Cinizam bez presedana: Zagreb uputio protestnu notu Crnoj Gori zbog najave rezolucije o Jasenovcu

Nijedan Crnogorac ne voli cetnike, pa ti vidji
turčin ka' ti rvat i šiftar ne vole to stoji.
crna gora je junački dala skoro sav svoj živalj ili ogromnu većinu u četnike. svima je znano da je najveci deo rata dražin štab bio upravo u crnoj gori jer dje b ise bezebdnije osjećao no tamo ...
otpadci popu peka dapcevica su redak primjer, kao i save kovacevica kojeg i danas kunu srbi u crnoj gori, a koji je na kraju i ubijen od titovih krvoloka s ledja na sutjesci jer je prozreo da su žrtvovani...
 
turčin ka' ti rvat i šiftar ne vole to stoji.
crna gora je junački dala skoro sav svoj živalj ili ogromnu većinu u četnike. svima je znano da je najveci deo rata dražin štab bio upravo u crnoj gori jer dje b ise bezebdnije osjećao no tamo ...
otpadci popu peka dapcevica su redak primjer, kao i save kovacevica kojeg i danas kunu srbi u crnoj gori, a koji je na kraju i ubijen od titovih krvoloka s ledja na sutjesci jer je prozreo da su žrtvovani...

Izmisljotine
 

Crna Goro ne odriči ih se! Pogledajte koliko ljudi iz CG je stradalo u Jasenovcu!

  • 16.06.2024.
  • 14:50
  • Portal 083

Spisak postradalih u Staroj Gradiški/Jasenovcu

Anđelić Božov Đukan, 1910, diplomirani pravnik, novinar iz Polja Kolašinskih, poručnik. Član Nacionalnog Komiteta, 1944. G. Ađutant poljskog bataljona Kolašinske brigade. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945. g.
Adžić M. Mašan, poručnik, kapetan prve klase, iz Lijeve Rijeke. Komandant Ljevorečkog bataljona. Ađutant i zastupnik Đorđija Lašića. Ađutant Pavla Đurišića. Ubijen u Jasenovcu aprila 1945 godine.
Adžić R. Božo, poručnik, pratilac Vojvode Pavla Đurišića. Odlikovan Karađorđevom zvijezdom. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.g.
Baletić Luka, pukovnik, član Vrhovne komande Draže Mihailovića. Ubijen u Jasenovcu aprila 1945 godine.
Baćović Šćepana Petar, rođen u Nikšiću. Advokat. Proglašen za vojvodu i bio komandant četničkih odreda Istočne Bosne i Hercegovine. Ubijen zajedno sa Pavlom Đurišićem u Jasenovcu aprila 1945.
Bojić Voja Blažo, rođen 1890 godine u Drijenku. Zemljoradnik.. Srez Kolašin. Zemljoradnik. Nakon Lijevče Polja stigao u Novu Gradišku, gdje je umro od tifusa.
Bojić Novice Milutin. Selo Bojići. Srez Kolašin. Ubijen od ustaša u Jasenovcu. Lična pratnja Pavla Đurišića
Bošković Šćepana Novak, rođen 1900. godine u Kolašinu. Po zanimanju profesor matematike , fizike i francuskog jezika. Direktor pete direkcije prosvjetnog odjeljenja na Cetinju. Član Nacionalnog komiteta Crne Gore i Starog Rasa. Ubijen u aprilu 1945 godine u Jasenovcu. Ima verzija da je ubijen u Sloveniji u maju 1945 godine.
Vasić Dragomir-Dragiša, 10.1885.g. G. Milanovac. Srbija. Pravnik, političar, književnik, publicista, akademik. Jedan od ideologa Ravnogorskog pokreta. Član Centralnog nacionalnog komiteta. Predsjednik zakonodavnog i pravnog odbora CNK. Rehabilitovan 2009 godine. Ubijen u Jasenovcu aprila 1945. godine.
Veković Manojlo-Mano, oficir iz Andrijevice. Preživio je strijeljanje u Jasenovcu. Od poslijeratnih vlasti osuđen na smrt. U zatvoru u Beranama, ispričao je drugu iz ćelije, Mileti Bulatoviću iz Grubešića kod Bijelog Polja o pogibiji Pavla Đurišića i njegove grupe.
Veljić M. Vukota, oficir , komandir čete Prvog bataljona druge omladinske brigade. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila. 1945.g.
Veljić Mileta, kapetan prve klase. Strijeljan u Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem 1945 godine. On je iz sela Dolac-Srez Berane. Po podacima Aleksandra Čukića u Glasniku „SKD Njegoš. Po podacima koji su dostavljeni ua knjigu Pucaj rat je završen on je ubijen u Sloveniji.
Vujisić Neđeljka Pavle rođen 1898g. u Trunića Dolu. Srez Klašin. Nakon Lijevče polja , bolestan od tifusa umire aprila 1945 godine u Gradiški.
Vujošević Vladov Svetislav-imao samo 5 godina, kada je sa roditeljima prešao preko Bosne, preko Lijevče polja . Ispustio dušu od tufusa u Gradiškoj 03.aprila 1945g. Po podacima Aleksandra Čukića u Glasniku „SKD Njegoš.
Vuković M. Marko, kapetan. Ađutant štaba Pavla Đurišića, načelnik štaba korpusa. Ubijen u Jasenovcu.
Vukotić (Vojvode Steva Vukotića) Gligor, rođen 1897 godine na Čevu. Sudija. Ubijen je 19 aprila 1945 u Staroj Gradiški.
