proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
ПЕРО ЂУКАНОВИЋ је рођен уселу Кравици, срез сребренички,12. јула 1892.године, аумро је 20. јануара 1986.године.
Бијаше угледни СрбинПодриња и више и даље одтога, а солунски добровољацкоји је с мукама и ризикомживота избјегао служењевојног рока у аустроугарскојвојсци, против Србије, тестигао на Солунски фронт.
Доизбијања Другог свјетског ратаприпадао је сељачкој странци,Земљорадничкој странци,борећи се свим својимбићем за права сељака. Допочетка рата био је на челу(дугогодишњи предсједникСреског одбора) Удружењадобровољаца Балканског иПрвог свјетског рата. Нађен јесписак са 45 добровољаца,само за подручје Кравица, штога је лично он сачинио.
Многиод 45 добровољаца измеђудва рата су помрли, живећи убиједи и неимаштини, а многиод њих, који су живи дочекалиДруги свјетски рат, доспјелису у злогласни усташки логорЈасеновац. Што је остало све јекренуло у устанак, да би многиод њих, старији и немоћни, убрзоизгинули у рату.
Судбина је “хтјела”па је њихов одани предсједник,Перо Ђукановић, наставио својкрвави пут, не само свој, негопут бораца за слобо-ду, противусташког злочина у ровитом игоровитом Подрињу.Усташки притисак и зла крвпротив српског народа испољилисусе у Бирчу и Подрињу уочиВидовдана, 28. јуна 1941. године,српског Видовдана, симболасрпскога отпора побјешњеломисламу на Косову, 1389 године.
Србе је неустрашиво водио ипредводио смјели и одважниПеро Ђукановић и међу првимаје он ухапшен од стране усташаи спроведен у жандармеријскукасарну у Дрињачи. Подносио јеи поднио све муке, да се, седамили осам дана потом, успиоослободити и вратити својима уКравице, полазишту своме, теје у селу, са синовима, Павломи Ђоком, бројним рођацима,комшијама и пријатељима,наставио организовани отпорнарода Подриња.
Перо јеизвршио окупљање људи одлучнихда се боре свим средствимапротив све страшнијих насртајаудружених србомрзаца,муслимана, Хрвата и њемачкихснага. У Кравици се огласилоцрквено звоно, “с вјером уБога”, 8. августа 1941. године, заодбрану вјере и слободе родаи народа. Десетине, водови ичете, Перини борци, кренули суодлучно у прве оружане акције,те су убрзо постигли и првеборбене успјехе.
Нападнутасу непријатељска бројнаупоришта, да би 15. августабила ослобођена Дрињача,снагама око 1500 наоружанихи ненаоружаних устаника.Осим Дрињаче -убрзо враћенеу руке непријатеља- устаницису ослободили Сребреницуи Братунац, па су опет,24.августа 1941. године заузелиДрињачу, а од њемачких снага заплијенили много шта- два пољска топа, седаммитраљеза, неколико стотинапушака и огромне количинеразног материјала и хране.Била је то једна од највећихакција вођених у Босни иХерцеговини, по начину вођењаи постигнутим успјесима, што јеморално и политички учврстилопокрет отпора у Подрињу ибитно позитивно утицало надаље борбе Срба, не самоу том крају.
Перо Ђукановићшири фронт, повезује се саустаницима у сусједној Србији,што је довело у тај дио ратиштаи чувеног жандармеријскогмајора из Србије, ЈездимираДангића, рођеног у Братунцу, аизасланика Драже Михајловићаза Источну Босну. Имао јеПеро повјерење у Дан-гића каопознатог и школованог официраи повјерава му команду надустаницима у Дрињачи.
Али,нешто са Дангићем није ишлокако се Перо надао, јер јеДангић убрзо поклекнуо предјачим непријатељским ударима(?!) од Зворника и - напустиоје Дрињачу, те пребјегао уСрбију(!)
Наравно, било је товрло пресудно за касније свеодносе Ђукановића и Дангића.Перо Ђукановић је и поредсвега тога, кренуо даље -ослободили су Сребреницу,Братунац и Дрињачу, те низдругих упоришта, раније су билиослобођени Шековићи, Милићи,Хан-Пијесак и Власеница, одстране тамошњих устаника...
Крајем септембра у Дрињачусу стигли Светозар ВукмановићТемпо и Родољуб Чолаковић, већугледни војни и политички актериустанка, повјериоци Главногштаба НОВЈ за БиХ. Са њима сустигле и идеје да се преговараса четницима и то је ишло достатешко.
Почели су преговориу Дрињачи, те у Милићима иВласеници. Перо се суочава саразличитим схватањем даљеборбе, за очување јединстваредова отпора “његових”устаника, а долази у сукоб у везис тим са неким од четничкихофицира, па и са Вукмановићеми Чолаковићем.Примјетно је да се ПероЂукановић понашао досталокално, бранећи уске интересесвога народа, али никако изкаквих личних побуда.
Зато јеПеро постао и врло омиљен усвоме крају и “своме” народу је омогућавало да успјешно води устанак. Одбацити такоугледног и врло маркантногчовјека мало коме је падало наум, што га је очувало у даљемтоку устанка.
