eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
hahhah jesu srbi seljaci
jesss od 100 kujaca bas ugalj. sta seljak zna?
zato i jeste srbin glup jer zivi u tamo nekom 16. veku
Погледај мало боље СПИСАК ЧЕГА СВЕ ИМА НА КОСМЕТУ - није само угаљ !!!
-
- Popularno:
- Niko za Srbe nije vise ucinio od Rusa:...
- "Šojgu bi mogao biti uhapšen":...
- Понош: Бакарец хоће да буде Србин иако...
- Seks bez obaveza
- Zašto se uči latinski jezik?
- Hrvatska vojska protiv srpskih...
- Вулгарна деца незаинтересованих...
- Kako preživeti zimu?
- Toše Proeski ubistvo ili slučajana...
- Da li jedete sa porodicom ili sami?
ЦИА ОТКРИЛА КОЛИКО ВРЕДИ КОСОВО! После овога ће свима бити јасно зашто се отимају за
- Začetnik teme Гамбино
- Datum pokretanja
Погледај мало боље СПИСАК ЧЕГА СВЕ ИМА НА КОСМЕТУ - није само угаљ !!!
igi192
Buduća legenda
- Poruka
- 28.195
Zelezaru ste u svoje vreme dali Amerima za 1$...rudnike bakra i zlata Kinezima za sicu, naftu i nafrnu industriju Rusima za kikiriki.. Nema potreba za necim više dok imaju poslušne autokrste na vlasti... za njih je sve jeftino da jeftinije ne može biti...
- Poruka
- 3.649
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 107.391
I ovo je tačno, i niko da odgovara za tako štetne ugovore ?
Sve je to posledica podrške o ne priznavanju kosova !
Pa bolje je onda "Udariti u problem u glavu" i završiti pitanje Kosova !
Previše je skupa cena plaćena za njega !
Samo neodlučnost i kvazi politika !
radeta62
Buduća legenda
- Poruka
- 43.063
Mi imamo zlato, srebro dukate pa poklanjamo za dzabe drugima, kad kazem mi mislim na Vucica i ovu njegovu izdajnicku vlast.....
Marko Mare Jaric
Poznat
- Poruka
- 9.913
Nemoj da si naivan,ti banditi sa svakim ratom debelo zarade.Američka vojna industrija kao najjača privredna grana jedva čeka da se zarati u tamo nekim vukojebinama a ionako tim hohštaplerima njihovi saveznici iz nato pakta sve to lepo finansiraju tako da su da dvostrukom dobitku
Ne zaboravi da sve te bombe koje stoje po skladištima imaju svoj rok trajanja i da je mnogo isplativije da se iskoriste u nekom lokalnom ratu nego da se iste demontiraju i unište
Da li si znao da je američka vojska pre prvog sv.rata bila u rangu jedne Rumunije?
Poslednja izmena:
Гамбино
Elita
- Poruka
- 15.418
А национални идентитет не контролише масу ? Значи само верски ?
gost 401905
Elita
- Poruka
- 19.065
Ako je Kosovo toliko bogato, zasto Srbija nije bogata rudarska drzava? 
- Poruka
- 12.956
o tome ti i pricam sabane
o uglju i moze da prica glupi srbin, sigurno da nece da prica o najbitnijoj komponenti za kalifornijum koja se moze naci samo na jos 2 (?) mesta u svetu
- - - - - - - - - -
ista kurrcina kao i ugalj. totalno nebitnai rasprostranjena
Џорџи
Srebrna tastatura
- Poruka
- 221.693
zavisi od kvaliteta droge
Nije samo Kosovo i Metohija , vec i jos po negde u Srbiji :
http://www.pravda.rs/2018/9/17/prev...-utrapi-rtb-bor-isplivala-je-sokantna-istina/
"" ПРЕВЕСЛАЛИ СУ НАС СИРОТЕ ПРЕКО ЗЛАТА:
Док је Вучић мољакао да некоме утрапи РТБ Бор испливала је шокантна истина
Да ли стратешко партнерство садржи и елементе стратешког – промашаја?
Да ли „велика пословна победа“ открива непријатну истину о неспособности и нестручности политичке елите у управљању стратешким ресурсима?
Пише: Миша Бркић
Ово су тренуци славља и опијености због успешне продаје Рударско топионичарског басена Бор па се отвара дилема да ли поклону треба гледати „у зубе“ и питати да ли је посао успешно обављен како се прича.
На први поглед продаја Бора може се посматрати као дар с неба јер су бивши и актуелни председник Србије (плус бивши министар рударства) толико дуго и снажно мољакали председника Кине да је овај најзад попустио и послао компанију Зиђин као стратешког партнера у Србију са 350 милиона долара да купи 63 одсто РТБ Бор.