Vukotić (Vojvode StevaVukotića) Veljko, dpl. Pravik. Sekretar Zetske Banovine.Narednik, komandant Druge lovćenske brigade. Ubijen od ustaša u Jasenovcu, aprila 1945. godine.
Vukčević Sava Aleksa, rođen je 1914. Godine u Goljemadima , Lješanska nahija. Kapetan vazduhoplovstva. Ubijen je u Jasenovcu sa Pavlom Đurišićem.
Vučeljić Petra Vojislav, iz Košutića. Andrijevica. Bio je komandant omladinske čete KJVuO. Nakon Lijevče Polja stiže u Staru Gradišku gdje je ubijen od ustaša krajem aprila 1945 godine.
Gojnić Lazara Blažo, rođen 24.02-1903 g. u Brčelima, Crmnička nahija. Major . Ubijen u Staroj Gradiški 15.04.1945 godine.
Golubović Ivana Dragiša iz Trepče-Andrijevica. Sudija. Ubijen u Gradiški u aprilu 1945 godine.
Guzina Petra Tomo iz Fojnice kod Gacka. Narednik KJVuO. Načelnik štaba Nevesinjskog korpusa.
Damjanović Jovana Lazar, rođen 20.04-1880.godine. Požare. Član IO. Podgoričke skupštine, Sudija Velikog suda . Nakon bitke na Lijevče Polju stigao u Jasenovac , gdje je ubijen 22 ili 23 aprila 1945 godine.
Danilović Dmitra Rade, star 43 godine, kada je sa grupom oficira i podoficira sa Pavlom Đurišićem strijeljan u Jasenovcu u aprilu 1945 godine. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš.
Deletić Milenka Milutin rođen 1903 u Šekularu. Vodnik bio u pratnji Pavla Đurišića sa kojim je ubijen u Jasenovcu krajem aprila 1945 godine.
Dobrašinović Svetozar.Zaostro, Beranski srez. Jedan od osnivačka pokreta otpora u Crnoj Gori. Prvi pomoćnik Pavla Đurišića. U povlačenju je bio komandant civilnog transporta. Ubijen je u aprilu 1945 u Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš.
Drašković Andrija, konjički narednik, komandir Prve čete jurišnog bataljona. Učestvovao u odbrani Ostroga 1943 godine. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945. godine.
Drašković J. Petar, kapetan prve klase, komandant žandarmerijskog bataljona. Član suda u Nikšiću. Sudio mu prijeki sud Sekule Drljevića u S. Gradiški, 20/21.4.1945. g. Ubijen u Jasenovcu . Ima tvrdnji da je emigrirao u Italiju.
Došljak Mijajlo, Beran Selo. Berane.Žandarm. April 1945 Stara Gradiška.
Dujović Janka Miloš, narednik, Komandant specijalnog Đurišićevog letećeg odelenja. Komandir Druge čete drugog bataljona omladinske brigade. Ubijen od ustaša u Jasenovcu.
Đukić Novo, Sudija, kapetan prve klase. Sudija sreskog suda, drugi sekretar Nacionalnog komiteta Crne Gore 1945.g. Ubijen od ustaša 1945 godine.
Đukić M. Dragomir, selo Goražde, Beranski srez. Učenik. Nakon Lijevče Polja odlazi u Staru Gradišku gdje je u aprilu 1945 ubijen od ustaša.
Đuković Krsta Petar, rođen 15.01.1915 godine u Gluhom Dolu. Crmnica. Poručnik KJVuO. Načelnik štaba korpusa. Komandant Omladinskog bataljona pri Glavnom štabu .Ubijen od ustaša u Jasenovcu , ili Gradiški 15.04.1945 godine.
Đuričković Nikole Blažo, rođen 1916 godine u Baru. Ubijen je u logoru Stara Gradiška od ustaša krajem aprila 1945 godine.
Đurišić Ilije Pavle, rođen 9 jula 1907 u Podgorici. Potpukovnik KJVuO i komandant za Crnu Goru, Boku i Sandžak. Ubijen u Jasenovcu od ustaša krajem aprila 1945 godine.
Ilinčić Petra Milosav rođen 1900 u Mekića Polju. Žandarm. Umro je od tifusa u Staroj Gradiški, aprila 1945 godine.
Ilinčić Petrov Milovan; rođen je u Šljivovici, Kolašin, zemljoradnik. Umro je aprila 1945. od tifusa u Staroj Gradiški.
Jevrić Batrić Baća, Berane poručnik. Hrabar borac, istakao se u borbama na Lijevče Polju, protiv ustaških tenkova. Zarobljen je i strijeljan u Jasenovcu, zajedno sa Pavlom Đurišićem, april 1945 godine. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen“ navodi se da je junački poginuo na Lijevče Polju, u jurišu na ustaške tenkove.
Jovanović Mihailo, Sudija Velikog suda. Sekretar Podgoričke skupštine. Član Nacionalnog komiteta Crne Gore. Ubijen je u Jasenovcu 1945. g.
Jovetić Vida Savo, rođen 17.01.1917 godine u Optočićima. Poručnik pilot.Ubijen je u Staroj Gradiški 15.04.1945 godine.
Joksimović Sofija. Berane.Njena velika požrtvovanost u pomaganju ranjenicima i tifusarima preko Bosne neće biti zaboravljena. Na nepoznat način je nestala na ulazu u Staru Gradišku aprila 1945 godine. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. Po podacima u knjizi „Pucaj rat je završen umrla je od tifusa u Derventi.
Joksimović Božo, major, potpukovnik. Limski korpus. Zamjenik Pavla Đurišića 1941.g. Komandant korpusa, komandant Berana. Ubijen u Jasenovcu aprila 1945 godine.
 
