Čempresi i pačempresi - četinari

[Plant]

Četinari, Zimzeleni ili Crnogorice, - isto je, ... Četinari se dele na:

Ukratko o pačempresima:
(koji se najčešće gaje)
Pačempres (Chamaecyparis) je rod zimzelenih jednodomnih crnogoričnih stabala s karakterističnim ljuskastim iglicama koje gusto pokrivaju pljosnate izbojke, po čemu se karakteristično razlikuju ove crnogorične biljke koje se u Europi nazivaju "lažni čempresi" kod nas - pačempresi. Krošnja je stožastog oblika, grane vise, kora je tamno siva ili smeđa, puca. Ženski češeri (šišarke) su mali, okrugli, zelenkasti. Muški klasić je duguljast, žut ili crven. Cvetovi su mali i zelenkasti.

Pačempresi budu i plavkasti (zeleni), a tuje ne,.. već samo zelene ( i žućkaste) boje.
Više mirišu od drugih,..

Pačempresi se bolje drže na vetru imaju dublji koren.​

Lawsonov pačempres (Chamaecyparis lawsoniana) je stablo visine 40-60 m, s ravnim deblom koje se pri dnu grana, a grane se spuštaju prema zemlji prekrivene smeđe-crvenom glatkom korom. Kruna je piramidalna. Iglice su male, tamnozelene. Dobiveni su različiti oblici i sorte, koji se obično dijele po visini.


Tupolisni čempres (C. obtusa) ima karakterističnu stožastu krošnju i ravno deblo sa smeđecrvenom korom prekrivenom jednoličnim brazdama. Grane su vodoravne, s krajevima koji se dižu prema gore.
Četinari su svetlozeleni; pri trljanju ispuštaju smolasti miris. Češeri su vrlo mali (šišarke) . U poređenju s drugim vrstama, manje je stabilan. Od ukrasnih oblika posebno je česta 'Nana Gracilis' - mala biljka s ravnim granama raspoređenim u obliku lepeze.

.moja biljka - Nanagracilis - optusa.

​

Grahorodni čempres (C. pisifera) je drvo visoko 25-50 m, vodoravno raširenih grana. Ima svijetle zelene iglice, sa srebrnom prugom na stražnjoj strani.

Uzgoj​

Paempresa ima 6 vrsta (ranije,.. i po nekim knjigama 4 vrste, a po nekima i 5) ; uzgajaju se u razne svrhe.
Visoke vrste - kao ukrasne u pojedinačnim ili manjim skupnim zasadima u parkovima i vrtovima; niske živice i kao grmlje u pojedinačnim nasadima iu kamenitim vrtovima; puzave vrste i oblici - kao pokrivač tla. Uobičajeno ih je uzgajati u posudama na balkonima i terasama. Sade se na stalno mjesto u jesen - u lagano tlo, u proljeće - u teže. Sporo rastu. Nezahtevne su prema tlu, (blaga kiselost je u prednosti, ali nisu izbirljivi).. ali preferiraju vlažna, dobro drenirana. Rastu i na krečnjačkim (vapnenim) podlogama (osim tupolisnog čempresa). Dobro im je i u senci. Ne podnose dobro sušu. Orezivanje je obično potrebno samo ako mlade biljke počnu deliti stablo (deblo i takve sadnice su u drugoj klasi). Biljke u živicama (živim ogradama) orezuju se svakog proljeća.

Zalivanje​

Tlo treba uvijek biti lagano vlažno, a potrebno je izbegavati stagnaciju vode u tlu. Zalijevanje lončanica treba biti redovito i često i u proljeće i ljeto.

Autorski tekst: Plant - Krstarica
-nastaviću,...​

 

[Duki Lu]

Ima li Tise u podeli četinara?

 

[Plant]

Ima li Tise u podeli četinara?

