Quantcast

Citati koji opisuju naša osećanja

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
U celom novom svetu postoji neko neosnovano, naduvano, lažno, iznutra prazno blefiranje, koje se poziva na uzvišene ideje, na hrišćansku religiju, na moralne vrednosti, ali ih ne uzima ozbiljno i čak i ne pokušava da ih realizuje. U celokupnom modernom životu postoji nešto što nije verodostojno. I ono što razlikuje drevnog i novog čoveka upravo i jeste to: istinitost čoveka. Duhovnost se u suštini ne razlikuje: ideje i ciljevi religije, metafizike, morala, državnog uređenja su istovetni, jer su oni isti u svim vremenima i kod svih naroda. Razlika je u tome što drevni čovek živi u ovom duhu, veruje u to, sadržina i sudbina njegovog života je da ostvari ovaj duh. Čovek novog doba, mada zna za metafiziku, za svojstvo kulta delatnosti, za religioznu prirodu negovanja, ne veruje u njih, zapostavlja ovaj duh i sadržaj života mu je da umesto očinske ljubavi sopstveno Ja stavi u središte.

Bela Hamvaš
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Evropljani teže da obezliče svoj život. Sve prisiljava čoveka na gubitak jedinstvenosti i rasplinjavanje. Kao što je kuća postala
porozna, takva je postala i ličnost, pa dah javnog – ideje, pobude, ukusi – prodire u naš zaklon i svako od nas polako počinje da
oseća kako bi mogao biti bilo ko. Da li je to samo finta, prolazna promena, korak unazad, odraz za najviši skok individualizacije?
Ne zna se; ali je činjenica da u ovom trenutku veliki broj Evropljana izopačeno uživa u odbacivanju svog individualnog bića i pristaje
na samorastvaranje u biću kolektiviteta. Zadovoljstvo zbog poistovećenja sa masom i gubitka sopstvene, isključive sudbine, zarazno
se širi. Čovek se socijalizuje.

Hose Ortega i Gaset
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Moje znanje je neveliko, a pamet kratka. Trudio sam se koliko sam mogao, studirao, pročitao mnoštvo knjiga, i ništa. U mojoj kući knjige su preplavile police, leže u gomilama na nameštaju, napodu, ometaju prolaz. Naravno, ne mogu sve da ih pročitam, a moje gladne oči stalno čeznu za novim naslovima. Ali, da budem jasan, osećanje sopstvene ograničenosti nije nešto stalno, samo se svremena na vreme pojavi, blesne svest o ograničenosti naše mašte,kao da su kosti naše lobanje suviše debele i ne dozvoljavaju umu da obuhvati sve ono što bi trebalo da mu bude dato. Trebalo bi da znam sve što se događa sada, istovremeno, na svakoj tački zemljine kugle, trebalo bi da mogu da proniknem u duhove mojih savreme-nika i ljudi nekoliko generacija mlađih, kao i onih koji su živeli pre dve hiljade i osam hiljada godina. Trebalo bi, i šta s tim.

Česlav Miloš
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Kad čovek ne može da zaspi, on se, pre svega, trudi da ne misli ni na šta i zato broji ili se moli bogu. Najedanput se seti, gospode bože, juče sam zaboravio da uradim to i to! A posle mu padne na pamet da su ga možda prevarili u radnji kad je plaćao. Onda se seti kako su mu onomad žena i prijatelj tako čudno odgovorili. A kad počne da pucketa neki komad nameštaja, čovek pomisli da je lopov, pa ga obuzme vrućina od straha i stida. A kad je već sav obuzet strahom, počne da razmatra svoje telesno stanje i znojeći se od užasa razmišlja o onom što zna o zapaljenju bubrega ili o raku. I najedanput mu iskrsne u duši sećanje kakvu je neprijatnu budalaštinu uradio pre dvadeset godina pa se prosto znoji od sramote. I suoćava se korak po korak s nekim čudnim sobom, koga ne može ni da otkloni ni da iskupi; sa svojom slabošću, svojim grubostima i gadostima, slabostima i prestupima, glupostima, brukama i davno preživelim patnjama. Vraća se sve mučno i bolno i ponižavajuće što je bilo kad doživeo; ničeg nije pošteđen onaj ko ne može da spava. Sav tvoj svet se iskrivljuje i dobija mučne pespektive; stvari na koje si već zaboravio keze se na tebe kao da ti govore…

Karel Čapek
 

Tanja Luna Lukic

Primećen član
Poruka
755
Ne, ne verujem u one fraze: “Reci mi koju muziku slušaš i ja ću ti reći ko si”. Ili: “Reci mi šta jedeš (ili kako jedeš) i ja ću ti reći ko si”. Tu su još i one isključive tvrdnje da se prava dama poznaje po cipelama i parfemu, pa imperativ: “Žena mora da ima malu crnu haljinu” ili konstatacija bez milosti: “Ako nisi putovao, ništa o životu ne znaš”. Bilo je dana kad sam davala poslednji novac iz kuće za Jovanova putovanja na takmičenja ili za privatne škole jezika; za pripremnu nastavu ili za skupe prijave na inostrane fakultete. Moje male crne haljine, parfemi i cipele izletali su iz mog novčanika pre nego što bi postajali moji. I nisam žalila. A i zašto bih. To je bio moj izbor. U uslovima kad ne možeš sve da imaš biraš da imaš ono što smatraš važnijim. I ja sam birala. I danas biram. I uvek biram da uložim u znanje, pre nego u izgled. Jer, izgled može da nam proceni svako a znanje samo oni sa više znanja od nas.
Niko mi ne mora reći ko sam. Znam ja to i sama. Lepa sam prirodno, a pametna namerno.
Brankica Damjanovic
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Zbog čega zapravo da govorimo istinu? Šta nas na nju obavezuje? I zbog čega uopšte istinoljubivost smatramo za vrlinu? Zamisli da sretneš ludaka koji tvrdi da je riba i da smo svi mi ribe. Hoćeš li da se svađas sa njim? Hoćeš li mu kazati u oči šta misliš? Ta,reci! Kada bi mu govorio uvek i jedino čistu istinu, samo ono što o njemu zaista misliš?Prihvatio bi ozbiljan razgovor s ludakom i sam bi postao ludak.Tako je i sa svetom oko nas. Kad bih mu uporno govorio istinu u oči, to bi značilo da ih shvatam ozbiljno. A shvatiti ozbiljno nešto tako nevažno, to znacči postati i sam nevažan. Ja, dragi brate, moram da lažem, ako ne želim da ozbiljno shvatim ludake i tako sam postanem jedan od njih.

