cena vere

dive

Legenda
Poruka
61.198
ne postoji covek na ovom svetu koji ne veruje
pitanje je samo u sta veruje
boga, cica glisu, sopstvenu snagu, kosmicku ravnotezu
ako neko kaze da ne veruje, to samo znaci da nije jos dosao do tacke da se sa tim souci
ovo nije tema o kojoj zelim da polemisem na religiji i filozofiji, nego me zanima stav nas zena i muskaraca, obicnih ljudi koji se ne bavimo religijom
hocu da pricam o veri, o verovanju
ovih dana smo svedoci da je cena vera bila 1.000.000eu
na fejsu vidim da su najpokvareniji kriminalci najveci vernici jer su im stranice pune slika svetaca slave koju slave, obavestenja da smo usli u veliki post i sl. a kad izadjemo mogu opet ubistva radi licne koristi, kradje, prodaje zena u belo roblje, komadanje nekog i rasprodaje njegovih organa jer tad vera prestaje, a pocinje biznis..svoju savest umire svojom najglasnijom verom u boga, uvereni da je dovoljno da im bozji izaslanik da oprost zbog donacije koju mu udele
sigurna sam da se svako od nas nasao u situaciji kad je imao neki prelomni trenutak u zivotu
od bezazlenijih u oktobru - samo da polozim ovaj ispit jer onda mogu da upisem sledecu godinu i ostanem na budzetu
kad je kasnio ciklus, a nije planirano - samo nije trudnoca
iscekujuci rezultat desete vantelesne - samo da jeste uspelo
do - samo da nije najgora dijagnoze..ili ako jeste - samo da nije kasno..i sl
primera ima milion,, za svakog od nas u zavisnosti od onoga sto smo proziveli blazi ili suroviji
ali u tim trenucima, za nas prelomnim kada imate ocekivanja pojavi se vera
i onda smo da bi nesto dobili spremni nesto i da damo, da ponudimo samo da nam se zelja, cilj ostvare
bilo da se pomolimo bogu - boze molim te samo da ........ evo ja cu.......
bilo da se pomolimo sebi - samo da bude .....uradicu to i to ako treba...
kako ovo sad da formulisem..koji dil pravite sa bogom, kosmosom, cica glisom, samim sobom u takvom prelomom trenutku
koliko ste spremni da platite toj vasoj veri da bi ono sto zelite ostvarili

mozda nisam najjasnije postavila, raspolozena sam da ispeglam nejasnocu u postu ako za tim ima potrebe i pitanja
(nudlo, daj odgvor pusti hejt :heart: )
 
Kapiram pitanje
Ja u Boga verujem stalno i ne pravim trgovinu sa tim
Znam kada grešim i molim se za oproštaj
Molitva mi je sastavni deo života
Verujem bez ikakve trgovine i trudim se da živim u skladu sa tim
Sto nije lako naročito danas
Ali se trudim i gledam da budem cestit vernik da sve što sam pogrešila ispravim i vratim onome kome dugujem
Nije lako biti pošten u današnje vreme
Svi te iskoriscavaju i gledaju da zloupotrebe dobrotu koju pruzas
Ne otkupljujem svoje greške
Nosim ih i trudim da ne ponovim već da budem bolja da iz njih naučim još više

