Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
4. ЦРКВА И АСТРОЛОГИЈА
Погледајмо сада однос старозавјетне и новозавјетне Цркве према астрологији. У великим Мојсијевим кодексима читамо о забрани бављења било каквим видом врачања, под пријетњом смрти. "Не обраћајте се врачарима и гатарама, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш... А ко се обрати врачарама и гатарама да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истријебићу га из народа његова" (Левит. 19, 31, 20, 6).
У Поновљеним Законима такође читамо строго упозорење Господа против бављења било којим видом чаробништва и против општења са онима који се тиме баве, јер управо због тог занимања чаробништвом - које у суштини представља савез са демонима - Бог и протјерује народе са њихове земље, одређује их за пропаст, а ту земљу даје Израиљу који му је био вјеран. "Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дијела онијех народа. Нека се не нађе у тебе... прорицатељ, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадости тјера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвијем Господа Бога твојега. Јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој. Пророка испред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; Њега слушајте" (Зак. Пон. 18, 9, 15).
Пророк Исаија, предсказујући пропаст Вавилону због његовог безбожништва и погубног бављења магијом и астрологијом, у име Господње с иронијом говори: "Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окријепила. Уморила си се од мноштва намјера својих, нека стану сада звјездари, који гледају звијезде, који проричу свакога мјесеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те. Гле, они су као пљева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена" (Исаија 47, 12-14).
Овдје се недвосмислено указује на немоћ свих облика чаробништва пред Вољом и Силом Божијом и на неумитну казну онима који се магијом и астрологијом баве или прибјегавају помоћи окултиста. У судару магова и врачева са пророцима и другим духоносним мужевима, синови таме неумитно трпе пораз. Тако, у Књизи Изласка (7,9), читамо о томе да су врачеви и чаробници, противећи се Мојсију, чинећи многа чудеса пред фараоном уз помоћ чарања, али нијесу успјели да се супротставе сили Божијој и, на крају крајева су били принуђени да признају да их је пророк Мојсије поразио.
У Књизи Постања (4,1), приповиједа се о тријумфу праведнога Јосифа над магима и мудрацима Египта који нијесу успјели уз помоћ својих магијских вјештина да тачно растумаче фараонов сан. Неправедни пророк Валаам, поткупљен од идолопоклоника да нашкоди Израиљу, под дејством силе Божије бива принуђен да служи јеврејском народу (Бројеви 22-24). Пророк Данило је такође много пута постидио халдејске мудраце и маге (Дан. 25).
Све ово објашњава се тиме што чудеса и пророчанства синови свјетлости чине увијек Силом Божијом, Духом Светим, а врачеви, магови, астролози који им се противе, користећи се чаробничком вјештином дјелују демонским силама, и, природно, трпе пораз у покушају супротстављања Богу. У Новоме Завјету, као и у Староме, ми такође видимо исти непомирљив став према свим видовима магије и исту сталну побједу сила Божијих у судару са чаробништвом. Тако, апостол Павле изгони духа који прориче из робиње која је прорицала будућност (Дела 16-18), иако је, рекло би се, објављивала истину, идући за Апостолима и говорећи да су то "слуге Бога највишега, који вам јављају пут спасења". Али, Апостол није хтео ни истину из нечистих уста демонских, дајући тиме примјер одношења према демонима, чак ако они повремено објављују и истину. Јер, иза свега тога (што чине демони) стоји само једна жеља - да увуку човјека у општење са њима, да би задобили његово повјерење и онда га погубили.
Исти тај апостол Павле кажњава сљепилом Елиму врача који се противио јеванђелској проповиједи и покушавао да одврати људе од истините вјере (Дјела 13,8). И, на крају, из књиге Дела Апостолских сазнајемо да, под утицајем апостолске проповиједи, "многи од оних који чараху, сабраше књиге своје и спалише их пред свима" (Дјела 19, 19). На тај начин они су се одрекли савеза с демонима и посвједочили о непомирљивости вјере у Христа и црне магије.
