ЦРКВА И АСТРОЛОГИЈА

Poruka
22.419
4. ЦРКВА И АСТРОЛОГИЈА

Погледајмо сада однос старозавјетне и новозавјетне Цркве према астрологији. У великим Мојсијевим кодексима читамо о забрани бављења било каквим видом врачања, под пријетњом смрти. "Не обраћајте се врачарима и гатарама, нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш... А ко се обрати врачарама и гатарама да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истријебићу га из народа његова" (Левит. 19, 31, 20, 6).

У Поновљеним Законима такође читамо строго упозорење Господа против бављења било којим видом чаробништва и против општења са онима који се тиме баве, јер управо због тог занимања чаробништвом - које у суштини представља савез са демонима - Бог и протјерује народе са њихове земље, одређује их за пропаст, а ту земљу даје Израиљу који му је био вјеран. "Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дијела онијех народа. Нека се не нађе у тебе... прорицатељ, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар, ни који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за такве гадости тјера те народе Господ Бог твој испред тебе. Држи се сасвијем Господа Бога твојега. Јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој. Пророка испред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; Њега слушајте" (Зак. Пон. 18, 9, 15).

Пророк Исаија, предсказујући пропаст Вавилону због његовог безбожништва и погубног бављења магијом и астрологијом, у име Господње с иронијом говори: "Стани сада с врачањем својим и с мноштвом чини својих, око којих си се трудила од младости своје, не би ли се помогла, не би ли се окријепила. Уморила си се од мноштва намјера својих, нека стану сада звјездари, који гледају звијезде, који проричу свакога мјесеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те. Гле, они су као пљева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена" (Исаија 47, 12-14).

Овдје се недвосмислено указује на немоћ свих облика чаробништва пред Вољом и Силом Божијом и на неумитну казну онима који се магијом и астрологијом баве или прибјегавају помоћи окултиста. У судару магова и врачева са пророцима и другим духоносним мужевима, синови таме неумитно трпе пораз. Тако, у Књизи Изласка (7,9), читамо о томе да су врачеви и чаробници, противећи се Мојсију, чинећи многа чудеса пред фараоном уз помоћ чарања, али нијесу успјели да се супротставе сили Божијој и, на крају крајева су били принуђени да признају да их је пророк Мојсије поразио.

У Књизи Постања (4,1), приповиједа се о тријумфу праведнога Јосифа над магима и мудрацима Египта који нијесу успјели уз помоћ својих магијских вјештина да тачно растумаче фараонов сан. Неправедни пророк Валаам, поткупљен од идолопоклоника да нашкоди Израиљу, под дејством силе Божије бива принуђен да служи јеврејском народу (Бројеви 22-24). Пророк Данило је такође много пута постидио халдејске мудраце и маге (Дан. 25).

Све ово објашњава се тиме што чудеса и пророчанства синови свјетлости чине увијек Силом Божијом, Духом Светим, а врачеви, магови, астролози који им се противе, користећи се чаробничком вјештином дјелују демонским силама, и, природно, трпе пораз у покушају супротстављања Богу. У Новоме Завјету, као и у Староме, ми такође видимо исти непомирљив став према свим видовима магије и исту сталну побједу сила Божијих у судару са чаробништвом. Тако, апостол Павле изгони духа који прориче из робиње која је прорицала будућност (Дела 16-18), иако је, рекло би се, објављивала истину, идући за Апостолима и говорећи да су то "слуге Бога највишега, који вам јављају пут спасења". Али, Апостол није хтео ни истину из нечистих уста демонских, дајући тиме примјер одношења према демонима, чак ако они повремено објављују и истину. Јер, иза свега тога (што чине демони) стоји само једна жеља - да увуку човјека у општење са њима, да би задобили његово повјерење и онда га погубили.

Исти тај апостол Павле кажњава сљепилом Елиму врача који се противио јеванђелској проповиједи и покушавао да одврати људе од истините вјере (Дјела 13,8). И, на крају, из књиге Дела Апостолских сазнајемо да, под утицајем апостолске проповиједи, "многи од оних који чараху, сабраше књиге своје и спалише их пред свима" (Дјела 19, 19). На тај начин они су се одрекли савеза с демонима и посвједочили о непомирљивости вјере у Христа и црне магије.
 