Сад се само с нестрпљењем очекује да Кинези, дај боже, и формално потпишу уговор о докапитализацији и бизнис плану за наредних шест година.
Стиче се утисак, на упорно инсистирање представника власти, да смо с овом трансакцијом добро прошли, односно да смо Кинезима повољно „утрапили“ једну привредну лешину којој није било спаса.
Тако су се у последње две године према компанији РТБ Бор односили државни званичници, поједини економски аналитичари и медији.
Истини за вољу, РТБ Бор је својим пословним резултатима и понашањем менаџмента (најпре генералног директора) и заслужио такав однос јавности.
Истина је да је држава залегла за Бор, утерала га у УППР (овлашћени ревизор оградио се од достављене документације) и опростила му 900 милиона евра (историјских и фришких) дугова. Ништа се, међутим, после тога није променило у пословању те рударске компаније, наставила је лоше да послује и да прави нове дугове (200 милиона евра).
Све је то стварало лош утисак јавности који је појачаван спиновањем о бесперспективности компаније и неопходности њене приватизације, било продајом имовине или докапитализацијом. Председник државе, још док је био премијер, добар део свог радног времена у протекле две-три године провео је у убеђивању кинеског председника да нађе неку компанију из те земље која ће да узме „под своје“ борску олупину од фирме.
Данас, међутим, кад су се појавиле неке нове информације чини се да се судбина РТБ Бор није решавала само „у четири ока“ два председника.
И, што је још значајније, показало се да борски произвођач бакра није никаква привредна лешина него у глобалним размерама изузетно перспективна компанија.
Пресудна вест за нови поглед на РТБ Бор објављена је у – Канади и само дан пошто је српски министар рударства Александар Антић објавио да је кинеска компанија Зиђин заинтересована да докапитализује Бор и постане власник 63 одсто компаније.
У тој вести се каже да је канадска компанија Невсун рисорсиз (водећа компанија средње величине за прераду тешких метала) објавила како је са кинеском компанијом Зиђин склопила финални споразум о кинеском преузимању свих емитованих и деоница у оптицају компаније Невсун по цени од шест канадских долара за деоницу.
За ту трансакцију компанија Зиђин обавезала се да искешира (у готовини) 1,9 милијарду канадских долара (1,4 милијарда америчких долара).
Занимљиво је да је понуду за куповину Невсуна 26. јула дала фирма Лундин на 1,5 милијарду канадских долара (4,75 долара по акцији).
Међутим, 9. августа Одбор директора Невсуна, „после пажљивог разматрања и пријема препоруке специјалне комисије независних директора и после обављених консултација са својим финансијским и правним саветницима“ одбио је као непријатељску понуду Лундина. Потом стиже понуда из Кине, од компаније Зиђин.
Потез Кинеза сматра се неоубичајеним у оваквим берзанским трансакцијама.
Уобичајен пут је да нови понуђач у почетку крене с ценом акције која је незнатно виша (на пример, за 10-15 центи) од понуде првог понуђача, па да онда у процесу надигравања постепено диже цену на три, четири или пет одсто. Кинези су, међутим, одмах у старту подигли цену за 57 одсто у односу на цену акција од 7. маја (када је Лундин објавио своју намеру да преузме Невсун), односно за 26 одсто (1,25 канадских долара по деоници) већу од Лундинове и тиме демонстрирали невероватну заинтересованост за куповину Невсуна.
Иза таквог нестандардног реаговања Кинеза вероватно се крије поуздана рачуница која показују да Невсун има „златне“ бизнисе који у наредним годинама могу да одбаце врло високе, чак нестандардно високе, профите. Потом је Одбор директора Невсуна 5. септембра једногласно препоручио акционарима да прихвате понуду Зиђина и тој компанији продају своје деонице. Акционари имају 105 дана (од 18. септембра кад је Зиђин у обавези да им достави писану циркуларну понуду за преузимање) да размисле о продаји.
Тако је компанија Зиђин за само два дана обелоданила намеру да у Србији и Канади пазари „бакарне“ бизнисе за скоро две милијарде америчких долара.
Али, какве везе има канадска компанија Невсун с РТБ Бор и Србијом, осим што им је купац исти?
Озбиљне.
Невсун послује у Србији преко своје компаније Ракита експлорејшн која реализује пројекат „Тимок“.
Невсун је власник истражних права над налазиштем бакра и злата светске класе Чукару Пеки у Бору.
Везе Невсуна и Србије трају већ осам година.
Наиме, 2010. године Ракита је, према уговору конзорцијума компанија Резервоар Минералс и Фрипорт Мекморан Експлорејшн (највећи светски произвођач молибдена и други највећи произвођач бакра), започела геолошка истраживања у оквиру лиценце „Бор-Метовница“.
