Commitment or Nothing

Zivis u drustvu sa drugima , normalno je da imas neke obaveze. Licno se ne bi odazvao i pobjegao bi iz zemlje i trazio azil uvijek postoji druga mogucnost.
eto, glup primer koji mi je prvi pao na pamet ali znaci da nemas slobodu, cak ni onu elementarnu.

sef ti kaze na poslu da je iz vrha stranke na vlasti neko primljen i sesce na tvoje radno mesto ti ces biti degradiran i nemas pravo da se bunis, ako ti se ne svidja mozes da ides iz firme. u firmi si naprimer 10 godina izgradio status i sad dozivis to.

sta ces da radis, da sedis i gledas dileju na tvom mestiu kako igra igrice i uzima tvoju platu a ti da radis posao nekog levog pomocnika? ili das otkaz i krenes mukotrpno u trazenje preko infostuda novog pa sve ispocetka od probnog rada i drqanja koje svaki novi dobija uz posao?

nemas slobodu jer uvek zavisis od nekog..cak i da imas svoju firmu i sam si svoj gazda imas iznad tebe poreznike, ako i njih zaobidjes, imas drzavu nada tobom sa svim modusima represije.

zato ti kazem slobodu sam sebi stvaras ciljno i sistematski godinama, mozda ne potpunu jer to ne postoji, ali pokusavas da se oslobodis svih uticaja koji mogu da ti naruse elementarnu egzistencijalnu mirnocu.

u braku si... nemas slobodu nikakvu. jos ako imas malu decu, cao slobodo, sta je to sloboda :lol:
 
eto, glup primer koji mi je prvi pao na pamet ali znaci da nemas slobodu, cak ni onu elementarnu.

sef ti kaze na poslu da je iz vrha stranke na vlasti neko primljen i sesce na tvoje radno mesto ti ces biti degradiran i nemas pravo da se bunis, ako ti se ne svidja mozes da ides iz firme. u firmi si naprimer 10 godina izgradio status i sad dozivis to.

sta ces da radis, da sedis i gledas dileju na tvom mestiu kako igra igrice i uzima tvoju platu a ti da radis posao nekog levog pomocnika? ili das otkaz i krenes mukotrpno u trazenje preko infostuda novog pa sve ispocetka od probnog rada i drqanja koje svaki novi dobija uz posao?

nemas slobodu jer uvek zavisis od nekog..cak i da imas svoju firmu i sam si svoj gazda imas iznad tebe poreznike, ako i njih zaobidjes, imas drzavu nada tobom sa svim modusima represije.

zato ti kazem slobodu sam sebi stvaras ciljno i sistematski godinama, mozda ne potpunu jer to ne postoji, ali pokusavas da se oslobodis svih uticaja koji mogu da ti naruse elementarnu egzistencijalnu mirnocu.

u braku si... nemas slobodu nikakvu. jos ako imas malu decu, cao slobodo sta je to sloboda :lol:
Nije tema pa da zavrsimo, radim veoma malo i imam dovoljno novca da ne radim ako ne zelim,(izdavao sam nekretnine na zapadu i ponekad radio projekte koji su dobro placeni) nikad ne bi radio u firmi gdje bi me neko na poslu zamjenio jer je iz stranke nego bi trazio firmu u kojoj se tvojih kvaliteti i znanje placaju a ne iz koje si stranke. Osjecao bi se uzasno u takvoj firmi. Nemam djecu jer sam uvijek zelio da malo radim imam puno slobodnog vremena i puno putujem.
 
U par prilika gde sam se našla u internacionalnom društvu mlađih osoba, čula sam neke priče o vezama, šemama, što Long distance, što isto mesto, i sažela bih te priče izjavom jedne cure iz USA koja reče baš ovo što piše u naslovu. (commitment = the state or quality of being dedicated to a cause, activity, etc.)

Da li je dobro za njih da tako misle, da izbegavaju razne situeišnšipove i ostale friends with benefits šeme, I da imaju takav stav ili-ili. ili ćemo biti u pravoj vezi, ili ništa.Šta mislite o ovom stavu?

izgleda da je to kao neki protest prema velikom broju nesređenih odnosa koji vladaju (pročitala sam negde, nekada se ljudi poljube pa su zajedno, a danas se jebbu pa još uvek ne znaju šta su jedno drugom)

Ali odmah se postavlja pitanje ne možeš jednog dana reći e sad ulazimo u vezu, a pre toga ništa (ili može?). Koliko je vremena "probe" dovoljno da se vidi jel će biti ništa ili veza , mesec, dva,..manje? Šta biste savetovali nekoga da vas pita?