У Номоканону (зборнику црквених правила и одредаба) речено је сасвим јасно: "Који ИДУ чаробницима или сами чарају или звјездослове (тј. баве се астрологијом - Прим. аут.) да се шест година не причешћују по првом правилу Трулског сабора и по осамдесетом Василија Великог, а свештеник који исто твори - да се рашчини".(11)
Овдје срећемо очигледно указивање свијести Црквене на демонско поријекло свих видова чаробништва, укључујући и астрологију, као и на недопустивост општења вјерујућих хришћана са њима и на строге казне онима који се, из било каквих разлога, одлуче да ступе у везу са бијесима. Свети Оци Цркве током читаве њене историје такође су поклањали велику пажњу борби са врачарством и астрологијом. Због недостатка простора дозволићу себи да се задржим само на неким дјелима светих Отаца и Учитеља Цркве. Тако, Тертулијан у своме дјелу "О идолима"(12) пише: "Међу различитим људским занимањима не треба заобићи неке вјештине или професије, блиске идолопоклонству. О звјездословцима (астролозима) не треба чак ни говорити, али како је један од њих наумио да оправда себе у томе што и даље продужава да се бави овом професијом, имам намјеру да кажем неколико ријечи тим поводом. Ја нећу рећи да је смјештање имена лажних богова на небо, приписивање њима наводне свемоћи и одвраћање људи од узношења молитава Богу тиме што се наводе да верују како је њихова судбина непромијенљиво одређена звијездама - да је све то равно и једнако поклоњењу лажним боговима. Међутим, ја тврдим да звјездословац у том случају уподобљава палим ангелима, отпалим од Бога због обмањивања људског рода... Ако је магија кажњива, а астрологија је једна њена подврста, онда заједно са врстом, осуди подлијеже и подврста те дјелатности. Тако, од времена објаве Јеванђеља, софисти сваке врсте, звјездословци, чаробници, маги, и бајачи треба да буду неизоставно кажњени".

Татијан у "Бесједи против Хелена" пише: "Демони су начинили људе жртвом свога отпадништва. Они су, показавши људима распоред звијезда, као они који бацају коцку, увели судбину, која је туђа правди, јер ако је неко тужилац или тужени, то је, наводно, постао по предодређењу судбине... демони су измислили судбину. Као основ за то послужило им је смјештање животиња на небо. Јер, они удостојише небеске почасти звијери са којима су живјели пошто су били низвргнути с неба, гмизавце, водоземце, четвороношце који живе у шумама, због тога да би се мислило да и они пребивају на небесима, и да би посредством распореда звијезда убиједили људе да је живот на земљи далек разуму, у сагласју са разумом; на тај начин, то што је неко гњевљив или трпељив, уздржан или неуздржан, богаташ или сиромах, бива по назначењу оних који располажу рођењем. Јер, распоред Зодијака је дјело богова. Ако је свјетлост једнога од њих, како кажу, јача, онда он одузима славу других, а ко је сада побијеђен, може опет бити побједник. Они се са задовољством забављају овим планетама, као играчи "коцке". Али, ми смо изнад судбине, и умјесто блудећих демона знамо једнога непромјенљивог Господа и, не потчињавајући се судбини, одбацујемо и њене законотворце".(13)

Јован Дамаскин у свом чувеном дјелу " Тачно изложење лравославне вере" ,(14) цитирајући светог Василија Великог, даје сљедећу карактеристику астрологије: "Хелени (незнабошци) говоре да излажење, залажење и при , ближавање звијезда, а такође и сунца и мјесеца, управља свим нашим дјелима и тиме се бави астрологија. Ми, напротив, тврдимо да се помоћу њих могу добити предзнаци кише и суше, влажног или сувог времена, а такође вјетрова и вода, но предсказатељима наших дјеловања оне нипошто не бивају. У ствари, ми, створени од Творца као слободни, сами смо господари свога дјелања. Када бисмо све што чинимо, радили под упливом звијезда, онда бисмо што радимо, радили по нужности. Оно што се збива по нужности није ни добродјетељ (врлина) ни порок. Ако не бисмо имали ни добродјетељи ни порока, били бисмо недостојни било награде било казне, а сходно томе и Бог би испао неправедан, јер једнима дијели блага а другима муке. Чак и више од тога: ако се све креће и руководи нужношћу не би било ни Божијег управљања у свијету, нити Божијег старања о створењима. Поврх тога, ни разум нам не би био потребан, јер, ако нијесмо господари свога чињења, не би било потребе да о било чему промишљамо. Међутим, разум нам је несумњиво дат ради размишљања о нашем дјеловању, због чега свако разумно биће јесте у исти мах и биће слободно.
 
Због тога тврдимо да звијезде нијесу узрок ничега што се у свијету одвија - ни настајања онога што настаје, ни пропасти оног што пропада, већ просто служе као предзнаци кише и промјене ваздуха. Неки ће можда рећи да су звијезде ако не узроци, онда знамења ратова и да квалитет ваздуха, који зависи од сунца, мјесеца и звијезда, на различите начине производи различите темпераменте, навике и расположења; али навике су производ онога што се налази у власти наше воље, јер се оне потчињавају разуму и мијењају под његовим руководством".(15)

Минукије Феликс у свом " Октавијану'", говорећи о римским гатањима и предсказањима пише да, ако су се у ријетким случајевима ова предсказања и обистинила у стварности, то се може објаснити тиме "што међу мноштвом лажних предсказања има и оних која су се случајно поклопила са истином", и да чаробници и звјездословци "не само да познају демоне, већ уз њихову помоћ и врше своје обмане, које личе на чуда: под њиховим дејством и утицајем они и воде своја чарања, нагоне људе да виде оно чега уистину нема, или напротив, да не виде оно што постоји. Први од таквих магова је по својим дјелима и ријечима Состен (Остан)..."(16), то јест, онај исти који се, како смо већ видјели, јавио као један од првих распространитеља звјездословља у Хелади".