Milan Kundera
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
"Toliko puta je došla kada sam bio zabrinut i nemiran. Primijetio bih je onda kada bih se smirio. Toliko puta sam sretao ljude, krijući u sebi pobunu protiv onog što mi se ne dopada u njima, ali bi se oluja pretvorila u nebesku pjesmu uvek kada bi među njima ugledao njen lik. Toliko puta sam sjedio usamljen, s mačem životne boli u srcu, s lancima zagonetki postojanja oko vrata. Osvrtao bih se i vidio je zagledanu u mene sa svijetlom u očima. Oblaci su se razilazili, srce zablistalo, život izgledao prepun radosti!"

Khalil Gibran- "Brod u magli"
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
"Najvažnije stvari je najteže reći. To su stvari kojih se sramimo jer ih riječi umanjuju, a kad ih izgovorimo, stvari koje su se činile neograničenima dok su bile u našoj glavi, stisnu se na običnu, životnu veličinu. Ali ima tu još nešto, zar ne? Najvažnije stvari su preblizu mjestu gdje je zakopano naše tajno srce, kao putokazi prema blagu koje bi neprijatelji rado ukrali. I dogodi se da s naporom otkrijemo neku tajnu, a da nas ljudi čudno gledaju, ne shvatajući što smo uopće rekli ni zašto smo mislili da je tako važno da smo bili na rubu suza dok smo govorili. Mislim da je to najgore. Kad tajna ostane zaključana, ne zato što nije ispričana, nego zato što je nitko nije razumio."


Stephen King: - "Jesen izgubljene nevinosti"
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
i svaka pora moje koze,
cini mi se...
za tebe dise.
Svaki najmanji pokret koji napravim
svaka najkraca rec koju izgovorim
cini mi se...
zbog tebe postoji.
Tebe vidim i kad su oci zatvorene
tobom je ispunjen svaki moj osecaj
i cini mi se...
zivot si ti.
Tvoj glas cujem i kad je mrkla tisina
osetim te i kad nista ne osecam
i cini mi se...
vazduh si.
S` tobom sam i kad te nema
pricam ti i kad su usne neme
i cini mi se...
zvezda si.
Nalazim te i kad si izgubljen
cujem te i kad cutis
i cini mi se...
noc si.
Trebas mi i kad imam sve
zelim te i kad sve zelje su uzalud
i cini mi se...
nemir si.
Volim te i kad sve ostalo mrzim
trazim te i kad sve ostalo je izgubljeno
i cini mi se...
vecan si.
Zarobljena sam tobom,
u mojim mislima...
u iluzijama da negde postojis...
573529

Nicolaus Swarfiled
 

Baudrillard

Buduća legenda
Moderator
Poruka
40.362
Dekadencija počinje uporedo sa početkom trajanja samog Univerzuma. Svet postoji da bi bio uništen silom sopstvene
prirode. To znači da je egzistencija, u većini slučajeva, dekadentan i fatalan proces: nešto nastaje, raste i razvija se,
dostiže svoj vrhunac, zatim stagnira, opada; na kraju umire, nestaje… Egzistencija, dakle, nije samo dekadentna, u
smislu da je dekadentnost tek jedno od njenih obeležja. U većini slučajeva egizistencija sama po sebi jeste Dekadencija.

Dorijan Nuaj
 

Наутилус

Domaćin
Poruka
3.563
Често се догађало да сам према мачкама осећао пуно љубави и пријатељства а да их у тренутку неког безверја, бездушности и празнине, кад нико не гледа, распалим и смејем се, па да се потом постидим душе пуне нежности.
Истанбул, Памук
:hahaha:
Овај ко ја, само што се због тога ја не постидим. Чини ми се да Памук у том погледу претерује.
 
Poslednja izmena:

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
Kažu da kajanje olakšava dušu... Naprotiv!
Uspomene, bile one radosne, ili gorke, uvijek su mučne, barem je tako kod mene; ali i to mučenje je slatko. I kad je srcu teško, kad ga obuzmu bol, tegoba, tuga onda ga uspomene osvježavaju i oživljavaju, kao što kapi rose u vlažno veče posle vrelog dana osvježavaju i oživljavaju jadni usahnuli cvet, spržen dnevnom jarom.

F.M.Dostojevski - "Jadnici"
 

Fej*

Domaćin
Poruka
4.492
Postoje greške koje u sebi sadrže, gotovo nude mogućnost da budu ispravljene. To su greške učinjene greškom. Jednoga dana kada okolnosti sazriju, ispravimo ih i kao da se nisu ni dogodile. Ali ima i onih drugih, konačnih, koje ostaju kao trajne fleke na našoj savesti. I tek kada zabole, upitamo se da li je tako moralo?

Sonja Atanasijević - " Crveni krug "
 
Top