Quantcast

Четници у Црној Гори

Poruka
2.494
Црна Гора у Другом светском рату је дала пет четничних војвода, а ова чињеница је довољан приказ удела црногорског народа у борби против фашистичког окупатора и комуниста.
Четничке војводе из Црне Горе проглашене у Другом светском рату су били:
Блажо Ђукановић,Бајо Станишић,Павле Ђуришић,Војо Лукачевић и Мило Ракочевић.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.929
Други свјетски рат
.
Штета,јер је некако у Црној Гори све и почело, што се тиче четништва и четовања наравно,па ми је тај период занимљивији и некако и часнији од оног у другом светском рату.
 
Poruka
2.494
Штета,јер је некако у Црној Гори све и почело, што се тиче четништва и четовања наравно,па ми је тај период занимљивији и некако и часнији од оног у другом светском рату.
Можеш писати ти о свима и мено то занима и биће итеренсантно. Отворио сам тему највише због тога јер од II с.рата почиње страдање Срба у Црној Гори и то и дан данас траје.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.929
Треба рећи за оне који не знају да се први пут термин Четник,четовање среће код Дубровачког Србина Матије Бана који је тако крстио устанике 1848 године у мало познатој Грбљанској буни.

Grbaljska buna 1848. godine

http://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/bvukotic-grbaljska_l.html

Од тада некако сви устаници престају да иду у Хајдуке и Ускоке и почињу да се зову четничким именом јер иду да четују тј. да се боре.Бан је написао и први приручник о четничком ратовању који у суштини представња герилску борбу покретних јединица,нешто што су раније и Хајдуци и Ускоци практиковали.Опширнији приручник написао је касније капетан Љубомир Ивановић 1868 године.
Pravila o Cetnickoj Vojni Matija Ban
http://www.scribd.com/doc/57543224/Pravila-o-Cetnickoj-Vojni-Matija-Ban


Други велики догађај који је одредио даљу судбину Четника,а и србског народа био је велики србско-турски рат од 1875 до 1878 године.Рат је почео као устанак Срба у Херцеговини познат и као "Невесињска пушка",а врло брзо су се умешале Србија и Црна Гора да помогну устанике, а касније и саме да ступе у рат са Турском.Народ прожет родољубивим духом,посебно у Црној Гори,масовно узима оружје и придружује се устаницима.
http://sr.wikipedia.org/sr/Српско-турски_рат
http://sr.wikipedia.org/sr/Невесињска_пушка
Том приликом у Србију и Црну Гору долазе руски добровољци,козаци, који доносе црни барјак са белом Адамовом главом у средини,која ће у разним варијантама постати четнички заштитни знак.
https://www.facebook.com/notes/покр...дине-до-првог-светског-рата/10150227409241875

На слици застава Јакова Бакланова,команданта Донских козака и учесника Кавкаских ратова,која је захваљујући руским добровољцима дошла и у србске земље.


Око Адамове главу је написан 11. и 12. члан Символа Вере:
«Чаю воскресения мертвых.И жизни будущего века. Аминь». (Чекам васкрсење мртвих. И живот будућег века. Амин!)
 
Poslednja izmena:
Poruka
2.494
Треба рећи за оне који не знају да се први пут термин Четник,четовање среће код Дубровачког Србина Матије Бана који је тако крстио устанике 1848 године у мало познатој Грбљанској буни.

Grbaljska buna 1848. godine

http://www.rastko.rs/rastko-bo/istorija/bvukotic-grbaljska_l.html

Од тада некако сви устаници престају да иду у Хајдуке и Ускоке и почињу да се зову четничким именом јер иду да четују тј. да се боре.Бан је написао и први приручник о четничком ратовању који у суштини представња герилску борбу покретних јединица,нешто што су раније и Хајдуци и Ускоци практиковали.Опширнији приручник написао је касније капетан Љубомир Ивановић 1868 године.
Pravila o Cetnickoj Vojni Matija Ban
http://www.scribd.com/doc/57543224/Pravila-o-Cetnickoj-Vojni-Matija-Ban

