Četiri stuba srpske spoljne politike

[Mitternachtsträumer]

Nakon dugo najavljivane i u medijima izuzetno naglašene posete predsednika Tadića Kini pre par meseci trijumfalno je objavljeno da Srbija ima 4 stuba svoje spoljne politike: Brisel, Moskvu, Peking i Vašington (poredano po alfabetnom redu, jer nam drugu metodu tvorci ove politike nisu dali). Štaviše, objavljeno je i da je Srbija stupila u 'strateško partnerstvo' sa Kinom i da je jedna od retkih zemalja sveta koje imaju tu privilegiju.
Moram vam priznati da sam se osećao ponosnim čitajući kratak spisak zemalja koje su strateški partneri Kine. Sve to tako bajkovito deluje na papiru.
A onda sam počeo da se pitam (ne iz zle volje, već što mi je to neka vrsta profesionalne deformacije) šta li se to desilo i šta li se to dešava? Kako to da jedna zemlja veličine, razvijenosti i resursa kao Srbija može da stupa u takve vrste partnerstava sa svetskim velesilama? Na kojim temeljima Srbija može da gradi tolike stubove? Zbog čega su toliki stubovi uopšte neophodni?

Kao što rekoh, sve to sjajno zvuči kada se čitaju naslovi, ali malo sam dobio dubljih informacija da bih znao šta to sve znači. Šta podrazumeva 'strateško partnerstvo'? Kako mi možemo biti strateški partneri jednoj sili od bezmalo milijardu i po stanovnika, najbrojnijoj vojsci i 3. ekonomiji sveta koja ne pokazuje nameru da pada?

Tu je i (od proglašenja nezavisnosti Kosova naovamo) nezaobilazna Moskva. I sa njima smo 'strateški partneri'. Zbog čega? Kosovo, Južni Tok, Pravoslavlje, istorija, tradicija... šta?

Brisel, koji se još uvek deklarativno predstavlja kao najbitniji stub je zanemeo u poslednje vreme. Ta tišina i svima poznati potezi nekih EU zemalja su i oterali Srbiju da traži partnere na Dalekom istoku umesto da ih traži u komšiluku. Politička kriza koja drma EU već godinama je krivac što Srbija još uvek ne vidi tu trasu ka Briselu iako se (bar deklarativno) tudi.

I tu je onaj 4. stub. Možda i najvažniji i najstabilniji, ali i najmrži i stub koji bismo rado zamenili nekim novim. Ne verujem da mnogo ljudi u Srbiji proliva suze zato što odnosi Beograda i Vašingtona nikako da se otope ni nakon 10 godina od NATO agresije.

Da se razumemo, ja ne kritikujem pokušaj Srbije da igra na 4 fronta, samo smatram da je to izuzetno nerealno uprkos energiji i veštini naše diplomatije, koja je verovatno i najjači resor ove vlade.


Postavljam 2 pitanja:

- Koliko je realna priča o 4 stuba srpske spoljne politike i da li Srbija ima mogućnosti za takvu igru? Jedno su želje i sećanja na staru veliku državu, a drugo su mogućnosti...

- Šta to Srbija ima da ponudi tolikim partnerima?

 

[MuskoSamBre]

Ma ovi nasi politicari nista nisu naucili iz istorije,cesto smo u srpskoj proslosti pokusavali da sedimo na dve stolice uglavnom ruskoj i austrougarskoj pa nam se to razbilo o glavu,a oni bi da sede na cetiri stolice u isto vreme ! To je jednostavno ne moguce !

 

[Maksim 3]

Predpostavljam, da te je na otvaranje ove teme navelo pisanje britanskog "Ekonomista" ,jer nije bilo novina gde taj tekst nije bio objavljen,kao i na sajtu B 92..ja sam to komentarisao na vise sajtova ,a na jednom od njih sam napisao ovo:

Ova analiza je vrlo povrsna i deluje mi kao narucen tekst nekog ovde iz Srbije,a sve u cilju promocije Jeremica za daljnu buducnost jer izbori nisu daleko.
Nasa spoljna politika je vrlo cudna,da ne napisem neku ostriju rec,jer kako kaze nas narod,sa donjim delom tela se ne moze sedeti na dve stolice,a kamo li na cetri,tako da je samo pitanje trenutka kada cemo kao drzava morati preseci, ili daljne evroatlanske integracije ili ruska gubernija.

mozda gresim,mozda nije tako,mozda oni hvale njihovog najboljeg djaka ,kao sto su to svojevremeno radili i Nemci sa pokojnim Djindjicem,ali licno smatram da ovakva politika na duge staze ne vodi bas nicemu i da cemo se jednog dana kao drzava,pitanje je samo kada ce to biti, morati definitivni opredeliti.

