Quantcast

Citati koji opisuju naša osećanja

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Neki evropski industrijalac koji je boravio u jednom indijskom selu čiji su stanovnici tkali šalove od kašmira, lati se propitivanja nesvesnih postupaka koje primjenjuju tkači. Nakon što ih je temeljno izučio, verovao je da bi bilo dobro da ih otkrije ovim priprostim ljudima, koji potom izgubiše svaku spontanost i postadoše vrlo rđavi radnici. Preveliko razmišljanje ometa svaki čin. Previše raspravljati o seksualnosti znači sabotirati je. Erotizam, pošast svih društava u raspadanju, jest napad na instinkt i organizovana impotencija. Ne možemo razmišljati o podvizima koji se ostvaruju bez razmišljanja, a da se ne izložimo opasnosti. Orgazam nije nikad bio filozofski događaj.

Emil Sioran
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Морално расположење састоји се управо у томе да човек чврсто и непоколебљиво истраје у ономе што је право, и да се уздржава од свакога одступања од њега, од свакога дрмусања на њему и од сваког његовог свођења.

Феноменологија духа, Хегел
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Sve despotije obožavaju rad. “Rad oslobađa” je krilatica tiranija. Za njih je rad dužnost, pre svega opšta i za opštost, u demokratijama potreba, pre svega lična, i za ličnost. I u Trećem rajhu i u Sovjetskom Savezu (u njegovim satelitskim kopijama, takođe) udarnička proizvodnja promovisana je svim sredstvima ne samo zato da bi se zemlja što pre iz tehnološke zaostalosti izvukla, nego da bi se njeni građani zabavili nekim realnim, na izgled dostiživim ciljem koji će im zameniti brigu za ličnu sreću i blagostanje.

Kako njegov pravi cilj nije sama proizvodnja, nije emitovanje robe već posebnog tipa građanina, građanina kao oruđa, alatke, instrumenta, ona je stalna, a pošto je stalna, i uvek temperamentna, postaje najzad ropska. I nije ropska samo zato što se obavlja za drugog (državu), ili što radnik od njenog povećanja nema nikakve osobne koristi, pa ni interesa da je uvećava, već što ga duhovno pretvara u slugu.

Tome pomaže i normiranje rada, ranokapitalistički metod povećanja produkcije, protivu kojeg su se socijalisti i komunisti s pravom bunili, ali ga odmah posle pobede i sami uveli. Ne vodeći računa o razlikama u iskustvu, fizičkoj snazi, veštini i starosti, norme su, za sve radnike iste, već samim tim postajale ropske. Ili, ako hoćete, robijaške.

Jer i na robiji je rad prisilan i normiran. Uprkos svemu, bar po mom mišljenju, on je u zatvoru lakši nego na slobodi. Na robiji prisilan rad očekujete, on za vas nije iznenađenje kao na slobodi, već ste rob, pa vam ni u tom smislu ne može nauditi kao na slobodi, gde uobražavate da ste slobodan građanin. I najzad, u tamnici, imate više šansi da ga, uz ponioć vaših drugova normiraca, izbegnete.

Na robiji ga izbegavate svesno, na slobodi često nesvesno. Ali je rezultat isti — niska produktivnost i očajna kakvoća proizvedene robe. A usput, na robiji mnogo bolesnika na poštedi, a na slobodi penzionera na ladanju.

Jedino što je uspelo je — građanin-rob.

Borislav Pekić
 

*pustinjakinja

Iskusan
Poruka
6.967
" ... Ta mrtva prošlost i nikakva sadašnjost, te crne ruševine svega što je bilo, na kojima ne mislim ništa graditi, ipak su nekakva spona s nečim. S čime? Prepoznajem staru mjesečinu, liči na onu iz djetinjstva, sad vara, srebrom prekrivajući garež. Jesam li je gledao iz one svoje sobe, gore, što je sad nema, ili pod hočinskom utvrdom, zamišljajuci da sam ovdje? Već dugo se u meni miješa vrijeme i prostor, pa ne znam gdje sam, ni kad se desilo to što mislim. Ne postoje granice, kao u pustinji, kao na nebu, i sjećanja mirno prelaze, smještajuci se ondje gdje im je zgodnije. Liče na oblake, svejedno im je gdje su, svejedno im je kad nastanu i kad nestanu. To mi ne smeta, čak je ugodno: ne osjećam potrebu da išta razrješavam. ... " ~ M. Selimović " Tvrđava "
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Мушкарци воде бригу о женама зато што је Алах дао предност једнима над другима и зато што они троше иметке своје. Због тога су честите жене послушне и за време мужевљева одсуства воде бригу о ономе о чему треба бригу да воде, јер и Алах њих штити. А оне чије се непослушности прибојавате, ви посаветујте, а онда се од њих у постељи раставите, па их и ударите; кад вам постану послушне онда им зулум не чините! – Алах је, заиста, узвишен и велик!