Други велики догађај који је одредио даљу судбину Четника,а и србског народа био је велики србско-турски рат од 1875 до 1878 године.Рат је почео као устанак Срба у Херцеговини познат и као "Невесињска пушка",а врло брзо су се умешале Србија и Црна Гора да помогну устанике, а касније и саме да ступе у рат са Турском.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%82
http://sr.wikipedia.org/sr/Невесињска_пушка
Том приликом у Србију и Црну Гору долазе руски добровољци,козаци, који доносе црни барјак са белом Адамовом главом у средини,која ће у разним варијантама постати четнички заштитни знак.
https://www.facebook.com/notes/покр...дине-до-првог-светског-рата/10150227409241875

На слици застава Јакова Бакланова,команданта Донских козака и учесника Кавкаских ратова,која је захваљујући руским добровољцима дошла и у Србију.


Око Адамове главу је написан 11. и 12. члан Символа Вере:
«Чаю воскресения мертвых.И жизни будущего века. Аминь». (Чекам васкрсење мртвих. И живот будућег века. Амин!)
Слава Српским Четницима.
 
Poslednja izmena:

Ненад

Iskusan
Poruka
6.595
Црна Гора у Другом светском рату је дала пет четничних војвода, а ова чињеница је довољан приказ удела црногорског народа у борби против фашистичког окупатора и комуниста.
Четничке војводе из Црне Горе проглашене у Другом светском рату су били:
Блажо Ђукановић,Бајо Станишић,Павле Ђуришић,Војо Лукачевић и Мило Ракочевић.
Заборавио си да је и мајор Остојић био војвода, и капетан Иванишевић, и мајор Пилетић.
Сви су они Црногорци иако нису командовали у Црној Гори. Са територије Црне Горе је и мајор Баћовић(Никшић, мада се он сматрао Херцеговцем), војвода Перишић је са границе Црне Горе и Херцеговине. И они су били војводе.
 
Poruka
2.494
Заборавио си да је и мајор Остојић био војвода, и капетан Иванишевић, и мајор Пилетић.
Сви су они Црногорци иако нису командовали у Црној Гори. Са територије Црне Горе је и мајор Баћовић(Никшић, мада се он сматрао Херцеговцем), војвода Перишић је са границе Црне Горе и Херцеговине. И они су били војводе.
У праву си
 

Moračanin

Veoma poznat
Poruka
11.436
Manite se četnika i partizana i sličnih podjela među Crnogorcima.
Znate li vi, da su velika većina ustanika, sa obadvije strane bila ustvari omladina ili bolje reći djeca od 15-20 godina.
Njih je najlakše sa propagandom usmjeriti, što je okupator i radio.
I jedni i drugi su voljeli CG ali da se dođe do njene slobode, imali su različita viđenja.
Okupatoru, kao i današnjim neprijateljima CG, te podjele su bile potrebne.
Zato neka današnja omladina to sasiječe u korijenu i ne dozvoli podjele.
Treba razglasiti opštu amnestiju i pomirenje i neka to ostane samo kao tamna mrlja i zlo koje se ne smije više ponoviti.
Samo tako će svak dati svoj najveći doprinos za čast i slobodu svoje CG.
 
Poruka
2.494
Manite se četnika i partizana i sličnih podjela među Crnogorcima.
Znate li vi, da su velika većina ustanika, sa obadvije strane bila ustvari omladina ili bolje reći djeca od 15-20 godina.
Njih je najlakše sa propagandom usmjeriti, što je okupator i radio.
I jedni i drugi su voljeli CG ali da se dođe do njene slobode, imali su različita viđenja.
Okupatoru, kao i današnjim neprijateljima CG, te podjele su bile potrebne.
Zato neka današnja omladina to sasiječe u korijenu i ne dozvoli podjele.
Treba razglasiti opštu amnestiju i pomirenje i neka to ostane samo kao tamna mrlja i zlo koje se ne smije više ponoviti.
Samo tako će svak dati svoj najveći doprinos za čast i slobodu svoje CG.
Комунисти и ти против којих се дигао устанак данас чине коалицију.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.929
Поводом 160 година ”Правила о четничкој војни”

