Колега, читаш ми мисли. Управо сам гугловао слике, пошто сам видео на оном јутјубу многе згодне револуционарке. И дајгле аватара...
Дакле, веровали или не, слику нисам пронашао овде, него симултано на гуглу
Иначе, пратим ја борбу слободних народа света, и ова вест је занимљива у том смислу:
http://www.zoranovogdana.org/
Evo jednog zanimljivog teksta u vezi FARC-a (Kolumbija)...
Od dopisnika Garry Leech-a
Život u FARC kampu
Sreli smo dve zene clanice “Revolucionarne Armije Kolumbije”(FARC) na utvrdjenom mestu, duboko u kolumbijskoj dzungli.Tamo smo cekali u prostoj dvosobnoj sumskoj kolibi,koja sluzi kao kuca lokalne zemljoradnicke porodice.Sedeli smo tako pricajuci i pijuci kafu dok je jedan od gerilaca motrio na recnu obalu komunicirajuci uz pomoc radio stanice.Konacno smo primili informaciju da je sve cisto,sto je znacilo da nema armijske patrole na reci i nas cetvoro smo se popeli na camac, sto je znacilo da idemo na sledecu stanicu naseg putovanja.Terry Gibbs i meni trebalo je vise od dva dana da bi prispeli do tog mesta,ali smo i dalje imali pred sobom kratak recni put i pesacenje kroz dzunglu, pre nego sto bi smo pristigli u FARC kamp koji je bio nasa destinacija.
Posle jednog sata putovanja duboko u gustoj zelenoj prasumi,povukli smo se do obale reke,izasli van camca i pesacili dole uskom stazom kroz dzunglu do male cistine.Tamo smo cekali neko vreme nase dve clanice gerile koje su nam bile vodici u camcu i veslacki motor.Kada su se dva pobunjenika vratila na cistinu, svaka je nosila po dve drvene daske dimenzija:sest stopa duge,deset inci siroke i dva inca debele.Insistirale su takodje na nosenju nasih ranceva umesto nas.Sunce je zalazilo, kada smo se svi zaustavili duz staze kroz dzunglu na jednocasovnom pesacenju do FARC kampa.
Spoticali smo se i klizali duz blatnjave staze,plovili rekama na polozenim stablima sa jedinim uskim zrakom nasih malih dzepnih lampi,da bi osvetlili put.Cudesno,izbegao sam pad u zivo blato koje sam presao kao stazu.Posle skoro sat vremena provedenih u setnji, cuo sam zene iz gerile kako pricaju nesto sa tamnom figurom u senci.U punoj uniformi,sa puskom AK-47 muskarac iz gerile pozdravio je Terry i mene dok smo prolazili pored njega.Opazio sam malo belo svetlo kroz drvece ispred i samo sto smo dosegli par metara od kampa,videli smo uniformisanog coveka sa sedom bradom koji je radio na laptop racunaru.To je bio FARC komandant Raul Rejes;clan pobunjenicke grupe sedmoclane centralne komande.Saglasno misljenju mnogih analiticara,Rejes je drugi po redu sto se visine cina tice,kao clan FARC-a.
Rejes nas je oboje pozdravio i posle uvodnog razgovora pozvao nas da mu se pridruzimo sa ostalih sedam gerilaca na veceri.Nakon toga,Terry i meni je pokazano nase mesto prebivalista(satora) koje se sastojalo od kreveta sa drvenom daskom,mreze za komarce,i plasticnog kamuflaznog satorskog krila koje je visilo iznad svega,da bi obezbedilo zastitu od cestih tropskih kisa.Nas sator je bio indentican svakom uzetom od strane gerilaca u kampu.Naredna tri dana,Terry i ja smo ziveli,kao sto gerilci zive svakodnevno.Kupali smo se zajedno sa njima u obliznjoj reci.Obavljali smo nuzdu u kisnim sumama,kao nekoj vrsti poljskih WC-a,koji su se sastojali od rovova ukopanih u zemlju.Svi smo jeli obilne porcije bazicne kolumbijske hrane skoro svakoga dana.
Terry i ja bili smo u zabacenom FARC kampu iz razlicitih razloga.Ona je bila tamo da bi intervjuisala zene gerilce, kao deo njenog istrazivanja na zenskom angazovanju u socijalnoj borbi Kolumbije.Ja sam bio tamo da bi intervjuisao Rejesa.Mi smo se drzali slobodno u kampu i pristupacno svim gerilcima,od kojih su trecina bile zene.Dozvoljeno nam je da napravimo fotografije sa odredjenim prikrivanjem u kojima nismo objavili lica nijednog pobunjenika izuzev Rejesa.Takodje smo proveli mnogo sati angazovani u neformalnim razgovorima sa Rejesom i ostalim gerilcima.
