- Poruka
- 352.187
-Prvo, sklonost navikama, suprotnim vrlini, a koja usled dugotrajne navike vuče um da se prikloni zemaljskome.
-Drugo, dejstvovanje osećanja, koje, privučeno čulnim lepotama, povlači um za sobom.
-Treće, slabljenje energije uma, do čega dolazi usled njegove spletenosti sa telom. Jer se um prema mislenome ne odnosi kao vid prema viđenome i, uopšte, kao čulo prema čulnome (govorim o umu duše koja je još uvek u telu, jer se bestelesni umovi stvarnije dodiruju sa mislenim, nego čulo vida sa vidivim).
No, kada je čulo vida zamućeno ono oblike stvari koje gleda vidi nejasno, nerazgovetno i razliveno. Tako i um naš, iako saznaje ono što je misleno, ne može stvarno sazrcavati mislene krasote, niti može čeznuti za njima, budući da mera čežnje zavisi od mere poznanja. On se odmah snova priklanja čulnim lepotama koje su mu jasnije, jer se on nužno usmerava prema onome što mu izgleda dobro, bilo to istinito ili ne.
-Četvrto – napadi čovekomrziteljskih i nečistih duhova. Ne treba ni govoriti kakve sve i kolike zamke, različite i mnogoobrazne, oni postavljaju na svim putevima,
da bi ulovili duše, oni to čine kroz čula, reči i um, i može se reći, kroz sve što postoji.Te zamke ne bi izbegla nijedna duša da onaj koji je uzeo na pleća svoja zabludelu ovcu, po svom bezmernom staranju, nije učinio višima od tih zamki sve one koji pogled svoj usmeravaju k njemu.
Izvor: Dobrotoljublje za svaki dan
-Drugo, dejstvovanje osećanja, koje, privučeno čulnim lepotama, povlači um za sobom.
-Treće, slabljenje energije uma, do čega dolazi usled njegove spletenosti sa telom. Jer se um prema mislenome ne odnosi kao vid prema viđenome i, uopšte, kao čulo prema čulnome (govorim o umu duše koja je još uvek u telu, jer se bestelesni umovi stvarnije dodiruju sa mislenim, nego čulo vida sa vidivim).
No, kada je čulo vida zamućeno ono oblike stvari koje gleda vidi nejasno, nerazgovetno i razliveno. Tako i um naš, iako saznaje ono što je misleno, ne može stvarno sazrcavati mislene krasote, niti može čeznuti za njima, budući da mera čežnje zavisi od mere poznanja. On se odmah snova priklanja čulnim lepotama koje su mu jasnije, jer se on nužno usmerava prema onome što mu izgleda dobro, bilo to istinito ili ne.
-Četvrto – napadi čovekomrziteljskih i nečistih duhova. Ne treba ni govoriti kakve sve i kolike zamke, različite i mnogoobrazne, oni postavljaju na svim putevima,
da bi ulovili duše, oni to čine kroz čula, reči i um, i može se reći, kroz sve što postoji.Te zamke ne bi izbegla nijedna duša da onaj koji je uzeo na pleća svoja zabludelu ovcu, po svom bezmernom staranju, nije učinio višima od tih zamki sve one koji pogled svoj usmeravaju k njemu.
Izvor: Dobrotoljublje za svaki dan