Герила

Герилско ратовање настаје у најранијим периодима ратовања, а самим тим и људске историје. Први догађај који би се могао везати за герилу јесте јеврејско војевање против Римљана у Галилеји, којима су одолевали пуне 3 године. Сама герила подразумева брзе,кратке и ефикасне нападе, лако наоружане борце спремне за брз покрет и диверзије и нападе на одређене тачке противничке војске. Дакле, оно што је пракса фронтовског ратовања, герила је супротност томе.
Герилско ратовање код Срба има дугу традицију, стару неколико векова, чија је круна, свакако, четништво или четовање, вид организованог отпора српског народа широм српских земаља.
Први помен имена ”четник”

Реч ”четник” је пољског порекла и означава герилског ратника. Традиција четовања је преношена са колена на колено у српском народу, преузимајући елементе како хајдучије тако и ускочког начина ратовања. Именицу ”четник” је сковао дубровачки Србин, Матија Бан, за потребе бораца Грбаљског устанка. Грбаљски устанак је вођен 1848. у залеђу Боке, и трајао је свега неколико месеци. Био је усмерен против аустријске круне, и водио се типично герилски. Своје интересе у овом устанку су виделе и кнежевина Србија и Његошева Црна Гора, па је тако Матија Бан превео са пољског постојеће књиге о герилском ратовању, а и самостално је, у складу са традицијом нешто унео. Тако су настала ”Правила о четничкој војни” 1848. године. То је први српски уџбеник гериле, у коме се налазе бројне информације које ће, касније, свакако наћи своју примену. Тако се у књизи наводи да четник треба да је ”трезвен, отресит и смео”, да четник треба да носи народно одело са капом и обележјем на њој, користи пушку, пиштољ, нож, те каква дисциплина треба да влада у чети. Утицај хајдуковања овде је очигледан, јер срећемо сличне кодексе понашања и облачења, као и начине нападања.
Тако четништво,тј. четовање постаје синоним за сваку герилску акцију усмерену на ослобађање српског живља од Херцеговине, па до Македоније. Убиство Смаил-аге Ченгића (1840.), које је опевао Иван Мажуранић, многи историографи сматрају четничком акцијом, због начина на који је извршено (изненадни напад).
Доказ да четништво све више узима маха је и рад капетана Љубомира Ивановића ”Четовање или четничко ратовање” из 1868. године. Капетан Ивановић је проширио и продубио Банова ”Правила о четничкој војни”, али, што је још важније четништво се прихвата од стране званичне војске, и то много пре данашњих војних сила.

Четништво у ратовима 1876-1878

Као што смо већ напоменули, српска војска међу првима схвата предности герилских акција у одређеним моментима и околностима. Стога 1876. год., пред објављивање рата Турској настају прва званична правила која ће се примењивати на четничке одреде, као неку врсту специјалних јединица. Спремајући се за рат, Србија је у неослобођене крајеве слала обучене герилце, како би касније напредовање војске било лакше. Овде наилазимо на сличност са ускоцима, који су имали сличне задатке и циљеве. Први четнички војвода (турцизам ”харамбаша” бива замењен словенском речју ”војвода” насталом од глагола ”војевати”) био је нишки трговац Никола Коле Рашић. Он је руководио четама између Ниша и Лесковца, а сам је образовао чету од око 300 људи. Његов задатак је био да пробије пут војсци и олакша даље продирање на југ. Војвода Коле је, у Другом српско-турском рату први ушао у Лесковац и држао говор ослобођеном народу. Тодор Станковић Нишлија је међу првима организовао чету која касније улази у састав Добричког одреда (под командом Милоша С. Милојевића). Тоша Станковић ће касније бити један од преговарача у нишкој тврђави о предаји турске војске. Танасије Таско Узуновић је трећи истакнути четник, који успева да побегне из нишке тврђаве и приђе Колету Рашићу, чији је био нераздвојни пријатељ.

