Budi sam sebi ostrvo, Ānanda, budi sam sebi utočište.
Buda
Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina.
E. Hemnigvej
A šta vi kažete?
Da li se oslanjate na sebe ili na kolektiv? Koliko se osećate celovitima,
a koliko zavisite od drugih?
"Kao što je ljubav ka životu, u osnovi uzevši, samo strah od smrti, tako ni druževni nagon u ljudi nije direktan, to jest ne zasniva se na ljubavi prema društvu, nego na strahu od samoće; jer mi ne tražimo prisustvo drugih ljudi zato što je ono prijatno, nego zato što hoćemo da izbegnemo prazninu i dosadu samovanja kao i monotoniju sopstvene svesti; i samo zato, da bismo od toga umakli, mi volimo i rđavo društvo, i pristajemo i na ceo onaj teret koji svako društvo donosi.
Prema tome moglo bi se reći da je svaki od njih samo mali razlomak ideje čovečanstva, te zato mu treba mnogo dopunjavanja sa drugima, da bi, u nekoliko, otud
izišla puna ljudska svest: naprotiv, ko je ceo čovek, čovek par exellence, taj predstavlja jedinicu, a ne razlomak, pa je sam sebi dovoljan. U tom smislu, obično se društvo može uporediti sa onom ruskom sviralom u kojoj svaki rog ima samo jedan ton, a tek tačnim slaganjem sviju izlazi muzika. Jer su osećanje i duh većine ljudi monotoni kao taj jednoglasni rog; zar ne izgledaju mnogi od njih kao da imaju neprestano samo jednu istu misao, nesposobni da misle drugu? Iz toga se, može objasniti ne samo to, zašto su tako dosadni, nego i zašto su tako druževni i zašto najradije idu kao stado, samo kada su zajedno i u društvu oni čine nešto kao oni ruski svirači.
Naprotiv, čovek pun duha može se uporediti sa virtuozom koji sam izvodi svoj koncert ili i sa klavirom. Kao što je, naime, klavir, sam za sebe, mali orkestar, tako je i on mali svet, i ono što su svi oni tek sudelovanjem drugih, on je to sam jedinicom jedne svesti. Kao i klavir, on nije deo simfonije, nego je sposoban za solo i samoću; ako mora sa drugima da sudeluje, on to može činiti samo kao glavni glas uz pratnju (kao i klavir), ili za davanje tona u vokalnoj muzici (kao i klavir). Ko, međutim, voli društvo, može iz ovoga upoređenja da izvuče pravilo da ono što ljudima sa kojima se on druži nedostaje u kvalitetu, to mora u nekoliko da se nadoknadi kvantitetom. Sa jednim jedinim čovekom od duha možete imati dovoljno društva; ali ako imate na raspoloženju samo običnu sortu ljudi, onda je dobro da imate mnogo njih, da bi vam raznovrsnost i zajedničko delovanje dalo nešto dobro, po analogiji pomenute ruske muzike, a Bog neka vam zato podari strpljenja."
citat Šopenhauer iz "Paraneze i Maksime"
te prave vrednosti kojima bi svi trebali da budemo
