Quantcast

Четнички војвода Момчило Ђујић

Микула

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
113
На форуму постоји тема Тито или Дража. У реду али немојмо заборавити Војводу Момчила који еј постизљао изузетне војничке успехе у Крајини! Рођен је у Босни, запопио се и добио парохију у Струмици. Био српски трибун пред Други српски рат. Са окупацијом се распопио и повео чете у борбу за биолошки опстанак српског народа и против безбожничких усташа. Стицајем трагичних околоности морао се са својом Динарском дивизијом повући у Италију. Надмудрио Енглезе у њиховој подвали са комунистима. бранио српске националне интересе у иностранству. Залагао се за Српску слогу против свих српских непријатеља.Пружао подршку до задњег тренутка крајишком народу и српском народу уцелини!
 

vujadin

Poznat
Poruka
9.689
А где да се врати, ја сам се једном вратио и кад сам дошао у Београд и пролазио улицама осећао сам се да пролазим кроз неку партизанску дивизију, на сваком кораку, куд код погледам све нека партизанска имена, на улицама, школама, зградама, подузећима, дечјим вртићима, болницама па чак и раскрсницама. То је стварно била историјска слика Београда, али од 1945.

Вујадин
 

proka

Buduća legenda
Moderator
Poruka
45.619
Momčilo R. Đujić (1907-1999) je za vreme drugog svetskog rata bio komandant 18. korpus italijanske kraljevske vojske - MVAC odred "Dinara" (Dinarska četnička divizija), a nakon poraza osovinskih snaga uticajna ličnost četničke emigracije.

Godine 1947. u Jugoslaviji mu je u odsutnosti suđeno za ratne zločine i proglašen je krivim.

Godine 1988. je pokrenut postupak za izručenje od SAD, ali je usled raspada SFRJ do smrti ostao osudjen a nekažnjen

U komandi divizije »Sassari« u Kninu 29. oktobra 1941. godine Đujić s Talijanima potpisuje sporazum o organizovanju četničkih jedinica, a Jugoslovenska vojska u otadžbini (JVuO) je početkom godine 1942. preko Ilije Trifunovića Birčanina stupila u kontakt s Đujićem, te njegove jedinice formalno preuzela u svoje redove. U isto vreme Đujićeve jedinice su ušle u zvaničan sastav italijanskih fašističkih snaga kao Milizia Volontaria Anti Comunista, i vodile žestoke borbe protiv partizana.] Kasnije su Đujić i Bogunović dobili počasna zvanja četničkih vojvoda.
Jovo Popović, Marko Lolić, Branko Latas: Pop izdaje, Stvarnost, Zagreb, 1988

Đujić je sa ustašama počeo pregovarati u decembru 1941. kad je u Kninu posjetio velikog župana velike župe Bribir i Sidraga Davida Sinčića. Ministar vanjskih poslova NDH Mladen Lorković je odobrio pregovore i saradnju. Naredio je Sinčiću da Đujiću i još trojici vojvoda isplati po 100.000 kuna. Sporazum o “borbenom sadejstvu” postignut je 9. juna 1942. Sinčić je 10. juna aktom BT 16/185 obavijestio poglavnika Pavelića: “Jučer sam trima glavnim vođama četnika, koji se bore protiv partizana, Momčilu Đujiću, Branku Bogunoviću i Mani Rakviću dao svakome po 100.000 kuna radi organizacije borbe protiv partizana”

(dokument je u Arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA, kutija 195. broj registra 12/6-1 - dalje AVII 12/1). U aktu VT 16/197,

Sinčić 18. juna 1942. obavještava Pavelića da je “četničkim vođama isporučio makar skromne količine hrane” i da im je “domobransko zapovjedništvo stavilo na raspoloženje 20.000 metaka. 100 pušaka i 10 dobrovoljaca puškomitraljezaca”

(AVII, 244, 35/11-1).

