- Poruka
- 39.587
Ovih dana rakete lete na sve strane, a zajedno s njima lete i razni akronimi: IRBM, ICBM, ATACMS... ako ste zbunjeni, ne brinite, evo objašnjenja šta sve to znači.
Prošle nedelje svet je nakratko strepeo kada je objavljeno da je Rusija ispalila interkontinentalnu balističku raketu (ICBM) na Ukrajinu, jer je u pitanju ozbiljna raketa koja sa sobom donosi nuklearne bojeve glave i nikad nije korišćena u ratovima.
Ovo su rekli Ukrajinci, ali se na kraju ispostavilo da su Rusi iskoristili intermedijalnu balističku raketu (IRBM) "Orešnik" koja ima manji domet, mada nije baš kao da je zbog toga nešto posebno lakše narodu u Dnjepru, iako je, da budemo pošteni, pogođen industrijski vojni objekat.
Svejedno, uz ovolike ratove po svetu dobro je znati šta je sve na raspolaganju uključenim stranama. Da ne biste bili zbunjeni (a i da imate keca u rukavu za slavskim astalom) evo kratkog pregleda najpopularnijih akronima koji provejavaju nebom iznad Ukrajine i Rusije.
Smatra se da ICBM imaju minimalni domet od 5.300 kilometara, ali neke verzije mogu ići mnogo dalje - više od 9.000 kilometara, prema američkom Centru za kontrolu naoružanja i nrazoružavanje.
Što se tiče načina lansiranja, ICBM se mogu lansirati iz silosa ili mobilnih lansirnih vozila. Takođe, mogu ići na čvrsto ili tečno gorivo, a obično se smatraju opasnim ako idu na čvrsto gorivo jer mogu mnogo brže da se lansiraju.
Ruski ICBM RS24-JarsProfimedia
Još pre nego što se nije znalo da ova raketa nije ispaljena, pojavile su se sumnje, a Pavel Podvig, vodeći stručnjak za rusko nuklearno oružje, rekao je na društvenim mrežama da "korišćenje ICBM ne bi imalo vojnog smisla zbog njihove niske preciznosti i visoke cene, mada bi ovakav udar mogao da bude pošalje jaku poruku".
Prva ovakva raketa ispaljena je 1957. godine. To je učinio SSSR, a samo dve godine kasnije su isto uradile i Sjedinjene Američke Države, da bi dve decenije kasnije to učinila i Kina. Smatra se da samo Rusija, SAD i Kina imaju ICBM, mada je upitno koliko je to tačno jer je Severna Koreja izdavala saopštenja da ih je ispaljivala.
Na naslovnoj fotografiji možete i da vidite kako izgleda jedan navodni severnokorejski ICBM, pod imenom Hvasong-17, kako poleće (slika je arhivska, iz 2022. godine).
Ovo nisu rakete srednjeg dometa i o njima ćemo pisati kasnije.
Hipersonični projektili mogu da lete i do brzine od 5 maha, zgodni su zbog mogućnosti manevrisanja tokom leta, a ujedno ih je i veoma teško oboriti. Mogu da nose i konvencionalne i nuklearne bojeve glave.
Ove rakete se od ICBM razlikuju po manjem dometu, jer se ICBM obično koriste za "isporuku" nuklearnih bojevih glava preko čitavih kontinenata.
Inače, zbog toga što su IRBM gotovo jednako opasni kao ICBM, Rusija i SAD su 1987. godine potpisali sporazum kojim se zabranjuje njihova upotreba i testiranje. Rusija, međutim, nije prestala da razvija ovu vrstu oružja (a da budemo fer, verovatno ni SAD nisu).