Лиценцу и истражна права вероватно је дала Влада Србије, односно ресорно Министарство рударства, и о томе потписала Уговор.
Али, Влада никада није објавила тај Уговор, из кога би требало да се види шта су права и обавезе корисника и даваоца истражног права.
Много је интригантних питања везаних за тај Уговор, ако он постоји.
Било би, на пример, занимљиво видети колико је Србија наплатила лиценцу за истражна права?
Затим, да ли власници истражних права могу да их препродају трећој страни и под којим условима?
Докле важе истражна права и какве су даље обавезе тих компанија?
Да ли оне имају право прече куповине будућег рудника?
Шта су права и обавезе Србије према компанијама које истражују налазиште?
Две године касније (јул 2012.) Дејан Кожељ, геолог Раките, открио је налазиште Чукару Пеки и за то 2016. године добио награду на конференцији Канадске асоцијације за рударство и развојна истраживања.
Јула 2012. године, пошто је стекла 55 одсто учешћа у капиталу фирме Ракита, америчка корпорација Фрипорт прави споразум са Резервоар Минералс да буде искључиви оператор пројекта „Тимок“ и да сама финансира трошкове пројекта до завршетка Студије изводљивости.
У геолошка истраживања инвестирано је више стотина милиона долара. Резервоар Минералс у јануару 2014. године објављује Први технички извештај о процени минералних ресурса на лежишту Чукару Пеки.
Сви подаци о потенцијалу новог налазишта у Бору били су познати, у реалном времену, државном и политичком врху Србије.
О томе посебно сведочи и излагање министра рударства Александра Антића на седмој седници другог редовног заседања Скупштине Србије 1. децембра 2015. године поводом предлога Закона о рударству и геолошким истраживањима. Антић је том приликом рекао:
„Морам да истакнем да смо по питању закона имали консултације и одређене предлоге и сугестије и од највећих светских компанија, попут компанија Фрипорт Мекморан, затим компаније Ракита Експлорејшн …
Протеклих недеља и месеци били сте у ситуацији да видите и чујете да Србија заиста има озбиљне потенцијале.
Пре свега, у Борском басену имамо истраживања која раде приватне реномиране компаније, а међу којима је и Ракита Експлорејшн , чији је власник компанија Фрипорт Мекморан.
Они на локацији Чукару Пеки раде значајно истраживање чији резултати дају велико охрабрење да ћемо имати ново експлоатационо поље које ће бити светске класе, са високим степеном бакра и злата, чија експлоатација може у наредним десетинама година у великој мери да промени живот и привредну структуру у Србији.
Понављам, сви досадашњи показатељи говоре да је реч о налазишту светске класе, које ће нас довести у наредних неколико година до отварања новог рудника“.
У марту 2016. године Резервоар Минералс објављује и Прелиминарну економску анализу коју је направила независна рударска и геолошка компанија СРК Консалтинг из Велике Британије.
Према тој студији Чукару Пеки је потенцијално једно од највећих светских налазишта бакра и злата, у чијој се Горњој зони може откопати 35 милиона тона руде с 2,9 одсто бакра и 1,9 одсто злата по тони (око 900.000 тона бакра и 70 тона злата), а Доња зона неупоредиво је богатија.
...
Кад се сагледа глобална игра око српског бакра и начин решавања судбине РТБ Бор тешко је поверовати да српска страна (ма ко у њој био) није знала о каквом стратешком потенцијалу преговара с Кинезима.
Ако није знала онда су представници Србије у преговорима били некомпетентни, неспособни и нестручни.
Једном речју, недорасли великом изазову.
Али, ако су српска страна знала (а морала је знати), онда је логично питање зашто је наш тим овако траљаво губитнички одиграо.".
http://www.pravda.rs/2018/9/17/prev...-utrapi-rtb-bor-isplivala-je-sokantna-istina/
"" ПРЕВЕСЛАЛИ СУ НАС СИРОТЕ ПРЕКО ЗЛАТА:
Док је Вучић мољакао да некоме утрапи РТБ Бор испливала је шокантна истина
Да ли стратешко партнерство садржи и елементе стратешког – промашаја?
Да ли „велика пословна победа“ открива непријатну истину о неспособности и нестручности политичке елите у управљању стратешким ресурсима?
Пише: Миша Бркић
Ово су тренуци славља и опијености због успешне продаје Рударско топионичарског басена Бор па се отвара дилема да ли поклону треба гледати „у зубе“ и питати да ли је посао успешно обављен како се прича.
На први поглед продаја Бора може се посматрати као дар с неба јер су бивши и актуелни председник Србије (плус бивши министар рударства) толико дуго и снажно мољакали председника Кине да је овај најзад попустио и послао компанију Зиђин као стратешког партнера у Србију са 350 милиона долара да купи 63 одсто РТБ Бор.
