Činjenica koja mi razbija mozak

[Izgubljeni Slučaj 2]

Činjenica koja mi razbija mozak je koliko su ključne godine ranog detinjstva od 2 do 5. godine za formiranje čovekove ličnosti i karaktera, ništa posle toga ništa ne može mnogo da promeni čovekovu ličnost, sve greške i propusti iz tog perioda nas prate i proganjaju do kraja našeg postojanja na ovom svetu dok se ne pretvorimo u prah i pepeo i naša svest se ne raseje po kosmosu. Svaki propust roditelja plaćamo celog života, pogrešno činjenje iz najbolje namere nas proganja do kraja života kao senka koje nikad ne možemo da se otarasimo.

 

[Richard III]

Apsolutno tačno. Ja to vidim svakog dana na sebi. Imao sam svakojake stresove tokom tih prvih pet godina, zato sam sad sjeban. Šta je tad uneto ostaje zauvek sa tobom, tad je mozak najprijemčiviji za utiske.

 

[Smorisha]

ajde molim te

- - - - - - - - - -

ja mislim da vise genetske predispozicije uticu negoli tih 5 godina zivota

 

[момоа]

U sustini najvise na formiranje ličnosti (makar je to sa mnom bio slučaj) utiču prve godine detinjstva, genetski i urodjeni faktori kojima se određuje 90% strukture karaktera i kasnijih psiholoskih stanja coveka.

 

[radyu5]

Dobri ste vi što kažete da se sećate perioda iz vremena kada ste imali dve do pet godina. A posebno ste mi zanimljivi kada kažete da su za sve krivi roditelji i da vi kao pojedinci ništa ne možete da promenite. Tipična srpska logika.

 

[BLAJBI]

U sustini najvise na formiranje ličnosti (makar je to sa mnom bio slučaj) utiču prve godine detinjstva, genetski i urodjeni faktori kojima se određuje 90% strukture karaktera i kasnijih psiholoskih stanja coveka.

Ne verujem bas u tu teoriju.

 

[DaRkGuitaRist88]

To je mit, covek se menja i po 6 puta u zivotu do 30 pa cak i 35 godine zivota...

 

[момоа]

Mislim da je ovo drugo mit. Govoreci iz licnog iksustva mogu da potvrdim ono sto su govorili mnogi dečiji psiholozi, izmedju ostalog i Jerotic a to je da se u periodu od 3-5 godina udaraju osnovni temelji nečije ličnosti.

 

[Petar_Petrovic]

Jedno vreme sam verovao da je tako,ali kako vreme prolazi shvatam da ta psiholoska teorija bas i ne stoji.
Previse je naglasena uloga podsvesnog,zato sto psiholozi nemaju resenje za svesno,pa onda sve nepoznato guraju u podsvesno.

 

[.Gogilli.]

Dobri ste vi što kažete da se sećate perioda iz vremena kada ste imali dve do pet godina. A posebno ste mi zanimljivi kada kažete da su za sve krivi roditelji i da vi kao pojedinci ništa ne možete da promenite. Tipična srpska logika.

I meni je ta misao odmah prošla kroz glavu
Pazi sećaju se kako im je bilo sa dve i tri godine.

 

[Richard III]

I meni je ta misao odmah prošla kroz glavu
Pazi sećaju se kako im je bilo sa dve i tri godine.

Pa ne moraš da se sećaš, ali možeš da zaključiš na osnovu priča svojih roditelja, recimo. Mozak tad najviše upija, ako imaš život pun stresova to se podsvesno unosi u tebe i formira te za dane koji dolaze. Zato je ključno da tih prvih godina kuća bude samo puna ljubavi, harmonije i mira, inače se taj užas unosi u tebe i manifestuje pre ili kasnije kroz razne podsvesne mehanizme koji se samo nadovezuju i gomilaju.

 

[Cakana Andjelic]

vaka sam od kad znam za sebe

 

[Metronomy]

Vrlo vazan period za stvaranje licnosti, ali nikako presudan, jer se ta utisnuta saznanja kasnije porede sa svesnim saznanjima koja stizu iz okoline u kojoj dete zivi. Problem nastaje u razlici izmedju ta dva saznanja.

 

[N3Wz]

To je mit, covek se menja i po 6 puta u zivotu do 30 pa cak i 35 godine zivota...

Ne menja se. Znam dripce iz vrtića još, 4 godine smo imali, igrali se lopova i pandura. I sada se toga igraju. Neke igre se ne menjaju, menja se samo ulog.

 

[Harmonica]

Dobri ste vi što kažete da se sećate perioda iz vremena kada ste imali dve do pet godina.

I meni je ta misao odmah prošla kroz glavu
Pazi sećaju se kako im je bilo sa dve i tri godine.

Nije uopšte bitno da li u sećanju imaš niz sukcesivnih slika iz tog perioda, dovoljno je da imaš utiske.