Kaluđerović Ivana Veljko rođen 1922 u Golubovcima. Ubijen u Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Kaluđerović Pavla Vuko rođen 1924 godine u Golubovcima. Poslednji put viđen u Staroj Gradiški.
Kolović Aleksandra Leko iz Berana, student. Preko Bosne bio u štabskom bataljonu. Ranjen na Lijevče Polju. Stigao u Staru Gradišku odakle mu se gubi svaki trag. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen navodi se da je ubijen u Pohorju.
Lalatović Ivana Mirko, rođen 1904 godine u Straševini kod Nikšića. Major ratnog vazduhoplovstva, i šef Drugog odsjeka OPerativnog odjeljenja Kraljevske Vojske u Otadžbini. Ubijen u Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem aprila 1945 godine.
Lalić Aleksa-Leko; Kapetan 2 klase, major; Komandant operativnih Đurišićevih jedinica 1944. Komandant Andrijevičke brigade. Komadant Prvog odreda u Bosni 22.1.1943. Komandant Kraljskog bataljona i Komandant Mateševa 1942. Komandant Pete Divizije (po reorganizaciji od januara 1945). Umro u S. Gradiški .
Lazarević Save Ljubo rođen 1894 u Gornjem Lipovu. Dipl.inženjer. Ubijen u Jasenovcu krajem aprila 1945 godine.
Maksimović Vulev Joko, rođrn 1900 godine u Bistrici. Žandarm. Krajem aprila 1945 godine ubijen u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Maksimović Sjaga Vaso, rođen 1895 godine u Kolašinu. Policijski pisar. Umro je u Staroj Gradiški u aprilu 1945 godine.
Marović Branko, artiljerijski kapetan prve klase, iz Kamenara, Herceg Novi. Komandant žandarmerije u Kotoru. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.godine.
Mitrović Nikole Milivoje, rođen 1907 godine u Budvi. Kapetan KJVuO, komandant za Paštroviće. Ubijen u Jasenovcu krajem aprila 1945 godine. Ima i pretpostavki da je učestvovao u pregovorima u Zagrebu, i da je tamo ubijen.
Mihailović Toma Mileta rođen 1892 godine, u Prijelozima. Sa Lijevče Polja pošao u Staru Gradišku gdje je ubijen od ustaša aprila 1945 godine. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen navodi se da je poginuo u odstupnici.
Milošević S.Miloš, kapetan prve klase. Na službi u korpusu. Ubijen od ustaša u Jasenovcu 1945. godine.
Milošević M. Nikola, predsjednik Ljevorečke opštine. Starješina u Ljevorečkom bataljonu. Ubijen od ustaša aprila 1945.godine.Jasenovac.
Nišavić Cvetko. 20 godina. Sa Lijevče Polja otišao u Staru Gradišku gdje su ga ustaše strijeljale aprila 1945 g. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen navodi se da je ubijen u Pohorju.
Novaković B. Marjan, poručnik iz Trebaljeva, Kolašin. Komandant lipovskog bataljona, druge kolašinske brigade. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.g.
Novović Jovana Krsto, iz Trepče kod Andrijevice. Učitelj. Nakon Lijevče Polja stigao u Staru Gradišku gdje je ubijen u drugoj polovini aprila 1945 godine.
Ostojić Ivaša Zaharije rođen 09.05.1907 godine u Gluhom Dolu, Crmnica. Major Kraljevskog vazduhoplovstva. Bio je komandant Ravnogorskog pokreta za istočnu Bosnu. Likvidiran je u Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem i ostalim oficirima, aprila 1945 godine.
Pavićević Andrije Miloš, rođen 1888. Berane. Major KJVuO. Istakao se u borbama na Lijevče Polju. Nakon toga prebačen u Staru Gradišku, gdje je strijeljan u aprilu 1945. godine. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen“ , stoji da je ubijen u Sloveniji.
Pajović Stanka Bogdan, rođen 1900 u Glavici. Oficir KJVuO. Ubijen je u Staroj Gradiški krajem aprila 1945 godine.
Perazić Veliša, rođen 1909 u Vukovcima. Učitelj. Ubijen je 15.04.1945 u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Petričević Boško, major, organizator četničkog pokreta u Riječkoj nahiji. Komandant Primorsske brigade. Komandant prve gripe korpusa. Ubijen aprila 1045.g. u Jasenovcu.
Popović Ilije Radovan, rođen 1892 u Slatini. Umro je od ttifusa u Novoj Gradiški aprila 1945 godine.
Popović Mališe Vasilije, kapetan iz Donjeg Lipova, KOlašin. Komandant Lipovskog bataljona, Druge kolašinske brigade. Ubijen u Jasenovcu aprila 1945. Godine.
Radović Mijata Gavrilo-Gajo, rođen 1907 godine u Barama Radovića, Kapetan KJVuO. Komandant Doljomoračkog bataljona. Član Prvog vijeća Vojnog suda u Kolašinu. Ubijen je u Jasenovcu u drugoj polovini aprila 1945 godine.Postoje verzije da je ubijen u Sloveniji.
Radović Gligorije, Profesor , direktor gimanzije u Kolašinu. Ubijen sa kćerkom u Bosanskoj Gradiški.
Radović Dušan, Zemljoradnik iz Lipova kod Kolašina. Ubijen u Bosanskoj Gradiški.
Radović Mitar, iz Lipova kod Kolašina. Ubijen u Bosanskoj Gradiški od ustaša aprila 1945.godine.
Radonjić Mitra Jovan rođen 1916 godine. Milati-Komani. Ubijen u Gradiški aprila 1945 godine.
Rajović Radovan, Žand. Narednik iz Andrijevice. Poginuo 1945.g. kod Stare Gradiške.
Raičević Milovanov Čedomir, Trepča-Andrijevica. Ubijen u Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Redžić Blaga Radomir, rođen 1888 u Plani. Dpl.pravnik. Umro od tifusa aprila 1945 godine u Gradiški. Po drugoj verziji uspio je da se spasi, tj. Hasan Zvizdić komandant muslimanske milicije iz Sjenice ilegalno ga je prebacio u Tursku, gdje je po kazivanju umro 1976. godine.
Ružić Arsenija Ivan, rođen 1910 godine. Kapetan KJVuO, i jedan od najviđenijih komandanata KJVuO. Komandant Durmitorskog odreda.U odstpanju komandant Prve divizije. Ubijen je zajedno sa Pavlom Đurišićem u Jasenovcu aprila 1945. godine.
Stijepović Đuro, g. u Budvi. Ubijen od ustaša u Gradiški.
Stojanović Miloša Miladin, rođen 1920 godine u Pažićima. Sveštenik. Ubijen je aprila 1945 godine u Gradiški.
Stojanović Sava Miloš, rođen 1894 u Pažićima, ubijen aprila 1945 godine u Gradiški.
Stojanović Sava Špiro, rođen je 25.12.1902 godine u Pažićima. Kapetan prve klase KJVuO. Ubijen u Gradiški.
Todorović Radisava Miljan, rođen 1911 godine u Bistrici. Student medicine, umro je od tifusa u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Tomašević Ivana Radoš, 1916, Štitarica, Kolašin, apsolvent prava. Ađutant komandanta Omladinske brigade. Ubijen od ustaša u Staroj Gradiški, aprila 1945.godine.
Tomović Perišin Velimir; 1897. Prof. Književnosti. Planinica, Mateševo, Andrijevički srez. Profesor, umro je od tifusa kod Bosanske Gradiške aprila 1945.
Tomović Vukov Milosav; 1912, Kolašin, profesor istorije. Umro je od tifusa u Novoj Gradiški 10-11- aprila 1945. godine. Njegove posmrtne ostatke porodica je 1966. godine prenijela u Kolašin i sahranila.
Tomović P. Veljko, potporučnik, poručnik, kapetan. Komandant trećeg bataljona Omladinske brigade. Komandant četvrtog puka pete divizije. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.godine.
Tomović Radosava Bećir rođen 1906 godine u Poljima Kolašinskim. Profesor, ubijen je u Jasenovcu 21aprila 1945 godine. Profesor, potporučnik, Komandant Prve Kolašinske Brigade. Šef kulturno propagandne grupe pri Glavnom štabu. Opunomoćeni pregovarač Pavla Đurišića, sa Sekulom Drljevićem.
Trifunović Radenko .Tmušiće. Ubijen u Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Cimbaljević Vukote Vuksan, Kapetan KJVuO, Dapsiće. Beranski srez.Ubijen u S. Gradiški ili Jasenovcu.
Ćeranić Radoman, Vinicka, Berane. Kapetan KJVuO. Ubijen je u aprilu 1945 ili u Gradiški ili Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem.
Šćepanović Vasilija Vladimir, iz Trunića Dola. Ubijen aprila 1945 godine u Staroj Gradiški.
Šćepanović Radovana Miloš, rođen 1914 godine u Zagaraču. Ubijen je u
Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Šćepanović Matov Slobodan; 1927, Plana, Kolašin. Umro je od tifusa u Gradiški aprila 1945. godine.
Podatke sakupili: Miloš Vojinović ,Slaviša Guberinić, Predrag T. Šćepanović i mr. Tadija Bošković
 