 

[Mitternachtsträumer]

Ne, nije Economist. O ovome sam počeo da razmišljam od kada je Tadić bio u Kini, samo što nisam imao vremena da pokrenem temu.

Međutim, čitao sam pre par sedmica članak u Bečkom Standardu o odnosima Srbije i Rusije u svetlu dolaska Medvedeva. Po njima, pitanje koje se nameće je (sasvim logično) ako se Srbija toliko približava Rusiji, gde je tu mesto za EU, kojoj navodno teži? Članak je takođe pomenuo to što EU ne radi dovoljno da Srbiju drži uz sebe. Poredili su da se pomoć od EU u iznosu od 100 miliona (ne garantujem za iznos) ne može porediti sa milijardom koju donosi Medvedev.

Slažem se da ćemo se morati opredeliti, a onda bi neki od naših partnera mogli da se nađu uvređenim. Bojim se da se ne upletemo u mrežu koju sami pletemo.

 

[Maksim 3]

Ne, nije Economist. O ovome sam počeo da razmišljam od kada je Tadić bio u Kini, samo što nisam imao vremena da pokrenem temu.

Međutim, čitao sam pre par sedmica članak u Bečkom Standardu o odnosima Srbije i Rusije u svetlu dolaska Medvedeva. Po njima, pitanje koje se nameće je (sasvim logično) ako se Srbija toliko približava Rusiji, gde je tu mesto za EU, kojoj navodno teži? Članak je takođe pomenuo to što EU ne radi dovoljno da Srbiju drži uz sebe. Poredili su da se pomoć od EU u iznosu od 100 miliona (ne garantujem za iznos) ne može porediti sa milijardom koju donosi Medvedev.

Slažem se da ćemo se morati opredeliti, a onda bi neki od naših partnera mogli da se nađu uvređenim. Bojim se da se ne upletemo u mrežu koju sami pletemo.

Dobro,ovo je 100 miliona EUR bespovratne pomoci ,a od Rusa ocekujemo 1 milijardu dolara kredita koji jos uvek nije odobren.

Sa ovim se u potpunosti slazem i zato sam napisao ovo gore u svom komentaru..moracemo se kao drzava i kao narod definitivno opredeliti jer ovako na duge staze ne ide....Srbija nije bravarova bivsa YU ,pa da cas namigujemo Zapadu ,a cas Istoku u vreme blokovskih podela.

 

[MuskoSamBre]

Znate kako se kaze...Gde svi Turci ,tu i ludi Mujo ...zato mi i smrdi prica oko EU...a ocemo li i mi kao ludi Mujo,videcemo !

 

[gost 186118]

САД и ЕУ не треба да представаљју стубове наше спољне политике већ земље са којима треба да имамо нормалне односе. Јачање веза са Русијом, земљом у успону треба да буде наш приоритет, поготово јер предстоје битне дипломатске битке за РС и наравно да уз њихову помоћ покушамо да издејствујемо нешто око КиМ.
Што смо се јаче везивали за ЕУ и САД, то смо горе пролазили. Прво нам увалише Лајчака човека који је аминовао крађу на референдуму у ЦГ, потом почеше да спроводе Ахтисаријев план на КиМ. Завлаче нас толике године са ССП а учлањење у ЕУ ћемо видети када мене изаберу за градоначелника Београда.
Наравно, не треба ни да будемо непријатељи али они нису приоритет, већ Русија.

 

[MuskoSamBre]

САД и ЕУ не треба да представаљју стубове наше спољне политике већ земље са којима треба да имамо нормалне односе. Јачање веза са Русијом, земљом у успону треба да буде наш приоритет, поготово јер предстоје битне дипломатске битке за РС и наравно да уз њихову помоћ покушамо да издејствујемо нешто око КиМ.
Што смо се јаче везивали за ЕУ и САД, то смо горе пролазили. Прво нам увалише Лајчака човека који је аминовао крађу на референдуму у ЦГ, потом почеше да спроводе Ахтисаријев план на КиМ. Завлаче нас толике године са ССП а учлањење у ЕУ ћемо видети када мене изаберу за градоначелника Београда.
Наравно, не треба ни да будемо непријатељи али они нису приоритет, већ Русија.