Сад се само с нестрпљењем очекује да Кинези, дај боже, и формално потпишу уговор о докапитализацији и бизнис плану за наредних шест година.
Стиче се утисак, на упорно инсистирање представника власти, да смо с овом трансакцијом добро прошли, односно да смо Кинезима повољно „утрапили“ једну привредну лешину којој није било спаса.
Тако су се у последње две године према компанији РТБ Бор односили државни званичници, поједини економски аналитичари и медији.
Истини за вољу, РТБ Бор је својим пословним резултатима и понашањем менаџмента (најпре генералног директора) и заслужио такав однос јавности.
Истина је да је држава залегла за Бор, утерала га у УППР (овлашћени ревизор оградио се од достављене документације) и опростила му 900 милиона евра (историјских и фришких) дугова. Ништа се, међутим, после тога није променило у пословању те рударске компаније, наставила је лоше да послује и да прави нове дугове (200 милиона евра).
Све је то стварало лош утисак јавности који је појачаван спиновањем о бесперспективности компаније и неопходности њене приватизације, било продајом имовине или докапитализацијом. Председник државе, још док је био премијер, добар део свог радног времена у протекле две-три године провео је у убеђивању кинеског председника да нађе неку компанију из те земље која ће да узме „под своје“ борску олупину од фирме.
Данас, међутим, кад су се појавиле неке нове информације чини се да се судбина РТБ Бор није решавала само „у четири ока“ два председника.
И, што је још значајније, показало се да борски произвођач бакра није никаква привредна лешина него у глобалним размерама изузетно перспективна компанија.
Пресудна вест за нови поглед на РТБ Бор објављена је у – Канади и само дан пошто је српски министар рударства Александар Антић објавио да је кинеска компанија Зиђин заинтересована да докапитализује Бор и постане власник 63 одсто компаније.
У тој вести се каже да је канадска компанија Невсун рисорсиз (водећа компанија средње величине за прераду тешких метала) објавила како је са кинеском компанијом Зиђин склопила финални споразум о кинеском преузимању свих емитованих и деоница у оптицају компаније Невсун по цени од шест канадских долара за деоницу.
За ту трансакцију компанија Зиђин обавезала се да искешира (у готовини) 1,9 милијарду канадских долара (1,4 милијарда америчких долара).
Занимљиво је да је понуду за куповину Невсуна 26. јула дала фирма Лундин на 1,5 милијарду канадских долара (4,75 долара по акцији).
Међутим, 9. августа Одбор директора Невсуна, „после пажљивог разматрања и пријема препоруке специјалне комисије независних директора и после обављених консултација са својим финансијским и правним саветницима“ одбио је као непријатељску понуду Лундина. Потом стиже понуда из Кине, од компаније Зиђин.
Потез Кинеза сматра се неоубичајеним у оваквим берзанским трансакцијама.
Уобичајен пут је да нови понуђач у почетку крене с ценом акције која је незнатно виша (на пример, за 10-15 центи) од понуде првог понуђача, па да онда у процесу надигравања постепено диже цену на три, четири или пет одсто. Кинези су, међутим, одмах у старту подигли цену за 57 одсто у односу на цену акција од 7. маја (када је Лундин објавио своју намеру да преузме Невсун), односно за 26 одсто (1,25 канадских долара по деоници) већу од Лундинове и тиме демонстрирали невероватну заинтересованост за куповину Невсуна.
Иза таквог нестандардног реаговања Кинеза вероватно се крије поуздана рачуница која показују да Невсун има „златне“ бизнисе који у наредним годинама могу да одбаце врло високе, чак нестандардно високе, профите. Потом је Одбор директора Невсуна 5. септембра једногласно препоручио акционарима да прихвате понуду Зиђина и тој компанији продају своје деонице. Акционари имају 105 дана (од 18. септембра кад је Зиђин у обавези да им достави писану циркуларну понуду за преузимање) да размисле о продаји.
Тако је компанија Зиђин за само два дана обелоданила намеру да у Србији и Канади пазари „бакарне“ бизнисе за скоро две милијарде америчких долара.
Али, какве везе има канадска компанија Невсун с РТБ Бор и Србијом, осим што им је купац исти?
Озбиљне.
Невсун послује у Србији преко своје компаније Ракита експлорејшн која реализује пројекат „Тимок“.
Невсун је власник истражних права над налазиштем бакра и злата светске класе Чукару Пеки у Бору.
Везе Невсуна и Србије трају већ осам година.
