Citati koji opisuju naša osećanja

Да, јер и правопис је личност. Реч је потпуна тек онда када је неко види и чује. А елегантна грчко-римска транслитерација одева је у свој царски плашт, чинећи је отменом и краљевском.
Књига неспокоја, Фернандо Песоа
:)
 
Poslednja izmena:
Nije preterano smatrati da je najveća nesreća za ljude i ovu planetu na kojoj žive katkad potpuna, katkad djelomična nesposobnost jednog velikog broja ljudi kako bi voljeli. Isto tako ne izgleda mi nimalo pretjerana misao da se čitavo čovječanstvo i zemlja pod njim održavaju prije svega zahvaljujući onim malobrojnim ljudima koji su u stanju voljeti.

Vladeta Jerotić
 
Lijepa je, ali ne zbog pravilnosti crta, već zbog nečeg samosvojnog. Djeluje sigurno i skladno. Najprije se primjećuje izraz lica, miran, povjerljiv, zračan, čist nekako s obećanjem da ne krije prazninu. Poslije, dok smo stajali kraj ograde, gledajući naselja uz koja je brod pristajao, bio sam joj zahvalan što nije žurila da pokaže ni duhovitost, ni zamornu sentimentalnost, ni uzdržanost, ništa od svega onoga što ljudi u prvom susretu nude jedan drugome. Bila je, rekao bih, s mjerom neposredna, nenapregnuta, posjedovala je onu rijetku sposobnost da stvori oko sebe klimu povjerenja da se čovjek osjeća lako...N.A
 
Počinjem da upoznajem sebe. Ne postojim.
Ja sam rastojanje između onog što želim da budem
I onog što su drugi načinili od mene,
Ili polovina tog rastojanja, jer tu i života ima...
Uostalom, to sam ja...
Neka se ugasi svetlost, i vrata nek se zatvore
Neka se samo šum papuča iz hodnika čuje.
Nek ostanemo u sobi sami ja i moj beskrajni mir.
Jeftin je ovo svemir.

Fernando Pesoa
 
Život je moguć jedino zahvaljujući popuštanjima i propustima naše imaginacije i našeg pamćenja.
Mi crpemo našu snagu iz zaboravljanja i iz nesposobnosti da zamislimo mnogostruku istovremenost sudbina. Niko ne bi mogao da nadživi trenutno poniranje u sveopšti bol, budući da je svako srce oblikovano isključivo za određenu količinu patnje. Postoji nešto kao materijalna granica naše izdržljivosti; širenje svake pojedinačne tuge, ipak, dotiče tu granicu, a kadikad je i prelazi; i tu je, najčešće, početak naše propasti. Otuda utisak sa su svaki bol, svaka tuga, beskrajni. Oni to u stvari i jestu, ali samo za nas, prema granicama našeg srca; a kad bi ono imalo šire prostorne razmere, naše bi boljke bile još veće, jer svaki bol uključuje u sebe svet, i svakoj je tuzi potreban svemir.

Emil Sioran
 
Ali ima još nešto... U tim sporim, praznim časovima, iz duše mi se u misli uspne tuga čitavog bića, ogorčenost u isto vreme moja i tuđa, koju nisam u stanju da promenim. Ah, koliko su mi se puta moji sopstveni snovi ukazali u stvarima, ne kako bi mi zamenili stvarnost, već kako bi mi priznali da su isti kao i ona po tome što ih ne želim, po tome što su mi nametnuti spolja, kao tramvaj koji zavija za ugao na kraju ulice, ili glas noćnog telala, koji ko zna šta kaže, ali se ističe, arapski povik, kao iznenadni mlaz iz fontane, naspram monotonog predvečerja!

Fernando Pesoa
 
Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi postali još gori.Niko nema više od jednog života. Ali ima mnogo onih koji, pored svoga, troše i nekoliko tuđih života.Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo. N.A
 
hqdefault[1].jpg
 
" Ulizice to su za mene najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji. Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao ***** nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi. Dok njih bude nema sreće na svijetu, jer će uništiti sve što je istinska ljudska vrijednost. " ~ Selimović
 
“Dobar čovjek ne postoji, to je zabluda loših ljudi. Dobar čovjek je vještačka tvorevina, rezultat teške unutrašnje borbe sa samim sobom. Kada bi ta sumnjiva pojava, koju nazivate dobrim čovjekom, bar odškrinula pendžere svog unutrašnjeg svijeta, vidjeli biste da je unutar svih nas manje ili više isti kal, sazdan od sličnih nekvaliteta. Zato bih radije, umjesto o dobrom, govorio o pametnom čovjeku.
Budi pametan da ne bi bio loš. Pametan čovjek povazdan bišće po sebi, odstranjuje svoje lošosti, i u jednom trenutku shvati da nikada nije dosta tog biskanja, da je loš karakter naš duševni korov, ti ga pljeviš a on se otima, raste li raste. Ne date se ni ti ni on u toj pljevidbi bez kraja.
Nikada ne možeš odstraniti svoje mane, ali nikada ne smiješ ni prestati da ih tamaniš. A ako si uporan, ako se ne predaješ, onda ti se poslije decenija savjesnog rada može desiti i to da u ogledalu ugledaš nekog nasmijanog i smirenog sebe. I tu ti je možda ključ.
Ako potamaniš dovoljno svojih zala, ako ih nekako turiš pod kontrolu, onda ispod njih izbije vedrina. Pojavi se osmijeh. Najljepši prizor na nekom čovjeku je njegov osmijeh. Razvučeš ove svoje žvalje od uha do uha i kažeš sebi: “Pa, j.... mu miša, možda baš i nisam ispao tako loše…”.

Zuko Džumhur
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Poruka Duška Radovića za one koji kukaju na život
Odgovora
0
Pregleda
152
Nina
Nina
Nina
Harvard uklonio povez sa knjige koji je napravljen od ljudske kože
Odgovora
6
Pregleda
210
Smartanabil
Smartanabil

Back
Top