Američka vojska je, nakon analize, saopštila da je "Orešnik" baziran na dizajnu interkontinentalne balističke rakete RS-26 "Rubež". O raketi RS-26 "Rubež" nema podataka, pa možete videti sliku pretpostavljenog dizajna ovog sistema koju je objavio jedan ruski vojni bloger.
militaryrussia.ru
Da vidimo dalje - ATACMS (izgovara se "atakems") je napravila firma Lockheed Martin, i rakete se ispaljuju ili iz M270 Multiple Launch Rocket System (MLRS) ili sa M142 High Mobility Artillery Rocket System (Himarsa), a svaki košta po 1.500.000 dolara.
U pitanju su rakete koje idu na čvrsto gorivo i prate balistički put u atmosferu pre nego što se velikom brzinom obruše na zemlju, zbog čega ih je teško zaustaviti, navodi britanski BBC.
ATACMS može da nosi dva tipa bojevih glava - kasetne bojeve glave ili pojedinačne bojeve glave (225kg visokoeksplozivna varijanta kojom se gađaju veći objekti).
Ova vrsta raketnog sistema prvi put je korišćena za vreme Zalivskog rata (1990-1991).
U suštini, uglavnom se akronim MRBM (Medium-range ballistic missile") u poslednje vreme malo više koristi za sve rakete koje imaju domet manji od 3.000 ili 3.500 kilometara, u zavisnosti od toga na koju se literaturu naiđe.
Neki od tipova ovih raketa su kineski DF-21, indijski Agni-II (na slici ispod), iranski Šahab-3, severnokorejski Hvasong-9, turski Čenk, sovjetska R-12 Dvina ili američki PGM-19 Jupiter.
https://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno/80812/sta-znaci-irbm-icbm-i-atacms/vest
Prošle nedelje svet je nakratko strepeo kada je objavljeno da je Rusija ispalila interkontinentalnu balističku raketu (ICBM) na Ukrajinu, jer je u pitanju ozbiljna raketa koja sa sobom donosi nuklearne bojeve glave i nikad nije korišćena u ratovima.
Ovo su rekli Ukrajinci, ali se na kraju ispostavilo da su Rusi iskoristili intermedijalnu balističku raketu (IRBM) "Orešnik" koja ima manji domet, mada nije baš kao da je zbog toga nešto posebno lakše narodu u Dnjepru, iako je, da budemo pošteni, pogođen industrijski vojni objekat.
Svejedno, uz ovolike ratove po svetu dobro je znati šta je sve na raspolaganju uključenim stranama. Da ne biste bili zbunjeni (a i da imate keca u rukavu za slavskim astalom) evo kratkog pregleda najpopularnijih akronima koji provejavaju nebom iznad Ukrajine i Rusije.
ICBM
Interkontinentalna balistička raketa (ICBM-Intercontinental ballistic missiles) je oružje dugog dometa koje se ispaljuje u svemir, a zatim oslobađa bojevu glavu ili više njih koje ponovo ulaze u atmosferu i padaju na mete.Smatra se da ICBM imaju minimalni domet od 5.300 kilometara, ali neke verzije mogu ići mnogo dalje - više od 9.000 kilometara, prema američkom Centru za kontrolu naoružanja i nrazoružavanje.
Što se tiče načina lansiranja, ICBM se mogu lansirati iz silosa ili mobilnih lansirnih vozila. Takođe, mogu ići na čvrsto ili tečno gorivo, a obično se smatraju opasnim ako idu na čvrsto gorivo jer mogu mnogo brže da se lansiraju.
Ruski ICBM RS24-JarsProfimedia
Još pre nego što se nije znalo da ova raketa nije ispaljena, pojavile su se sumnje, a Pavel Podvig, vodeći stručnjak za rusko nuklearno oružje, rekao je na društvenim mrežama da "korišćenje ICBM ne bi imalo vojnog smisla zbog njihove niske preciznosti i visoke cene, mada bi ovakav udar mogao da bude pošalje jaku poruku".
Prva ovakva raketa ispaljena je 1957. godine. To je učinio SSSR, a samo dve godine kasnije su isto uradile i Sjedinjene Američke Države, da bi dve decenije kasnije to učinila i Kina. Smatra se da samo Rusija, SAD i Kina imaju ICBM, mada je upitno koliko je to tačno jer je Severna Koreja izdavala saopštenja da ih je ispaljivala.
