episkopa i teologa, nema volje da se prihvati primat Carigrada.
Zbog toga potez Moskovske patrijaršije, da u molitvenom pominjanju ostave grčke arhijereje koji ne prihvataju novu strukturu, Đogo ocenjuje kao pametan i mudar, jer će u svakom budućem momentu, kada jedna pomesna crkva bude zauzimala stav po pitanju priznanja PCU, omogućiti da sami arhijereji biraju hoće li prihvatiti novofanarsko ili saborno viđenje crkve, kakvo smo imali kroz vekove.
Ono što bi arhijereji koji ostanu verni vekovnom funkcionisanju crkve trebalo da urade, jeste da budu na stalnom zasedanju, kako bi koordinisali međusobne odnose i nerešena pitanja, smatra Đogo.
Istorijski primeri
Primera iz istorije za ponašanje Carigradske patrijaršije nema, ali Đoga, kako kaže, situacija veoma podseća na onu koja je postojala između 8. i 11. veka u odnosima između Rima i pravoslavnih crkava.
„Imate razvoj ideje primata, koja je počela otprilike od 8. veka, koja je takođe imala geopolitičkog sponzora u franačkoj državi Karla Velikog i koja je 1054. otišla u pravcu u kom niko više ne može videti kako bi se moglo pričati o hrišćanskom jedinstvu, jer ideja primata podrazumeva da neko ima vlast nada mnom i kada tu vlast ne želim i ne priznajem. To je ono što Carigradska patrijaršija danas u tekstu tomosa eksplicitno tvrdi, da je carigradski patrijarh glava crkve, što apsolutno ne odgovara istini“, ističe Đogo.
Jedina slična situacija u 20. veku ovoj sadašnjoj dogodila se 1925. godine, kada je Carigradska patrijaršija u molitveno opštenje prihvatila „Obnovljence“, strukturu koju su stvorile sovjetske vlasti, kako bi je suprotstavila Moskovskoj patrijaršiji, priča Đogo.
Razlika u odnosu na ono što se dogodilo 1925. godine, jeste to što nijedna pomesna crkva nije prihvatila stav Carigrada i što je sâm Carigrad kasnije revidirao stav.
(Sputnjik)
ПОПОВИ АКО НИСТЕ ЗНАЛИ, ЂАВО ДОЛАЗИ ПО СВОЈЕ!
kentaur Nesh
Veoma poznat
- Poruka
- 12.553
raskol, pa jos pravoslavni...dakle, dotice Srbe....Komso u ekstazi, groznica, zakovrce ocima, gusi se od uzbudjenja i zluradosti....u cisto humanom aktu, da mu sacuvamo goli zivot, treba mu navuci kosulju specificnog kopcanja....
Ljuta Tica
Veoma poznat
- Poruka
- 13.648
Не брини се ти за попове, црква и попови постоје више од хиљаду година преживели су све невоље укључујући и пошаст коју су донели румени другови.
Брини се што је вас румених све мање и да сте без пелцера који ће вам лозу наставити
Tenkre
Buduća legenda
- Poruka
- 25.345
Ne kači se sa popovima.Njihova je uvek poslednja.Epilogu tvoje konfontacije sa popovima će prisustvovati tvoja familija (na tvoju sreću ti nećeš
) na kraju 
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 85.584
Раскола у православљу је било много, и у оквиру самих помесних цркви, и међу њима. Нерешена питања филетизма су потресала балканске цркве целог деветнаестог века, рецимо, и била су далеко озбиљнија од било чега данас. Ни сада нису задовољавајуће решена. Расколи у самој руској цркви постоје већ вековима, од отпадања старовераца до разлаза са црквом у расејању после сотонске револуције. Ни тај раскол није до краја превазиђен.
Спутњик је кретенски извор за кретене, и служи искључиво потребама руске дневне политике.
Човек који га неиронично цитира иде на четири ноге. Једноставно правило.
Спутњик је кретенски извор за кретене, и служи искључиво потребама руске дневне политике.
Човек који га неиронично цитира иде на четири ноге. Једноставно правило.
radeta62
Buduća legenda
- Poruka
- 43.063
Komsija tebe kao da je Tudman pravio...mrzis sve srpsko.
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
Победоносцев
Stara legenda
- Poruka
- 85.584
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 83.873
Da li misliš da imate snage da “oborite” Treći Rim? Da vas ne pritisne?
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 83.873
Pretenzije turskog podanika su njegov problem, njegov lični fanariotski problem.
Casual Observer
Stara legenda
- Poruka
- 83.873
Od pada Carigrada ne postoji legalna nadležnost biskupa Fanara ni nad čim. Lo ne veruje gledaće i na TV, a već ima šta i da ze vidi.Raskol s Bugarima nije u toku još uvek...to je istorijska stvar.
Ovo je napisao vaseljenski patrijarh: https://www.blic.rs/vesti/politika/...io-nema-crnogorske-crkve-postoji-samo/tyvz4ld
Presedan sa takvim posledicima nije. Nije moje tumačenje (samo).
