Na zalost, pojavom CDa prestale su se izradjivati gramofonske ploce. Pojava CDa je najavljivana kao veliki muzicki progres i ogromne tehnologije. Najavljivano je da ce sa CDa izlaziti cist zvuk bez sumova. Na taj nacin unisteno je nesto bez cega muzicka industrija ne moze, a to je profit, muzicka dusa i zastita autorskih prava. Nekada se uspjeh vrijednovao tirazima i to je davalo vjetar u ledja muzicarima da se angaziraju jer od prodaje tiraza zavisili su muzicari i muzicke kuce. Sada je ostalo da slusamo muziku preko youtubea raznih USBia itd. ali dusa muzike je izgubljena.
Da li ima sanse za povratak gramofonskih ploca i da se popularnost ponovo vrijednuje prodajom tiraza?
Duša muzike nije izgubljena pojavom CD-a. Duša muzike je izgubljena ako se muzičari ne bave muzikom. Takođe ako ti misliš da ti više znači pucketanje ploče nego sam sadržaj pesama i kompozicija koje slušaš.
Muzičari koji se više trude da im na snimku sve bude "pod konac", a nisu u stanju da odsviraju uživo to na isti takav način upropašćuju muziku.
Pevači koji autotjunom doteruju svaki ton tačno na pravu frekvenciju, a uživo se uplašiš od njihovog pevanja upropašćuju muziku.
Muzički spotovi u kojima se samo đuska, vrte se gole g* i s*, a nema dodirnih tačaka sa tekstom pesme upropašćuju i vizuelni doživljaj uz muziku.
I da, ploče nisu prestajale da se prave i prodaju, ali je CD lakši za čuvanje i uzima manje prostora. Ne žive svi u hangarima, ima ljubitelja muzike i u malim garsonjerama, jednosobnim, dvosobnim stanovima...
Što se mene tiče, Mocart je Mocart, Metalika je Metalika, CD, ploča, mp3 (za muzičke hi-fi zaljubljenike, biologija je prava nauka i kaže da se sa godinama prag najviše frekvencije koju uvo može čuti smanjuje, tako da to što mp3 ne ide preko 16khz meni u mojim godinama ne znači ništa negativno)
