I ove reči posvećene su tebi:
Znaš dobro da smo stvoreni jedno za drugo, ali ti si ipak otišla. Pitam se zašto? Da li zato što si i sama velika, pa hoćeš sa velikim, ili možda voliš bogatije? Da li je problem to što si starija od mene? Starija si mnogo više od onog moćnog Amerikanca u koga si trenutno slepo zaljubljena. Pamtiš li, dušo moja, da za njega niko i nije znao dok ga ti nisi slučajno otkrila, dala mu ime, odgajila ga. Oteo ti se tvoj Pigmalion, prezreo te, bez griže savesti i manje problematične prošlosti brže se razvio, i sad luduješ za njim.
Pre ti ni kod mene ništa nije smetalo. Ni što sam seljak, ni što sam zaostao. Divila si se mojoj hrabrosti kada sam zbog tebe kidisao na jače od mene. Kada sam kao David tamanio Golijate na tvoj mig. Kada sam krvario da bih sačuvao tvoju slobodu i da bih te bio dostojan. Sećaš se kako sam te branio kad je onaj Turčin bacio oko na tebe. Toliko sam uporan bio, da te na kraju ostavio, a na meni se iživljavao čitavu moju mladost. Još me Turčinove rane bole. Nije mi dao da se obrazujem, izučim škole, budem svoj. A ti si u miru napredovala i sve više se udaljavala od mene. I posle sam svet pomerao zbog tebe. I krenuo goloruk na onog bahatog Nemca koji je silom hteo celu da te uzme, da mu budeš samo jedna od više konkubina. Tada si me hvalila, iako me ni tada nisi volela, ali bila si uz mene. Kao što Laub reče: U ljubavi i politici čovek je veran samo kad ne može ništa drugo.
Grešio sam i ja. Priznajem. Poneo me kavgadžijski duh. Razbio sam ceo komšiluk. Pretio i tukao se sa svima. Radio sam na mišićima, a duh sam zapostavio. Zaboravio sam na tvoju sklonost ka filozofiji. Nisam te oslušnuo na vreme. Nisam učio na tvom iskustvu.
Ali i ti si vređala mene. Nisi mi dala pravu priliku da se dokažem. Moje slabosti bacila si mi u lice i ne pokušavaš tu ljagu da spereš sa mene.
I dalje se trudim da ti ostanem blizu, da budem tu, uz tebe, ali mi ti stalno izmičeš i ne osvrćeš se na novi dom koji sam sagradio zbog tebe, za nas. Srušio sam ono svoje staro zgarište, obračunao se sa svima onima koji su mi govorili da nisi za mene, rekao zbogom oružje.
Znam, reći ćeš i novi dom sam sagradio uz tvoju pomoć. I znam, dosta sam tvoga novca proćerdao. Ne snalazim se najbolje u građevinskim radovima. Rušenje mi ide bolje od ruke. Valjda mi destruktivan horoskopski znak.
Neću odustati. Boriću se za tebe. Ja sam deo tebe, i sama to znaš. Mnogi su se mešali, hteli da te uzmu i uspeli u tome. Sada sam samo rupa na tvojoj bluzi, rupa koju treba zakrpiti. Ali, to je tvoja omiljena bluza i znam da ćeš je i sa rupom nositi. Znam da me želiš i da ćeš to brzo priznati. Možda shvatiš da i ja ovako mali i siromašan imam nešto posebno. Nešto što me diže iznad svih ostalih koji čine tvoj život. Nešto što će mi dati snage da zablistam i budem deo tebe. Samo sam te ja iskreno voleo, i uvek sam tvoje ciljeve postavljao iznad svojih. Niko sebe toliko nije izgubio u pokušaju da bude tvoj. I jednog dana kada te ostavi tvoj Amerikanac i okrene se orijentalnim lepoticama, shvatićeš da nisi jedina i nezamenljiva. I da nisi više mlada i goropadno moćna kao nekad. Tada ćeš me se ponovo setiti i ponovo hteti. Kraj sebe.
A do tada, ja ću ostati ta mala rupa na tvojoj bluzi zbog koje će ti uvek biti hladno! A ti ne želiš tu jezu kraj svog velikog srca. Čini te ledenijom nego što si. Zato, ne beži više, čekaj me i ja ću sigurno doći, moja Evropo!
Voli te tvoja Srbija!
Branislav Stojanović iz Paraćina, student beogradskog Pravnog fakulteta, osvojio je prvo mesto na nacionalnom takmičenju mladih „U Zoranovu čast“, koje organizuju DS i Fond „Dr Zoran Đinđić“
Danas, 14.03.2009
Ovo je za crnu hroniku, jer veci stepen hipokrizije, bezidejnosti i sopstvene gluposti nisam cuo za godinu dana. Zalosno je videti kako drzava sve vise tone a sve je vise dvorskih luda, mediokriteta i dupeuvlakaca i to mladih ljudi koji cine buducnost zemlje.
Ne znam dal je baš to ovaj študent sve sam.
