Domete srbofobije najbolje odslikavaju dogaaji od 22. aprila ove godine. Od 100 glasaa izalih na izbore, 80 je glasalo za antisrpske partije - Liberalni savez koji je dobio natpolovinu veinu, DPS i SDP - a samo 12 odsto Cetinjana glasalo je za srpske partije. Cetinjani tvrde kako je njihovo stanovite krajnje racionalno: kad bi se odvojili od Srbije, svi njihovi problemi bili bi reeni. Potekli bi med i mleko, iz Vatikana i Amerike slili bi se dolari i devizne zalihe, sve bi procvetalo... Naravno, niko razuman i ozbiljan ne moe to da prihvati, ali narod veruje da su Srbi, kao narod, i srpstvo, kao ideologija, koren svih nedaa koje Cetinje prate ve 50 godina.
Umesto "etnikog" srpstva, titoisti forsiraju "partizansko" crnogorstvo?
Jo od 1945. godine, svi ljudi koji su se nalazili na vrhovnim partijskim i dravnim funkcijama na Cetinju i u Crnoj Gori po nacionalnosti su bili Crnogorci a ne Srbi, a ovek koji je nacionalno bio Srbin, ak i ako je bio nosilac Partizanske spomenice, nije mogao, samo zbog svog srpskog opredeljenja, da bude ni predsednik optine, a kamoli neto vie.
Odmah nakon proterivanja nemakih jedinica, poela je promena klasne i socijalne strukture stanovnitva grada. Ve 13. novembra 1944. godine komunisti su organizovali likvidaciju 28 graana Crne Gore, meu njima je bilo i uglednih lica kao to su Ilija Zori, Mirko Dragovi... Ukupna cifra likvidiranih do danas nije utvrena. Oni koji su ostali, a nisu se mogli uklopili u restriktivne regule novog reima, raseljavali su se, u najveoj meri, u Srbiju, a u manjoj meri u druge krajeve Jugoslavije i inostranstva.
Istovremeno s odlivom gradskog stanovnitva, u Cetinje se sjurila seljaka masa iz Katunske i Rijeke nahije, koja je svojom brojnou faktiki preplavila optinu, odnosno grad, i temeljno promenila klasnu i socijalnu strukturu stanovnitva. Sa njenim dolaskom, ruena je i patrijarhalna svest i, umesto crnogorskog srpstva, proklamovano je Titovo crnogorstvo i crnogorstvo utemeljeno na komunizmu koje iskljuuje srpstvo kao identitet naih predaka. Umesto pravoslavlja, proklamovan je ateizam, umesto irilice postepeno se uvodi latinica. Stari kulturalni model se rui a novi se stvara od strane reima. Narod je tome uvek davao masovnu i plebiscilarnu podrku.
Tih godina, prestonica je izmetena sa Cetinja u Titograd. Koliko je dislokacija pojednih institucija doprinela stvaranju ovakve svesti Cetinjana?
Komunisti su od 1946. do 1950, godine preselili sve dravne institucije u Podgoricu - ministarstva, Skuptinu, Vrhovni sud, Viu pedagoku kolu otvorili su u Nikiu, prvu filmsku kuu "Loven" u Budvi, u Herceg Novom umetniku kolu, redakcije svih listova i asopisa prele su u Podgoricu... Monici koji su donosili odluke o demontiranju Cetinja kao grada bili su "po nacionalnosti" Crnogorci a ne Srbi, ali je stanovnitvo Cetinja bilo uvereno da su Srbi krivi za civilizacijski sunovrat Cetinja, a meni to nikako nije bilo jasno. To je jedan medicinski fenomen!
Nove generacije Cetinjana misle da e budunost moi da grade samo radikalnim prekidom sa tradicijom, donedavno utemeljenoj u Crnoj Gori jae nego u drugim delovima srpstva?
-Za ovih deset godina postignuta je jedna takva srbofobizacija na Cetinju, da projektantima jednog takvog ininjeringa ja moram da se zadivim! Ogromna veina Cetinjana danas zastupa tezu da su nam Hrvati najbliskiji, da je neophodno formirati grko-katoliku mitropoliju, da je katolianstvo naa budunost, latinica nae nacionalno pismo, da su Srbi najvei neprijatelji Crne Gore, da je naa budunost u povezivanju s Hrvatskom i Albanijom! To je, tamo razmiljanje deteta od sedam i starca od sedamdeset sedam godina. Postignuta je takva unifikacija pojedinane i kolektivne svesti da se ona moe porediti sa unifikacijom svesti u nacistikoj Nemakoj.
Mislim da moemo rei da je Cetinje sada postalo jedan poseban etniki entitet. ilas je, 1945, barem priznavao srpsko poreklo Crnogoraca, a ovde je stvaran jedan identitet, ak odvojen od ostale Crne Gore.