Kaluđerović Ivana Veljko rođen 1922 u Golubovcima. Ubijen u Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Kaluđerović Pavla Vuko rođen 1924 godine u Golubovcima. Poslednji put viđen u Staroj Gradiški.
Kolović Aleksandra Leko iz Berana, student. Preko Bosne bio u štabskom bataljonu. Ranjen na Lijevče Polju. Stigao u Staru Gradišku odakle mu se gubi svaki trag. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen navodi se da je ubijen u Pohorju.
Lalatović Ivana Mirko, rođen 1904 godine u Straševini kod Nikšića. Major ratnog vazduhoplovstva, i šef Drugog odsjeka OPerativnog odjeljenja Kraljevske Vojske u Otadžbini. Ubijen u Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem aprila 1945 godine.
Lalić Aleksa-Leko; Kapetan 2 klase, major; Komandant operativnih Đurišićevih jedinica 1944. Komandant Andrijevičke brigade. Komadant Prvog odreda u Bosni 22.1.1943. Komandant Kraljskog bataljona i Komandant Mateševa 1942. Komandant Pete Divizije (po reorganizaciji od januara 1945). Umro u S. Gradiški .
Lazarević Save Ljubo rođen 1894 u Gornjem Lipovu. Dipl.inženjer. Ubijen u Jasenovcu krajem aprila 1945 godine.
Maksimović Vulev Joko, rođrn 1900 godine u Bistrici. Žandarm. Krajem aprila 1945 godine ubijen u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Maksimović Sjaga Vaso, rođen 1895 godine u Kolašinu. Policijski pisar. Umro je u Staroj Gradiški u aprilu 1945 godine.
Marović Branko, artiljerijski kapetan prve klase, iz Kamenara, Herceg Novi. Komandant žandarmerije u Kotoru. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.godine.
Mitrović Nikole Milivoje, rođen 1907 godine u Budvi. Kapetan KJVuO, komandant za Paštroviće. Ubijen u Jasenovcu krajem aprila 1945 godine. Ima i pretpostavki da je učestvovao u pregovorima u Zagrebu, i da je tamo ubijen.
Mihailović Toma Mileta rođen 1892 godine, u Prijelozima. Sa Lijevče Polja pošao u Staru Gradišku gdje je ubijen od ustaša aprila 1945 godine. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen navodi se da je poginuo u odstupnici.
Milošević S.Miloš, kapetan prve klase. Na službi u korpusu. Ubijen od ustaša u Jasenovcu 1945. godine.
Milošević M. Nikola, predsjednik Ljevorečke opštine. Starješina u Ljevorečkom bataljonu. Ubijen od ustaša aprila 1945.godine.Jasenovac.
Nišavić Cvetko. 20 godina. Sa Lijevče Polja otišao u Staru Gradišku gdje su ga ustaše strijeljale aprila 1945 g. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen navodi se da je ubijen u Pohorju.
Novaković B. Marjan, poručnik iz Trebaljeva, Kolašin. Komandant lipovskog bataljona, druge kolašinske brigade. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.g.
Novović Jovana Krsto, iz Trepče kod Andrijevice. Učitelj. Nakon Lijevče Polja stigao u Staru Gradišku gdje je ubijen u drugoj polovini aprila 1945 godine.
Ostojić Ivaša Zaharije rođen 09.05.1907 godine u Gluhom Dolu, Crmnica. Major Kraljevskog vazduhoplovstva. Bio je komandant Ravnogorskog pokreta za istočnu Bosnu. Likvidiran je u Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem i ostalim oficirima, aprila 1945 godine.
Pavićević Andrije Miloš, rođen 1888. Berane. Major KJVuO. Istakao se u borbama na Lijevče Polju. Nakon toga prebačen u Staru Gradišku, gdje je strijeljan u aprilu 1945. godine. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen“ , stoji da je ubijen u Sloveniji.
Pajović Stanka Bogdan, rođen 1900 u Glavici. Oficir KJVuO. Ubijen je u Staroj Gradiški krajem aprila 1945 godine.
Perazić Veliša, rođen 1909 u Vukovcima. Učitelj. Ubijen je 15.04.1945 u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Petričević Boško, major, organizator četničkog pokreta u Riječkoj nahiji. Komandant Primorsske brigade. Komandant prve gripe korpusa. Ubijen aprila 1045.g. u Jasenovcu.
Popović Ilije Radovan, rođen 1892 u Slatini. Umro je od ttifusa u Novoj Gradiški aprila 1945 godine.
Popović Mališe Vasilije, kapetan iz Donjeg Lipova, KOlašin. Komandant Lipovskog bataljona, Druge kolašinske brigade. Ubijen u Jasenovcu aprila 1945. Godine.
Radović Mijata Gavrilo-Gajo, rođen 1907 godine u Barama Radovića, Kapetan KJVuO. Komandant Doljomoračkog bataljona. Član Prvog vijeća Vojnog suda u Kolašinu. Ubijen je u Jasenovcu u drugoj polovini aprila 1945 godine.Postoje verzije da je ubijen u Sloveniji.
Radović Gligorije, Profesor , direktor gimanzije u Kolašinu. Ubijen sa kćerkom u Bosanskoj Gradiški.
Radović Dušan, Zemljoradnik iz Lipova kod Kolašina. Ubijen u Bosanskoj Gradiški.
Radović Mitar, iz Lipova kod Kolašina. Ubijen u Bosanskoj Gradiški od ustaša aprila 1945.godine.
Radonjić Mitra Jovan rođen 1916 godine. Milati-Komani. Ubijen u Gradiški aprila 1945 godine.
Rajović Radovan, Žand. Narednik iz Andrijevice. Poginuo 1945.g. kod Stare Gradiške.
Raičević Milovanov Čedomir, Trepča-Andrijevica. Ubijen u Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Redžić Blaga Radomir, rođen 1888 u Plani. Dpl.pravnik. Umro od tifusa aprila 1945 godine u Gradiški. Po drugoj verziji uspio je da se spasi, tj. Hasan Zvizdić komandant muslimanske milicije iz Sjenice ilegalno ga je prebacio u Tursku, gdje je po kazivanju umro 1976. godine.
Ružić Arsenija Ivan, rođen 1910 godine. Kapetan KJVuO, i jedan od najviđenijih komandanata KJVuO. Komandant Durmitorskog odreda.U odstpanju komandant Prve divizije. Ubijen je zajedno sa Pavlom Đurišićem u Jasenovcu aprila 1945. godine.
Stijepović Đuro, g. u Budvi. Ubijen od ustaša u Gradiški.
Stojanović Miloša Miladin, rođen 1920 godine u Pažićima. Sveštenik. Ubijen je aprila 1945 godine u Gradiški.
Stojanović Sava Miloš, rođen 1894 u Pažićima, ubijen aprila 1945 godine u Gradiški.
Stojanović Sava Špiro, rođen je 25.12.1902 godine u Pažićima. Kapetan prve klase KJVuO. Ubijen u Gradiški.
Todorović Radisava Miljan, rođen 1911 godine u Bistrici. Student medicine, umro je od tifusa u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Tomašević Ivana Radoš, 1916, Štitarica, Kolašin, apsolvent prava. Ađutant komandanta Omladinske brigade. Ubijen od ustaša u Staroj Gradiški, aprila 1945.godine.
Tomović Perišin Velimir; 1897. Prof. Književnosti. Planinica, Mateševo, Andrijevički srez. Profesor, umro je od tifusa kod Bosanske Gradiške aprila 1945.
Tomović Vukov Milosav; 1912, Kolašin, profesor istorije. Umro je od tifusa u Novoj Gradiški 10-11- aprila 1945. godine. Njegove posmrtne ostatke porodica je 1966. godine prenijela u Kolašin i sahranila.
Tomović P. Veljko, potporučnik, poručnik, kapetan. Komandant trećeg bataljona Omladinske brigade. Komandant četvrtog puka pete divizije. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.godine.
Tomović Radosava Bećir rođen 1906 godine u Poljima Kolašinskim. Profesor, ubijen je u Jasenovcu 21aprila 1945 godine. Profesor, potporučnik, Komandant Prve Kolašinske Brigade. Šef kulturno propagandne grupe pri Glavnom štabu. Opunomoćeni pregovarač Pavla Đurišića, sa Sekulom Drljevićem.
Trifunović Radenko .Tmušiće. Ubijen u Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Cimbaljević Vukote Vuksan, Kapetan KJVuO, Dapsiće. Beranski srez.Ubijen u S. Gradiški ili Jasenovcu.
Ćeranić Radoman, Vinicka, Berane. Kapetan KJVuO. Ubijen je u aprilu 1945 ili u Gradiški ili Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem.
Šćepanović Vasilija Vladimir, iz Trunića Dola. Ubijen aprila 1945 godine u Staroj Gradiški.
Šćepanović Radovana Miloš, rođen 1914 godine u Zagaraču. Ubijen je u
Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Šćepanović Matov Slobodan; 1927, Plana, Kolašin. Umro je od tifusa u Gradiški aprila 1945. godine.
Podatke sakupili: Miloš Vojinović ,Slaviša Guberinić, Predrag T. Šćepanović i mr. Tadija Bošković