Sa SAD I EU bi trebalo da imamo vrlo suzdrzane odnose i sve sto nam dolazi od njih sto puta da premerimo pre nego presecemo !

 

[SURbel]

Сматрам да ни десет стубова није довољно када ОНО што стоји на стубовима није дефинисано.

База је "аморфна" и нестабилна, само јој још фале стубови - да се боље заљуља пре пада?

 

[Maksim 3]

Upravo procitah izjavu Jeremica da spoljna politika Srbije pociva na jos dva stuba ,pored ova cetri,a to je neki imaginarni "pokret nesvrstanih" i nasi susedi,koje on verovatno vrlo svesno nervira sa svojim cesto ,po meni,nepromisljenim izjavama...sve u svemu ,ovo nece na dobro izaci i mislim da je gos.Jeremic nedorastao njegovom poslu kojim se igrom slucaja bavi.

 

[avan-turista]

Maksim:

Slažem se, s tim da bih dodao da je sve što je rečeno o našoj spoljnoj politici vrlo neozbiljno.
Kada saberemo sve što je pomenuto ispada da se naša spoljna politika zasniva na saradnji i razvijanju odnosa sa svim zemljama sveta. Imamo EU (veći deo Evrope), Rusiju, SAD, Kinu, Indiju (uključujem tu i Brazil, Japan itd. i sve ostale zemlje), plus nesvrstani što će reći niz afričkih i azijskih zemalja. Prema tome, reklo bi se da ovde nisu uključene jedino Australija i nekolicina centralnoameričkih mini-država

 

[Maksim 3]

Maksim:

Slažem se, s tim da bih dodao da je sve što je rečeno o našoj spoljnoj politici vrlo neozbiljno.
Kada saberemo sve što je pomenuto ispada da se naša spoljna politika zasniva na saradnji i razvijanju odnosa sa svim zemljama sveta. Imamo EU (veći deo Evrope), Rusiju, SAD, Kinu, Indiju (uključujem tu i Brazil, Japan itd. i sve ostale zemlje), plus nesvrstani što će reći niz afričkih i azijskih zemalja. Prema tome, reklo bi se da ovde nisu uključene jedino Australija i nekolicina centralnoameričkih mini-država

Tacno tako....

 

[filatelista. pa šta?]

Jako je lepo kad Tadić kaže da mi imamo prijatelje na sve 4 strane sveta, samo se postavlja pitanje ima li to efekta..ako je efekat ekonomski, ni novac iz Eritreje nije za odbacivanje, a kamo li ruski ili kineski, ali ako mi pravimo neko savezništvo, to je smešno do Boga...
Ako uđeš u NATO, onda nema pojma o savezništvu sa rusima... ako ne uđeš u NATO, onda nisi partner SAD-a i EU iz prvog reda, nego iz zapećka a opet ne znači da si ruski saveznik od vitalnog značaja...Kinezi su tu nekako finansijeri tog mosta u Bg i to je to..

Što reče kolega kud svi turci, tu i mali muja...a mi ne idemo tim putem (EU) punim korakom, nego dva levo, tri desno, a kao držimo pravac
plašim se da ćemo zbog toga izvisiti na svim stranama...

Srbija nije SFRJ, Tadić je daleko od Broza, a današnji svet je davno prevazišao onaj u kome se isplatilo sedeti na dve tri pa i više stolica

 

[avan-turista]

Filatelista:

Ja ne razumem samo jedno. Valjda sve države teže da imaju što bolje odnose sa što više država. Ne vidim ništa epohalno u tome da imamo "prijatelje" na svim stranama sveta. I one države koje su se priklonile nekoj uniji bilo azijskoj, evropskoj, južnoameričkoj nisu prestale da sarađuju sa ostalima van te unije, samo u okviru svojih unija bolje, bliže sarađuju sa ostalim državama članicama na poljima koja su im zajednička.
Ispada da mi nismo ni sa kim imali bilo kakvu saradnju i odnose, pa sad izmišljamo toplu vodu i to glorifikujemo, a u suštini to je valjda nešto što se podrazumeva.
Osim toga, većina njih se udružuje na osnovu svog geografskog položaja i zajedničkih interesa.
Zemlje OPEC veže nafta, postoje i unije (nešto poput EU, ali malo drugačije) u Aziji i J. Americi...dakle, samo interesi...