Pogledajte prilog 1404087

Duki, pazite na času, molim vas - pogledajte prvi post,..
U nekim knjigama je Tisa ( jer nije pravi četinar) odvojena, ali u mojoj tabeli plave boje je ima,.. ja koristim engleske knjige,.. oni su najbolji baštovani Evrope,.. i verovatno sveta,.. Još kad bi se uskladili sa ostalima,.. to je ipak stvar dogovora.
------------------------------------------------------------------------------------------------

Presađivanje:​

Biljke se presađuju u novu posudu ( na novo mesto) u proleće, kada posuda više ne odgovara veličini biljke. U velikim posudama preporučuje se samo zamjena površinskog sloja zemlje.

Reprodukcija​

Čempresi i pačempresi se razmnožavaju semenkama, u kulturi tkiva ( meristem - in vitro) , reznicama. Najlakši način je sejati u februaru u gredicu u stakleniku (plasteniku) ili u proleće direktno na otvorenom u vrtu. Čim sadnice narastu, presađuju se pojedinačno - posade se u zemlju. Konačna sadnja je sa starosti - otprilike 2 godine. Dekorativni oblici razmnožavaju se reznicama, ožiljavanje u januaru ili junu ( VI mesec) poluodrvnastim reznicama dužine cca 10 cm u podlogu na bazi treseta i peeska. Reznice odrezane u prvom mesecu ( januaru - siječnju) čuvaju se za ukorjenjivanje u zatvorenom (zaštićenom) prostoru na temperaturi od 16-18 °C. Nakon što formiraju koreni, presađuju se jedan po jedan u čaše (saksije, tegle) . Sadnja na stalno mjesto - ne prije 2 godine.

Mesto​

Ove biljke vole delimičnu senku. Na otvorenom suncu treba uzgajati samo zlatnožute ukrasne oblike, jer samo pri jakom svjetlu ostaje njihova izvorna svijetla boja. U područjima sa suvim vremenom preporučuje se posaditi ih na mjesto zaštićeno od vjetrova.

Temperatura​

Čempres je nekapriciozna biljka, otporna na visoke i niske temperature zraka. Samo mlade biljke u hladnoj sezoni zahtijevaju malčiranje tla slamom, korom ili drugim materijalima kako bi se korenov sistem, koji se nalazi gotovo na površini, zaštitio od jakih mrazova.

Bolesti i štetočine:​

Pačempresi nisu osetljivi na napade insekata. Medna rosa (Armillaria mellea) može uzrokovati truljenje korijena, naročto u vrlo vlažnom ili slabo dreniranoj podlozi. Biljka obično ne preživi. U svakom slučaju, bolje je ukloniti zahvaćenu biljku kako bi se spriječilo širenje bolesti. Lisne vaši zaraze lišće i mlade izbojke. Tretiranje insekticidima ( protiv lisnih vaši) izvodi se samo dok su biljke mlade.

Autorski tekst: Plant - Krstarica​

 

[Plant]

rekoh već da nisu puno izbirljivi gde će biti posađeni,.. alii,..

Najbolje rastu na vlažnom, dobro dreniranom pjeskovitom ilovastom tlu s pH od 5 do 6,5. Od ovih vrsta razvijene su doslovno stotine kultivara s ogromnim rasponom varijacija u boji, veličini i obliku.
Pomenuću samo neke:
Chamaecyparis lawsoniana 'Ellwood's Gold' uredan je i kompaktan stupast oblik koji sporo raste. Vrhovi četina (listova - iglica) za grane žuto su obojeni dajući cijelom grmu topao sjaj. Ovo je prekrasna biljka u vrtu za rub kamenjara ili vrtnog šumarka, koja će dati kontrast boja u dizajnu krajolika - pejzaža, eksterijera,...

C. lawsoniana 'Ellwood's Gold'
Chamaecyparis lawsoniana 'Stardust' – ovo je izvanredan kultivar stubastog i uskog konusnog oblika.
Žuto lišće je bronzanom (žutom) bojom, prošarano na vrhovima.
Ti žuti prelivi su ustvari reakcija biljke na ekstremne temperaturne uslove, pa u našoj klimi budu više izraženi..
... Sad preostaje po pojedinačnim kultivarima (varijetetima),.. a opisao bih još Leilandi I Notkatenzis (koju imam u svom starom vrtu),.. Nadam se da če te nastaviti ovu temu .
----------------------------------------------------------

Leyland čempres (×Cupressocyparis Leylandii) Raste brzo, brže od drugih pačempresa.
A hibridi, posjeduje nevjerojatnu snagu i energiju, tj bujnost koju su im darovali genetičari,..