Svi neki tudjinci, lazavine
 
Kaluđerović Ivana Veljko rođen 1922 u Golubovcima. Ubijen u Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Kaluđerović Pavla Vuko rođen 1924 godine u Golubovcima. Poslednji put viđen u Staroj Gradiški.
Kolović Aleksandra Leko iz Berana, student. Preko Bosne bio u štabskom bataljonu. Ranjen na Lijevče Polju. Stigao u Staru Gradišku odakle mu se gubi svaki trag. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen navodi se da je ubijen u Pohorju.
Lalatović Ivana Mirko, rođen 1904 godine u Straševini kod Nikšića. Major ratnog vazduhoplovstva, i šef Drugog odsjeka OPerativnog odjeljenja Kraljevske Vojske u Otadžbini. Ubijen u Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem aprila 1945 godine.
Lalić Aleksa-Leko; Kapetan 2 klase, major; Komandant operativnih Đurišićevih jedinica 1944. Komandant Andrijevičke brigade. Komadant Prvog odreda u Bosni 22.1.1943. Komandant Kraljskog bataljona i Komandant Mateševa 1942. Komandant Pete Divizije (po reorganizaciji od januara 1945). Umro u S. Gradiški .
Lazarević Save Ljubo rođen 1894 u Gornjem Lipovu. Dipl.inženjer. Ubijen u Jasenovcu krajem aprila 1945 godine.
Maksimović Vulev Joko, rođrn 1900 godine u Bistrici. Žandarm. Krajem aprila 1945 godine ubijen u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Maksimović Sjaga Vaso, rođen 1895 godine u Kolašinu. Policijski pisar. Umro je u Staroj Gradiški u aprilu 1945 godine.
Marović Branko, artiljerijski kapetan prve klase, iz Kamenara, Herceg Novi. Komandant žandarmerije u Kotoru. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.godine.
Mitrović Nikole Milivoje, rođen 1907 godine u Budvi. Kapetan KJVuO, komandant za Paštroviće. Ubijen u Jasenovcu krajem aprila 1945 godine. Ima i pretpostavki da je učestvovao u pregovorima u Zagrebu, i da je tamo ubijen.
Mihailović Toma Mileta rođen 1892 godine, u Prijelozima. Sa Lijevče Polja pošao u Staru Gradišku gdje je ubijen od ustaša aprila 1945 godine. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen navodi se da je poginuo u odstupnici.
Milošević S.Miloš, kapetan prve klase. Na službi u korpusu. Ubijen od ustaša u Jasenovcu 1945. godine.
Milošević M. Nikola, predsjednik Ljevorečke opštine. Starješina u Ljevorečkom bataljonu. Ubijen od ustaša aprila 1945.godine.Jasenovac.
Nišavić Cvetko. 20 godina. Sa Lijevče Polja otišao u Staru Gradišku gdje su ga ustaše strijeljale aprila 1945 g. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen navodi se da je ubijen u Pohorju.
Novaković B. Marjan, poručnik iz Trebaljeva, Kolašin. Komandant lipovskog bataljona, druge kolašinske brigade. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.g.
Novović Jovana Krsto, iz Trepče kod Andrijevice. Učitelj. Nakon Lijevče Polja stigao u Staru Gradišku gdje je ubijen u drugoj polovini aprila 1945 godine.
Ostojić Ivaša Zaharije rođen 09.05.1907 godine u Gluhom Dolu, Crmnica. Major Kraljevskog vazduhoplovstva. Bio je komandant Ravnogorskog pokreta za istočnu Bosnu. Likvidiran je u Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem i ostalim oficirima, aprila 1945 godine.
Pavićević Andrije Miloš, rođen 1888. Berane. Major KJVuO. Istakao se u borbama na Lijevče Polju. Nakon toga prebačen u Staru Gradišku, gdje je strijeljan u aprilu 1945. godine. Po podacima Aleksandra Čukića objavljenim u Glasniku SKD Njegoš. U knjizi „Pucaj rat je završen“ , stoji da je ubijen u Sloveniji.
Pajović Stanka Bogdan, rođen 1900 u Glavici. Oficir KJVuO. Ubijen je u Staroj Gradiški krajem aprila 1945 godine.
Perazić Veliša, rođen 1909 u Vukovcima. Učitelj. Ubijen je 15.04.1945 u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Petričević Boško, major, organizator četničkog pokreta u Riječkoj nahiji. Komandant Primorsske brigade. Komandant prve gripe korpusa. Ubijen aprila 1045.g. u Jasenovcu.
Popović Ilije Radovan, rođen 1892 u Slatini. Umro je od ttifusa u Novoj Gradiški aprila 1945 godine.
Popović Mališe Vasilije, kapetan iz Donjeg Lipova, KOlašin. Komandant Lipovskog bataljona, Druge kolašinske brigade. Ubijen u Jasenovcu aprila 1945. Godine.
Radović Mijata Gavrilo-Gajo, rođen 1907 godine u Barama Radovića, Kapetan KJVuO. Komandant Doljomoračkog bataljona. Član Prvog vijeća Vojnog suda u Kolašinu. Ubijen je u Jasenovcu u drugoj polovini aprila 1945 godine.Postoje verzije da je ubijen u Sloveniji.
Radović Gligorije, Profesor , direktor gimanzije u Kolašinu. Ubijen sa kćerkom u Bosanskoj Gradiški.
Radović Dušan, Zemljoradnik iz Lipova kod Kolašina. Ubijen u Bosanskoj Gradiški.
Radović Mitar, iz Lipova kod Kolašina. Ubijen u Bosanskoj Gradiški od ustaša aprila 1945.godine.
Radonjić Mitra Jovan rođen 1916 godine. Milati-Komani. Ubijen u Gradiški aprila 1945 godine.
Rajović Radovan, Žand. Narednik iz Andrijevice. Poginuo 1945.g. kod Stare Gradiške.
Raičević Milovanov Čedomir, Trepča-Andrijevica. Ubijen u Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Redžić Blaga Radomir, rođen 1888 u Plani. Dpl.pravnik. Umro od tifusa aprila 1945 godine u Gradiški. Po drugoj verziji uspio je da se spasi, tj. Hasan Zvizdić komandant muslimanske milicije iz Sjenice ilegalno ga je prebacio u Tursku, gdje je po kazivanju umro 1976. godine.
Ružić Arsenija Ivan, rođen 1910 godine. Kapetan KJVuO, i jedan od najviđenijih komandanata KJVuO. Komandant Durmitorskog odreda.U odstpanju komandant Prve divizije. Ubijen je zajedno sa Pavlom Đurišićem u Jasenovcu aprila 1945. godine.
Stijepović Đuro, g. u Budvi. Ubijen od ustaša u Gradiški.
Stojanović Miloša Miladin, rođen 1920 godine u Pažićima. Sveštenik. Ubijen je aprila 1945 godine u Gradiški.
Stojanović Sava Miloš, rođen 1894 u Pažićima, ubijen aprila 1945 godine u Gradiški.
Stojanović Sava Špiro, rođen je 25.12.1902 godine u Pažićima. Kapetan prve klase KJVuO. Ubijen u Gradiški.
Todorović Radisava Miljan, rođen 1911 godine u Bistrici. Student medicine, umro je od tifusa u Jasenovcu ili Staroj Gradiški.
Tomašević Ivana Radoš, 1916, Štitarica, Kolašin, apsolvent prava. Ađutant komandanta Omladinske brigade. Ubijen od ustaša u Staroj Gradiški, aprila 1945.godine.
Tomović Perišin Velimir; 1897. Prof. Književnosti. Planinica, Mateševo, Andrijevički srez. Profesor, umro je od tifusa kod Bosanske Gradiške aprila 1945.
Tomović Vukov Milosav; 1912, Kolašin, profesor istorije. Umro je od tifusa u Novoj Gradiški 10-11- aprila 1945. godine. Njegove posmrtne ostatke porodica je 1966. godine prenijela u Kolašin i sahranila.
Tomović P. Veljko, potporučnik, poručnik, kapetan. Komandant trećeg bataljona Omladinske brigade. Komandant četvrtog puka pete divizije. Ubijen od ustaša u Jasenovcu aprila 1945.godine.
Tomović Radosava Bećir rođen 1906 godine u Poljima Kolašinskim. Profesor, ubijen je u Jasenovcu 21aprila 1945 godine. Profesor, potporučnik, Komandant Prve Kolašinske Brigade. Šef kulturno propagandne grupe pri Glavnom štabu. Opunomoćeni pregovarač Pavla Đurišića, sa Sekulom Drljevićem.
Trifunović Radenko .Tmušiće. Ubijen u Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Cimbaljević Vukote Vuksan, Kapetan KJVuO, Dapsiće. Beranski srez.Ubijen u S. Gradiški ili Jasenovcu.
Ćeranić Radoman, Vinicka, Berane. Kapetan KJVuO. Ubijen je u aprilu 1945 ili u Gradiški ili Jasenovcu zajedno sa Pavlom Đurišićem.
Šćepanović Vasilija Vladimir, iz Trunića Dola. Ubijen aprila 1945 godine u Staroj Gradiški.
Šćepanović Radovana Miloš, rođen 1914 godine u Zagaraču. Ubijen je u
Staroj Gradiški aprila 1945 godine.
Šćepanović Matov Slobodan; 1927, Plana, Kolašin. Umro je od tifusa u Gradiški aprila 1945. godine.
Podatke sakupili: Miloš Vojinović ,Slaviša Guberinić, Predrag T. Šćepanović i mr. Tadija Bošković
Ustaški genocid nad Srbima nije bio ograničen samo na teritoriju tzv NDH.
 
Ne lupaj, evo šta su Nemci pisali o rodonačelniku tvojih komita Drljeviću:

Pogledajte prilog 1566407
Pogledajte prilog 1566408
кад смо код проусташког одрода и издајника дрљевића који је намамио црногорске четнике у замку у лијевча поље, да се подсетимо да су му за то вратили ЦРНОГОРСКИ ЈУНАЦИ



Od Kolašina, gdje je rođen, do Judenburga u kome je skončao, od zalaganja za ujedinjenje koje mu se manifestovalo u ranijim danima, pa do separatizma od koga je obolio kasnije, buran je bio životni put Sekule Drljevića, ustaškog kolaboracioniste kome je 1945. godine za zlodjela protiv srpskog naroda presudila „četnička trojka“.

Malo je onih koji bi Drljevića i dan-danas nazvali „crnogorskim pravnikom, političarem, govornikom, teoretičarem pa i afirmatorom crnogorskog naroda“. Jer, istorija, svjedoči da je Drljević bio ništa drugo do saradnik okupatora, ili, kako bi neki kratko opisali – običan crnogorski izrod.

Politički sin Anta Pavelića s kojim je i dijelio odborničke klupe u skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prestao je da bude Srbin onog trenutka kada mu je izmaklo mjesto u tadašnjoj vladi. Kasnije je vidio da veće šanse za uspjeh ima ako bude sarađivao sa fašistima.
Jer, upravo je Drljević kriv što je „Oj junaštva svijetla zoro“, postalo „Oj svijetla majska zoro“, i što je u crnogorskoj himni nestao dio „jedina si za slobodu ti ostala srpskom rodu“. Milova vlast, kao poslednje dvije strofe himne, uzela je stihove koje je pisao nacistički kolaboracionista.
„Ova himna je prvi put pjevana u Staroj Gradiški, kada je Sekula Drljević zajedno sa ustašama pobio 150 crnogorskih oficira. To su bili oficiri Jugoslovenske vojske u otadžbini. I tada je tu prvi put pjevana ta himna, u vrijeme toga bratoubilaštva kada su ustaše, Sekulini prijatelji i saveznici pobili vojsku koju je predvodio Pavle Đurišić“, tvrdio je svojevremeno mitropolit Amfilohije.

A upravo tada je Drljević sebi potpisao smrtnu presudu.


Jer, 1945. godine, Drljević je, garantujući im slobodan prolaz preko Bosne, u smrt odvukao vojsku, ali i ljude okupljene u narodnom zbjegu koji je predvodio vojvoda Đurišić. Umjesto prolaza, vojvoda je dobio ultimatum da se preda ustašama. Bitka koju je Draža Mihailović na suđenju 1946. godine uporedio sa Kosovskim bojem, završila se tako što su vojvodu ustaše zarobile i poslale u Jasenovac, gdje je zatim ubijen.

Drljević je nakon rata pobegao u Judenburg, u štićenu kuću, u kojoj se, prema nekim izvorima skrivao i Pavelić. Drljevića su ubili izbjegli četnici Vaso Janić iz Bileće, i Vojin Džogaz i Vaso Stevančević iz Pljevalja.


Секула Дрљевић и Војин Џогаз – издајник и осветник​

Овим чином, Војин Џогаз је стао уз раме Благоју Јововићу, који је смртоносно ранио усташког поглавника Анта Павелића

Непосредно по ступању пуковника Драгољуба Михаиловића и неколицине његових пратилаца на простор Равне Горе, Војин Џогаз је успио да се домогне њиховог штаба и да ступи у редове Југословенске војске у Отаџбини. Михаиловић га је послао у своја родна Пљевља, гдје је активно учествовао у 13. јулском устанку. Током Другог свјетског рата догурао је до позиције команданта батаљона у пљеваљској четничкој бригади. Према одређеним информацијама Војин Џогаз је одликован и Краљевским орденом Карађорђеве звезде.

У сумрак Другог свјетског рата, крајем 1944/почетком 1945. године, Џогаз је одступио са великим бројем четничких трупа и цивилног становништва из цијеле Црне Горе у правцу Словеније, надајући се да ће се домогнути савезничких земаља. Међутим, одступница кроз Босну је била толико крвава да је с правом прозвана – голготом. Војска је гинула у константним сукобима са усташама и комунистима, док је велики број нејачи умирао од хладноће, исцрпљености и разних болести.

За разлику од командног руководства црногорских четника, који су, након битке на Лијевче пољу, управо на превару Секуле Дрљевића ухваћени, а потом и предати усташким зликовцима, који су их на најсвирепији могући начин ликвидирали у Јасеновцу, Војин Џогаз је успио да се домогне америчке окупационе зоне у Аустрији, у прихватни логор Маркт Понгау.