 

[filatelista. pa šta?]

znaš kako
nema ni jedne zemlje sveta sa kojom srbija ne treba da ima odlične odnose, da nije vredna naše pažnje i dobrih odnosa, ali sa nekima mora da ima savršene...
što će reći, da kad pogledaš sve naše komšije, pa kad vidiš kuda oni streme, onda je malo čudno, da ne kažem suludo da mi imamo neke paralelne veze ili smo neutralni ili smo nešto treće
šta hoću da kažem, ako svi idu u NATO u našem okruženju, idemo i mi, ako ne idemo iz nekih rezervi, zbog bombardovanja, ne želimo u tome da učestvujemo, onda se jasno to treba reći i zahvaliti na svemu što smo prošli, ali mi imamo neki naš treći put

ima jedna narodna, ne možeš stisnuti i prdnuti istovremeno, a to je nekako naša politika

posebno, što su većina država članica NATO/EU priznale nezavisnost KiM, ako je naša ideja odbrana suvereniteta onda ne možeš u odbranu sa nekim ko te u tome ne podržava..mislim, jako konfuzno to sve izgleda

 

[Maksim 3]

Zanimljivo je, da je gos.Jeremic po nekim anketama cak popularniji i od samog Tadica i to samo zbog par vrlo populistickih i problematicnih izjava..ocigledno da nas narod jos uvek ne razmislja na racionalan nacin ,nego jos uvek emocijama ,pa ga cak podrzavaju i simpatizeri i clanovi opozicionih stranka...nema nikakve sumnje ,da je covek dobro politicki potkovan i da tacno i smisljeno plasira neke izjave koje neodoljivo gode srpskoj dusi...malo se udaljih od teme,pardonisem se zbog toga,ali stvarno sam veliki protivnik i ove nase spoljne politike i samog coveka koji brani i fura tu istu...

 

[junkmarko]

Maksim:

Slažem se, s tim da bih dodao da je sve što je rečeno o našoj spoljnoj politici vrlo neozbiljno.
Kada saberemo sve što je pomenuto ispada da se naša spoljna politika zasniva na saradnji i razvijanju odnosa sa svim zemljama sveta. Imamo EU (veći deo Evrope), Rusiju, SAD, Kinu, Indiju (uključujem tu i Brazil, Japan itd. i sve ostale zemlje), plus nesvrstani što će reći niz afričkih i azijskih zemalja. Prema tome, reklo bi se da ovde nisu uključene jedino Australija i nekolicina centralnoameričkih mini-država

..dakle loshe je i neozbiljno imati razvijene odnose sa svima?

 

[avan-turista]

Da, tu ima više logičkih problema.
Problem je prvi, što nikom ne možeš da veruješ. Sve i da kažemo da Rusija ima dobre namere prema nama, kako to možemo sa sigurnošću tvrditi. Što se mene lično tiče, dok ne vidim taj južni tok ništa ne verujem. Koliko god da sam bio protiv toga da se pokloni NIS po jadnoj ceni, to je valjda jedino što je moglo da se uradi da bi nešto dobio, a sad samo možeš da se nadaš.
Tu imamo i problem Osetije i Kosova, ne samo Kosova. Zavisno od toga kako će se Rusija i svet postaviti prema pitanju Osetije, možemo razmišljati i o našim sledećim koracima. Ne treba zaboraviti ni da u EU ne postoji jedinstven stav o Kosovu, a time ni u NATO. To je i problem sa kojim se suočava i Evropa.

 

[avan-turista]

..dakle loshe je i neozbiljno imati razvijene odnose sa svima?