Prvi Leyland Cypress potiče iz Engleske 1880-ih; sada je impozantan u tom vrtu
C. J. Leyland bio je jedan od prvih uzgajivača i po njemu je ime dobila biljka.
Majka hibrida bila je aljaski žuti cedar iz države Washington (Chamæcyparis nootkatensis); otac je bio Kalifornijac poznat kao Monterey Cypress
(Cupressus macrocarpa).

Zgodni su za topijarenje:

Moja biljka:

 

[Plant]

I jedan od najomiljeniji pačempresa je Nanagracilis.. imam ih dve.. U Vojvodini baš ne uživaju... treba dodati kiselog treseta u sadnji:

 

[Lule]

Imam u dvorištu 2 grupe od po 3 plava pačempresa, ali jedan se osušio pre nekoliko godina iz nepoznatog razloga. Kupila sam u jednom rasadniku veću sadnicu, jer su u međuvremenu porasli. Međutim, i taj se osušio, mada se ispostavilo da nije isti. I onda shvatim da ih ima raznih varijeteta, od kojih uglavnom samo jedan ima da se kupi. Pri tome ni sami proizvođači (kao ni onaj gde sam kupila) ne znaju ime niti o čemu pričam.

Prošle godine sam zasadila i tri sadnice čempresa, koje mi nisu baš ličile na njega, ali rekoh, možda je to zato što su mlade. Sad bih ipak rekla da me je zeznuo, jer pravi čempres ima tamno zelenu boju, a ovo dođe plavičasto.
Da poludiš od njih.

 

[Plant]

Imam u dvorištu 2 grupe od po 3 plava pačempresa, ali jedan se osušio pre nekoliko godina iz nepoznatog razloga. Kupila sam u jednom rasadniku veću sadnicu, jer su u međuvremenu porasli. Međutim, i taj se osušio, mada se ispostavilo da nije isti. I onda shvatim da ih ima raznih varijeteta, od kojih uglavnom samo jedan ima da se kupi. Pri tome ni sami proizvođači (kao ni onaj gde sam kupila) ne znaju ime niti o čemu pričam.

Prošle godine sam zasadila i tri sadnice čempresa, koje mi nisu baš ličile na njega, ali rekoh, možda je to zato što su mlade. Sad bih ipak rekla da me je zeznuo, jer pravi čempres ima tamno zelenu boju, a ovo dođe plavičasto.
Da poludiš od njih.

Čempresi su Kupresusi ( Cupressus a pačempresi Chamacyparisi), Ima i plavih čempresa u našim rasadnicima,.. mada rasadničari uvaljuju sve,.. kao To je to..
Plavi čempres Cupressus Arizonica,.. plav je i jeste čempres,. - Arizonski,.. ( mada ga zovu i Srebrna Tuja- sve pogrešno).

a vrlo je sličan Plavi pačempres:Lawsoniana. Chamaciparis law. Columnaris ( Lavsonov plavi čempres) - slika dole_​

​

razlikuju se,.. a ASC garden je pouzdan i ne varaju,.. imaju zaposlene ljude koji se razumeju,.. kao i braća Vlada i Žarko iz Pločica - kod Pančeva,.. i šalju pouzećem,.. ja mahom tamo pazarim..
rasadnik Žak ( Žarko Arsenijević- Pločice) i ASC garden su na izlazu iz BG prema Zrenjaninu i prema PA.​

 

[Џорџи]

Kako volim miris nije normalno,jedina jela u dvoristu mi se osusila

 

[Plant]

