Citati koji opisuju naša osećanja

Knjige su dobre; neka i ljudi; ali mnogo mi je bolje gledati kako kiša pada. Moj odnos prema pojavama u prirodi nema ništa od ljudskih odnosa, ni tjeskobe, ni obzira, ni sitničavosti. Ja tonem u njima i upijam ih u sebe, u isto vrijeme.
IVO ANDRIC
EX PONTO
 
...: Ja sam bolestan covek...Zao. Nesimpatican.
Mislim da me boli jetra. Doduse, ja pojma nemam o svojoj bolesti, i ne znam tacno sta me boli.
Ne lecim se i nikada se lecio nisam, iako postujem medicinu i lekare.Pored toga, ja sam jos i sujeveran do krajnosti, ili bar toliko da postujem
medicinu. ( Dovoljno sam obrazovan da ne budem sujeveran, ali sam ipak sujeveran.)
Ne, gospodo, necu da se lecim za inat. Vi to
sigurno ne mozete razumeti.
A ja, vidite, shvatam.
Dostojevski- Zapisi iz podzemlja
 
...„Pišem kad god ne umem da prihvatim da nema međusobnosti.
Nekada je Ona čežnjivo gledala kroz prozor očekujući konjanika s pisamcetom, a ovih dana joj je dovoljno samo da pritisne send. Ushićenje, strast, požuda. Bol! Poistovećuju nas, jer su bezvremeni. Samo nas rastanci razlikuju, po vrsti obuće u kojoj odlazimo.
Pišem jer smo delo više autora. Kao i knjiga. Koju potpisuje samo prepisivač. Ne i akteri.
Pišem da pospešim iluziju kako se čitajući ogledamo, kako nesmetano zavirujemo u tuđe živote. O da! Pišem i grešim. Greške u kucanju ne činim namerno, zato se trudim da ih otklonim. Greške u karakterima takođe nisu namerno učinjene, ali su namerno ostavljene.
Svim akterima mojih priča data je šansa da budu i dobri i loši. I svako je iskoristio ponuđenu mogućnost. Otuda, čovek još uvek nije dorastao privilegiji konačnog izbora. Zato ga treba krotiti i voleti. I zato su mu neophodni knjiga i Bog...”
 
"Prvo su, kažem, našli jednog savršeno gladnog psa i jednu izvanredno uznemirenu lastu, dodali su im malo kreča i pamuka, sve to zatvorili u kožu, ispisali krštenicu, i proglasili da sam to ja. Posle je, kažem, kreč izgrizao pamuk, a pas pojeo lastu. Sad se ujedaju pas i kreč." M.Antić
 
. "Morao sam proci kroz tolike gluposti, tolike poroke, kroz tolike zablude, gadjenja, razocaranja i jade, samo da bih ponovo postao dete i mogao poceti iznova. Ali, tako je trebalo da bude, moje srce se s tim slaze, moje oci se smese. Morao sam da dozivim ocajanje, da potonem do najbudalastije medju svim mislima, do pomisli na samoubistvo, da bih doziveo milost, da bih opet cuo om, da bih mogao istinski da spavam i da se istinski probudim" ... (Herman Hese - "Sidarta")
 
Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, već neko nama drag i poznat: naš most iz jednog bića u neko sasvim drugo biće.
Neprekidno prolazimo kroz privide. Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci. Jesmo li ovo mi, ili tek naše mogućnosti?
Hajde sedi i popij sa mnom bar jedan litar daljine. Prisetimo se malo šta je bilo pre vremena. Grane nam niču iz ušiju. Neka se rascvetaju. Mi smo više od proleća nego proleće. Vodoskok mleka i mermera.
Hej, ja! Povedi me, ne sa sobom, već sa mnom. Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, nego uspomena na nas.

Miroslav Antic – Moskva, hotel «Peking», 1972.
 
09Vi4IyeS-1.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Poruka Duška Radovića za one koji kukaju na život
Odgovora
0
Pregleda
148
Nina
Nina
Nina
Harvard uklonio povez sa knjige koji je napravljen od ljudske kože
Odgovora
6
Pregleda
203
Smartanabil
Smartanabil

Back
Top