Ne, naprotiv, apsurd je u tome što je to sasvim normalno.
Poenta je što se države danas udružuju u raznorazne unije koje čini njih 10, 15, 20, kako bi akumulirale svoju snagu i uticaj i lakše ispunile one interese koji im se poklapaju.
Sa drugim državama van tih unija ih vežu pojedinačni zajednički interesi, tipa - trgovina. Recimo, o nekakvoj ozbiljnoj vojnoj saradnji sa Kinom koja je na drugom kraju sveta je iluzorno pričati, obična maštarija, ali se na polju trgovine možda može naći zajednički jezik i potrebe. Po principu - Kini treba nešto što mi proizvodimo, nama treba nešto što ona proizvodi. (jeste da je pitanje šta bi to Kini trebalo od nas, ali to je na našim vlastodršcima da smisle)
Ali, zar to ne rade i druge države, to je nešto što se podrazumeva.
Potpuno je drugo pitanje da li mi možemo naći više zajedničkih interesa sa više država koje formiraju izvesnu uniju, savez ili šta god. Na tome nastaju savezi i formira se spoljna politika. Pridružiti se samo jednoj i imati izuzetne odnose sa samo jednom državom na svim poljima je ludost i ogroman rizik. Nijedna država danas sebi ne dozvoljava taj luksuz, zato se danas na svim meridijanima države udružuju u razne male grupe

 

[junkmarko]

..a vama nikako da klikne da smo mi specifichni zbog blizhe i dalje istorije i nassledja koje vuchemo iz toga..i sami zante da je politika chist interes..nash interes je da saradjujemo sa svima..i tachka..i dosta vishe sa tom rusofobijom..molim vas..

 

[avan-turista]

..a vama nikako da klikne da smo mi specifichni zbog blizhe i dalje istorije i nassledja koje vuchemo iz toga..i sami zante da je politika chist interes..nash interes je da saradjujemo sa svima..i tachka..i dosta vishe sa tom rusofobijom..molim vas..

Zanimljivo. Pominješ istoriju i nasleđe, a u istoj rečenici pominješ da je politika čist interes. Ne misliš li da to ne ide jedno s drugim.
Ako ćemo o istoriji i nasleđu i pojedinačnim interesima država evo i jednog primera.
Novi Zeland je vezan za Britaniju, Britanija za SAD, dele zajedničku kulturu, "nasleđe" kako ti kažeš.
Međutim, 80-ih NZ nije dozvolio američkim, da li brodovima ili podmornicama, ne znam tačno, pristup u svoje vode, jer su nosile nuklearni tovar (čak mislim da je došlo do kvara na tim plovilima). Njihov interes je bio da drže što dalje od svoje države nešto što može imati negativne posledice po ekosistem, narod, floru i faunu. I pored žestokih pritisaka SAD, nisu popustili, usled čega su im SAD jedno vreme nametnule izvesne ekonomske sankcije. I pored svega, istrajali su u želji da odbrane svoj nacionalni interes.
U ovom slučaju, "nasleđe" i slične priče, pale su u vodu. S druge strane, ta država ima izuzetne odnose sa velikim brojem azijskih zemalja, mada s njima nema ništa istorijski zajedničko...no, geografski su im najbliže...

 

[Lacibg]

Naše je da u ovom međunarodnom pozorištu preuzmemu ulogu koja nam je data. Znači, da igramo na širokom polju s pričom o 4 stuba. I to uopšte nije neozbiljno. Zašto ?

Zar je onolika pompa u Kini oko Tadića i Srbije bila potrebna da bismo napravili neke nove trgovinsko-privredne pomake ? Sigurno da jeste. Kina je to nekome htela da pokaže ! Isto kao što su i Rusi insistirali da pokažu izuzezetno prijateljske odnose sa Srbijom uz "dar" koji je i lepši i slađi od onih koje dobijamo od dva preostala stuba ?! Kredit od 1 mrd $.
Dakle značaj nam pokazuju daleke zemlje jer mogu da iskoriste da ulože neku kintu ovde, da proguraju nešto svoje robe - dok naši "primarni" prijatelji (čiji smo navodno deo) ucenjuju i vrte štap i šargarepu poslednjih 20 godina. Valjda više i ne umeju drugačije ???? Pa u tom međuvremenu, dok se EUropljani ne opamete, dosete da nešto za Srbiju i urade - dotle će Kina i Rusija u Srbiji gurati svoje interese - i to bez ucena, a i na, verujem, našu korist.

 

[Вуја]

Ne, nije Economist. O ovome sam počeo da razmišljam od kada je Tadić bio u Kini, samo što nisam imao vremena da pokrenem temu.

Međutim, čitao sam pre par sedmica članak u Bečkom Standardu o odnosima Srbije i Rusije u svetlu dolaska Medvedeva. Po njima, pitanje koje se nameće je (sasvim logično) ako se Srbija toliko približava Rusiji, gde je tu mesto za EU, kojoj navodno teži? Članak je takođe pomenuo to što EU ne radi dovoljno da Srbiju drži uz sebe. Poredili su da se pomoć od EU u iznosu od 100 miliona (ne garantujem za iznos) ne može porediti sa milijardom koju donosi Medvedev.