Наиме, 2010. године Ракита је, према уговору конзорцијума компанија Резервоар Минералс и Фрипорт Мекморан Експлорејшн (највећи светски произвођач молибдена и други највећи произвођач бакра), започела геолошка истраживања у оквиру лиценце „Бор-Метовница“.
Лиценцу и истражна права вероватно је дала Влада Србије, односно ресорно Министарство рударства, и о томе потписала Уговор.
Али, Влада никада није објавила тај Уговор, из кога би требало да се види шта су права и обавезе корисника и даваоца истражног права.
Много је интригантних питања везаних за тај Уговор, ако он постоји.
Било би, на пример, занимљиво видети колико је Србија наплатила лиценцу за истражна права?
Затим, да ли власници истражних права могу да их препродају трећој страни и под којим условима?
Докле важе истражна права и какве су даље обавезе тих компанија?
Да ли оне имају право прече куповине будућег рудника?
Шта су права и обавезе Србије према компанијама које истражују налазиште?
Две године касније (јул 2012.) Дејан Кожељ, геолог Раките, открио је налазиште Чукару Пеки и за то 2016. године добио награду на конференцији Канадске асоцијације за рударство и развојна истраживања.
Јула 2012. године, пошто је стекла 55 одсто учешћа у капиталу фирме Ракита, америчка корпорација Фрипорт прави споразум са Резервоар Минералс да буде искључиви оператор пројекта „Тимок“ и да сама финансира трошкове пројекта до завршетка Студије изводљивости.
У геолошка истраживања инвестирано је више стотина милиона долара. Резервоар Минералс у јануару 2014. године објављује Први технички извештај о процени минералних ресурса на лежишту Чукару Пеки.
Сви подаци о потенцијалу новог налазишта у Бору били су познати, у реалном времену, државном и политичком врху Србије.
О томе посебно сведочи и излагање министра рударства Александра Антића на седмој седници другог редовног заседања Скупштине Србије 1. децембра 2015. године поводом предлога Закона о рударству и геолошким истраживањима. Антић је том приликом рекао:
„Морам да истакнем да смо по питању закона имали консултације и одређене предлоге и сугестије и од највећих светских компанија, попут компанија Фрипорт Мекморан, затим компаније Ракита Експлорејшн …
Протеклих недеља и месеци били сте у ситуацији да видите и чујете да Србија заиста има озбиљне потенцијале.
Пре свега, у Борском басену имамо истраживања која раде приватне реномиране компаније, а међу којима је и Ракита Експлорејшн , чији је власник компанија Фрипорт Мекморан.
Они на локацији Чукару Пеки раде значајно истраживање чији резултати дају велико охрабрење да ћемо имати ново експлоатационо поље које ће бити светске класе, са високим степеном бакра и злата, чија експлоатација може у наредним десетинама година у великој мери да промени живот и привредну структуру у Србији.
Понављам, сви досадашњи показатељи говоре да је реч о налазишту светске класе, које ће нас довести у наредних неколико година до отварања новог рудника“.
У марту 2016. године Резервоар Минералс објављује и Прелиминарну економску анализу коју је направила независна рударска и геолошка компанија СРК Консалтинг из Велике Британије.
Према тој студији Чукару Пеки је потенцијално једно од највећих светских налазишта бакра и злата, у чијој се Горњој зони може откопати 35 милиона тона руде с 2,9 одсто бакра и 1,9 одсто злата по тони (око 900.000 тона бакра и 70 тона злата), а Доња зона неупоредиво је богатија.
...
Кад се сагледа глобална игра око српског бакра и начин решавања судбине РТБ Бор тешко је поверовати да српска страна (ма ко у њој био) није знала о каквом стратешком потенцијалу преговара с Кинезима.
Ако није знала онда су представници Србије у преговорима били некомпетентни, неспособни и нестручни.
Једном речју, недорасли великом изазову.
Али, ако су српска страна знала (а морала је знати), онда је логично питање зашто је наш тим овако траљаво губитнички одиграо.".
Komikum
Aktivan član
- Poruka
- 1.933
Gluposti.Najvece rudno bogatstvo droga i placanje kapom i sakom amerikancima i pirgavim majmunima za lobiranje
snoshaj efendija
Elita
- Poruka
- 19.456
xaxxa lignit strateska sirovina 
e ovo je do jaja 
e ovo je do jaja 
Лички гусар
Buduća legenda
- Poruka
- 25.054
Prilicno prosto.
Ali Srbende oce da je u pitanju, nafta, zlato, dijamanti itd. Najveca rudna bogatstva na svijetu. Zlobni su i ljubomorni na nas, zato nas mrze jer smo bolji! Vekovima!
Jos od Lepenskog vira i stare srpske civilizacije!
Gilko Bilboa
Veoma poznat
- Poruka
- 12.512
" 12 МИЛИОНА ТОНА!