Свети Јован Златоуст у својој поуци " О онима који се од болести лијече враџбинама" (17) строго упозорава да не треба ићи к непријатељима Божијим врачарама и чаробницима јер је боље и умријети, него одлазити к непријатељима Божијим. И да они, који се њиховим услугама користе, умиру прије времена и одлазе у вјечну муку. Јер, онај ко одлази астрологу, "сам је себе лишио помоћи Божије, и пренебрегавајући је удаљио је себе од Промисла Божијег, (због чега) ђаво како хоће управља и располаже (његовим) дјелима".(18)

Преподобни Максим Грк, који је посветио читав низ радова разобличавању астрологије у једном од њих пише: (19) "Лажљиво, безбожно учење звјездословаца и предсказивача судбине човјека по данима рођења, није одозго и није благодаћу Светог Утјешитеља откривено Халдејцима, Хеленима и Египћанима, већ од стране најлукавијих и пуних мржње према човјеку демона, на пропаст оних који им вјерују". Даље, говорећи о разлозима поклапања неких претсказања астролога са реалношћу, Максим Грк наводи ријечи Августина Ипонског (20): "...то се дешава не толико због небеских знамења, колико од тајног утицаја сатане, коме се понекад непримјетно потчињавају људски умови, тј. та предсказања се испуњавају садејством ђавола". По мишљењу преподобног Максима (21):
"Тиме је блажени отац (Августин) јасно показао откуда проистиче ово демонско учење, и да ђаво открива сљедбеницима вјештине звјездочатаца то, што се понекад и испуни као истинито предсказање, али под утицајем демона. Ко ће се од хришћана који истинито, нелицемјерно вјерују, сагласити да стекне знање том сатанском обманом и ступи у разговор с демонима? Зар то неће бити само онај ко живот са бијесима претпоставља вјечном животу? Предсказују демони, предвиђајући понекад и оно што треба да се догоди у далекој будућности, али у већини случајева лажу и због тога им не треба вјеровати, макар се њихова предсказања понекад и испуњавала". О разлозима који побуђују демоне да ступају у општење са људима посредством астрологије, овај свети говори(22):
"...Зна свелукави да посредством обмане предсказања може лако да нас одвуче од Бога к себи, учинивши да вјерујемо да звијезде владају нашим дјелањем и расуђивањем, а када ту вјеру прихватимо, ми више нимало нећемо марити или ћемо сасвим мало марити за своја сагрешења, правдајући се неизбјежношћу утицаја звијезда. Када нас сколе невоље, окривљаваћемо за то Бога, као створитеља зла. Поступајући тако, ми ћемо се неминовно лишити Божије заштите, а онда ће непријатељу бити лако да нама овлада и низведе нас на дно ада".

И тако, видимо да свети Оци Цркве једнодушно иступају против астрологије, разобличавајући је као подврсту магије, средство општења са демонима, а астрологе упоређују са "палим ангелима, обмањивачима људског рода", и строго забрањују општење с тим "непријатељима Божијим". Нарочиту пажњу заслужује казивање Татијаново јер је он показао безумље астролога који су сазвјежђима надјенули имена животиња, планетама - лажних богова, а онда из карактера ових посљедњих почели да изводе судбину човјека или државе у зависности од распореда "небеских тијела". Веома убједљиво звуче докази Минукија Феликса који је показао да се нека предсказања обистињују из два разлога:
1) због случајне подударности,
2) услед магијског дјеловања гатара, који у низу случајева могу да сазнају будуће догађаје од демона који су видјели или сазнали нешто о тим догађајима, или су и сами узимали непосредног учешћа у њиховој припреми.

Веома јасно Јован Дамаскин показује да се преко небеских свјетлила дају само предзнаци временских прилика, док за човјека, обдареног слободном вољом и разумом, звијезде и планете не могу да буду чинилац предодређивања судбине.
И, најзад, подвлачећи све горе наведено, радови Максима Грка, у којима је уошптено искуство светих Отаца у борби са астрологијом, показују како уз помоћ посљедње лукави демон покушава да нас одвуче "од Бога к себи", да би нама лакше овладао и "свео нас на дно ада".
 

Back
Top