Zaboravih: sadnica za presaditi,..od dve godine starosti važi za sadnice sa busenom (vađene ašovom) - ne važi za sadnice u saksijama,.. (kontejnerima) to može i puno mlađe,...
Jedan odličan video o čempresima i pačempresima,.. Na Netu ima Milion videa - nisu svi ni dobri,.. ovaj je odličan:

Ja pišem (autorskr tekstove) iz ovih knjiga,.. ( i iz iskustva)... ( ovo je polovina mojih knjiga,.. neke sam pročitao više puta,.. neke još čitam knjige su pouzdane... ) one druge nisam još preselio..

i sa engleskig sajtova - sa ekstenzijom EDU ili UK ( Vel. Britanija)

@Lule i @georgejune ne mogu vam ni pretpostaviti uzrok sušenja,.. morao bih videti biljke u fazi sušenja,.. pa i tada je rizično davati prugnoze i dijagnoze,.. uglavnom umiru od gušenja korena vodom jer nije dovoljno ocedno,.. drenaža nije dobra,.. pa se gljivice od kojih oboli koren razmnože..​

 

[Lule]

Tražila sam čempres, klasični. A on, jedan od tih rasadničara koje si spomenuo, mi je uvalio izgleda taj arizonski jer nije imao onaj pravi zeleni, tanki visoki.
Znam šta je čempres...ali ispade da ne znam.
Mada ipak ne mogu da krivim sebe jer nisam sigurna kako izgleda kad je sadnica mlada, a i kontam - neće me prevariti, ranije sam od njega kupovala puno biljaka, kao i tad, pored čempresa. Ali, omatorio je i počeo da zabušava.

Poznajem malo i pačemprese, ali kao što rekoh, ima ih više varijeteta. Jedan rasadnik ima skoro sve, samo je problem što su slike malih sadnica kada svi izgledaju isto i onda ne mogu da identifikujem kojoj sorti pripadaju moji i taj što je uvenuo i koji hoće da dokupim.

Pa otprilike postoje samo dva razloga što je mogao da se osuši, s obzirom da se nalazi u sredini između druga dva koji su ekstra, dakle nije do drenaže. Ostaje da je u pitanju ili slabija biljka (kao čovek što capne eto tek tako) ili je zaostao šut u zemlji, usko lokalno baš na tom delu, pa ga to ubilo. Ali to i nije bilo pitanje, nego ono prvo.
Ako znaš nešto više o tim varijetetima plavog pačempresa i gde mogu da nabavim.

 

[Lule]

I jedan od najomiljeniji pačempresa je Nanagracilis.. imam ih dve.. U Vojvodini baš ne uživaju... treba dodati kiselog treseta u sadnji:

Pogledajte prilog 1404128​

Ovaj je super. Jel prirodno tako šašav ili si ga šišao?

 

[Plant]

prirodno je šašav,, i ume biti još šašaviji ..
Nego ne mogu da pretpostavim koji si ti Čempres htela ?
Inače najveća proizvodnja četinara u Srbiji je u Velikom Šiljegovcu i okolini,.. tamo je i Manojlović.. jedan od naj rasadnika ..

 

[Lule]

prirodno je šašav,, i ume biti još šašaviji ..
Nego ne mogu da pretpostavim koji si ti Čempres htela ?

Običan, primorski, visoki čempres, kad se kaže samo čempres, misli se na njega. Za taj arizonski većina ljudi nije ni čula, mada ja znam kako izgleda ali mi nije palo na pamet da bi mi taj prodao, posebno što po izgledu i porastu nemaju veze jedan s drugim, čak i da zanemarimo boju.

Inače najveća proizvodnja četinara u Srbiji je u Velikom Šiljegovcu i okolini,.. tamo je i Manojlović.. jedan od naj rasadnika ..

Možda je najveći proizvođač, ali ne i najraznovrsniji, Vlada ima skoro sve što postoji na 100 ha. Ali kaže da je zbog loše klime i jakog vetra (južni Banat) mnoge vrste prestao da proizvodi.

