Obavijena sam ovom tamom. Na trenutak sam blistala pored tebe, ali to je samo bio trenutak. Pitam se da li je i ova tama momenat ili nesto duze. Cini mi se kao vecnost. Kao beskraj. Ti si jedini koji moze da mi osvetla put, da mi pruzi ruku i izbavi me. Znam da sam pogresila. Izgleda da sam tu gresku kasno shvatila. Koracam ovim lavirintom, trazim izlaz. Ne uspevam. Vrtim se u krug, ponovo se vracam na staro. Zar je tvoj ponos veci od nase ljubavi? Ili mi se svetis? Molim te da mi oprostis. Ja vise ne mogu ovako, a verujem ni ti. Trazim te u svakom drugom, tvoj pogled, tvoje zagrljaje. Toliko zelim da ti potrcim u zagrljaj i da te nikad vise ne pustim. Ko je ubio nasu ljubav? Ko je imao najveci udeo u ovom zlocinu? Ili smo oboje podjednako krivi? Da, saucesnici smo i u ovom zlocinu. Ubili smo najlepse sto smo imali. Nismo umeli to da sacuvamo. Najgore od svega je sto je i deo mene nestao. Iscezao. Osmeh na mom licu nije kao pre. Kazu da nada poslednja umire. Polako prestajem da se nadam, ali te ipak cekam. Cekacu te uvek. Cekam te na klupi pored svetiljke koja svetli samo za nas. Ta svetlost me podseca na nasu ljubav. Plasim se jedne stvari. Kad god odem tamo svetlost je sve slabija. Ali ja te cekam... I cekacu te...