strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
Čovek sa dva imena i prezimena
Žitelj pirotskog sela Gostuša, zbog sukoba oca i dede, dva puta je upisan u matične knjige pod različitim imenima: kao Milorad Pantelić i Momčilo Rančić. Posle raznih zavrzlama sud je presudio da se zove Milorad Pantelić
Milorad Pantelić (60) iz pirotskog sela Gostuša verovatno je jedini čovek sa dva imena i prezimena u Srbiji. Do zavrzlame zbog koje je tokom života imao puno problema došlo je zbog nesuglasica između tasta i zeta, Miloradovog dede po majci i oca, o tome kako bi trebalo da se zove njihov potomak.
Do šestog razreda tadašnje osmoletke Milorad je živeo pod imenom i prezimenom Momčilo Rančić, a od šestog razreda pod sadašnjim imenom Milorad Pantelić. U šali, Milorad traži i dve penzije, jednu za Milorada i drugu za Momčila.
Kako je to u našem narodu već uobičajeno, večito je bilo problema i nesuglasica između svekrve i snaje, s jedne, i između tasta i zeta, s druge strane. To je nešto što je postalo u neku ruku deo naše tradicije i folklora. Naročito su ove nesuglasice dolazile do izražaja na selu, gde je pod jednim krovom živelo, za istim stolom obedovalo i uz isto ognjište se okupljalo i po nekoliko generacija jedne familije. Tako je bilo i u familiji Rančić u Miloradovom rodnom selu Gostuša.
- Uvek je bilo nesuglasica između mog dede, seoskog poštara Budimira, i mog oca, a Budimirovog zeta, Velimira. Često nisu ni razgovarali međusobno. Nažalost, i kada sam se rodio, oni nisu razgovarali. Ispostavilo se da su inat jedan drugom terali ni manje ni više nego preko mog imena i prezimena - pripoveda Milorad, i nastavlja:
- Tada nije bilo ambulanti po selima i savremenih matičnih službi nego je ime i prezime deteta činovnicima dostavljao seoski poštar. U to vreme seoski poštar je bio upravo moj deda. Kako bi napakostio svom „voljenom" zetu, Budimir je brže-bolje, što bi rekli današnji političari, „zloupotrebio" svoj položaj i već sutradan, bez ikakvih konsultacija sa ostalim ukućanima, upisao novorođenče u matične knjige u selu Velika Lukanja pod imenom Milorad, a promenio mi je i prezime, što je tada bilo normalno. Prezime mi je dao po jednom našem pretku Panteliji, tako da je u knjigama pisalo Milorad Pantelić. Kada je za to posle nekoliko nedelja saznao moj otac, on me je upisao pod sasvim drugim imenom i prezimenom, kao Momčilo Rančić, što nam je bilo i familijarno prezime. Da stvar bude gora, pošto tada nije bilo kompjutera koji bi seoskog pisara upozorio na grešku, oba imena i prezimena ostala su važeća i tako je bilo sve do šestog razreda, a onda su krenuli prvi problemi - objašnjava deda Milorad, odnosno Momčilo.
- Već u šestom razredu sudski pozivari su zakucali na naša vrata i upitali nas gde krijemo drugo dete koje bi trebalo da ide u školu. Kako bi sudiji bila jasna situacija, osim roditelja, oca i dede, na sudu su morali da se pojave i učitelji i direktor škole, ali i šef Mesne kancelarije u Velikoj Lukanji zajedno sa predsednikom Mesne zajednice. Kako bi razrešio ovu zavrzlamu, sud je doneo odluku da se ubuduće zovem jedino onako kako je moj deda odlučio - Milorad Pantelić, uz obrazloženje da je to ime i prezime prvo upisano - kaže Milorad.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/146534/Čovek+sa+dva+imena+i+prezimena.html
Žitelj pirotskog sela Gostuša, zbog sukoba oca i dede, dva puta je upisan u matične knjige pod različitim imenima: kao Milorad Pantelić i Momčilo Rančić. Posle raznih zavrzlama sud je presudio da se zove Milorad Pantelić
Milorad Pantelić (60) iz pirotskog sela Gostuša verovatno je jedini čovek sa dva imena i prezimena u Srbiji. Do zavrzlame zbog koje je tokom života imao puno problema došlo je zbog nesuglasica između tasta i zeta, Miloradovog dede po majci i oca, o tome kako bi trebalo da se zove njihov potomak.
Do šestog razreda tadašnje osmoletke Milorad je živeo pod imenom i prezimenom Momčilo Rančić, a od šestog razreda pod sadašnjim imenom Milorad Pantelić. U šali, Milorad traži i dve penzije, jednu za Milorada i drugu za Momčila.
Kako je to u našem narodu već uobičajeno, večito je bilo problema i nesuglasica između svekrve i snaje, s jedne, i između tasta i zeta, s druge strane. To je nešto što je postalo u neku ruku deo naše tradicije i folklora. Naročito su ove nesuglasice dolazile do izražaja na selu, gde je pod jednim krovom živelo, za istim stolom obedovalo i uz isto ognjište se okupljalo i po nekoliko generacija jedne familije. Tako je bilo i u familiji Rančić u Miloradovom rodnom selu Gostuša.
- Uvek je bilo nesuglasica između mog dede, seoskog poštara Budimira, i mog oca, a Budimirovog zeta, Velimira. Često nisu ni razgovarali međusobno. Nažalost, i kada sam se rodio, oni nisu razgovarali. Ispostavilo se da su inat jedan drugom terali ni manje ni više nego preko mog imena i prezimena - pripoveda Milorad, i nastavlja:
- Tada nije bilo ambulanti po selima i savremenih matičnih službi nego je ime i prezime deteta činovnicima dostavljao seoski poštar. U to vreme seoski poštar je bio upravo moj deda. Kako bi napakostio svom „voljenom" zetu, Budimir je brže-bolje, što bi rekli današnji političari, „zloupotrebio" svoj položaj i već sutradan, bez ikakvih konsultacija sa ostalim ukućanima, upisao novorođenče u matične knjige u selu Velika Lukanja pod imenom Milorad, a promenio mi je i prezime, što je tada bilo normalno. Prezime mi je dao po jednom našem pretku Panteliji, tako da je u knjigama pisalo Milorad Pantelić. Kada je za to posle nekoliko nedelja saznao moj otac, on me je upisao pod sasvim drugim imenom i prezimenom, kao Momčilo Rančić, što nam je bilo i familijarno prezime. Da stvar bude gora, pošto tada nije bilo kompjutera koji bi seoskog pisara upozorio na grešku, oba imena i prezimena ostala su važeća i tako je bilo sve do šestog razreda, a onda su krenuli prvi problemi - objašnjava deda Milorad, odnosno Momčilo.
- Već u šestom razredu sudski pozivari su zakucali na naša vrata i upitali nas gde krijemo drugo dete koje bi trebalo da ide u školu. Kako bi sudiji bila jasna situacija, osim roditelja, oca i dede, na sudu su morali da se pojave i učitelji i direktor škole, ali i šef Mesne kancelarije u Velikoj Lukanji zajedno sa predsednikom Mesne zajednice. Kako bi razrešio ovu zavrzlamu, sud je doneo odluku da se ubuduće zovem jedino onako kako je moj deda odlučio - Milorad Pantelić, uz obrazloženje da je to ime i prezime prvo upisano - kaže Milorad.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/146534/Čovek+sa+dva+imena+i+prezimena.html