Дангић је, прекоДраже Михајловића, испословаода Ђукановића (чак) прогласе иза четничког војводу, с именом“Војвода од Лудмера”, јер сетако звао његов крај...
Напреговорима у Дрињачи, 1.октобра 1941. године, формиранје заједнички штаб - Командабосанских војних и партизанскиходреда и - Ђукановић јеједан од шест потписникатога споразума и то - начетничкој страни (?!)
Наравно,као и многи други покушајиспоразумјевања четника ипартизана, овај споразум ниједавао очекиване резултате.Партизанско-четнички односи уИсточној Босни су се све вишезаоштравали. Заправо сви тиспоразуми и преговори и нисубили искрени, нису били ништадруго до пука рефлексија ранијесклапаних споразума измеђуТита и Драже Михајловића,у Србији, у Брајићима иСтруганику. На партизанскочетничкој конференцији уВласеници, 16. новембра 1941године, сукоби су ескалиралидо распада Команде босанскихвојних и партизанских одреда.
Сукоби до крвопролића, добратоубилаштва, ређали су сеширом Источне Босне, а, у свемује била идеологија у питању, јерчисто ослободлилачки карактерратовања, конципиран планоми програмом КПЈ, све се вишеразвијао у социјалну револуцију,социјалистичку револуцију,до које није ни случајнобило стало многим актеримаратовања, прије свега четничкомослободилачком покрету ...
Овај дјелимични осврт наток устанка у Источној Боснии на много шта непризнатогискреним ратницима, какавје био и Перо Ђукановић, саобадва своја сина и са многимсвојим устаницима из ИсточнеБосне, свједочи о малимсличностима вођења устанкаи, с друге стране о великим,суштинским различитостима уприступању и односима премациљевима вођења рата, од чистоослободилачког доидеолошки дијаметралноразличитог, па ето и до крвавихсукоба.
Лик великог борца заслободу и за народ свој, српскинарод, лик Пере Ђукановића јесамо једна од многих истинао историјски занемареним инепризнатим борцима Србима,па је и обимна књига др. ЗдравкаАнтонића “Устанак на Дрини”,као, уосталом, и овај новинарскичланак, прилог за нову историјуистине, истине о Србима.
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Ђукановић је пратио Дангића на састанак са генералом Паулом Бадером фебруара 1942. По повратку из Београда Ђукановић се разишао са Дангићем и са својим четничким одредом прешао партизанима, а затим постао вијећник АВНОЈ-а..
Бијаше угледни СрбинПодриња и више и даље одтога, а солунски добровољацкоји је с мукама и ризикомживота избјегао служењевојног рока у аустроугарскојвојсци, против Србије, тестигао на Солунски фронт.
Доизбијања Другог свјетског ратаприпадао је сељачкој странци,Земљорадничкој странци,борећи се свим својимбићем за права сељака. Допочетка рата био је на челу(дугогодишњи предсједникСреског одбора) Удружењадобровољаца Балканског иПрвог свјетског рата. Нађен јесписак са 45 добровољаца,само за подручје Кравица, штога је лично он сачинио.
Многиод 45 добровољаца измеђудва рата су помрли, живећи убиједи и неимаштини, а многиод њих, који су живи дочекалиДруги свјетски рат, доспјелису у злогласни усташки логорЈасеновац. Што је остало све јекренуло у устанак, да би многиод њих, старији и немоћни, убрзоизгинули у рату.
Судбина је “хтјела”па је њихов одани предсједник,Перо Ђукановић, наставио својкрвави пут, не само свој, негопут бораца за слобо-ду, противусташког злочина у ровитом игоровитом Подрињу.Усташки притисак и зла крвпротив српског народа испољилисусе у Бирчу и Подрињу уочиВидовдана, 28. јуна 1941. године,српског Видовдана, симболасрпскога отпора побјешњеломисламу на Косову, 1389 године.
Србе је неустрашиво водио ипредводио смјели и одважниПеро Ђукановић и међу првимаје он ухапшен од стране усташаи спроведен у жандармеријскукасарну у Дрињачи. Подносио јеи поднио све муке, да се, седамили осам дана потом, успиоослободити и вратити својима уКравице, полазишту своме, теје у селу, са синовима, Павломи Ђоком, бројним рођацима,комшијама и пријатељима,наставио организовани отпорнарода Подриња.
Перо јеизвршио окупљање људи одлучнихда се боре свим средствимапротив све страшнијих насртајаудружених србомрзаца,муслимана, Хрвата и њемачкихснага. У Кравици се огласилоцрквено звоно, “с вјером уБога”, 8. августа 1941. године, заодбрану вјере и слободе родаи народа. Десетине, водови ичете, Перини борци, кренули суодлучно у прве оружане акције,те су убрзо постигли и првеборбене успјехе.