Куран, IV,34
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Шта, нема ниједна репутација?!
--------------
О вјерници, будите увијек праведни, свједочите Алаха ради, па и на своју штету или на штету родитеља и рођака, био он богат или сиромашан, та Алахово је да се брине о њима. Зато не слиједите страсти – како не бисте били неправедни.
Куран
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Recite mi, molim vas, može li čovek voleti drugoga ako mrzi sebe sama? Zar se može slagati s nekim onaj ko se sam sa sobom ne slaže?
Može li kome prirediti uživanje onaj koji je samom sebi težak i dosadan? Mislim da to niko nikad ne bi tvrdio ako nije veći luđak i od same
Ludosti. Ako mene budete isključili iz društva, nijedan čovek neće moći da živi s drugim, tako da će svaki samom sebi, kad na to pomisli,
izgledati prljav i svaki omrznuti sebe. Priroda, koja je u mnogim stvarima više maćeha nego mati, usadila je u duše ljudi, osobito malo bistrijih,
nesrećnu sklonost da niko nije zadovoljan onim što ima, nego se divi onome što imaju drugi. Otuda proizlazi da se svi darovi, sve lepote i prija-
tnosti života kvare i propadaju. Jer čemu će koristiti lepota, ono što besmrtni bogovi mogu dati kao najveće uzdarje, ako je zahvaćena klicom
plesnivosti?

Erazmo Roterdamski - Pohvala ludosti
 

*pustinjakinja

Iskusan
Poruka
6.967
Iz Malog princa...

"... ali one svima ne znače isto. Za one koji putuju zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za naučnike one su problemi. Za mog poslovnog čoveka one su bile zlato. Ali sve te zvezde tamo gore ćute. Ali ti, ti ćeš imati zvezde kakve niko nema ... - Šta hoćeš da kažeš ? - Kada budeš noću gledao u nebo, budući da ću ja živeti na jednoj od njih, budući da ću se ja smejati na jednoj od njih, tebi će se činiti kao da se sve zvezde smeju! I on ponovo prsnu u smeh. - A kada se utešiš jer čovek se uvek uteši, bićeš srećan što si me upoznao. Uvek ćeš mi biti prijatelj. Želećeš da se smeješ sa mnom. I ponekad ćeš otvoriti svoj prozor, tako, iz pukog zadovoljstva ... A tvoji prijatelji će se čudom čuditi kada vide kako se smeješ gledajući u nebo. Tada ćeš im reći: - ''Da, zvezde me uvek uveseljavaju!'' A oni će smatrati da si lud. Uvaljivaću te u grdne neprilike ... I on se ponovo nasmeja. - To će biti kao da sam ti, umesto zvezda, poklonio hrpu malih praporaca koji umeju da se smeju ..."
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Dok je čovek plen svojih strasti, rob čula i igračka mašte, dotle su i svaka tajna muka i gorčina razumljive i lakše, jer zaslužene, kao prirodno naličje
nedostojna života. Ali kad se i docnije, kao gospodar svoje sebičnosti, sav predan radu, živeći za druge, uvidi da je ta ista gorčina na kraju svakog
puta, onda zaista čovek ne zna šta da misli i nema čemu da se nada. Ostaje, ponekad, svetla nada, ne trajnija od bleska munje, da sve ovo nije prava
stvarnost. Misao - da ćemo se probuditi jecajući.

