Колико вас одређује породица/фамилија/кућа из које сте потекли? Да ли сте свој идентитет, своју друштвену репутацију и статус изградили потпуно самостално и независно од породице/фамилије/куће из које сте потекли, или се ослањате на њу, презиме и породичну репутацију?
Да ли сте чврсто ''укорењени'', или сте независан изданак?
Када су у питању други људи, колико пажње поклањате томе из које/какве куће су потекли, ко су му родитељи, преци, да ли је то ''добра кућа'', или пажњу обраћате само на личност као такву?
Прилично се разликујем од мојих.
Испадох самокритичнија и самосвеснија, али су ми у томе ипак помогли они на начин потпуне отворености и разговора на тему свега - и успеха и неуспеха који су их красили, посебно неуспеха.
Данас сам особа која је веома свесна и својих врлина, али и мана. При чему, верујем, да много тога о самој себи још увек нисам открила.
На идентитет ми је утицало много тога, пре свега порекло, па прилике у којима сам одрастала, наравно родитељски утицај је неспоран с обзиром да смо кроз све животне етапе заједно пролазили, историја народа из ког потичем, култура, па на крају и неки мој индивидуални доживај свега што ме окружује.
Своје ''име'' градим сама. Због овога ми се људи често чуде јер сам имала прилике да се шлепам на очево и стричево презиме. Али хвала мојим родитељима што су ме научили да је за живот лоше ићи линијом слабијег отпора. Друштвени статус сам наследила, али планирам да га надограђујем.
Иначе, грозим се људи који користе ту врсту повластице. Личе ми на слабиће и бескарактерне особе . Можда нису, али ја их напросто тако доживљавам.
Мислим да би свако од нас требао да има свој пут, без родитељског или било чијег мешања, али знам да је то могуће у јако малом броју случајева.
Ја сам поносна на себе што сам ипак успела да се искобељам из матрице у којој сам рођена и што , до сад, нико није уперио прст у мене уз речи ''то је његова ћерка'' (изузев кад треба родно да се дефинишем). Сматрам то својим великим успехом.
Али , без обзира на све што сам написала у овом посту, и без обзира на то што ћу зазвучати контрадикторно, ипак сматрам да ''ивер не пада далеко од кледе''. Гени су чудо!