Sedam dana kasnije, glavni stožer domobranstva je isporučio “Momčilu Đujiću milijun kuna, 200 pušaka jugoslovenskog porijekla, 20 puškomitraljeza i odgovarajuće količine streljiva”

(Arhiv Hrvatske, FND, III-801450). Dokumenti u AVII (npr. MF-H-46/137-378, MF-H-34/493, 83 B, 32/1-19 itd.)

svjedoče o zajedničkim akcijama ustaša i četnika i o tome kako je Đujić vodio “operacije čišćenja srpskih sela od partizanskih simpatizera i saradnika”, među kojima je bilo posebno surova ona s kraja februara 1944. godine, kad je sa Vjekoslavom Servatzijem, komandantom 7. ustaškodomobranskog zbora, ubio stotine Srba.


Koliko je i sam Pavelić cijenio tu saradnju, vidi se po njegovom naređenju svim ustaškim i domobranskim jedinicama 21. decembra 1944. da osiguraju povlačenje desetkovanih Đujićevih jedinica u Sloveniju.


Dok je Đujić nastojao da saradnju s ustašama prikrije, koliko god je to bilo moguće, dotle saradnju s Talijanima, a od septembra 1943. i s Nijemcima, nije krio. O tome sam svijedoči, na primjer, u pismu novoimenovanom talijanskom komandantu u Kninu uoči kapitulacije Italije: “Od jula 1941. rame uz rame sa italijanskom vojskom borim se protiv zajedničkog neprijatelja - komunista u oblasti Dinare...”

(AVII, 160, 14/2).

Artiljerijski poručnik Đorde Nikolić, 19. aprila 1944. je obavijestio Mihailovića da je Đujić u smrt poslao “više jugoslovenskih oficira samo zato što se bojao njihove stručnosti i komandne sposobnosti”. Tvrdi da je Đujić pukovnika Uzunčevića ubio “za vreme lečenja u bolnici”, a kapetana “Mihaila Tomaševića na sred Gračaca”, “poručnika Stankovića ubio je na vratima njegovog stana”

(AVII 154, 34/3).,




Đujić sa italijanskim oficirom.

»Zaista, jedan od najboljih prijema od početka rata bio je u njegovom štabu povodom proslave dodeljivanja od kralja Petra Karađorđeve zvezde popu Đujiću, jednom od glavnih Mihailovićevih komandanata u Dalmaciji. A najsmešnije, rekao je, bilo je to što je ovo visoko odlikovanje Đujić dobio za hrabrost pred neprijateljem, a on je, eto, sa njima pijančio u štabu neprijatelja. To su, rekao je prezrivo pukovnik, odjednom pun nacionalnog ponosa, stvari koje se mogu desiti samo na Balkanu.«
—Fitzroy Maclean o razgovoru sa italijanskim pukovnikom o Đujiću

Fitzroy Maclean: RAT NA BALKANU

—Fitzroy Maclean o razgovoru sa italijanskim pukovnikom o Đujiću

- - - - - - - - - -

da li je posredi bila samo borba za vlast, komandu ili je bilo samo ratno doba kad se ni oni sa iste strane nisu slagali u svemu?

- - - - - - - - - -

šta vi mislite o vojvodi djujiću?

- - - - - - - - - -

zato se nikada nije ni pod oružjem a ni kao turista vratio u srbiju?
 

Rasejani Prorok

Buduća legenda
Poruka
30.238
Знамо Проко да ове ствари не разбираш баш.

Поента је да човек није имао разлог више овде да се враћа. Он се борио за Србе и српско питање, а не за комунисте и антисрпску ствар.
imao je 5% interesa da se ne vraća
 
Poruka
9.408
12743535_1571121796544383_2963790498001255262_n.jpg

"Не бојте се Хрвата. То су плашљиве животиње, стрвинари. Ја сам се са њима обрачунавао у прошлом рату. Запамтите, са Хрватима не сме бити никаквих разговора – са њима можемо разговарати само кроз пушчане цеви. Они су црна војска Ватикана, а и сами не знају ко су. Границе српских земаља допиру доклен су наши храмови, наши домови, наши гробови. Бог је с нама, јер не отимамо ништа туђе, него тражимо своје. Нек се Хрвати испрече испред нас, па да видимо ком обојци ком опанци". - ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ
 

Top