- Poruka
- 388.711
Izbor za Reč godine ne govori samo o jezičkim promenama i dešavanjima u leksičkom sistemu, već i o društvu, kulturnim, političkim, ekonomskim i drugim tekovinama na koje pojačano obraćamo pažnju, koje imenujemo novim imenima ili o kojima u određenom periodu godine govorimo, kazali su lingvisti koji su pokrenuli konkurs "Reč 2023. godine".
Konkurs je otvoren još nekoliko dana za sve koji žele da predlože reč u tri kategorije: Reč godine – postojeća reč (ili izraz) koja odražava značajne događaje, trendove ili promene u društvu tokom godine; Nova reč – novostvorena reč (ili izraz) koja je nedavno ušla u srpski jezik i postala popularna ili relevantna za širu javnost; Lažireč 2023. – reč (ili izraz) koja iskrivljuje, ublažuje ili prikriva smisao onoga što imenuje. Znaćemo koje su tri reči iz ove tri kategorije obeležile 2023. godinu.
Kako bilo, predlozi za Reč godine odslikavaju društvo u kome živimo, kazuju koji su nas to događaji i fenomeni posebno dotakli, privukli našu pažnju ili uticali na nas. Među predlozima našla se i reč gaslajting (gaslighting) koju je 2022. izdavač rečnika Merijem-Vebster proglasio za reč godine, uz objašnjenje da ona odražava aktuelno doba dezinformacija.
Gaslajting - emocionalno zlostavljanje svuda oko nas
Taj rečnik definiše gaslajting kao čin ili praksu grubog dovođenja nekoga u zabludu, posebno za sopstvenu korist.
Gaslajting je oblik emocionalnog zlostavljanja, manipulativna taktika kojom zlostavljač ubeđuje žrtvu da se ne ponaša, ne misli i ne oseća adekvatno i da je problem isključivo u njoj, tako da ta osoba posumnja u vlastitu percepciju ili zdrav razum.
Da tu vrstu manipulacija osećamo i sami, potvrđuje i to što se gaslajting našao na spisku predloga za Reč godine u Srbiji, ali u kategoriji Nova reč.
Ove godine, reč koja je najčešće tražena na sajtu pomenutog rečnika u SAD bila je autentičan, što odražava zabrinutost ljudi povodom rasprava o veštačkoj inteligenciji, identitetu i društvenim mrežama. Ove godine se insistira na važnosti autentičnosti, a da li će reč kojom se povlači granica između „pravog” i „lažnog” biti i naša „omiljena“ ove godine znaće se 20. decembra.
Da reči koje se izdvajaju kao najupečatljivije u nekom periodu ne govore samo o jezičkim promenama i dešavanjima u leksičkom sistemu, nego i o društvu u kome živimo, o onome što je privuklo našu pažnju ili uticalo nas, ili nas je posebno dotaklo emotivno i duhovno, potvrđuje i samo pogled na predloge: Ribnikar, nasilje, neprebol, dečak ubica, tragedija…
Među lažnim rečima opravdano su se našle i one koje eufemistički govore o ratovima i hiljadama žrtava: denacifikacija, specijalna operacija, deeskalacija, tolerancija i još neki eufemizmi i sintagme kojima želimo nešto da prikrijemo, a ne da imenujemo stvari kakve jesu.
Finalni izbor 20. decembra
Ima reči koje su kandidovane u dve kategorije: za reč godine i lažnu reč. Među njima je sintagma ekonomski tigar. Kako je ko razume zavisi od ličnog stava, sposobnosti promišljanja i vere u vlastiti sud. Slično je i sa rečima tolerancija, specijalna operacija, elita, lideri i giganti... stav da li su istinite ili lažne odražava i podeljenost društva i naporno traganje za granicom između istinitog i lažnog, gde bi nam dobro došla osobina imenovana pomenutom rečju godine u SAD, a ako smo u dilemi, kao objašnjenje bi pripomogla i ona iz 2022. – gaslajting.
Kako na stvarnost gledamo i šta može da nam zamuti pogled toliko da ne razlikujeno laž i istinu, nije samo stvar pameti i integriteta već i elementarne etike i autentičnosti.
Trenutno najviše glasova za našu reč godine imaju neprebol, Ribnikar, neizrečje, tragedija, veštačka inteligencija, parizer, ćirilizacija; za novu reč – četbot, gaslajting, krindž, bindžovati, superćelijska oluja, a za lažireč – rodno osetljiv jezik, patriote, ekonomski tigar, i tolerancija.