Slažem se da ćemo se morati opredeliti, a onda bi neki od naših partnera mogli da se nađu uvređenim. Bojim se da se ne upletemo u mrežu koju sami pletemo.

Gde je to Rusija trazila od Srbije da se opredeli
Pa nije li Lavrov u nekoliko intervjua cak izjavio da je pozeljno da Srbija sto pre postane clanica EU?
Rusi naravno su protiv ulaska Srbije u Nato, ali to ne vidim nekakvim velikim politickim problemom, jer se zna kakav je stav javnosti o tome.
A sto se tice odnosa prema Rusiji u EU, pa eto uzmi Italiju i njeno skretanje prema Rusiji bez skoro ikakvog konsultovanja "partnera", Grci Rusima dozvoljavaju vojne vezbe u Jonskom moru, sa Bugarima takodje imaju odlicne odnose, itd.
I naravno da EU skoro nista ne radi da ohrabri integracije. Licemerstvo koje su pokazali posle hapsenja Karadzica sve govori. Sa te strane ispali su kese maksimalno. Sto se tice njihove pomoci, ta pomoc je dobrodosla i korisna, ali male su to pare cak i sa pojedinacnim investicijama zemalja clanica. Bez jedno 5-6 milijardi godisnje investicija u Srbiji nema boljitka. Pa je zato sasvim logicno i traziti druge partnere. Sto se tice Amerike razmena izmedju dve zemlje iako zbog daljine razumljivo slabijeg efekta je smesna i tesko SAD moze da bude dobar spoljnotrgovinski partner. Politicki svakako, ali izgubili su oni interesovanje za nas odavno (sta su imali ovde odradili su).
Tako da u tim okolnostima moze biti razumljiv zaokret ka Rusima i Kinezima, e sad koliko to dobro presednik radi, vidi se

 

[junkmarko]

Zanimljivo. Pominješ istoriju i nasleđe, a u istoj rečenici pominješ da je politika čist interes. Ne misliš li da to ne ide jedno s drugim.
Ako ćemo o istoriji i nasleđu i pojedinačnim interesima država evo i jednog primera.
Novi Zeland je vezan za Britaniju, Britanija za SAD, dele zajedničku kulturu, "nasleđe" kako ti kažeš.
Međutim, 80-ih NZ nije dozvolio američkim, da li brodovima ili podmornicama, ne znam tačno, pristup u svoje vode, jer su nosile nuklearni tovar (čak mislim da je došlo do kvara na tim plovilima). Njihov interes je bio da drže što dalje od svoje države nešto što može imati negativne posledice po ekosistem, narod, floru i faunu. I pored žestokih pritisaka SAD, nisu popustili, usled čega su im SAD jedno vreme nametnule izvesne ekonomske sankcije. I pored svega, istrajali su u želji da odbrane svoj nacionalni interes.
U ovom slučaju, "nasleđe" i slične priče, pale su u vodu. S druge strane, ta država ima izuzetne odnose sa velikim brojem azijskih zemalja, mada s njima nema ništa istorijski zajedničko...no, geografski su im najbliže...

..da ..interes nam je da saradjujemo sa svima..interes nam je da dodju svi koji neshto znache da nas nebi ovi maltretirali i otimali kao do sada..da postoji izbor..blizhe istorijsko nasledje se tiche onih koji su nas bombardovali i uveli ekonomske sankcije, a sada nas politikom pritiska i sile teraju da sledimo njihove interse..na ovaj nachin ce morati da promene nachin ophodjenja prema nama..valjda je svima jasno da se geopolitichka situacija promenila, pa se tako promenio i nash polozhaj..sada smo mnogo blizhi ulasku u EU, rusi nam moraju dati nash kat za gasovod, mi njima mogucnost da otvore bazu i shtite isti...u zadnjih 20 god. nismo bili u boljem polozhaju i tendencija je ka boljem..i mani me nekog tamo ostrva, mi zhivimo u centru balkana i ovde se stvari prelamaju..

 

[manje_zlo]

Ту причу о стубовима гледам кроз очи тадићевог традиционалног лупања глупости које добро звуче за шриоке народне масе. Не верујем да има суштинске везе са спољном политиком.