Po vašoj "teoriji", jednogodišnje dete koje je silovano i mučeno neće imati nikakvih psihičkih problema u daljem životu pošto se "ne seća" tog događaja.

 

[Harmonica]

Pa ne moraš da se sećaš, ali možeš da zaključiš na osnovu priča svojih roditelja, recimo. Mozak tad najviše upija, ako imaš život pun stresova to se podsvesno unosi u tebe i formira te za dane koji dolaze. Zato je ključno da tih prvih godina kuća bude samo puna ljubavi, harmonije i mira, inače se taj užas unosi u tebe i manifestuje pre ili kasnije kroz razne podsvesne mehanizme koji se samo nadovezuju i gomilaju.

Naravno.

Kada bi sećanje - tj. ovo kako ga neznalice pojme - bilo preduslov za persistiranje psihičkih problema, većina ljudi ne bi imalo maltene nikakvih ozbiljnih psihičkih problema, s obzirom da im je sećanje tek za par nijansi jače od životinjinog.

 

[dlugomir]

I meni je ta misao odmah prošla kroz glavu
Pazi sećaju se kako im je bilo sa dve i tri godine.

Ako se nečega ne sećaš to ne znači da nikako nije uticalo na tebe.

 

[Redmond]

vaka sam od kad znam za sebe

 

[Cakana Andjelic]

Pogledajte prilog 543816

 

[Dekston]

Činjenica koja mi razbija mozak je koliko su ključne godine ranog detinjstva od 2 do 5. godine za formiranje čovekove ličnosti i karaktera, ništa posle toga ništa ne može mnogo da promeni čovekovu ličnost, sve greške i propusti iz tog perioda nas prate i proganjaju do kraja našeg postojanja na ovom svetu dok se ne pretvorimo u prah i pepeo i naša svest se ne raseje po kosmosu. Svaki propust roditelja plaćamo celog života, pogrešno činjenje iz najbolje namere nas proganja do kraja života kao senka koje nikad ne možemo da se otarasimo.

Ja mislim da je to poslije,bar iz mog iskustva.Imao sam Ok djetinjstvo do neke 10 godine,a od 10 do 16- 17 poprilicno stresne zivotne situacije,pa tek iza 19 godine mogu nazvati nekim periodom normalizacije.Mislim da su mi te godine fula bila i posljedice i dan danas osjecam.

 

[gost 411056]

Ne znam kako su utjecale jer se tog 2-5 god uzrasta apsolutno ne sjecam
Moje sećanje počinje tek od 6-7 godine i uglavnom je bilo veselo i bezbrižno, prije bih rekla da je doba adolescencije ključno za razvoj ličnosti i stava prema životu.

 

[Џорџи]

Činjenica koja mi razbija mozak je koliko su ključne godine ranog detinjstva od 2 do 5. godine za formiranje čovekove ličnosti i karaktera, ništa posle toga ništa ne može mnogo da promeni čovekovu ličnost, sve greške i propusti iz tog perioda nas prate i proganjaju do kraja našeg postojanja na ovom svetu dok se ne pretvorimo u prah i pepeo i naša svest se ne raseje po kosmosu. Svaki propust roditelja plaćamo celog života, pogrešno činjenje iz najbolje namere nas proganja do kraja života kao senka koje nikad ne možemo da se otarasimo.

pre 7 dupe ne znamo dobrisemo,naci ceo zivot svi usrani idu

 

[hirajgoagain]

i šta ću sad s tim saznanjem

 

[Soradze]

Apsolutno tačno. Ja to vidim svakog dana na sebi. Imao sam svakojake stresove tokom tih prvih pet godina, zato sam sad sjeban. Šta je tad uneto ostaje zauvek sa tobom, tad je mozak najprijemčiviji za utiske.

Ako primetiš nešto loše u svom karakteru, to uvek možeš promeniti. Važno je da primetiš, spoznaš. Tada je pola "posla" već gotovo. I u mozgu imaš gumb "delete" koji možeš da pritisneš i očistiš ono zbog čega kažeš da si s'eban. Edukuj se o individuaciji, čitaj dobre autore (Jung, Jeritić), prati svoj razvoj koji traje do kraja života... S'eban si zato što misliš da si s'eban, ne zato što to stvarno jesi... jer, ti si svoje delo, ne tuđe...Naravno, ovo je najteži put, ali je i najlepši!

 

[Soradze]

To je mit, covek se menja i po 6 puta u zivotu do 30 pa cak i 35 godine zivota...

Čovek se menja do kraja života! Ljudi se plaše i da pomisle da će se promeniti, kamoli da to retroaktivno priznaju.
U sopstvenim promenama uživaju oni koji razumeju individuaciju, puteve i načine kako ona stvara tu novu individuu u nama.