Кумановски устанак

У ишчекивању српске војске, почетком 1878 . народ кумановског и пчињског краја се, тежећи за ослобођењем, почео одметати на планине Козјак и Ђерман. Међутим, Албанци су, чувши такође српске топове, почели да пљачкају српска села и тероришу српско становништво. Тако је група од 17 Арнаута упала у кућу Србина Арсе Стојковића из села Ослара. Арса је погинуо убијајући вођу банде, а цело село се убрзо узбунило, тако да ни један Арбанас није изашао из њега. Истовремено, друга арнаутска банда је напала кућу бујановачког кмета Ташка. 40 Арнаута је силовало Ташкове снаје и ћерке, док је он са синовима везан гледао срамоту. Када су се ослободили, Ташко и његови синови су узбунили Бујановац и образовали потеру. Код Челопека, Арнаути су пресренути и срамота је опрана крвљу свих 40 разбојника. То више није био обичан сукоб, постао је то прави устанак, буна. На збору у Куманову, народ је за вође изабрао попа Димитрија из Старог Нагоричана и Вељана Цветковића из Стрновца. Истог дана, устаници-четници су се спојили са српском војском под командом генерала Белимарковића. Читава Пчиња је устала у нади да ће се спојити са Србијом, али услед потписивања примирја између Русије и Турске, српска војска је била принуђена да стане код Ристовца. Услед успостављања границе, турски бегови, хоџе и војници су почели да се враћају, заједно са аскерима који су успоставили турску власт. Муслимански прваци су се састали на кумановском гробљу и одлучили да убију све што је српско у целом граду. Срби су, дознавши ово, одлучили да организују отпор, на састанку у кући проте Димитрија. На састанку је написана молба кнезу Милану да се овај крај припоји Србији и да им се пошаље оружије за даљу борбу. Управо је тада скована парола ”Уједињење или смрт” која ће касније бити водиља многим четницима, али и постати име једне организације. Молба је пренета генералу Белимарковићу који је обећао две хиљаде пушака за устанике.
Преплашени, аскери нису ни смели да изађу из тврђаве. Али, од пошиљке оружија није било ништа, а како су Срби на збору у Куманову одбили понуђену амнестију, Порта је успела да, преко великих сила спречи Србију да помогне устанак. Паралелно са Турцима, и Бугари су радили на сламању устанка. Бугари, добивши од Руса обећање да ће имати државу од Црног до Јадранског мора, слали су своје агенте како би обесхрабрили четнике, али и поколебали њихову националну свест. Рад им је био олакшан путем аутономне цркве, Егзархије, чији су свештеници и монаси говорили становништву ”да они нису Срби него Бугари”, да ће ”сви њихови крајеви ући у састав Велике Бугарске” итд. Срби, непоколебани, шаљу молбе кнезу Милану. Молбе су слали Срби из Охрида, Гњилана, Скопља, па и сами четници са Ђермана.
Но, Турска ипак одлучује, да угуши устанак у крви. Хафус-паша креће из Приштине ка Куманову са пет табора низама и са топовима. Како су устаници били типични герилци, тј. четници, доста их је изгинуло на Челопеку, а преостали су пребегли у Србију. Турци су спровели незапамћену одмазду, мушкарце су набијали на коље, жене силовали, а села палили. Велики број Српкиња је продат као робље, тог кобног 20. маја 1878.
Иако је устанак пропао, организоване су праве чете за даљи отпор. Огласили су се својим јунаштвом нове четовође: Илија Черкез из Црвеног града, Спиро Црневић из околине Прилепа, Младен Стојковић са Козјака (звани Чакр-паша), као и легендарни Мицко Крстић из Латова код Пореча. Уз Вељана капетана и Јаћима Челопечког, сви су, осим младог Мицка Крстића, страдали пре 1882, задајући у међувремену велике муке турским властима. Када је поп Димитрије умро у озлголашеној Канли кули у Солуну, то је био потпун крај првог четничког устанка.

