Cekam te....da li znas to? Ne znas. Naravno, zasto bi i znao? Ujutru kad ustanem prvo na tebe pomislim, zatvaram oci sa tvojom slikom pred sobom, i tako u krug, u nedogled...pitam se dokle ce ovo da traje? Dokle cu da te cekam? Ovaj zivot je previse kratak da bih ga uludo potrosila...znam ja to, ali kako da to objasnim srcu koje kuca samo za tebe, ocima koje sijaju kad ugledaju tvoju sliku....a ti, sta je s tobom? Ti si negde daleko...u ovom slucaju ne vazi ona "daleko od ociju, daleko od srca". Zasto si nestao tek tako, ko ti je dao to pravo? Da li si pomislio na mene kad si odlazio? Da li si se pitao sta ce tvoja malena da radi? Znas li da dugo nisam setala nasom ulicom? Plasim se. Plasim se da prodjem tuda bez tebe, bez moje ruke koja se nezno stapa sa tvojom. Plasim se da sednem na onu klupicu, da gledam zalazak sunca, plasim se svega. Covece, tek sada shvatam koliko mi znacis, ili si mi znacio. Ne mogu dalje bez tebe. Osvrcem se iza svakog ugla, cujem tvoj smeh svuda, vidim tvoje oci u drugim ocima....dokle cu ovako??