Ciljevi

Naravno da ne zavisi sve od nas. Ima bar milion ljudi u Srbiji koji igraju loto sa ciljem da dobiju sedmicu, pa vecina izvisi. To na primer, potpuno zavisi od srece. A sama aktivnost popunjavanja listica, odlaska do uplatnog mesta, placanja je sasvim svesna, namerna i ciljna. Da ne nabrajam XY drugih primera. Neki ciljevi su dostizni i zavise od nas i naseg zalaganja u vecem ili manjem obimu, neki uopste ne zavise od nas vec od spleta (sretnih) okolnosti.
 
Poslednja izmena:
Šta podrazumevaš pod velikim ciljem?
u savremenom svetu veliki cilj je bilo sta sem prezivljavanja. :)
veliki cilj?
kreacija. bavljenje necim.
evolucija i prenosenje iskustva na buduce generacije, bilo kroz roditeljstvo ili kroz "uciteljski" (navodnici jer je ovo u najsirem smislu reci a ne bukvalnom) poziv
 
Jao bre George :D,
nekome je manja patnja da trpi takvu situaciju nego da živi kod gazde ili u zajednici. Ako žive kod gazde plaćaju i ovako i onako pa bar da ulažu u nešto, a ako su bili u disharmoničnoj zajednici, to ih je koštalo više živaca nego stresovi oko kredita.
Nekada nam je cilj (nažalost) da od većeg zla dođemo do manjeg. Kakv-takav i to je nekakav cilj i njegovo ostvarenje. Meni to deluje kao realan cilj, a put do cilja nije lak.

Za mene su nerealni ciljevi nešto drugo, nešto što ljudi preduzimaju zato što ne mogu da prihvate da stare pa idu iz jedne u drugu operaciju, ne mogu da prihvate da imaju skromne mogućnosti pa idu na ekskuzivna mesta, kupuju skupe automobile i uvaljuju se u dugove i još mnogo toga.

Dobro ajmo dalje:Dljudi rade pola godine..za recimo 300-400evrica mesecno..i odu na letovanje 10 dana..potrose 2 somica..zatim..sede u kaficima po ceo dan glume ludilo..potrose par soma..rade za benzin..a kod kuce ih ceka pola jetrene pashtete..sad da ne pricamo kako imamo razlicite prioritete i prohteve..takvi ljudi po nekome uzivaju u zivotu..meni je to sve veshtacko i nije realno zrelo ponasanje
 
Dobro ajmo dalje:Dljudi rade pola godine..za recimo 300-400evrica mesecno..i odu na letovanje 10 dana..potrose 2 somica..zatim..sede u kaficima po ceo dan glume ludilo..potrose par soma..rade za benzin..a kod kuce ih ceka pola jetrene pashtete..
sad da ne pricamo kako imamo razlicite prioritete

i prohteve..takvi ljudi po nekome uzivaju u zivotu..meni je to sve veshtacko i nije realno zrelo ponasanje
Upravo je o tome reč-o različitim prioritetima!

Ni po meni to nije zrelo, ali to ni za dlaku ne menja opravdanost takvog ponašanja za te osobe ;)
 
u savremenom svetu veliki cilj je bilo sta sem prezivljavanja. :)
veliki cilj?
kreacija. bavljenje necim.
evolucija i prenosenje iskustva na buduce generacije, bilo kroz roditeljstvo ili kroz "uciteljski" (navodnici jer je ovo u najsirem smislu reci a ne bukvalnom) poziv
Da, nažalost mnogi ne shvataju koliko je kvalitetno roditeljstvo važan cilj i kreativan posao :D

(slažem se i sa ostalim, naravno...)
 
Upravo je o tome reč-o različitim prioritetima!
Ni po meni to nije zrelo, ali to ni za dlaku ne menja opravdanost takvog ponašanja za te osobe ;)

Pa da ali se vracamo opet na cvrste noge..kojima se ne bi desilo takvo nezrelo ponasanje koje je u vecini slucajeva vezano za novac..trebamo napraviti razliku izmedju ciljeva tinejdzera i odraslih osoba..sto smo stariji imamo sve vise neostvarenih ciljeva:D
 
Pa da ali se vracamo opet na cvrste noge..kojima se ne bi desilo takvo nezrelo ponasanje koje je u vecini slucajeva vezano za novac..trebamo napraviti razliku izmedju ciljeva tinejdzera i odraslih osoba..sto smo stariji imamo sve vise neostvarenih ciljeva:D