(Jasno je da oženjeni/udate, oni koji već znaju šta žele, mogu odmah da se dogovore da se radi o švaleraciji, ili samo sexu i slično, pa se drže nekog dogovora, ali ne pišem o tome, već o slobodnima, tj. single).
Pa kako će posle rvačkog meča znati šta su? Švaleracija je stanje neodređenosti.
 
Pa, odnosi su se danas i sveli na to da su u nečemu po par meseci i niko ne zna šta je to uopšte.

Mislim da je to posledica toga što ljudi jednostavno ne žele odgovornost u dobroj meri bilo koje vrste, tako da je najlakše to uzimati plodove veze i onaj njen dobar deo, ali sa druge strane ograđivati se od svega drugog što možda nije tako lepo i imati tu vrstu slobode da ne možeš reći kako "imaš obavezu".

Pa čak i kad ti neko piše češće da budeš u fazonu "šta je sad ovo?".

Naravno da nema pravila, ne može se ni od starta ići logikom "mi smo ozbiljna veza", jer ne znaš na šta može da se napravi, ali sve što više godina imam ni sam seks mi nije više to što mi je nekad bio. Mogao sam imati pored sebe osobu sa kojom znam da 1% nikakve povezanosti nemam osim fizičke, sad ako nemam šta da progovorim sa tom osobom ili bar da se nasmejem ne zanima me ni to fizički.
 
To je sve dovelo da na tom istom zapadu dolaze mladici od 20 godina i traze Viagru i Sildenafil.
Drustvo se srusilo i svelo na izlog a ne na sadrzaj...

A odanost o kome pricate je nesto sto pali lozi i kod zdravu osobu je stimulans za bolje sebe...
ako se zanemari da su brakvi postali sprdacina sa nedeljno popodnevne emisije....
 
To je sve dovelo da na tom istom zapadu dolaze mladici od 20 godina i traze Viagru i Sildenafil.
Drustvo se srusilo i svelo na izlog a ne na sadrzaj...

A odanost o kome pricate je nesto sto pali lozi i kod zdravu osobu je stimulans za bolje sebe...
ako se zanemari da su brakvi postali sprdacina sa nedeljno popodnevne emisije....

Čuo sam da kod nas nije ništa bolje.
 
Pa, odnosi su se danas i sveli na to da su u nečemu po par meseci i niko ne zna šta je to uopšte.

Mislim da je to posledica toga što ljudi jednostavno ne žele odgovornost u dobroj meri bilo koje vrste, tako da je najlakše to uzimati plodove veze i onaj njen dobar deo, ali sa druge strane ograđivati se od svega drugog što možda nije tako lepo i imati tu vrstu slobode da ne možeš reći kako "imaš obavezu".

To je stoga što je ponuda šira, i zbog interneta, i niko ne želi da gubi slobodu da pri novom upoznavanju mora da kaže u vezi sam već, već slobodan sam/slobodna sam. Tj ostavlja se prostor i za nešto drugo.
Međutim, samim tim se puno i ne ulaže, što ima svoje posledice.
 
Nije tema pa da zavrsimo, radim veoma malo i imam dovoljno novca da ne radim ako ne zelim,(izdavao sam nekretnine na zapadu i ponekad radio projekte koji su dobro placeni) nikad ne bi radio u firmi gdje bi me neko na poslu zamjenio jer je iz stranke nego bi trazio firmu u kojoj se tvojih kvaliteti i znanje placaju a ne iz koje si stranke. Osjecao bi se uzasno u takvoj firmi. Nemam djecu jer sam uvijek zelio da malo radim imam puno slobodnog vremena i puno putujem.
super.

aj pokusaj da predjes granicu sa isteklim pasosem pa nam javi kako je murija reagovala kad si poceo da se branis da si ti slobodan i da ti soska ne treba. :lol:

nema apsolutne slobode vec samo mrvica koje uspes sam da godinama napabircis.

