Јер је Бог који чини у вама и да хоћете и да творите оно што му
је угодно (Филип. 2, 13)
Шта за вас значи то да човек снује а Бог одређује? Како се ово
уклапа са слободном вољом?
Како распознајете да ли од Бога долази то што вас наводи да нешто
хоћете и чините? По чему се то разликује од осталих хтења?
Potrebno je prethodno sagledati šte je Bog ugradio u nas, Duše, kod samog kreiranja. Takođe je potrebno znati kako je zamislio i kreirao naše omote ili tela, tj. načine njihovog funkcionisanja. Takođe treba znati ko odnosno šta prevladava u nama kada pokušamo donositi neku odluku da nešto uradimo, što je inače slučaj u našim ranijim fazama duhovnog sazrevanja. Svakako, da u kasnijim fazama Mi, Duša, kao zrelija, iskusnija i snmažnija polako prevladavamo nad onima koji su u prethodnim fazama vukli konce.
Zato, ako nije problem pogledajmo redom.
Recimo da mi snujemo ići na nastavu na fakultetu i krenemo, ali nas sretne osoba koja nas je zanela sbvojim šarmom, lepotom i prijatnošću sa nama. Tada naša čula i nagoni prevladaju nad onim našim planom za nastavu pa završimo negde u parku ili u bioskopu (mada njih danas baš i nema).
U kasnijoj fazi recimo planiramo raditi i izgraditi veliku kuću, ali, u nama se počne buditi nešto nepoznato, neka duboka čežnja za nečim nepoznatim. Odjednom onaj plan za kućom izgubi svaku privlačnost a ona unutarnja čežnja nas odvuče da istražujemo na polju duhovnosti. Jer, ui nama, Duši, probudilo se ono što je Bog u nas usadio i sada nas vučeNjemu jer je vreme da se krene na put za kući.
Tako umesto da gradimo kuću u ovom fizičkom svetu mi radimo na gradnji duhovnog bogatstva koje će nas, ako smo dovoljno uporni i izdržljivi, još u ovom životu odvesti Bogu pred noge.
Mimo ovoga, Bog se ne interesuje ni za šta oko nas jer ON zna da je sve izgradio kako treba, postavio je duhovne zakone i mnoga druga Bića koja imaju u zadatak da nam obezbede životno-trenbažni poligon i ON, Bog, zna da ćemo se mi Njemu vrati sasvim sigurno.
Iz našeg humanog stanja svesti mi verujemo da Bogu nije ugodno što se mlatimo i bijemo i da on hoće da se jedni drugima klanjamo ili služimo.
Istina je da ON jeste sve odradio tako da mi iskustveno naučimo šta je to što je isprevno i što treba činiti a šta nije i treba ga igmnorisati nadalje.
Kada ne bi bilo grubosti u ovom svetu mi nikada nebismo duhovno sazreli. Kada kažem Mi, mislim na nas Due a ne na kompleksno biće koje zovemo čovek. Naša tela i odela su potrebna ali samo onoliko koliko da mi, Duše, njih imamo dok učimo život u nižim svetovima.
Dok ovo ne sagledamo mi se uvek iznova aljamo u svojim zabludama.
Da, ljubav je nešto najviše i najpoželjnije, ali kako spoznati i naučiti tu ljubav ako nikada nismo iskusili patnju i bol.
To je razlog da Bopg nas neizmerno voli, ali, ON nama ne otvara vrata Raja sve dok ne budemo potpuno iskusni i ujedno sposobni. Mi moramo imati ne samo ljubav u sebi već i odgovarajuću moć ili snagu. Ako je u nama samo ljubav bez snage mi smo nesposobni da se nnosimo sa zahtevima života i preživljavanja. Ako imamo samo snagu ali ne i ljubav mi smo kruti i surovi. Kada imamo oba, Moć i Ljubav mi smo tada kompletno biće. (Mada o kompletnosti ima mnogo toga još reći ali, ova dva sam uzeo ovde koliko da vidimo zašto moramo imati i patnju i bol baš kao ljubav kroz mnoge živote.
Od ovoga čovek
Zbog čega Bog traži da mu se molimo?
