Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Cekajuci da spoznam sebe, upoznala sam njega, a kroz njega i ono za sta nisam znala da sam sposobna. Kasnije, cekajuci da njega zaboravim, upoznala sam sebe i svoje granice. Jesam li pametnija? Nisam. I dalje nekoga cekam, da bih dobila sebe, a samo sami sebe sebi mozemo da damo.
Možeš li zamisliti uopšte koliko te trebam,
Koliko me muči ova daljina među nama?
Ponekad, kad te očajnički trebam i želim,
Nema te i bolno sam svesna da sam sama...
Znaš li koliko te volim i čeznem za tobom,
Koliko suza padne zbog tuge što si daleko?
Utešno je jedino što znam da me voliš
I što daleko, samo za mene, kuca toplo srce neko.
A ja te trebam, očajnički te želim pored sebe,
Ponekad ni razgovor ni poruka smirenje ne znače.
Što bih sve dala da se stvoriš ovde, pored mene,
U trenutku kad mi se samo tužno jeca i plače.
Da me zagrliš, nežno me uzmeš u krilo
Šapućeš mi najlepše ljubavne reči,
I da tako zagrljeni ostanemo do zore,
Uživajući u našoj zajedničkoj sreći.
I sve želje i snove pretvorimo u stvarnost,
Bez straha i grča, bez tuge, čežnje i bola.
Da konačno budemo zajedno, bez prepreka,
Pokazujući svima kako se zaista i iskreno voli...
Celoga je dana sneg lagano pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne,
kao leptir lak
i nekome htela reci reći nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust
Samo s bledog neba beloj zemlji sleću
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doći neće
neko koga čekas, a spušta se mrak.
Desanka M.