Опет се не слажем са тиме!
Циљеви тинејџера често буду нереални, базирани на дечијем маштању. Ко се задржи на њима често цео живот остане фрустриран јер не може да их оствари.
Са одрастањем постајемо свесни својих могућности и постављамо циљеве у складу са њима.
Опет ћу поновити:
- непостојање циљева нас баца у стагнацију, учмалост и губитак сваке воље за било каквим ангажовањем
- постављање прениских и лако остваривих циљева чини да споро напредујемо и да изгубимо мотивацију да се боримо за нешто више
- постављање превисоких, нереалних циљева доводи до тога да постајемо незадовољни и собом и својим животом јер нисмо у могућности да их остваримо
- постављање реалних, али ипак одмерено високих циљева (некад мањих, некад већих, некад краткорочних, некад дугорочних) је оно што нас покреће, што нас вуче напред, што нас тера да се боримо, да истражујемо своје границе и способности, да се развијамо и да напредујемо...

За сада немам неостварених циљева. Увек кад испуним неки циљ, одмах себи планирам други, и то је оно што чини да ми живот буде разнолик и никад досадан.
 
Рецимо: ове године сам себи поставила циљ да (мимо плате) зарадим лову за летовање у иностранству и за реновирање стана.
Није било лако, цркавала сам од посла , али сам за пар месеци зарадила довољно да кеширам летовање, а онда сам што сама, што уз помоћ мајстора тотално преуредила стан (још неке ситнице треба да купим, да завршим лицкања, али ускоро ће бити готово)... И то ме је коштало много труда и рада (више него пара) али сада уживам што сам успела у ономе што сам планирала. То је јако добар осећај и вреди сваког тренутка труда.
(Могла сам да ништа од тога не радим, да се досађујем гледајући шпанске серије као маса других доконих људи, али мени је ово било нешто чиме сам учинила да ми ово пролеће буде другачије од других. Можда је некоме смисао живота да цео живот кулира уз екран једући кокице - мени није! Пре сам за варијанту: да два месеца једем паштете па да проведем 10 дана у Египту, него да ми сваки дан у животу буде исти.)

Следећи циљ је нешто чиме ћу почети да се бавим у августу, али нећу да причам унапред док не видим како ће ићи, а од септембра почињем да учим руски.;)
 
Опет се не слажем са тиме!
Циљеви тинејџера често буду нереални, базирани на дечијем маштању. Ко се задржи на њима често цео живот остане фрустриран јер не може да их оствари.
Са одрастањем постајемо свесни својих могућности и постављамо циљеве у складу са њима.Опет ћу поновити:
- непостојање циљева нас баца у стагнацију, учмалост и губитак сваке воље за било каквим ангажовањем
- постављање прениских и лако остваривих циљева чини да споро напредујемо и да изгубимо мотивацију да се боримо за нешто више
- постављање превисоких, нереалних циљева доводи до тога да постајемо незадовољни и собом и својим животом јер нисмо у могућности да их остваримо
- постављање реалних, али ипак одмерено високих циљева (некад мањих, некад већих, некад краткорочних, некад дугорочних) је оно што нас покреће, што нас вуче напред, што нас тера да се боримо, да истражујемо своје границе и способности, да се развијамо и да напредујемо...

За сада немам неостварених циљева. Увек кад испуним неки циљ, одмах себи планирам други, и то је оно што чини да ми живот буде разнолик и никад досадан.

Kako se ne slazes kad upravo to ukratko rekoh..da se vecina ponasa kao balavci nezrelo u srednjim godinama:D..ajde da pitamo penzionere koje su imali ciljeve a koje su ostvarili..sve je ovo lepo upakovano samo realno poshtenim radom se tesko dolazi do ciljeva..ajde da zazmurimo na jedno oko pa kao ne znamo gde zivimo i niko nas ne sputava..ajmo optimisticki glavom kroz zid;)
 
Пре сам за варијанту: да два месеца једем паштете па да проведем 10 дана у Египту, него да ми сваки дан у животу буде исти.)
A nastavak je da ostatak zivota razmisljas kako ipak postoji bolji zivot koji si videla u tih 10ak dana..to je po meni los osecaj koji bledi godinama..ali je razocaravajuc.
 
На срећу, мој свет је много другачији од твог.

Не знам о каквим ти циљевима говориш. Мој циљ никад није био (нити ће бити) да имам вилу на Дедињу и најновији модел мерцедеса, те стога та прича о ''циљевима који се тешко постижу поштеним радом'' нема никакве везе са мном, нити са већином људи које знам.
 