Канађани пронашли богатство у Србији, сада уводе британског партнера
04-12-2018 17:30 Фокус 5 Србија Економија
Компанија "Ерин вентурес" склопила је уговор о стратешком партнерству са британском фирмом "ИнвестКо" о даљем заједничком истраживању руде бора у Србији.
Канадска компанија "Ерин вентурес" је у региону Пискања, недалеко од рудника угља код Баљевца на Ибру, пронашла резерве руде бора.
Како се претпоставља, бруто вредност руде већа је од две милијарде долара, по чему би се налазиште сврстало на треће по величини у свету.
У складу са одредбама уговора, "ИнвестКо" треба да уложи нешто више од 20 милиона долара за наставак истраживања код Баљевца на Ибру.
Након тога, уколико би дошло до отварања рудника, фирма из Велике Британије, која је специјализована за овакву врсту инвестиција, била би већински власник у том рудокопу.
Након склапања уговора о стратешком партнерству, Министарство рударства продужило је дозволу за истраживање "Ерину" до 2020. године са опцијом продужења те лиценце и у наредне две године.
Иначе, према првој, прелиминарној студији изводљивости, овај рудник би могао да буде у функцији 21 годину. У том периоду, одавде би могло да се добије скоро 12 милиона тона бора.
Прочитајте ОВДЕ колико је новца намењено за инфраструктуру и шокирајте се износом.
Извор: Новости".
Канађани пронашли богатство у Србији, сада уводе британског партнера
04-12-2018 17:30 Фокус 5 Србија Економија
Компанија "Ерин вентурес" склопила је уговор о стратешком партнерству са британском фирмом "ИнвестКо" о даљем заједничком истраживању руде бора у Србији.
Канадска компанија "Ерин вентурес" је у региону Пискања, недалеко од рудника угља код Баљевца на Ибру, пронашла резерве руде бора.
Како се претпоставља, бруто вредност руде већа је од две милијарде долара, по чему би се налазиште сврстало на треће по величини у свету.
У складу са одредбама уговора, "ИнвестКо" треба да уложи нешто више од 20 милиона долара за наставак истраживања код Баљевца на Ибру.
Након тога, уколико би дошло до отварања рудника, фирма из Велике Британије, која је специјализована за овакву врсту инвестиција, била би већински власник у том рудокопу.
Након склапања уговора о стратешком партнерству, Министарство рударства продужило је дозволу за истраживање "Ерину" до 2020. године са опцијом продужења те лиценце и у наредне две године.
Иначе, према првој, прелиминарној студији изводљивости, овај рудник би могао да буде у функцији 21 годину. У том периоду, одавде би могло да се добије скоро 12 милиона тона бора.
Прочитајте ОВДЕ колико је новца намењено за инфраструктуру и шокирајте се износом.
Извор: Новости".
Kamael
Buduća legenda
- Poruka
- 40.855
" 12 МИЛИОНА ТОНА!
Канађани пронашли богатство у Србији, сада уводе британског партнера
04-12-2018 17:30 Фокус 5 Србија Економија
Компанија "Ерин вентурес" склопила је уговор о стратешком партнерству са британском фирмом "ИнвестКо" о даљем заједничком истраживању руде бора у Србији.
Канадска компанија "Ерин вентурес" је у региону Пискања, недалеко од рудника угља код Баљевца на Ибру, пронашла резерве руде бора.
Како се претпоставља, бруто вредност руде већа је од две милијарде долара, по чему би се налазиште сврстало на треће по величини у свету.
У складу са одредбама уговора, "ИнвестКо" треба да уложи нешто више од 20 милиона долара за наставак истраживања код Баљевца на Ибру.
Након тога, уколико би дошло до отварања рудника, фирма из Велике Британије, која је специјализована за овакву врсту инвестиција, била би већински власник у том рудокопу.
Након склапања уговора о стратешком партнерству, Министарство рударства продужило је дозволу за истраживање "Ерину" до 2020. године са опцијом продужења те лиценце и у наредне две године.
Иначе, према првој, прелиминарној студији изводљивости, овај рудник би могао да буде у функцији 21 годину. У том периоду, одавде би могло да се добије скоро 12 милиона тона бора.
Прочитајте ОВДЕ колико је новца намењено за инфраструктуру и шокирајте се износом.
Извор: Новости".
Kanadjani otkrili, rude ce na teritoriji Srbije dvadeset godina crpeti Englezi i njihove kompanije. Da li je ovo moguce?
- - - - - - - - - -
Ne razumem, mi nemamo svoje kompanije i rudare?
