Цене ли Срби довољно своје жртве?

Цене ли Срби довољно своје жртве?


  • Ukupno glasova
    16
Poruka
18.895
Инспирисан овим последњим лицемерствима представника српског народа, одлучих да отворим тему.

Српска страдања крећу још од самих почетака наше историје, ал' ћемо се фокусирати на 20. век, јер највише утиче на наше данашње стање.

Срби су у 20. веку 3 пута трепели велика страдања.

У Првом светском рату је погинула трећина мушке популације Србије, да би том нашом крвљу створили Југославију и ујединили се са својом "браћом", од којих су неки били активни учесници злочина над српским цивилима.

Та несрећна прва Југославија је само била подлога за дивљачке злочине над Србима у Другом светЈском рату.

У НДХ су Хрвати извршили геноцид над српским становништвом, док су на територијама Србије, Црне Горе и Србије Срби страдали што у пружању отпора што у погромима.

И након тог рата створимо несрећну другу Југославију са нашом браћом крвницима, заборавили геноцид и силне јаме и погроме, кренули смо даље.

И та творевина се распала као кула од карата у последњем крвавом рату. Сада нисмо направили заједничку државу, ал' се улизујемо својим џелатима.

Син Изетбеговића једе ћевапе у Београду а његови муџахедини су секли српске главе на Возућу.

Харадинај гостује на српским телевизијама, а убијао је српске цивиле и продавао им органе.

Сада представници Срба у Хрватској иду на прославу стравичног злочина усмереног према Србима у РСК и највећег злочина у Европи после Другог светског рата.

То што Милошевић и Пуповац раде је еквивалент као да представници Израела иду на прославу отварања Аушвица.

Да ли Срби цене довољно своје жртве? Продају ли образ сувише лако? Има ли наде да тај свој "заборавни менталитет" променимо?
 
Poslednja izmena:
Ово србско ''прослављање'' олује је стејџирана прослава глобалиста, да би што више распирили мржњу међу Србима и Хрватима и што више фокусирали наше умове на зло...

Глобалистички план, увек креира нове политичке реалности којима је зло и мржња главни циљ... покушавају да преко својих пресститутки и наших необузданих емоција жеље за осветом и правдом одаље једне од других, да би се што разједињенији борили против масовног хаос који су већ имплементирали у Америци, са тенденцијом ширења на Европи и свуда где постоји семе раздора...
 
Инспирисан овим последњим лицемерствима представника српског народа, одлучих да отворим тему.

Српска страдања крећу још од самих почетака наше историје, ал' ћемо се фокусирати на 20. век, јер највише утиче на наше данашње стање.

Срби су у 20. веку 3 пута трепели велика страдања.

У Првом светском рату је погинула трећина мушке популације Србије, да би том нашом крвљу створили Југославију и ујединили се са својом "браћом", од којих су неки били активни учесници злочина над српским цивилима.

Та несрећна прва Југославија је само била подлога за дивљачке злочине над Србима у Другом светЈском рату.

У НДХ су Хрвати извршили геноцид над српским становништвом, док су на територијама Србије, Црне Горе и Србије Срби страдали што у пружању отпора што у погромима.

И након тог рата створимо несрећну другу Југославију са нашом браћом крвницима, заборавили геноцид и силне јаме и погроме, кренули смо даље.

И та творевина се распала као кула од карата у последњем крвавом рату. Сада нисмо направили заједничку државу, ал' се улизујемо својим џелатима.

Син Изетбеговића једе ћевапе у Београду а његови муџахедини су секли српске главе на Возућу.

Харадинај гостује на српским телевизијама, а убијао је српске цивиле и продавао им органе.

Сада представници Срба у Хрватској иду на прославу стравичног злочина усмереног према Србима у РСК и највећег злочина у Европи после Другог светског рата.

То што Милошевић и Пуповац раде је еквивалент као да представници Израела иду на прославу отварања Аушвица.

