Čime se korporacija Srbija bavi?

Свачим само не оним чиме би требала. Наши прађедови и Бог су нам дали у руке најплоднију земљу и рекли ево вам, али џабе. На Војводини мора да се заснива комплет економија, од сточарства до пољопривреде. И још би било да претекне за извоз. Нисмо у стању тај потенцијал да искористимо? Онда уништавај систематски сељака, распродавај земљу, мотај каблове за триста јура и тићу.
 
Свачим само не оним чиме би требала. Наши прађедови и Бог су нам дали у руке најплоднију земљу и рекли ево вам, али џабе. На Војводини мора да се заснива комплет економија, од сточарства до пољопривреде. И још би било да претекне за извоз. Нисмо у стању тај потенцијал да искористимо? Онда уништавај систематски сељака, распродавај земљу, мотај каблове за триста јура и тићу.
Svako je područje za nešto. Ne mora sve u Vojvodinu.
Ne samo da u Vojvodini nije iskorišćen potencijal. Juče sam gledala neku
emisiju o Suvoj planini. Planina dugačka 45km, a na njoj samo dva stočara.
 
Свачим само не оним чиме би требала. Наши прађедови и Бог су нам дали у руке најплоднију земљу и рекли ево вам, али џабе. На Војводини мора да се заснива комплет економија, од сточарства до пољопривреде. И још би било да претекне за извоз. Нисмо у стању тај потенцијал да искористимо? Онда уништавај систематски сељака, распродавај земљу, мотај каблове за триста јура и тићу.
nasi pradjedovi su uzeli vojvodinu madjarima koliko se ja secam ;)
da im je ostalo, danas bi vojvodina bila bogatija od holandije
 
Svako je područje za nešto. Ne mora sve u Vojvodinu.
Ne samo da u Vojvodini nije iskorišćen potencijal. Juče sam gledala neku
emisiju o Suvoj planini. Planina dugačka 45km, a na njoj samo dva stočara.
Има и доле потенцијала, али занемарљивих. Морало се и мора све бацити у пољопривреду, за индустрије ми нисмо. Пробали смо, предузећа зврље празна и оронула. Тако да..
 
nasi pradjedovi su uzeli vojvodinu madjarima koliko se ja secam ;)
da im je ostalo, danas bi vojvodina bila bogatija od holandije
Мало смо им и узели за сва недела, требали су још на север да продуже. Али добро капирам их, онако изнурени и измучени од пробоја солунског фронта и нису могли даље. Но, то сад није тема. И ово сад је сасвим довољно да имамо за све наше потребе и извоз. Да будемо Холандија Балкана.
 
Има и доле потенцијала, али занемарљивих. Морало се и мора све бацити у пољопривреду, за индустрије ми нисмо. Пробали смо, предузећа зврље празна и оронула. Тако да..
Pa i jesmo i nismo. IMR-ovi traktori su i danas zakon za ove plastične
kineske traktore. Ali dobro, slažem se da industriju treba da prepustimo
drugima. Tu su promene brze i ne možemo da uhvatimo korak. Namerno
ne kažem da je napredak brz, jer za mene nije napredak kada se proizvode
stvari sve slabijeg kvaliteta, kako bi ljudi što pre morali da kupuju novo.

Stalno se priča o gladi i nestašici zdrave hrane, a proizvodnja hrane je
slabo ili nikako isplativa. Kako je to moguće?
 
Pa i jesmo i nismo. IMR-ovi traktori su i danas zakon za ove plastične
kineske traktore. Ali dobro, slažem se da industriju treba da prepustimo
drugima. Tu su promene brze i ne možemo da uhvatimo korak. Namerno
ne kažem da je napredak brz, jer za mene nije napredak kada se proizvode
stvari sve slabijeg kvaliteta, kako bi ljudi što pre morali da kupuju novo.

Stalno se priča o gladi i nestašici zdrave hrane, a proizvodnja hrane je
slabo ili nikako isplativa. Kako je to moguće?
Производили смо ми од игле до локомотиве, али трули систем, бирократија, и раскорак са временом који си навела је све то срушило као кулу од карата. Ми смо били, и очигледно нам је суђено да будемо аграрна земља. Зашто није или је врло мало исплативо? То је већ питање за више инстанце у овој земљи. У свакој другој уређеној земљи сељак је утицајан члан друштва. Овде угњетаван и систематски уништаван. Зато су нам кланице пуне замрзнутих свињских полутки из Русије старих ко зна колико, пасуљ на пијацама углавном из Киргистана (није шала), парадајз из Албаније, и све друго живо могуће је из увоза.
 
Производили смо ми од игле до локомотиве, али трули систем, бирократија, и раскорак са временом који си навела је све то срушило као кулу од карата. Ми смо били, и очигледно нам је суђено да будемо аграрна земља. Зашто није или је врло мало исплативо? То је већ питање за више инстанце у овој земљи. У свакој другој уређеној земљи сељак је утицајан члан друштва. Овде угњетаван и систематски уништаван. Зато су нам кланице пуне замрзнутих свињских полутки из Русије старих ко зна колико, пасуљ на пијацама углавном из Киргистана (није шала), парадајз из Албаније, и све друго живо могуће је из увоза.
Dok nismo imali poljopirvredni fakultet, svaki je seljak znao za šta njegov
kraj ima najveći potencijal. Time su se ljudi i bavili i sasvim su dobro znali
i kako time da se bave. Od kako imamo fakultete, ništa više ne znamo.

Moja sestra je upisala poljoprivredni fakulet pre dvadeset godina, zato što
je jedan od političara izjavio da će Srbija u tom domenu procvetati u
narednih deseg godina ili je neće biti. Pa, ima je, ali kakve...
 
Osnova ekonomije je u preraspodeli resursa koji su ograničeni
i nema za sve.
Ekonomija prirode je takva da se sve neprestano umnožava i
uvećava. Koka izlegne piliće, od jednog zrna kukuruza dobiješ
ceo klip od koga malu njivicu na proleće možeš da zaseješ i
tako dalje.
Što znači, ako hoćemo da imamo, da ima za sve, pa da ostane
i višak, treba se okrenuti prirodi.
 

Back
Top