Нападнутасу непријатељска бројнаупоришта, да би 15. августабила ослобођена Дрињача,снагама око 1500 наоружанихи ненаоружаних устаника.Осим Дрињаче -убрзо враћенеу руке непријатеља- устаницису ослободили Сребреницуи Братунац, па су опет,24.августа 1941. године заузелиДрињачу, а од њемачких снага заплијенили много шта- два пољска топа, седаммитраљеза, неколико стотинапушака и огромне количинеразног материјала и хране.Била је то једна од највећихакција вођених у Босни иХерцеговини, по начину вођењаи постигнутим успјесима, што јеморално и политички учврстилопокрет отпора у Подрињу ибитно позитивно утицало надаље борбе Срба, не самоу том крају.
Перо Ђукановићшири фронт, повезује се саустаницима у сусједној Србији,што је довело у тај дио ратиштаи чувеног жандармеријскогмајора из Србије, ЈездимираДангића, рођеног у Братунцу, аизасланика Драже Михајловићаза Источну Босну. Имао јеПеро повјерење у Дан-гића каопознатог и школованог официраи повјерава му команду надустаницима у Дрињачи.
Али,нешто са Дангићем није ишлокако се Перо надао, јер јеДангић убрзо поклекнуо предјачим непријатељским ударима(?!) од Зворника и - напустиоје Дрињачу, те пребјегао уСрбију(!)
Наравно, било је товрло пресудно за касније свеодносе Ђукановића и Дангића.Перо Ђукановић је и поредсвега тога, кренуо даље -ослободили су Сребреницу,Братунац и Дрињачу, те низдругих упоришта, раније су билиослобођени Шековићи, Милићи,Хан-Пијесак и Власеница, одстране тамошњих устаника...
Крајем септембра у Дрињачусу стигли Светозар ВукмановићТемпо и Родољуб Чолаковић, већугледни војни и политички актериустанка, повјериоци Главногштаба НОВЈ за БиХ. Са њима сустигле и идеје да се преговараса четницима и то је ишло достатешко.
Почели су преговориу Дрињачи, те у Милићима иВласеници. Перо се суочава саразличитим схватањем даљеборбе, за очување јединстваредова отпора “његових”устаника, а долази у сукоб у везис тим са неким од четничкихофицира, па и са Вукмановићеми Чолаковићем.Примјетно је да се ПероЂукановић понашао досталокално, бранећи уске интересесвога народа, али никако изкаквих личних побуда.
Зато јеПеро постао и врло омиљен усвоме крају и “своме” народу је омогућавало да успјешно води устанак. Одбацити такоугледног и врло маркантногчовјека мало коме је падало наум, што га је очувало у даљемтоку устанка.
Дангић је, прекоДраже Михајловића, испословаода Ђукановића (чак) прогласе иза четничког војводу, с именом“Војвода од Лудмера”, јер сетако звао његов крај...
Напреговорима у Дрињачи, 1.октобра 1941. године, формиранје заједнички штаб - Командабосанских војних и партизанскиходреда и - Ђукановић јеједан од шест потписникатога споразума и то - начетничкој страни (?!)
Наравно,као и многи други покушајиспоразумјевања четника ипартизана, овај споразум ниједавао очекиване резултате.Партизанско-четнички односи уИсточној Босни су се све вишезаоштравали. Заправо сви тиспоразуми и преговори и нисубили искрени, нису били ништадруго до пука рефлексија ранијесклапаних споразума измеђуТита и Драже Михајловића,у Србији, у Брајићима иСтруганику. На партизанскочетничкој конференцији уВласеници, 16. новембра 1941године, сукоби су ескалиралидо распада Команде босанскихвојних и партизанских одреда.
Сукоби до крвопролића, добратоубилаштва, ређали су сеширом Источне Босне, а, у свемује била идеологија у питању, јерчисто ослободлилачки карактерратовања, конципиран планоми програмом КПЈ, све се вишеразвијао у социјалну револуцију,социјалистичку револуцију,до које није ни случајнобило стало многим актеримаратовања, прије свега четничкомослободилачком покрету ...
Овај дјелимични осврт наток устанка у Источној Боснии на много шта непризнатогискреним ратницима, какавје био и Перо Ђукановић, саобадва своја сина и са многимсвојим устаницима из ИсточнеБосне, свједочи о малимсличностима вођења устанкаи, с друге стране о великим,суштинским различитостима уприступању и односима премациљевима вођења рата, од чистоослободилачког доидеолошки дијаметралноразличитог, па ето и до крвавихсукоба.
Лик великог борца заслободу и за народ свој, српскинарод, лик Пере Ђукановића јесамо једна од многих истинао историјски занемареним инепризнатим борцима Србима,па је и обимна књига др. ЗдравкаАнтонића “Устанак на Дрини”,као, уосталом, и овај новинарскичланак, прилог за нову историјуистине, истине о Србима.
- - - - - - - - - -
- Записи Пере Ђукановића: Устанак на Дрини, Здравко Антонић, Балканолошки институт САНУ, Београд, (1994)
- - - - - - - - - -
Ђукановић је пратио Дангића на састанак са генералом Паулом Бадером фебруара 1942. По повратку из Београда Ђукановић се разишао са Дангићем и са својим четничким одредом прешао партизанима, а затим постао вијећник АВНОЈ-а..
Poslednja izmena:
