Mama je bila daktilografkinja (jer u to vreme je još bilo potrebe za tim zanimanjem, dok je sada ona takoreći ravno nuli) koja je napustila posao pre penzije. Veći deo karijere je provela radeći za vojsku. Otac je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, ali nažalost nije našao stalan posao u struci, pa se bavi slikanjem i opremanjem slika. Ima svoju tezgicu u Knez Mihailovoj i... pa, ne mogu da kažem da mu slike idu kao alva, ali idu nekako.
Kod oboje imam nešto na šta sam ponosan i nešto na šta nisam: kod mame se ponosim što je radila u tako važnom odseku kao što je vojni, ali se ne ponosim što je napustila posao kad joj je falilo još nekoliko godina do penzije. Na oca sam ponosan što je jako vredan i radan čovek, ali mi se kod njega ne sviđa što ne ume da se snađe kad je u pitanju profit; jednostavno ne ume da zaradi novac (to mu je govorila i mama, to mu kažu mnogi).