Da li je to neka nova - Cetinjska nacija?
- Upravo Cetinjska nacija! To, objektivno, znai da, u ovoj sadanjoj fazi, Cetinjani smatraju kako su im blii Hrvati iz Dubrovnika nego nai ljudi iz Kolaina, sa abljaka... Oni ne samo to smatraju neprijateljima Srbe van Crne Gore, za njih su neprijatelji i Srbi u Crnoj Gori ili, recimo Crnogorci iz Boke Kotorske. Stanovnitvo sa severa Crne Gore smatra se inferiornom klasom, nazivaju ih "irvasima", a i primorci su, isto tako, klasa koja zasluuje prezrenje. Sebe proglaavaju nekom "nadrasom", nadklasom. "Bogovi hodaju Cetinjem!", vie njihov slikar Tihomir Tiho Vujovi. Oni, dakle, smatraju da su nadrasa, kojoj je sve dozvoljeno, van morala, van svih normi, pravila ponaanja, za koju zakona nema.
Smatrate da je ova cetinjska pria iz atara separatizma ve zakoraila u neonacistiko dvorite?!
Mislim da ovih deset godina prisustvujemo oblikovanju crnogorskog neonacizma. Sugerisao bih da se termin separatizam napusti i da se zameni terminom neonacizam, ili, jo bolje - neofaizam. Ako posmatramo hipotetiki, pravno, separatizam moe biti legitiman. Mi ne moemo, sa formalno-pravnog aspekta, sporiti da Crna Gora bude samostalna drava, ako veina njenog pravoslavnog naroda, bez obzira da li se osea kao Crnogorci ili Srbi, eli tu dravu, ali bez nadglasavanja nacionalnih manjina. Ali, ovde se radi o stvaranju neeg to najvie lii na neonacistike ideologije.
Crnogorski komunisti odluili su da svoj komunizam zamene neofaizmom, da jedan jednopartijski sistem zamene drugim jednopartijskim sistemom, a da oni ostanu na vlasti i dalje. Vidite li kakvo je stanje u Crnoj Gori. Uvek na izborima pobeuje jedna partija! Formalno imamo viepartijski sistem, ali sutinski to je imitacija viepartijskog sistema. Mi, najpre, imamo etiri socijalistike partije (Milovu DPS, SDP, SNP i Narodnu socijalistiku stranku Momira Bulatovia). Sloiete se da je etiri socijalistike partije mnogo i za jednu zemlju kao to je Engleska, a kamoli za Crnu Goru. S druge strane, imate Liberalni savez kao ekstremnu desnicu, a sredina je prazna. Nemate partiju umerene desnice, nemate partiju demokratskog centra, znai - takav viepartijski sistem koji danas imate, oblikovala je SDB. Taj sistem nije nastao od naroda i inteligencije, to je oktroisani viepartijski sistem, koji su uveli komunisti, odnosno UDBA. Projektovan je tako da na svim izborima pobeduje ista partija, isti ljudi. Pitam Vas, pitam sebe, Gospoda Boga, dokle e to tako? Ima li kraja tome?
Koliko je duhovni i fiziki genocid od strane komunista nad crkvom u Crnoj Gori doprineo ovakvom stanju? ta se desilo sa crkvom?
Dolaskom Mitropolita Amfilohija Radovia na Cetinje, krajem 1990, poeo je proces duhovne obnove u Crnoj Gori. Obnavljaju se stari hramovi i izgrauju novi. Na Cetinju se otvara Bogoslovija Svetog Petra Cetinjskog, 1992. Na Duhove 1998, otvara se Radio Svetigora. Kree, znai, zamaan duhovni proces obnove koji komunistikim vlastima ne odgovara. Oni su smatrali da je pravoslavna crkva u Crnoj Gori u fazi izumiranja, pred nestajanjem. Amfilohije Radovi njima smeta jer je on osnovna barijera katolianstvu u Crnoj Gori. Postojanje jedne jake duhovne linosti, sa jakim duhovnim programom, njima smeta. Zato je neophodno prognati iz Crne Gore svetenike i formirati unijatsku mitropoliju. Koja bi, pre ili kasnije, stupila u formalnu uniju s Rimom.
O stanju na Cetinju uglavnom se uti. Jer, u pritisku na pravoslavnu crkvu na Cetinju uestvuje, aktivno ili pasivno, celokupno cetinjsko stanovnitvo, ak i deca, koja bacaju kamenje na Manastir, lupaju prozore, bue gume na svetenikim vozilima. Retki su sluajevi da je neko stao u odbranu napadnutog svetenika, ili nekog klinca s Bogoslovije, ili neke monahinje za kojom zvide i dobacuju. A nema dana da na neko crkveno lice, neki Cetinjani ne zaurlaju "Idite za Srbiju!"
.
