- Poruka
- 60.975
Ovo je od prošle godine.
Negde sam čitala da se sada Kragujevac kotirao u top 3 najskupljih gradova u Srbiji a Novi sad je pojeftinio u odnosu na prošlu godinu.
Četiri najskuplja grada u Srbiji nalaze se u Vojvodini
Beograđani imaju najveće prosečne plate ali, sudeći po podacima zvanične statistike, ne kupuju i najskuplje namirnice.
Uporedna kupovna moć po gradovima, koju objavljuje Ministarstvo trgovine, u okviru Potrošačke korpe, pokazuje da su hrana, odeća i komunalije u četiri grada skuplji nego u prestonici, gde je prosečna zarada 80.471 dinar što je taman dovoljno da pokrije prosečne mesečne potrebe domaćinstva
Potrošačka korpa u Novom Sadu je 84.994 dinara, u Zrenjaninu 84.407, u Pančevu 83.353, a u Subotici 82.521 dinar.
Odnos prosečne plate i prosečne potrošačke potrošačke korpe je i najlošiji u Zrenjaninu i Subotici, jer su potrebne 1,4 prosečne zarade u tim mestima da bi se kupili svi proizvodi koji su na spisku neophodnih za jedno domaćinstvo. Smederevci i Zrenjaninci primaju prosečno sličnu platu od oko 60.500 dinara, a dok je prvima dovoljno 71.659 dinara da "napune korpu" drugi za iste proizvode plaćaju gotovo 13.000 više, konstatuje euronews.rs.
Razlika između dva najskuplja grada po ovom parametru, Novog Sada i Zrenjanina, i najjeftinijeg grada prema nalazima iz zvanične statistke, Leskovca, je oko 18.000 dinara.
Razloge za to stručnjaci vide i u ostalim segmentima Potrošačke korpe, u koju osim hrane, koja zauzima 37 odsto spadaju i odeća, obuća, stanovanje, nameštaj, zdravstvo, transport, rekreacija i kultura i obrazovanje. Za to je u manjim sredinama, poput Leskovca, potrebno izdvojiti manje novca nego u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da ima više faktora koji utiču na to da su cene u manjim gradovima veće nego u Beogradu, što značajno utiče na kupovnu moć stanovnika.
– Najvažniji faktor je konkurencija, jer kada nje nema, trgovci slobodno formiraju cene. Važan činilac je i raspoloživost trgovinskih lanaca, kao i robe koja se kupuje. Sada je u Srbiji zastupljenost velikih trgovina prilično dobra, ali nije svejedno ni koji lanci postoje u jednom gradu. Prednost koju imaju potrošači u Beogradu je što mogu da biraju, jer je ponuda veika – objasnio je Milićević.
Negde sam čitala da se sada Kragujevac kotirao u top 3 najskupljih gradova u Srbiji a Novi sad je pojeftinio u odnosu na prošlu godinu.
Četiri najskuplja grada u Srbiji nalaze se u Vojvodini
Beograđani imaju najveće prosečne plate ali, sudeći po podacima zvanične statistike, ne kupuju i najskuplje namirnice.
Uporedna kupovna moć po gradovima, koju objavljuje Ministarstvo trgovine, u okviru Potrošačke korpe, pokazuje da su hrana, odeća i komunalije u četiri grada skuplji nego u prestonici, gde je prosečna zarada 80.471 dinar što je taman dovoljno da pokrije prosečne mesečne potrebe domaćinstva
Potrošačka korpa u Novom Sadu je 84.994 dinara, u Zrenjaninu 84.407, u Pančevu 83.353, a u Subotici 82.521 dinar.
Odnos prosečne plate i prosečne potrošačke potrošačke korpe je i najlošiji u Zrenjaninu i Subotici, jer su potrebne 1,4 prosečne zarade u tim mestima da bi se kupili svi proizvodi koji su na spisku neophodnih za jedno domaćinstvo. Smederevci i Zrenjaninci primaju prosečno sličnu platu od oko 60.500 dinara, a dok je prvima dovoljno 71.659 dinara da "napune korpu" drugi za iste proizvode plaćaju gotovo 13.000 više, konstatuje euronews.rs.
Razlika između dva najskuplja grada po ovom parametru, Novog Sada i Zrenjanina, i najjeftinijeg grada prema nalazima iz zvanične statistke, Leskovca, je oko 18.000 dinara.
Razloge za to stručnjaci vide i u ostalim segmentima Potrošačke korpe, u koju osim hrane, koja zauzima 37 odsto spadaju i odeća, obuća, stanovanje, nameštaj, zdravstvo, transport, rekreacija i kultura i obrazovanje. Za to je u manjim sredinama, poput Leskovca, potrebno izdvojiti manje novca nego u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da ima više faktora koji utiču na to da su cene u manjim gradovima veće nego u Beogradu, što značajno utiče na kupovnu moć stanovnika.
– Najvažniji faktor je konkurencija, jer kada nje nema, trgovci slobodno formiraju cene. Važan činilac je i raspoloživost trgovinskih lanaca, kao i robe koja se kupuje. Sada je u Srbiji zastupljenost velikih trgovina prilično dobra, ali nije svejedno ni koji lanci postoje u jednom gradu. Prednost koju imaju potrošači u Beogradu je što mogu da biraju, jer je ponuda veika – objasnio je Milićević.