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Lazanski: „Trepča“ — surova zapadna otimačina
17:06 04.02.2019 Miroslav Lazanski
List „Njujork tajms“ je 8. jula 1998. godine objavio članak o kombinatu „Trepča“, nazvavši ga „najvrednijim komadom zemlje na Balkanu, vrednim najmanje pet milijardi dolara“. Da li je to zapravo i pozadina rata i agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine?
Težnja Zapada za osvajanjem jeftinih izvora sirovina. Jer „Trepča“ je najveći evropski rudnik cinka i olova i treći po veličini topioničarski kapacitet na svetu u ovoj oblasti proizvodnje. S izvozom od preko 150 miliona dolara, „Trepča“ je 1996. bila najveće izvozno preduzeće u SR Jugoslaviji. Samo od 1996. do 1999. u njenim pogonima proizvedeno je 2.538.124 tone ruda olova i cinka. Sadržaj metala u rudi iznosi oko 7,6 za olovo i 4,6 za cink, čime se „Trepča“ ubraja u najizdašnije evropske rudnike.
U vreme SFRJ i SRJ kombinatu je pripadalo deset rudnika koji su snabdevali tri postrojenja za prečišćavanje rude, koja se zatim topi u topionici cinka u Zvečanu. Kop u Starom trgu, koji je sam davao 50 odsto eksploatacije rude, kao i oni u Ajvaliji, Novom brdu, Kišnici i Badovcu zaposleni su napustili odmah posle ulaska snaga NATO-a 1999. Istina, proizvodnja time tada još nije bila potpuno zaustavljena, jer 20 odsto eksploatacije i dalje dolazi iz rudnika Crnac i Belo brdo, koji se nalaze na severu Kosova, gde je vlast Prištine ograničena. Pod logističkom i organizacionom kontrolom Srba ostalo je i postrojenje za prečišćavanje rude u Leposaviću na Ibru.
Tesno grlo celokupne proizvodnje kombinata „Trepča“ upravo je topionica cinka u Zvečanu, koja se nalazi na prostoru gde se graniče srpski i albanski deo Mitrovice. Do 15. novembra 1999. tamo se proizvodnja normalno odvijala. No, još 25. juna 1999. Bernard Kušner je objavio ukaz „da uprava nad srpskom i jugoslovenskom svojinom na Kosmetu prelazi na UNMIK“, što je bilo suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, u kojoj je podvučeno da NATO i Kfor neće povređivati teritorijalnu celovitost SR Jugoslavije i da priznaju Kosmet za njen sastavni deo.
Nešto kasnije, 12. novembra 1999. Kušnerov predstavnik je pred 400 radnika rekao „da topionica ne sme više da proizvodi za Srbiju i Jugoslaviju“, te zabranio zaposlenima da uđu u krug fabrike. Ova okupacija je privremeno okončana 26. maja 2000. godine, nakon što je veliki požar uništio topionicu cinka. To se poklopilo sa zahtevima koje je „Međunarodna krizna grupa“ formulisala u dokumentu još 26. novembra 1999. pod naslovom: „’Trepča‘ — uneti smisao u lavirint“.
Naime, 18. februara 1999. godine, tačno 34 dana pre nego što su pale prve bombe na SR Jugoslaviju, cene na svetskom tržištu 17 najvažnijih sirovina pale su na najniži nivo od juna 1975. Već u prethodnoj godini one su pale za 19,7 odsto, pri čemu su pojedini metali pretrpeli pad cena od 14,7 odsto. Strategija kojom se proizvođači sirovina bore protiv niskih cena je poznata, smanjenje proizvodnje, odnosno uklanjanje konkurencije pomoću „neekonomske sile“.
Varijanta jedan jeste otkupiti, varijanta dva jeste uništiti. Varijanta tri jeste oteti. Slučaj „Trepča“ je klasičan primer iz udžbenika političke ekonomije. Varijanta tri. Surova otimačina srpske imovine…
17:06 04.02.2019 Miroslav Lazanski
List „Njujork tajms“ je 8. jula 1998. godine objavio članak o kombinatu „Trepča“, nazvavši ga „najvrednijim komadom zemlje na Balkanu, vrednim najmanje pet milijardi dolara“. Da li je to zapravo i pozadina rata i agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine?
Težnja Zapada za osvajanjem jeftinih izvora sirovina. Jer „Trepča“ je najveći evropski rudnik cinka i olova i treći po veličini topioničarski kapacitet na svetu u ovoj oblasti proizvodnje. S izvozom od preko 150 miliona dolara, „Trepča“ je 1996. bila najveće izvozno preduzeće u SR Jugoslaviji. Samo od 1996. do 1999. u njenim pogonima proizvedeno je 2.538.124 tone ruda olova i cinka. Sadržaj metala u rudi iznosi oko 7,6 za olovo i 4,6 za cink, čime se „Trepča“ ubraja u najizdašnije evropske rudnike.