Међутим, у Аустрији је била смјештена и усташка врхушка, тачније у Јуденбургу. Сазнало се да је – у посебно штићеној кући и четнички крвник Секула Дрљевић. Тада су, по плану и налогу преосталих четничких официра, Војин Џогаз из Пљеваља и Васо Јањић из Грахова, преобучени у америчке униформе, мирно прошли поред усташке страже и ликвидирали Секулу Дрљевића, 10. новембра 1945. године.

Након рата, Војин Џогаз се у Аустрији оженио једном Рускињом и пошао у Шведску, гдје су и формирали породицу. Преминуо је двадесетак година касније.

1718753730221.png




@guslar1389 само су ЦРНОГОРСКИ ЈУНАЦИ они који су убили усташког поглавника, крволока и његовог слугу дрљевића. Црногорски образ је тиме спашен и за вјек вјекова биће упамћено да су павелића и дрљевића ликвидирали црногорци!
 
кад смо код проусташког одрода и издајника дрљевића који је намамио црногорске четнике у замку у лијевча поље, да се подсетимо да су му за то вратили ЦРНОГОРСКИ ЈУНАЦИ



Od Kolašina, gdje je rođen, do Judenburga u kome je skončao, od zalaganja za ujedinjenje koje mu se manifestovalo u ranijim danima, pa do separatizma od koga je obolio kasnije, buran je bio životni put Sekule Drljevića, ustaškog kolaboracioniste kome je 1945. godine za zlodjela protiv srpskog naroda presudila „četnička trojka“.

Malo je onih koji bi Drljevića i dan-danas nazvali „crnogorskim pravnikom, političarem, govornikom, teoretičarem pa i afirmatorom crnogorskog naroda“. Jer, istorija, svjedoči da je Drljević bio ništa drugo do saradnik okupatora, ili, kako bi neki kratko opisali – običan crnogorski izrod.

Politički sin Anta Pavelića s kojim je i dijelio odborničke klupe u skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prestao je da bude Srbin onog trenutka kada mu je izmaklo mjesto u tadašnjoj vladi. Kasnije je vidio da veće šanse za uspjeh ima ako bude sarađivao sa fašistima.
Jer, upravo je Drljević kriv što je „Oj junaštva svijetla zoro“, postalo „Oj svijetla majska zoro“, i što je u crnogorskoj himni nestao dio „jedina si za slobodu ti ostala srpskom rodu“. Milova vlast, kao poslednje dvije strofe himne, uzela je stihove koje je pisao nacistički kolaboracionista.
„Ova himna je prvi put pjevana u Staroj Gradiški, kada je Sekula Drljević zajedno sa ustašama pobio 150 crnogorskih oficira. To su bili oficiri Jugoslovenske vojske u otadžbini. I tada je tu prvi put pjevana ta himna, u vrijeme toga bratoubilaštva kada su ustaše, Sekulini prijatelji i saveznici pobili vojsku koju je predvodio Pavle Đurišić“, tvrdio je svojevremeno mitropolit Amfilohije.

A upravo tada je Drljević sebi potpisao smrtnu presudu.


Jer, 1945. godine, Drljević je, garantujući im slobodan prolaz preko Bosne, u smrt odvukao vojsku, ali i ljude okupljene u narodnom zbjegu koji je predvodio vojvoda Đurišić. Umjesto prolaza, vojvoda je dobio ultimatum da se preda ustašama. Bitka koju je Draža Mihailović na suđenju 1946. godine uporedio sa Kosovskim bojem, završila se tako što su vojvodu ustaše zarobile i poslale u Jasenovac, gdje je zatim ubijen.

Drljević je nakon rata pobegao u Judenburg, u štićenu kuću, u kojoj se, prema nekim izvorima skrivao i Pavelić. Drljevića su ubili izbjegli četnici Vaso Janić iz Bileće, i Vojin Džogaz i Vaso Stevančević iz Pljevalja.


Секула Дрљевић и Војин Џогаз – издајник и осветник​

Овим чином, Војин Џогаз је стао уз раме Благоју Јововићу, који је смртоносно ранио усташког поглавника Анта Павелића

Непосредно по ступању пуковника Драгољуба Михаиловића и неколицине његових пратилаца на простор Равне Горе, Војин Џогаз је успио да се домогне њиховог штаба и да ступи у редове Југословенске војске у Отаџбини. Михаиловић га је послао у своја родна Пљевља, гдје је активно учествовао у 13. јулском устанку. Током Другог свјетског рата догурао је до позиције команданта батаљона у пљеваљској четничкој бригади. Према одређеним информацијама Војин Џогаз је одликован и Краљевским орденом Карађорђеве звезде.

У сумрак Другог свјетског рата, крајем 1944/почетком 1945. године, Џогаз је одступио са великим бројем четничких трупа и цивилног становништва из цијеле Црне Горе у правцу Словеније, надајући се да ће се домогнути савезничких земаља. Међутим, одступница кроз Босну је била толико крвава да је с правом прозвана – голготом. Војска је гинула у константним сукобима са усташама и комунистима, док је велики број нејачи умирао од хладноће, исцрпљености и разних болести.

За разлику од командног руководства црногорских четника, који су, након битке на Лијевче пољу, управо на превару Секуле Дрљевића ухваћени, а потом и предати усташким зликовцима, који су их на најсвирепији могући начин ликвидирали у Јасеновцу, Војин Џогаз је успио да се домогне америчке окупационе зоне у Аустрији, у прихватни логор Маркт Понгау.

Међутим, у Аустрији је била смјештена и усташка врхушка, тачније у Јуденбургу. Сазнало се да је – у посебно штићеној кући и четнички крвник Секула Дрљевић. Тада су, по плану и налогу преосталих четничких официра, Војин Џогаз из Пљеваља и Васо Јањић из Грахова, преобучени у америчке униформе, мирно прошли поред усташке страже и ликвидирали Секулу Дрљевића, 10. новембра 1945. године.

Након рата, Војин Џогаз се у Аустрији оженио једном Рускињом и пошао у Шведску, гдје су и формирали породицу. Преминуо је двадесетак година касније.

Pogledajte prilog 1566441



@guslar1389 само су ЦРНОГОРСКИ ЈУНАЦИ они који су убили усташког поглавника, крволока и његовог слугу дрљевића. Црногорски образ је тиме спашен и за вјек вјекова биће упамћено да су павелића и дрљевића ликвидирали црногорци!

Krvoloci najveci su cetnici bili bre
 
Cetnici su cinili genocide velike, zato su osudjeni kao fasisti
nad kime su to cetnici pocinili genocide velike ?

za ustase i njihovo muslimansko cvece znamo.

dakle da vidimo dokumentovano te genocide na osnovu kojih su oni toboz osudjeni kao fasisti ?

vrlo sam rad vidjetitakve ''dokaze''

vama muslimanima je lakse rec djemosajd no prnut
 
кад смо код проусташког одрода и издајника дрљевића који је намамио црногорске четнике у замку у лијевча поље, да се подсетимо да су му за то вратили ЦРНОГОРСКИ ЈУНАЦИ



Od Kolašina, gdje je rođen, do Judenburga u kome je skončao, od zalaganja za ujedinjenje koje mu se manifestovalo u ranijim danima, pa do separatizma od koga je obolio kasnije, buran je bio životni put Sekule Drljevića, ustaškog kolaboracioniste kome je 1945. godine za zlodjela protiv srpskog naroda presudila „četnička trojka“.