Брсјачка буна

После великог краха Кумановског устанка, зулум турских власти је постао још јачи. Добровољци, четници, незадовољни успостављањем границе су решили да сами преузму одговорност ослобађања јужних крајева. На дан Светог Саве, 1881. устаници су се скупили код топличког манастира Светог Николе и позвали народ да им се придружи. Као вође су се истакли Илија Делија и Анђел, који су успели чак и да створе краткотрајну Брсјачку државу. Прво је букнуо Демир Хисар, затим Пореч, Кичево, и на крају Прилеп. Ту се уздигао Мицко Крстић, легендарни војвода. Слободна територија је направљена за јако кратко време, Брсјачка држава, добила име по крају у коме је настала.
Бугарски егзархски владика, је дознао, да устаници желе да се повежу са Србијом и о томе обавестио руског конзула у Скопљу. Како је Русија тада подржавала бугарску политику на Балакну, дала је подршку Турској да угуши устанак. Ту је Брсјачки устанак био осуђен на пропаст.
На Ускрс исте године битољски валија је кренуо одрешеним рукама да угуши буну. Анђел није прихватио предају и на Врбенској планини сакупио је своје четнике и организвао борбу. Изгинуло је доста четника, али и Турака. Турци су одсекли Анђелову главу и послали у Битољ.
Илија Делија се предао, добивши бесу да ће сачувати живот. Пребачен је у Битољ, одакле је после недељу дана спроведен у Канли кулу (исту ону где је умро поп Димитрије).
Прилепска чета четовође Ђорђа је трагично изгорела у кући коју су Турци запалили после дуге и крваве борбе. Сам, остављен на милост и немилост Турцима, на Бабуни, Стефан Петревић, је попут Илије Делије одлучио да се преда. Званично је био помилован, али је после само неколико дана издахнуо.
Овако се завршила друга четничка буна у Вардарској Србији створивши слободну територију две деценије пре ВМРО-вског Илинданског устанка.
Четништво у Босанско-херцеговачком устанку
Поред убиства Смаил-аге Ченгића, и овај догађај се везује за четништво. Устанак је почео Невесињском пушком у источној Херцеговини (1875.), а касније се проширио на целу Босну и Херцеговину. Тежња је и овде била уједињење са Србијом (Босне), а Херцеговине са Црном Гором. Вође устанка су називане војводама (као и четничке вође у Вардарској Србији), а устанак се завршио окупацијом Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске. Споменућемо само неке од војвода: Богдан Зимоњић, Пеко Павловић, Голуб Бабић, Лука Вукаловић и др.
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.929
Четнички симболи

Четници су били одевени у народну ношњу краја у коме су пребивали. То је била пракса још из Грбаљске буне и остала је и пренела се на касније догађаје. Ово треба схватити као израз народног отпора, али и као олакшицу у прерушавању и лакоћи маневрисања. Четничка капа је првобитно била херцеговачка капа, затим шубара, па и црногорска капа. На њој се налазила кокарда, крст, а често се носила и без обележја. Од оружија, користиле су се пушке, револвери, ножеви, па чак и отрови (у акцијама с почетка 20. века), а касније и бомбе,. Оригинално четничко гесло ”Уједињење или смрт” је настало у Кумановском устанку. Касније, почетком бугарског деловања, долази до размене тековина, па настаје парола ”Слобода или смрт”. Касније је овим двома натписима додавано ”С вером у Бога”, а дешавало се да се нађе и све заједно. Хришћански дух четника је несумљив, јер су многи свештеници и монаси били подршка, а неретко и сами четовали.
 
Poruka
15.278
Реч ”четник” је пољског порекла и означава герилског ратника.
Ima srpsko prezime u Krajini, tj. Dalmaciji - Cetnik.. Kolko je staro ne znam, ali reka bi da je starije od polovine 19 vijeka.. Cini mi se da Vuk spominje cetovanje u svojim ranijim djelima?? Prva pisana cetnicka vojna pravila su iz Poljske, ali da li je i sam naziv- cetnik od cete..??
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.929
Ima srpsko prezime u Krajini, tj. Dalmaciji - Cetnik.. Kolko je staro ne znam, ali reka bi da je starije od polovine 19 vijeka.. Cini mi se da Vuk spominje cetovanje u svojim ranijim djelima?? Prva pisana cetnicka vojna pravila su iz Poljske, ali da li je i sam naziv- cetnik od cete..??