- - - - - - - - - -

Kajem se inače i imam groznu savest koja me uvek vraća na pravi put
 
Meni nisu čudni deklarisani vernici koji čine ružne stvari. Zašto su čudni? Šta na sebi ima više ljudske krvi od sukoba religija? Zašto bi danas bilo drugačije, od kada je sveta, veka, države i društva jedni muče druge zbog imena nekog boga? Pri čemu ja verujem, što je možda čudno ali verujem u svog Boga. Mislim da je dobro izgraditi odnos prema nečemu iznad nas u šta iskreno verujemo da bi nas to držalo uspravno kada drugo posustane.
Slavim praznike spram osećaja, nešto kanonski, nešto kako mi se dopada, nešto me plasi pa sam izbrisala a ponešto i nemam pojma šta je. Crvena slova ne znam ali pojedine verske praznike duboko osećam dok neke smatram toplim zbog porodice.
Neke praznike sam sama izmislila zato što su meni važni a deci redovno pričam priču o nastanku Deda Mraza koja počinje onom "bio jednom jedan Nikola koji je svoje bogatstvo prodavao i ubacivao deci novac u džep i cipelu, da se iznenade kada ga nadju, puno godina kasnije je postao Deda Mraz i svakom detetu je namenio čarapu sa poklonima..."
Iznenađujuće je koliko deca vole tu priču, potpuno izmešanih legendi...I ja je volim, sve je to jedan deka koji nosi poklone, emocija je prava uz malo zbrke oko imena...
 
Ne postoji.

Ili jesi ili nisi.

Preporučujem knjigu:
Monah Kalist.

Na ovoj strani pravim pauzu,
20181202_160849.jpg


Nisam sklon dogmama...
 
Poslednja izmena:
Ne pravim kompromise sa tim bogom
To nije vera
Niti pokusavam da razumem veru niti me zanima
Prosto ne zelim da ulazim u tu pricu jer nije maj kap of ti ;)

Verujem u dobrotu.
Svoju.
U dobre zelje i namere, uvek i svima zelim srecu, ostvarenje svih zelja, radost, uspeh...
duboko to osecam i istinski uzivam u tudjoj sreci, ali i saosecam u tuZi.
Nikad ne bih nikome svesno nanela zlo. Ni najmanje. Cak za vecinu zla koje meni nanesu ne potresam se.
Ali sam imala momenata gde bi vratila milo za drago. Kad se osetim ugrozeno. Necu prva ali ne daj ti boze da vidis na sta sam spremna. Laza je za mene mala maca. ;)

I do sada sam imala srece.
Kad nesto zelim ja to zelim!
Ne pravim kompromise E boze ja cu tebi ovo ti meni ono. Nije to posao.
Kad zelim zelim iskreno iz dubine duse.
A to nema cenu
 
Да, верујем у Бога, верујем у његову помоћ кад ми је најпотребније, не дозивам га за све и свашта, али се сваке вечери захвалим на свему што имам...

Не умем да објасним неке ствари, рецимо, не постим сем за Бадње вече и Велики петак, славу ако се падне у среду или петак, али се трудим да будем добар човек, да не наносим људима зло, не лажем, не крадем, нисам дрчна и алава, али и не љубим улазна врата од Цркве као неки велики верници, а још већи грешници.

Мислим, нисам верник како то људи замишљају, не идем на литургије, а опет верујем да је Бог један, да види све, и да свакоме да онолико колико је заслужио, и добро и лоше.
 
Не свиђа ми се "раб божији". Не волим да трпим и мучим се а хришћанство то нуди зарад неког после живота. Као србин, словен, капирам да сам дете богова, значи исти као они. Мада, то све онако :lol: у доколици. Као хороскоп.
 
Ne znam sta bih napisala...
U nesto verujem a ne znam kako to da formulisem i nazovem... Nekada je bila pravda. Odavno nije to :lol:
Ispostujem neke obicaje koji su vezani i za religiju a koji su decija radost :) Sto sam starija sve sam tradicionalnija, ali opet na svoj nacin :lol:
Crkve me plase. Ne volim ni taj miris. Zaboli me glava, deo oko obrva. Ima neceg sablasnog u njima.
Religija mi je zanimljiva kao filozofija. Teolozi mi prijaju da ih slusam, deluju terapeutski. A monasi su mi izuzetno seksi.
Ne volim portrete. Kao okaceni mrtvaci. Pa mi tako ni ikone ne prijaju. Dok je posmatranje dogadjaja prikazanih na taj nacin zanimljivo tumaciti.
Smatram da istinska vera treba da se postuje, ako je ne osecamo mi sami onda kod drugih. Ali preterano isticanje iste, simbolima i slikama, narocito u domu, mi je pre kic nego ono sto zaista treba da predstavlja.
 

Back
Top