Да ли Срби цене довољно своје жртве? Продају ли образ сувише лако? Има ли наде да тај свој "заборавни менталитет" променимо?
Šamarčina iz lakta svima nama koji poslednjih 25 godina svakog avgusta još po jednom pregrmimo po nervni slom
 
Ja sam to već pregrmio od ovih cg ustaša, ali od njih sam to i očekivao.
Na šta ovo liči jbt?
Пуповац је само показао да му је на првом месту дупе.

Нема Србина из Крајине који има добро мишљење о њему, не знам како је увек у Сабору.
 
prihvatite cinjenicu da je sa svakim ratom stradao odredjeni broj Srba,a da su se pametni sklanjali i preziveli.Posle silnih ratova ostalo je malo Srba a puno onih koji su se generacijama sklanjali.Na delu imamo negativnu selekciju kroz citav dvadeseti vek
1.Sv.Rata ,generali i vojvode
2.Sv.Rat,cetnicki komandanti
Raspad SFRJ, dobrovoljci i poneki srbenda u JNA do ranga kapetana
da li jos neko primecuje da tonemo po vertikali
 
Инспирисан овим последњим лицемерствима представника српског народа, одлучих да отворим тему.

Српска страдања крећу још од самих почетака наше историје, ал' ћемо се фокусирати на 20. век, јер највише утиче на наше данашње стање.

Срби су у 20. веку 3 пута трепели велика страдања.

У Првом светском рату је погинула трећина мушке популације Србије, да би том нашом крвљу створили Југославију и ујединили се са својом "браћом", од којих су неки били активни учесници злочина над српским цивилима.

Та несрећна прва Југославија је само била подлога за дивљачке злочине над Србима у Другом светЈском рату.

У НДХ су Хрвати извршили геноцид над српским становништвом, док су на територијама Србије, Црне Горе и Србије Срби страдали што у пружању отпора што у погромима.

И након тог рата створимо несрећну другу Југославију са нашом браћом крвницима, заборавили геноцид и силне јаме и погроме, кренули смо даље.

И та творевина се распала као кула од карата у последњем крвавом рату. Сада нисмо направили заједничку државу, ал' се улизујемо својим џелатима.

Син Изетбеговића једе ћевапе у Београду а његови муџахедини су секли српске главе на Возућу.

Харадинај гостује на српским телевизијама, а убијао је српске цивиле и продавао им органе.

Сада представници Срба у Хрватској иду на прославу стравичног злочина усмереног према Србима у РСК и највећег злочина у Европи после Другог светског рата.

То што Милошевић и Пуповац раде је еквивалент као да представници Израела иду на прославу отварања Аушвица.

Да ли Срби цене довољно своје жртве? Продају ли образ сувише лако? Има ли наде да тај свој "заборавни менталитет" променимо?

Ne bih komentirao ostalo, ali Srebrenica je najveći zločin u Europi nakon Drugog svjetskog rata, a Vukovar prvi razrušeni grad u Europi nakon tog istog rata.
 
Ne bih komentirao ostalo, ali Srebrenica je najveći zločin u Europi nakon Drugog svjetskog rata, a Vukovar prvi razrušeni grad u Europi nakon tog istog rata.
Тешко да стрељање 3000 ратних заробљеника може да се пореди са протеривањем 250.000 људи и убијањем 2500 људи, етничко чишћење од кога се Срби никада неће опоравити и нестаће на тим просторима.

Док Бошњаци после "највећег злочина у Европи у 20. веку" у Сребреници опет већина.
 
Цене, и прецењују; али, само ако су њихови истомишљеници.
Жртве Срба, са којима се не слажу- третирају као непријатељске.
И зато нам је овако, како је.
Citiram, samo da nekome ne promakne.
Ovaj upis nije za podforum politike, vec za psihologiju, tamo bi se o tome moglo argumentirano raspravljati.
 

Back
Top