U vreme SFRJ i SRJ kombinatu je pripadalo deset rudnika koji su snabdevali tri postrojenja za prečišćavanje rude, koja se zatim topi u topionici cinka u Zvečanu. Kop u Starom trgu, koji je sam davao 50 odsto eksploatacije rude, kao i oni u Ajvaliji, Novom brdu, Kišnici i Badovcu zaposleni su napustili odmah posle ulaska snaga NATO-a 1999. Istina, proizvodnja time tada još nije bila potpuno zaustavljena, jer 20 odsto eksploatacije i dalje dolazi iz rudnika Crnac i Belo brdo, koji se nalaze na severu Kosova, gde je vlast Prištine ograničena. Pod logističkom i organizacionom kontrolom Srba ostalo je i postrojenje za prečišćavanje rude u Leposaviću na Ibru.
Tesno grlo celokupne proizvodnje kombinata „Trepča“ upravo je topionica cinka u Zvečanu, koja se nalazi na prostoru gde se graniče srpski i albanski deo Mitrovice. Do 15. novembra 1999. tamo se proizvodnja normalno odvijala. No, još 25. juna 1999. Bernard Kušner je objavio ukaz „da uprava nad srpskom i jugoslovenskom svojinom na Kosmetu prelazi na UNMIK“, što je bilo suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, u kojoj je podvučeno da NATO i Kfor neće povređivati teritorijalnu celovitost SR Jugoslavije i da priznaju Kosmet za njen sastavni deo.
Nešto kasnije, 12. novembra 1999. Kušnerov predstavnik je pred 400 radnika rekao „da topionica ne sme više da proizvodi za Srbiju i Jugoslaviju“, te zabranio zaposlenima da uđu u krug fabrike. Ova okupacija je privremeno okončana 26. maja 2000. godine, nakon što je veliki požar uništio topionicu cinka. To se poklopilo sa zahtevima koje je „Međunarodna krizna grupa“ formulisala u dokumentu još 26. novembra 1999. pod naslovom: „’Trepča‘ — uneti smisao u lavirint“.
Naime, 18. februara 1999. godine, tačno 34 dana pre nego što su pale prve bombe na SR Jugoslaviju, cene na svetskom tržištu 17 najvažnijih sirovina pale su na najniži nivo od juna 1975. Već u prethodnoj godini one su pale za 19,7 odsto, pri čemu su pojedini metali pretrpeli pad cena od 14,7 odsto. Strategija kojom se proizvođači sirovina bore protiv niskih cena je poznata, smanjenje proizvodnje, odnosno uklanjanje konkurencije pomoću „neekonomske sile“.
Varijanta jedan jeste otkupiti, varijanta dva jeste uništiti. Varijanta tri jeste oteti. Slučaj „Trepča“ je klasičan primer iz udžbenika političke ekonomije. Varijanta tri. Surova otimačina srpske imovine…
Сајенс
Veoma poznat
- Poruka
- 12.749
литијум олово и други тешки метали
Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 170.013
naravno njihov cilj je oduvek pljacka otimacina i ubijanje
Takvi su od prvog dana stupanja nogom na americki kontinent
- - - - - - - - - -
samo pljacka i otimacina
Takvi su od prvog dana stupanja nogom na americki kontinent
- - - - - - - - - -
" 12 МИЛИОНА ТОНА!
Канађани пронашли богатство у Србији, сада уводе британског партнера
04-12-2018 17:30 Фокус 5 Србија Економија
Компанија "Ерин вентурес" склопила је уговор о стратешком партнерству са британском фирмом "ИнвестКо" о даљем заједничком истраживању руде бора у Србији.
Канадска компанија "Ерин вентурес" је у региону Пискања, недалеко од рудника угља код Баљевца на Ибру, пронашла резерве руде бора.
Како се претпоставља, бруто вредност руде већа је од две милијарде долара, по чему би се налазиште сврстало на треће по величини у свету.
У складу са одредбама уговора, "ИнвестКо" треба да уложи нешто више од 20 милиона долара за наставак истраживања код Баљевца на Ибру.
Након тога, уколико би дошло до отварања рудника, фирма из Велике Британије, која је специјализована за овакву врсту инвестиција, била би већински власник у том рудокопу.
Након склапања уговора о стратешком партнерству, Министарство рударства продуж
samo pljacka i otimacina
Oni u glavnom polaze od "varijante tri" -- opljackati , pardon , privatizovati po njihovim pravilima - prvo "nicim izazvane sankcije" , pa "malo zavrtanje ruke iza ledja" i ako se izdrzi sva tortura , onda "milosrdno bombardovanje i razaranje" ili "pozovite Canvas" , ako ni to ne pomogne zeljenim tempom ...!
Slične teme