 

[Plant]

Ahamm. Ok.. i mislio sam na Primorski.. ali vam ne piše lokacija na profilu...
Da, Vlada je bio car i Žarko je učio od starijeg brata.. Vlada je najveći kalemar zemlje Srbije..
Nema 100 hektara.. ali ima mnogo...
Veliki Šiljegovac i okolina imaju najbolje zemljište.. kiselkasto, a u Pločice stiže treset iz Litvanije šleperima... ranije je Vlada malčirao piljevinom od drveta...i to malo zakiseli podlogu..
Vlada više ne vodi posao.. ustupio je ċerki..
I prodaju u ŽAK.u kod BG.a vodi druga dama - Žarkova ćerka..ali za popuste (kad odem) zove oca... ..
Vredni su to ljudi.. i izuzetni..
A Manojlovićev rasadnik je najuredniji i na pravom je mestu... na kiselom zemljištu, gde biljke brže napreduju i manje oboljevaju.

Ali ASC garden je baš jaka konkurencija.. To su Italijani, koje gaje biljke u najboljim uslovima i samo ih distribuiraju do nas (u manje povoljne uslove).
Budućnost svih rasadničara je u kontejnerskoj proizvodnji (u saksijama )

 

[Lule]

On mi je tako rekao, 100 ha...Ali nebitno, ima ogroman radsadnik i dovoljno prostora da biljke slobodno rastu i ne smetaju i ako se ne prodaju. Recimo ostali rasadnici imaju pančićevih omorika visine 1- 1,5 m, a on čitavu njivu PO kojih hoćeš visina i starosti. I cene su OK. Ali vidi se da je malo zapustio posao.

Uglavnom, da se vratim na temu - obožavam četinare, i to one visoke - kedrove, smrče, čemprese, borove... Ova sitna boranija mi je slatka, ali kad npr. vidim lep primerak kedra, otkinem.
Posadila sam prošle jeseni ovaj četinar, zove se cupresociparis. 'Gold rider'

 

[Plant]

Deodara ? (ili =) ,.. ili mi se čini,.. Nismo se vratili u temu,.. ovo nije Čempres

problem je sa presađivanjem velikih i starijih biljaka,.. Teško se primaju,..

 

[Plant]

Štetočina na čempresima i pačempresima je sve više:

Vaši (aphids) su posisale grane Lejlandovog pačempresa

Crvi ( vrečasti) - Njihove Larve zimuju u tim napadnutim granama,.. od sada pa do proleća se trebaju ukloniti sa biljaka,.. jer će na proleće krenuti invazija
( i ovo je na Lejladu)

Canker (kancer = rak) čempresa.

​

 

[Plant]

Do skoro je Leylandov čempres smatran za savršeno drvce ili grmom za sadnju u urbanim uslovima,.. kao fotinije s crvenim vrhovima
Ali i rasprostranjenost je učinilo ovog lepotana, vrlo osetljivim na probleme s insektima i patogenim bolesti.. namnožilo se i jednih i drugih. Crvi su postali ozbiljan problem pre otprilike 10 godina. Ovi insekti često unište biljku u roku od nekoliko dana.
Gljivične bolesti su ozbiljan problem i ima ih šest raznih (gljivičnih bolesti)
Phytophthora korena - trulež i armilaria - dve su glavne bolesti korena koje uzrokuju polagano propadanje biljaka. (U žardinjerama još više, ali se Lejland manje sadi u žardinjere, jer je bujan. )

Nažalost, nema kontrole nad ovim bolestima. Uklanjanje obolelih biljaka, najbolje je rješenje.
Cankeri su gljivice koje zahvataju i stablo i grane uzrokujući odumiranje. Orežite zaražene dijelove i izbjegavajte jaku prihranu (gnojidbu) ali i jače navodnjavanje tokom sušnih razdoblja. Štetočine vole mlado tkivo,..
Razmak između biljaka od bar metar i po. koji će omogućiti potrebno promaju - kretanje zraka kako bi se smanjila učestalost problema s gljivičnim bolestima.