Ivo Andrić
 

Tanja Luna Lukic

Primećen član
Poruka
756
Kada se otvaraš, izaberi vetar. Tvoje reči on će rastočiti u glasove, glasove u šumove, šumove u treptaj topola. I niko neće znati šta si bio onda kada je sve u tebi tuklo, jer oluja se umiri a očevici je pamte.
Kada baš moraš, poveri se tišini. Ona ne razlikuje ludilo od razuma, ne etiketira, ne pamti ništa, ni dobro ni loše što ti dođe da glasno izgovoriš. Mislićeš da pričaš sam sa sobom, ali to nikada nije tako, tišina najlepše sluša i pušta te da se izmigoljiš iz ljuštute, sluzav i zbrčkan. Njoj je svejedno ležiš li u kalu ili poskakuješ u veselju. Oba prođu, oba su samo zbivanja, nikada stanja.
Kad se otvaraš, najređe biraj ljude. Oni su skloni da pamte samo rečene tuge, nedoumice i kontradiktornosti, zaboravljajući da su i sami takvi kada im dođe da se otvaraju. Njima si dobar dok te žale, još bolji dok si slab, najbolji ako nikada ne ustaneš i nadvisiš ih. Ljudi pamte kakav si bio dok si im se otvarao i vade taj kec iz rukava kad god se osećaju ugroženo, nedosmisleno ili nesrećno. Takva je ljudska priroda: oslonci pa direci. Nije čovek kriv što u njemu još čuči majmun, al kriv je majmun koji nikada nije dorastao do čoveka. Mogao, a nije.
Ako baš moraš, otvori se reci, psu ili moru. Onima što su se sa stvaranjem zavetovali na ćitanje i zaborav.
Vetar, tišina, voda ili pas neće nikom da kažu kakav si bio dok si se otvarao.
Ljudi će reći. Svako svome.
Da te u paru žale ili da te se plaše kada se opet zatvoriš

Jelena Milenkovic
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Против неправде треба се борити. Туга је знак немоћи. Ма на кога се неправда односила, ти мораш подједнако бити готов да против ње устанеш и изобличиш је. Равнодушно гледати неправду исто је што и творити неправду.
Св. Николај (Велимировић)
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.568
Има ли чега недостојнијег од тога да расположење паметнога зависи од туђег неваљалства? Неће чак ни онај наш Сократ више моћи да излази из куће са истим изразом лица с којим је и ушао.
:hahaha:
О гневу, Сенека
 

Tanja Luna Lukic

Primećen član
Poruka
756
''Ludi čoveče, zar zaista misliš da ćeš imati vremena?

Reci mi, ludi čoveče, zar zaista misliš da ćeš imati vremena? Da kažeš oprosti onome koga si povredio. Da kažeš volim te onima bez kojih ne možeš. Da zagrliš jako i ne puštaš nikad. Da odeš od svih onih ljudi koji ti govore da ne možeš i usudiš se živeti. Da barem jednom u životu rizikujes za nešto vredno!

Reci mi, zar zaista misliš da će ti vreme oprostiti sve one sate uzaludno potrošene na ponos iz inata? Zar misliš da će ti ih ikad vratiti natrag? Sve trenutke koje si bacio u vetar slepo čekajući nešto što nikad neće doći? Zbog straha i neznanja. Zbog nedostatka volje i bez trunke žara za nečim novim.

Misliš li da će ti dete u tebi oprostiti što se nisi borio za svoje snove? Što nisi dao sve od sebe da ih pretočiš u stvarnost?
Zar misliš da će uvek biti vremena za druge šanse, za sledeće prilike i nova iskustva? Zar misliš da će uvek biti vremena da posetiš još jednom svoje omiljeno mesto, da pročitaš tu knjigu koju već godinama tražiš, da pogledaš s decom njihov najdraži film?
Zar zaista misliš da jednog dana neće biti kasno?
.....
I ne misliš li da je baš sada pravi trenutak?
Da još jednom pogledaš one koje voliš. Da im pružiš osmeh, poljubac, zagrljaj. Da ih nikad ne uzimaš zdravo za gotovo. Da im nikad ne zaboraviš dati svu ljubav ovog sveta. Da im vikneš to toliko glasno da im odzvanja u srcima. Da pamte to i onda kada te više ne bude. Da pamtiš to i onda kad ih više ne bude…
Jer samo kad voliš, vreme ti ne može ništa.
Jedino vreme koje je potrošeno na ljubav nije potrošeno vreme!
Za sve ostale stvari, vjeruj mi, nemamo dovoljno vremena.
Zato prvo voli… a onda, ako stigneš, radi što god te volja!''
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.695
Може се неговати земља, природа, материја, људска способност, таленат, знање; и само се они могу неговати.
Дух се не може неговати, јер је дух онај који негује.

Бела Хамваш
 
Top