Na naslovnoj fotografiji možete i da vidite kako izgleda jedan navodni severnokorejski ICBM, pod imenom Hvasong-17, kako poleće (slika je arhivska, iz 2022. godine).
IRBM
Balistički projektili intermedijarnog dometa (IRBM - Intermediate-range Ballistic Missiles) jesu projektili koji imaju domet od oko 3.000 do 5.300 kilometara, što znači da su na granici sa interkontinentalnim (kao što rekosmo, domet od 5.300 kilometara pa naviše).Ovo nisu rakete srednjeg dometa i o njima ćemo pisati kasnije.
Hipersonični projektili mogu da lete i do brzine od 5 maha, zgodni su zbog mogućnosti manevrisanja tokom leta, a ujedno ih je i veoma teško oboriti. Mogu da nose i konvencionalne i nuklearne bojeve glave.
Ove rakete se od ICBM razlikuju po manjem dometu, jer se ICBM obično koriste za "isporuku" nuklearnih bojevih glava preko čitavih kontinenata.
Inače, zbog toga što su IRBM gotovo jednako opasni kao ICBM, Rusija i SAD su 1987. godine potpisali sporazum kojim se zabranjuje njihova upotreba i testiranje. Rusija, međutim, nije prestala da razvija ovu vrstu oružja (a da budemo fer, verovatno ni SAD nisu).
Američka vojska je, nakon analize, saopštila da je "Orešnik" baziran na dizajnu interkontinentalne balističke rakete RS-26 "Rubež". O raketi RS-26 "Rubež" nema podataka, pa možete videti sliku pretpostavljenog dizajna ovog sistema koju je objavio jedan ruski vojni bloger.
militaryrussia.ru
ATACMS
Vojni taktički raketni sistem (ATACMS-Army Tactical Missile System) jeste raketni sistem zemlja-zemlja koji može da gađa mete do 200 kilometara. Ovde nam je ATACMS značajan zbog toga što su SAD dale dozvolu Ukrajini da ga koristi, a Ukrajincima nije trebalo mnogo da tu dozvolu i sprovedu u delo.Da vidimo dalje - ATACMS (izgovara se "atakems") je napravila firma Lockheed Martin, i rakete se ispaljuju ili iz M270 Multiple Launch Rocket System (MLRS) ili sa M142 High Mobility Artillery Rocket System (Himarsa), a svaki košta po 1.500.000 dolara.
U pitanju su rakete koje idu na čvrsto gorivo i prate balistički put u atmosferu pre nego što se velikom brzinom obruše na zemlju, zbog čega ih je teško zaustaviti, navodi britanski BBC.
ATACMS može da nosi dva tipa bojevih glava - kasetne bojeve glave ili pojedinačne bojeve glave (225kg visokoeksplozivna varijanta kojom se gađaju veći objekti).
Ova vrsta raketnog sistema prvi put je korišćena za vreme Zalivskog rata (1990-1991).
Bonus polje: MRBM
Balističke rakete srednjeg dometa (MRBM) jesu tipovi balističkih raketa koje imaju domet od 1.000 do 3.000 kilometara (zato su umetnute intermedijarne do interkontinentalnih).U suštini, uglavnom se akronim MRBM (Medium-range ballistic missile") u poslednje vreme malo više koristi za sve rakete koje imaju domet manji od 3.000 ili 3.500 kilometara, u zavisnosti od toga na koju se literaturu naiđe.
Neki od tipova ovih raketa su kineski DF-21, indijski Agni-II (na slici ispod), iranski Šahab-3, severnokorejski Hvasong-9, turski Čenk, sovjetska R-12 Dvina ili američki PGM-19 Jupiter.
https://www.b92.net/tehnopolis/aktuelno/80812/sta-znaci-irbm-icbm-i-atacms/vest