Zgode i nezgode Četnika u JNA



Srna - 26.12.2011

BEOGRAD - U Cetinskoj krajini, između ostalih prezimena, postoji i prezime Četnik, koje je bilo nepopularno poslije završetka Drugog svjetskog rata i pobjede komunizma, odnosno partizana.
Dmitar Četnik, snimatelj na RTS-u, a sada penzioner, prisjeća se jedne zgode sa svojim prezimenom za vrijeme služenja vojnog roka u Kragujevcu neposredno po završetku rata.
Dmitra je tada upoznao jedan prilično imućan domaćin iz okoline Kragujevca. Kada je čuo za njegovo prezime, pozvao ga je na gozbu prilikom ispraćaja sina u vojsku. Ispraćaj vojnika bila je tradicija, bez obzira što su se promijenile okolnosti.
Dmitar je ispoštovao domaćinovu želju i tako se našao u centru pažnje domaćina i gostiju. Domaćin je koristio svaku priliku da mu glasno nazdravi: "Živio, Četnik! Zdrav bio, Četnik! Popij, Četnik!" I tako do kraja dana!
Pri rastanku, Dmitar je učtivo zamolio domaćina da mu objasni čime je zaslužio toliku pažnju i blagonaklonost. Ubrzo je dobio i odgovor: "Ono što ste mi učinili danas, to mi još niko nije učinio u životu! Mogao sam čitav dan da pominjem Četnika i noćas mogu leći mirno u krevet, bez bojazni da će me zbog toga odvesti policija na ispitivanje".
U drugom slučaju, riječ je o jednom Četniku koji je nakon Drugog svjetskog rata obavljao dužnost pukovnika u Armiji. Sa tim prezimenom nije se osjećao prijatno, te je odlučio da ga promijeni u prezime Jovanović. No, pokazalo se da ni to nije bio pravi izbor! Kada bi ko upitao koji je to sada Jovanović, dobio bi odgovor: "Pa, to je onaj bivši Četnik"!
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.929
Презимена настала од појмова који изражавају војничке чинове и врсте војника
Барјактаровић
(барјактар – који носи барјак, то јест бајрак – метатеза)

Бешлић (бешлија, турцизам – припадник плаћене коњице)
Бимбашић (бимбаша, турцизам – заповедник табора, мајор)
Буљубашић (буљубаша, турцизам – заповедник буљука, у рангу капетана)
Бумбашировић (бумбашир<мубашир, метатеза – изасланик)
Витезовић (витез – средњевековни племић, ратник)
Војниковић (војник)
Војскић (војска)
Водник (водник – заповедник вода)
Генералић, Генераловић (генерал)
Диздар, Диздаревић (диздар – заповедник града)
Делибашић (делибаша – заповедник делија; делије су посебан род коњице у турској војсци)
Заставниковић (заставник)
Јамаковић (јамак – барјактарев заменик)
Јузбашић (јузбаша – заповедник буљука, капетан)
Каваз, Кавазовић (каваз – стражар, телохранитељ)
Капетан, Капетановић (капетан)
Каплар, Капларевић (каплар)
Катанић (катана – војник коњаник)
Кустудија, Кустудић (кустодија – стражар; италијански custodia)
Мајор, Мајорски (мајор)
Малкић, Малко, Малкоч (малкоч – првак акинџија, а акинџије су навални коњаници, јуришници)
Мушкатировић (мушкатир – мускетар, ратник наоружан мускетом (врста пушке))
Пандур, Пандуровић (пандур – наоружани стражар, чувар у насељеном подручју, полицајац)
Пијаде (пијаде – пешак)
Сердар, Сердаревић (сердар – заповедник, војсковођа, племенски старешина у Црној Гори)
Солдатић, Солдатовић (солдат, немачки – војник)
Хусар (хусар – лако наоружани коњаник)
Чауш, Чаушевић, Чаушић (чауш – преносилац наредби у турској војсци, курир)
Четник, Четниковић (четник – припадник чете. Значење `чете` временом се мењало. Од неорганизоване хајдучке чете, до организоване формације у редовној војсци)
Фрајт, Фрајтовић (фрајт од немачког Gefreit – каплар)
ИЗВОР: Презимена су чувари нашег језика, Загорка Вавић Грос (стр. 207-208, Прометеј 2011.)
 

Moračanin

Veoma poznat
Poruka
11.436
Између осталог долазио и у моје село(кад се скрене од пута Пријепоље- Пљевља према Босни)...
Božo Bjelica (Božidar Milić) je bio partizan sve do kapitulacije Italije neđe 1943.
Tada mu partizani ubijaju brata in on ga sveti- ubija oficira bratoubice i odma prelazi u četnike i zbog svoje neviđene hrabrosti postaje živa legenda,
Njegovi saborcu nalaze i ubijaju i Sekulu Drljevića u Austriji.
 