Погледајмо сада однос старозавјетне и новозавјетне Цркве према астрологији. У великим Мојсијевим кодексима читамо о забрани бављења било каквим видом врачања, под пријетњом смрти. "Не обраћајте се врачарима и гатарама, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш... А ко се обрати врачарама и гатарама да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истријебићу га из народа његова" (Левит. 19, 31, 20, 6).
У Поновљеним Законима такође читамо строго упозорење Господа против бављења било којим видом чаробништва и против општења са онима који се тиме баве, јер управо због тог занимања чаробништвом - које у суштини представља савез са демонима - Бог и протјерује народе са њихове земље, одређује их за пропаст, а ту земљу даје Израиљу који му је био вјеран. "Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дијела онијех народа. Нека се не нађе у тебе... прорицатељ, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадости тјера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвијем Господа Бога твојега. Јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој. Пророка испред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; Њега слушајте" (Зак. Пон. 18, 9, 15).
Пророк Исаија, предсказујући пропаст Вавилону због његовог безбожништва и погубног бављења магијом и астрологијом, у име Господње с иронијом говори: "Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окријепила. Уморила си се од мноштва намјера својих, нека стану сада звјездари, који гледају звијезде, који проричу свакога мјесеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те. Гле, они су као пљева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена" (Исаија 47, 12-14).
Овдје се недвосмислено указује на немоћ свих облика чаробништва пред Вољом и Силом Божијом и на неумитну казну онима који се магијом и астрологијом баве или прибјегавају помоћи окултиста. У судару магова и врачева са пророцима и другим духоносним мужевима, синови таме неумитно трпе пораз. Тако, у Књизи Изласка (7,9), читамо о томе да су врачеви и чаробници, противећи се Мојсију, чинећи многа чудеса пред фараоном уз помоћ чарања, али нијесу успјели да се супротставе сили Божијој и, на крају крајева су били принуђени да признају да их је пророк Мојсије поразио.
У Књизи Постања (4,1), приповиједа се о тријумфу праведнога Јосифа над магима и мудрацима Египта који нијесу успјели уз помоћ својих магијских вјештина да тачно растумаче фараонов сан. Неправедни пророк Валаам, поткупљен од идолопоклоника да нашкоди Израиљу, под дејством силе Божије бива принуђен да служи јеврејском народу (Бројеви 22-24). Пророк Данило је такође много пута постидио халдејске мудраце и маге (Дан. 25).
Све ово објашњава се тиме што чудеса и пророчанства синови свјетлости чине увијек Силом Божијом, Духом Светим, а врачеви, магови, астролози који им се противе, користећи се чаробничком вјештином дјелују демонским силама, и, природно, трпе пораз у покушају супротстављања Богу. У Новоме Завјету, као и у Староме, ми такође видимо исти непомирљив став према свим видовима магије и исту сталну побједу сила Божијих у судару са чаробништвом. Тако, апостол Павле изгони духа који прориче из робиње која је прорицала будућност (Дела 16-18), иако је, рекло би се, објављивала истину, идући за Апостолима и говорећи да су то "слуге Бога највишега, који вам јављају пут спасења". Али, Апостол није хтео ни истину из нечистих уста демонских, дајући тиме примјер одношења према демонима, чак ако они повремено објављују и истину. Јер, иза свега тога (што чине демони) стоји само једна жеља - да увуку човјека у општење са њима, да би задобили његово повјерење и онда га погубили.
Исти тај апостол Павле кажњава сљепилом Елиму врача који се противио јеванђелској проповиједи и покушавао да одврати људе од истините вјере (Дјела 13,8). И, на крају, из књиге Дела Апостолских сазнајемо да, под утицајем апостолске проповиједи, "многи од оних који чараху, сабраше књиге своје и спалише их пред свима" (Дјела 19, 19). На тај начин они су се одрекли савеза с демонима и посвједочили о непомирљивости вјере у Христа и црне магије.