Malo je onih koji bi Drljevića i dan-danas nazvali „crnogorskim pravnikom, političarem, govornikom, teoretičarem pa i afirmatorom crnogorskog naroda“. Jer, istorija, svjedoči da je Drljević bio ništa drugo do saradnik okupatora, ili, kako bi neki kratko opisali – običan crnogorski izrod.

Politički sin Anta Pavelića s kojim je i dijelio odborničke klupe u skupštini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, prestao je da bude Srbin onog trenutka kada mu je izmaklo mjesto u tadašnjoj vladi. Kasnije je vidio da veće šanse za uspjeh ima ako bude sarađivao sa fašistima.
Jer, upravo je Drljević kriv što je „Oj junaštva svijetla zoro“, postalo „Oj svijetla majska zoro“, i što je u crnogorskoj himni nestao dio „jedina si za slobodu ti ostala srpskom rodu“. Milova vlast, kao poslednje dvije strofe himne, uzela je stihove koje je pisao nacistički kolaboracionista.
„Ova himna je prvi put pjevana u Staroj Gradiški, kada je Sekula Drljević zajedno sa ustašama pobio 150 crnogorskih oficira. To su bili oficiri Jugoslovenske vojske u otadžbini. I tada je tu prvi put pjevana ta himna, u vrijeme toga bratoubilaštva kada su ustaše, Sekulini prijatelji i saveznici pobili vojsku koju je predvodio Pavle Đurišić“, tvrdio je svojevremeno mitropolit Amfilohije.

A upravo tada je Drljević sebi potpisao smrtnu presudu.


Jer, 1945. godine, Drljević je, garantujući im slobodan prolaz preko Bosne, u smrt odvukao vojsku, ali i ljude okupljene u narodnom zbjegu koji je predvodio vojvoda Đurišić. Umjesto prolaza, vojvoda je dobio ultimatum da se preda ustašama. Bitka koju je Draža Mihailović na suđenju 1946. godine uporedio sa Kosovskim bojem, završila se tako što su vojvodu ustaše zarobile i poslale u Jasenovac, gdje je zatim ubijen.

Drljević je nakon rata pobegao u Judenburg, u štićenu kuću, u kojoj se, prema nekim izvorima skrivao i Pavelić. Drljevića su ubili izbjegli četnici Vaso Janić iz Bileće, i Vojin Džogaz i Vaso Stevančević iz Pljevalja.


Секула Дрљевић и Војин Џогаз – издајник и осветник​

Овим чином, Војин Џогаз је стао уз раме Благоју Јововићу, који је смртоносно ранио усташког поглавника Анта Павелића

Непосредно по ступању пуковника Драгољуба Михаиловића и неколицине његових пратилаца на простор Равне Горе, Војин Џогаз је успио да се домогне њиховог штаба и да ступи у редове Југословенске војске у Отаџбини. Михаиловић га је послао у своја родна Пљевља, гдје је активно учествовао у 13. јулском устанку. Током Другог свјетског рата догурао је до позиције команданта батаљона у пљеваљској четничкој бригади. Према одређеним информацијама Војин Џогаз је одликован и Краљевским орденом Карађорђеве звезде.

У сумрак Другог свјетског рата, крајем 1944/почетком 1945. године, Џогаз је одступио са великим бројем четничких трупа и цивилног становништва из цијеле Црне Горе у правцу Словеније, надајући се да ће се домогнути савезничких земаља. Међутим, одступница кроз Босну је била толико крвава да је с правом прозвана – голготом. Војска је гинула у константним сукобима са усташама и комунистима, док је велики број нејачи умирао од хладноће, исцрпљености и разних болести.

За разлику од командног руководства црногорских четника, који су, након битке на Лијевче пољу, управо на превару Секуле Дрљевића ухваћени, а потом и предати усташким зликовцима, који су их на најсвирепији могући начин ликвидирали у Јасеновцу, Војин Џогаз је успио да се домогне америчке окупационе зоне у Аустрији, у прихватни логор Маркт Понгау.

Међутим, у Аустрији је била смјештена и усташка врхушка, тачније у Јуденбургу. Сазнало се да је – у посебно штићеној кући и четнички крвник Секула Дрљевић. Тада су, по плану и налогу преосталих четничких официра, Војин Џогаз из Пљеваља и Васо Јањић из Грахова, преобучени у америчке униформе, мирно прошли поред усташке страже и ликвидирали Секулу Дрљевића, 10. новембра 1945. године.

Након рата, Војин Џогаз се у Аустрији оженио једном Рускињом и пошао у Шведску, гдје су и формирали породицу. Преминуо је двадесетак година касније.

Pogledajte prilog 1566441



@guslar1389 само су ЦРНОГОРСКИ ЈУНАЦИ они који су убили усташког поглавника, крволока и његовог слугу дрљевића. Црногорски образ је тиме спашен и за вјек вјекова биће упамћено да су павелића и дрљевића ликвидирали црногорци!
Pozlatila im se! Treba da dobiju po jednu ulicu u svakom većem gradu u Srbiji!
 
vikipedija ? :rotf:

i to zasnovana na titoističkom laprdanju na osnovu tipa rekla kazala ? :rotf:

tako to biva kad se pomene ogromna reč kao što je genocid a onda ispadnes lazov :mazi:

ajmo sad o onome sto je činjenica

Pored odlikovanja koje je Draža Mihajlović dobio tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata, 1948. godine američki predsednih Hari Truman posthumno ga je odlikovao ordenom Legije zasluga zbog učestvovanja u operaciji spasavanja američkih pilota oborenih iznad Jugoslavije.

Komisija za odlikovanja Pentagona odlučila je da generala Dragoljuba Mihailovića uvrsti u „Legiju zaslužnih", nakon izveštaja istražne komisije Komiteta za pravedan sud Draži Mihailoviću. Ova komisija, koja je okupljala najuglednije ljude SAD (šest senatora, osam kongresmena, pet guvernera...) otvorila je javna saslušanja u Advokatskoj komori njujorške opštine 13. maja. Saslušanja su trajala pet dana, paralelno s procesom koji su komunističke vlasti u Beogradu vodile protiv Draže Mihailovića.

Najveću pažnju Komisija je posvetila saradnji Mihailovića sa silama Osovine, jednoj od najtežih tačaka optužnice koji je Vojni sud u Beogradu prihvatio. Orden je, u maju 2005. godine uručen njegovoj ćerki Gordani na skromnoj ceremoniji održanoj u ambasadi SAD u Beogradu. Odlikovanje nije uručeno sve do tada zato što je američki interes na Balkanu bila neutralna Jugoslavija pod Titovom upravom.

Pretpostavljalo se da bi jedan ovakav čin gurnuo Jugoslaviju u naručje SSSR-u i da bi ona postala članica Vašravskog pakta. Vest o dodeli odlikovanja generalu Draži Mihajloviću, tačnije o njegovom uručenju Dražinoj ćerki Gordani izazvala je burne reakcije u Bosni i Hrvatskoj među onim snagama koje nastoje da Jugoslovensku vojsku u otadžbini izjednače sa Ustašama i drugim vojnim formacijama sastavljenim od pripadnika nekadašnjih jugoslovenskih naroda koje su operisale na Balkanu.

док је павелић добио на поклон за заслуге пиштољ и фолцваген

1718755207274.png



1718755309447.png



дакле оредн дражи уруче амери а павелићу лично хитлер :mazi:
 

Back
Top