Poruka
15.278
Božo Bjelica (Božidar Milić) je bio partizan sve do kapitulacije Italije neđe 1943.
Tada mu partizani ubijaju brata in on ga sveti- ubija oficira bratoubice i odma prelazi u četnike i zbog svoje neviđene hrabrosti postaje živa legenda,
Njegovi saborcu nalaze i ubijaju i Sekulu Drljevića u Austriji.
Kolko se sjecam bio je podoficir u tkz. jugo. vojsci prije rata.. Ucestvuje od pocetka ustanka, a kasnije prvo prilazi cetnicima, pa partizanima (bio je zarobljen??), a onda opet cetnicima...
 

Лекизан

Elita
Moderator
Poruka
15.929
Crna Gora zavijena u crno

Po samoj prirodi svog posla Ozna, odnosno i kasnije Udba, je bila represivni organ vlasti. U obracunu sa drzavnim neprijateljima, cesto iza rata, ova politicka policija se koristila i naoruzanim jedinicima milicije i Knoja (Korpus narodne odbrane Jugoslavije) koji je postojao sve do 1953. godine. Do te godine pripadnici jugoslovenske tajne i politicke policije nosili su uniforme i imali vojne cinove, sto znaci da su zapravo i bili vojna formacija. Sam Knoj su cinile jedinice za ciscenje terena od pripadnika tzv. kontrarevolucionarnih snaga. U narodu, taj krvavi posao je jos nazvan "crveni teror". Komunisti su tu vrstu odmazde nad svojim ideoloskim protivnicima zapoceli jos januara 1942. godine u Crnoj Gori. Tada je izdata naredba: "Isterati gubu iz torine!" Nju je na Durmitoru potpisao licno Milovan Djilas. Sam Djilas je u Crnoj Gori okrivljen, vise puta od gradjana, da je likvidirao oko 600 Crnogoraca. To je Djido u novinama pocetkom devedesetih javno demantovao. Beogradski profesor dr Aleksandar Draskovic, dobar poznavalac prilika u Crnoj Gori, tvrdi da je u to vreme, umesto Djida, za likvidatora antikomunista bio zaduzen Ivan Milutinovic-Milutin. Njegov pretpostavljeni je bio Mosa Pijade. Odluku o odmazdi i teroru nad ljudima koji nisu podrzavali NOP, doneo je, kaze dr Draskovic, licno Tito 7. decembra 1941. To se dogodilo u selu Drenovi kod Prijepolja, na sastanku najuzeg vodjstva KPJ i NOB-a, u sklopu razmatranja tzv. druge faze revolucije u Jugoslaviji. Josip Broz je tada savetovao Milovanu Djilasu da strelja svakog, pa makar i clana Pokrajinskog komiteta, ako se koleba ili pokazuje nedostatak discipline. Tito je imao obicaj da izdaje naredjenja o smrtnoj kazni, ali bez potpisa. Svojerucno je potpisivao samo pomilovanja. Tragove smrti ostavljao je drugima. Crnogorci pamte Djilasova "pasja groblja" koja su bila, zapravo, stratista i mnogih neduznih ljudi. I danas postoje uspomene na Sakovicke jame, bunare i krecane kod Savnika, Jaruge kod Zabljaka, Kunovo prisoje kod Cetinja i kanjon Komarice. Za cetrdeset devet dana vladavine Mose Pijade u Kolasinu, u zimu 1942. godine, ubijeno je 373 ljudi. Niko vatrenim oruzjem. U "Knjizi zlocina", koju je sastavio Branko Glogovac, upisana su stradanja zitelja Beranskog sreza. Na posebnoj listi smrti, vidi se da je u selu Polica, na primer, likvidirano 200 dusa, u Sekularu 100, Bucu 68, Budimlju 48. Porodica Zirojevica iz sela Brajevici pamti Veliku srijedu, odnosno 4. april 1942. godine kao dan kada je tzv. Udarni bataljon NOVJ, po kratkom postupku, usmrtio dvanaestoro ljudi. Medju njima i sedam Zirojevica. Kada je streljanje izvrseno komandant bataljona je naredio: "Pjesma nad bandom!? i vojnici su zapevali: "Nasa borba zahtijeva..."
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.