A nastavak je da ostatak zivota razmisljas kako ipak postoji bolji zivot koji si videla u tih 10ak dana..to je po meni los osecaj koji bledi godinama..ali je razocaravajuc.
Па не бих ишла у Египат да гледам нечији БОЉИ ЖИВОТ, побогу! :roll:

За мене тамо постоје много интересантније ствари које би ме обогатиле за цео живот, као што су ме обогатила сва друга путовања која сам себи постављала за циљ и остваривала, без обзира да ли сам на њима спавала у шатору и јела паштету или спавала у Холидеј Ину и јела кавијар (а била сам и у једном и у другој ситуацији, али оно што је права вредност свега тога ти можда нећеш умети да спознаш).
 
Aha..na srecu..hvala na opshirnom sagledavanju mog profila.:ok:.no comment

Извини, нисам схватила, где си ти видео ''опширно сагледавање твог профила''??? :eek: Де, цитирај.

Ниједном речју нисам тебе споменула...ајд, врати се па јопет читај...(ниси ти баш толико битан да би се сви бавили тобом ;))

Једино што сам те питала о каквим ти то циљевима говориш, и какве везе, рецимо, има учење руског са ''немогућности стицања поштеним радом''???
Мени то није јасно, можда причамо о сасвим различитим стварима....па дај да се боље разумемо, да се не бисмо играли глувих телефона.
 
На срећу, мој свет је много другачији од твог.
али оно што је права вредност свега тога ти можда нећеш умети да спознаш.

Ovo je prilicno opsirno..ali reko nije kulturno da se smejem kad je neko ozbiljan..nisam ni dao svoje misljenje o ciljevima vec komentarisao okruzenje..kao obicno ne zeli svako realno sagledati gde i sa kakvim oloshem zivimo nego ajde da pricamo bajke.
 
Ovo je prilicno opsirno..ali reko nije kulturno da se smejem kad je neko ozbiljan..nisam ni dao svoje misljenje o ciljevima vec komentarisao okruzenje..kao obicno ne zeli svako realno sagledati gde i sa kakvim oloshem zivimo nego ajde da pricamo bajke.

Да, мој свет је другачији и вероватно зато и не могу да разумем везу између онога што ти говориш и онога о чему ја говорим, и искрено, срећна сам због тога. То нема никакве везе са твојим психолошким профилом, а нарочито је далеко од ''опширног сагледавања''.

Види, кад ти кажем да бих ишла у Египат, ти говориш о томе да ћу после тога патити што сам видела да постоји бољи живот од мог!
Шта да ти објашњавам кад јендоставно не размишљамо у исти релацијама?:confused:
У Египат се обично не иде да би се 10 дана БОЉЕ ЖИВЕЛО, него да би се обогатио неким непролазним вредностима, искуствима, сазнањима... да разумеш - схватио би, не бих морала да ти цртам. И твоје несхватање онога о чему говорим је чињеница, а не ''опширна анализа твог профила''.

А да је мој свет, на срећу, другачији од твог, говори и чињеница да ја не живим са олошем.;)
 
Да, мој свет је другачији и вероватно зато и не могу да разумем везу између онога што ти говориш и онога о чему ја говорим, и искрено, срећна сам због тога. То нема никакве везе са твојим психолошким профилом, а нарочито је далеко од ''опширног сагледавања''.

Види, кад ти кажем да бих ишла у Египат, ти говориш о томе да ћу после тога патити што сам видела да постоји бољи живот од мог!
Шта да ти објашњавам кад јендоставно не размишљамо у исти релацијама?:confused:
У Египат се обично не иде да би се 10 дана БОЉЕ ЖИВЕЛО, него да би се обогатио неким непролазним вредностима, искуствима, сазнањима... да разумеш - схватио би, не бих морала да ти цртам. И твоје несхватање онога о чему говорим је чињеница, а не ''опширна анализа твог профила''.

А да је мој свет, на срећу, другачији од твог, говори и чињеница да ја не живим са олошем.;)
E bravo..upravo sam o tim bajkama pricao..inace zivimo u istom gradu;)
 
El se sad pravis blesava..briga me sta je ciji cilj pogledaj oko sebe kako se dovijaju ljudi koji jedva krpe kraj s krajem a kako drugi lagodno dzabalebare ne radeci nista.
tema su zivotni ciljevi, a ne socijalni miljei (i nepravda?) u srbiji.
kako ti ostvarujes svoje zivotne ciljeve?
da li ih ostvarujes?
koji su tvoji ciljevi?
 
A nastavak je da ostatak zivota razmisljas kako ipak postoji bolji zivot koji si videla u tih 10ak dana..to je po meni los osecaj koji bledi godinama..ali je razocaravajuc.

Znaci, resenje je ziveti sa olosem ili nikad nista ne doziveti? Mrzis Pariz sto ima Louvre? :D
Egipat zbog piramida?
Sto je strasno biti tako pakostan. To znaci ziveti u bedi a ne koliko para imas.
 

Back
Top