Finalni izbor obavlja Stručni žiri, sastavljen od 12 uglednih domaćih lingvista i filologa iz Srbije i dijaspore, koji će odluku objaviti 20. decembra.
(RTS)
Konkurs je otvoren još nekoliko dana za sve koji žele da predlože reč u tri kategorije: Reč godine – postojeća reč (ili izraz) koja odražava značajne događaje, trendove ili promene u društvu tokom godine; Nova reč – novostvorena reč (ili izraz) koja je nedavno ušla u srpski jezik i postala popularna ili relevantna za širu javnost; Lažireč 2023. – reč (ili izraz) koja iskrivljuje, ublažuje ili prikriva smisao onoga što imenuje. Znaćemo koje su tri reči iz ove tri kategorije obeležile 2023. godinu.
Kako bilo, predlozi za Reč godine odslikavaju društvo u kome živimo, kazuju koji su nas to događaji i fenomeni posebno dotakli, privukli našu pažnju ili uticali na nas. Među predlozima našla se i reč gaslajting (gaslighting) koju je 2022. izdavač rečnika Merijem-Vebster proglasio za reč godine, uz objašnjenje da ona odražava aktuelno doba dezinformacija.
Gaslajting - emocionalno zlostavljanje svuda oko nas
Taj rečnik definiše gaslajting kao čin ili praksu grubog dovođenja nekoga u zabludu, posebno za sopstvenu korist.
Gaslajting je oblik emocionalnog zlostavljanja, manipulativna taktika kojom zlostavljač ubeđuje žrtvu da se ne ponaša, ne misli i ne oseća adekvatno i da je problem isključivo u njoj, tako da ta osoba posumnja u vlastitu percepciju ili zdrav razum.
Da tu vrstu manipulacija osećamo i sami, potvrđuje i to što se gaslajting našao na spisku predloga za Reč godine u Srbiji, ali u kategoriji Nova reč.
Ove godine, reč koja je najčešće tražena na sajtu pomenutog rečnika u SAD bila je autentičan, što odražava zabrinutost ljudi povodom rasprava o veštačkoj inteligenciji, identitetu i društvenim mrežama. Ove godine se insistira na važnosti autentičnosti, a da li će reč kojom se povlači granica između „pravog” i „lažnog” biti i naša „omiljena“ ove godine znaće se 20. decembra.
Da reči koje se izdvajaju kao najupečatljivije u nekom periodu ne govore samo o jezičkim promenama i dešavanjima u leksičkom sistemu, nego i o društvu u kome živimo, o onome što je privuklo našu pažnju ili uticalo nas, ili nas je posebno dotaklo emotivno i duhovno, potvrđuje i samo pogled na predloge: Ribnikar, nasilje, neprebol, dečak ubica, tragedija…
Među lažnim rečima opravdano su se našle i one koje eufemistički govore o ratovima i hiljadama žrtava: denacifikacija, specijalna operacija, deeskalacija, tolerancija i još neki eufemizmi i sintagme kojima želimo nešto da prikrijemo, a ne da imenujemo stvari kakve jesu.
Finalni izbor 20. decembra
Ima reči koje su kandidovane u dve kategorije: za reč godine i lažnu reč. Među njima je sintagma ekonomski tigar. Kako je ko razume zavisi od ličnog stava, sposobnosti promišljanja i vere u vlastiti sud. Slično je i sa rečima tolerancija, specijalna operacija, elita, lideri i giganti... stav da li su istinite ili lažne odražava i podeljenost društva i naporno traganje za granicom između istinitog i lažnog, gde bi nam dobro došla osobina imenovana pomenutom rečju godine u SAD, a ako smo u dilemi, kao objašnjenje bi pripomogla i ona iz 2022. – gaslajting.
Kako na stvarnost gledamo i šta može da nam zamuti pogled toliko da ne razlikujeno laž i istinu, nije samo stvar pameti i integriteta već i elementarne etike i autentičnosti.
Trenutno najviše glasova za našu reč godine imaju neprebol, Ribnikar, neizrečje, tragedija, veštačka inteligencija, parizer, ćirilizacija; za novu reč – četbot, gaslajting, krindž, bindžovati, superćelijska oluja, a za lažireč – rodno osetljiv jezik, patriote, ekonomski tigar, i tolerancija.
Finalni izbor obavlja Stručni žiri, sastavljen od 12 uglednih domaćih lingvista i filologa iz Srbije i dijaspore, koji će odluku objaviti 20. decembra.
(RTS)