uvek se setim kada je o slobodi rec, debilke grete tutnberg koja kaze da je slobodna da iznese svoj stav o buducnosti planete i fosilnim gorivima, pa svaki mesec dva imamo fotke kako je murija hapsi, a lokacije po svetu menja leteci mlaznjacima koji valjda lete na struju i dotacije za tu svoju zivotnu slobodu dobija od koga drugog nego svoje majke koja je u semi sa svim svetskim glavonjama :lol:

znaci sve sto se zove slobodom je laz, asanz je bio slobodan da iznese istinu svetu iz najhumanijih namera, pa kako zivi slobodno poslednjih decenija :lol:

posto je paula pisala o putovanjima, da zavrsim sa njima. jedina referenca razumevanja sveta i ljudi je da sto vise putujes i upoznajes druge kulture. sve ono sto mislis da je deo tvog problema u zivotu, shvatices da ima svako bilo gde na planeti, bio bogat ili siromasan, mlad ili star, obrazovan ili neobrazovan. svi traze isto i svi dobijaju q uvijen u celofan, jer kada bi svet bio uredjen po humanistickom principu da svako svakog postuje i ceni ga kao slobodno bice, ne bi bio fekalni kolektor kao sto je danas.
 
To je stoga što je ponuda šira, i zbog interneta, i niko ne želi da gubi slobodu da pri novom upoznavanju mora da kaže u vezi sam već, već slobodan sam/slobodna sam. Tj ostavlja se prostor i za nešto drugo.
Međutim, samim tim se puno i ne ulaže, što ima svoje posledice.

Da li je ponuda šira? Ok, šira je ponuda za seks, tu je ponuda uvek šira. Ali mislim da mreže i internet prave zabunu u nečijem mozgu jer svi misle da zbog 200 lajkova to je 200 osoba koje bi nešto sa njima ozbiljno. A to uopšte ne mora da znači. Drugo, koliko ostavljanje prostora za nešto drugo uopšte ovom prvom daje šansu?
 
U par prilika gde sam se našla u internacionalnom društvu mlađih osoba, čula sam neke priče o vezama, šemama, što Long distance, što isto mesto, i sažela bih te priče izjavom jedne cure iz USA koja reče baš ovo što piše u naslovu. (commitment = the state or quality of being dedicated to a cause, activity, etc.)

Da li je dobro za njih da tako misle, da izbegavaju razne situeišnšipove i ostale friends with benefits šeme, I da imaju takav stav ili-ili. ili ćemo biti u pravoj vezi, ili ništa.Šta mislite o ovom stavu?

izgleda da je to kao neki protest prema velikom broju nesređenih odnosa koji vladaju (pročitala sam negde, nekada se ljudi poljube pa su zajedno, a danas se jebbu pa još uvek ne znaju šta su jedno drugom)

Ali odmah se postavlja pitanje ne možeš jednog dana reći e sad ulazimo u vezu, a pre toga ništa (ili može?). Koliko je vremena "probe" dovoljno da se vidi jel će biti ništa ili veza , mesec, dva,..manje? Šta biste savetovali nekoga da vas pita?

(Jasno je da oženjeni/udate, oni koji već znaju šta žele, mogu odmah da se dogovore da se radi o švaleraciji, ili samo sexu i slično, pa se drže nekog dogovora, ali ne pišem o tome, već o slobodnima, tj. single).

За очекивати да је се у годинама 20/25 дефинише оно што желиш да имаш по питању партнера, хајде до 30 да си сасвим сигуран. Онда тачно знаш шта хоћеш и немаш неки посебан проблем да у кратком року видиш код другог да ли ту нешто може бити или не. За људе који имају животног искуства, довољна је и једна реченица да проникну у карактер друге стране. Али добро, нека буде да је месец дана сасви довољно за ту работу. После или имате здрав и квалитетан однос, или ћао здраво.
 
За очекивати да је се у годинама 20/25 дефинише оно што желиш да имаш по питању партнера, хајде до 30 да си сасвим сигуран. Онда тачно знаш шта хоћеш и немаш неки посебан проблем да у кратком року видиш код другог да ли ту нешто може бити или не. За људе који имају животног искуства, довољна је и једна реченица да проникну у карактер друге стране. Али добро, нека буде да је месец дана сасви довољно за ту работу. После или имате здрав и квалитетан однос, или ћао здраво.

Ne postoji živa osoba na ovom svetu da mu/joj je potrebna jedna rečenica da proniknu u bilo šta na ovom svetu.

Jedino ako ta prva rečenica nije toliko smeće da ne znaš odakle toj osobi to u glavi.
 
Пази, никакав проблем да и са двадесет и нешто добро знаш шта и како у животу. Него, причамо уопштено.

Uopšteno, što više ljudi pričaju da sve znaju odmah to znaš da niđe veze.

Kao i ono "žena uvek zna", ma daj, bre, pa ko u to veruje?

Ne postoji osoba na ovom svetu da posle prve rečenice (ako pričamo bukvalno prve rečenice) možeš provaliti ko je u srži i suštini.
 

Back
Top