Lejlandov čempres je pokazao neke nedostatke - zbog bujnosti je osetljiv na nevremena ( na jak vetar).
Treba razmisliti da se zameni sa pogodnijim biljkama u recimo živicama,.. tj u planiranju i sadnji budućih živih ograda. (sorte arborvitae ili (Cryptomeria japonica . Božikovine ) - novi kultivari,.. dok stignu u naše rasadnike.

(autorski tekst: Plant - Krstarica )​

 

[mario80]

Ovako je oko 2 meseca ni vamo ni tamo 3 komada. Ostali su top

 

[mario80]

Slabije se razvijaju ostali napreduju bolje.

 

[Plant]

To pri dnu je verovatno od suše, zemlja (tlo) je jako zbijeno - i po strukturi, a i od zalivanja.
Bolje da se malčira ili okopa okolo biljke,.
mada je to neka teška glina - čini mi se. ta se brzo suši,. - zboj zbijenosti, i sitnih čestica ( koloidi) jako vuče donju vlagu na površinu i suši je sunce,.. vetar,.. .
Treba neka zaštita donje vlage (malč recimo ili okopati nakon zalivanja).
A ima i štetnika gore - ti suvi 'pramenovi' - žućkasti, ali nema puno. )
--------------------------------------------
Podloga treba da je plodna (hranljiva) ali i da drži vlagu i da bude STRUKTURNA, ( gline je dovoljno 10%, a ovde je ima bar 2/3 )

 

[Lorelajn]

Ja imam jedno 5-10 vrsta cetinara, medju njima valjda i tisu i cempres ili taj lazni cempres, mini jelka, srebrna, normalna, crni bor i jos nekakava jela..
Uslikacu ih sutra ili ovih dana da mi ih neko tacno identifikuje ako moze

 

[Lorelajn]

Takodje me interesuje i vrsta nekog cetinara koji mi se jako svidja a ne znam kako se zove. Prosle godine sam mu uzela sisarkice ali ne da mi se od 0 saditi pa bih pre kupila sadnicu samo da saznam sta je.

 

[Plant]

Takodje me interesuje i vrsta nekog cetinara koji mi se jako svidja a ne znam kako se zove. Prosle godine sam mu uzela sisarkice ali ne da mi se od 0 saditi pa bih pre kupila sadnicu samo da saznam sta je.

Odeš na neki sajt rasadnika četinara pa ćeš najverovatnije naći tog tvog lepotana,..
"Srebrna" je verovatno srebrna smrča ( u narodu smrče šesto nazivaju jelom), To je "izrod" iz svoje vrste - mutirao gen u semenki. ..
U nekom rasadniku ima na primer tih smrča (iz semena) , zelenih, posrebrenih i srebrnih ( a ista vrsta),

pa se sa te koja je najviše srebrna skidaju reznice i tako se ožiljavanjem dobijaju slične srebrne smrče-<iz semena (šišarke od srebrne se ne razvije srebrna nego zelena. Na primer - na slici baš nisu jako srebrne..
---------------------------------------------
A, ta mala jela je Picea Konika ? (u prilogu) ili neka patuljasta smrča ?

 

[Lorelajn]

Odeš na neki sajt rasadnika četinara pa ćeš najverovatnije naći tog tvog lepotana,..
"Srebrna" je verovatno srebrna smrča ( u narodu smrče šesto nazivaju jelom), To je "izrod" iz svoje vrste - mutirao gen u semenki. ..
U nekom rasadniku ima na primer tih smrča (iz semena) , zelenih, posrebrenih i srebrnih ( a ista vrsta),

Pogledajte prilog 1430872​

pa se sa te koja je najviše srebrna skidaju reznice i tako se ožiljavanjem dobijaju slične srebrne smrče-<iz semena (šišarke od srebrne se ne razvije srebrna nego zelena. Na primer - na slici baš nisu jako srebrne..
---------------------------------------------
A, ta mala jela je Picea Konika ? (u prilogu) ili neka patuljasta smrča ?

Nije. Mini bor je. Ima oko 30 godina I oko 1,5m visine je bez da je ikada secen.