Zivotni uslovi gerilaca su bili reklo bi se veoma skromni.Oni su se sastojali od gore pomenutih satora,dve vrste uniformi,par gumenih cizama,AK-47 borbene puske,najbolje vrste municije,macete i tri obroka dnevno.Bez obzira na skromnost,infrastruktura kampa je bila impresivna, uzeci u obzir udaljenost same lokacije.Satori su bili medjusobno povezani sa mrezom sumskih puteva gradjenih nekoliko inca iznad vlazne,blatnjave zemlje.Kao sto su nekoliko drveta(koja su bila naslonjena) napravila prostor za satore i puteve,a inace stitila satorska krila od kise,nema sumnje da su ogranicavala mogucnost otkrivanja iz vazduha.
U centru kampa bila je prostrana sumski uokvirena gradja nalik satoru, sa crnim plastificiranim platnom koje je sluzilo kao krov.Unutra je bilo vise redova klupa napravljenih od sumskih dasaka, onakvih kakve je nosila jedna od nasih gerilskih vodica do kampa.Televizor i tabla su bili postavljeni na jednom kraju tog prostora i svako vece gerilci su gledali vesti na “Caracol”-u i “RCN”-u – dve najvece kolumbijske tv mreze – da bi uredno bili informisani o tekucim spornim pitanjima.Ova aktivnost je bila veoma zanimljiva,uzeci u obzir da drzavne televizijske mreze generalno prezentuju veoma negativnu sliku o FARC-u.
Sumski putevi su se protezali pored centra kampa u nekoliko pravaca,gde postojeca staza nije prohodna uz ili niz planinu.Jedan put je nestajao u kisnoj sumi da bi se zavrsavao u muskom WC-u.Rec “WC” mozda je malo vise razradjena kada se ima u vidu da se sastojao od dva ukopana jarka u zemlji.Jedan je bio za veliku nuzdu,drugi za malu.Drugi put vodio je do zenskog WC-a,koji se sastojao od slicnog objekta.Tamo su bili dugi stapovi korisceni kao lopatice,da bi se u jarak zakopali ljudski odpatci.
Treci put vodio je do kuhinje,koja je bila prostrana,otvorena sa strane objekta i sadrzala je dve vatre i veliku kolicinu lonaca,serpi i tiganja.Kuvari su pripremali tri obroka dnevno,bazicne kolumbijske hrane kao sto su govedina,piletina,pirinac,krompir,razno povrce i mnogo supe.Jednog popodneva kada je Terry intervjuisala zene gerilce,sisao sam u kuhinju i druzio se sa dva pobunjenika,jednim muskarcem i jednom zenom,koji su bili na duznosti u kuhinji.
“Izgleda da svi dobro jedete ovde?”Rekoh im,pola kao pitanje,a pola kao konstataciju.
“Dosli ste u dobro vreme”,objasnila mi je zena gerilac.”Mi trenutno imamo obilje hrane.Ponekad nemamo bas mnogo da pojedemo.Koliko cesto dobijamo zalihe,zavisi od vremena i bezbednosne situacije.”
“Da li vas dvoje kuvate svaki dan?”,upitao sam ih.
“Ne”,odgovorio mi je muskarac pobunjenik.”Svako dolazi na red.Mi danas kuvamo veceru,a dorucak i rucak sutra.Posle toga,neko drugi nas odmenjuje i radi isto.”
“Znaci svi kuvaju?”,nastavih da se raspitujem.”I muskarci i zene?”
“Naravno”,odgovori zena gerilac.”Svako radi sve u kampu.Nije vazno da li ste musko ili zensko.Vi kuvate,perete svoju odecu,stojite na strazi i idete u patroliranje.Sve je isto i za muskarce i za zene.”
Cuo sam da je ova vrsta jednakosti deo FARC filozofije,ali nisam bio siguran u kom stepenu je bila sprovodiva.I dalje nisam bio siguran u kom se stepenu primenjivala u drugim FARC jedinicama drzave.U svakom slucaju bilo je male sumnje da li gerilci u tim pojedinostima u kampu ostvaruju impresivan stepen polne jednakosti.To nije bilo evidentno samo u njihovom delovanju i recima,vec mnogo vaznije, u njihovom postojanju.
Neocekivano,cak i za mene, to je bilo ociglednije u ponasanju muskaraca nego kod zena.Prijatna energija ispoljavala se kod muskih gerilaca prema svojim zenskim koleginicama,njihovo apsolutno odsustvo macoizma,njihovo prihvatanje njih kao jednake,bilo je u stvari zaprepascujuce mirno.Sto se zena tice ,one su takodje ispoljavale mnogo neznih kvaliteta, za grupu koja je zivela tradicionalnim muskim nacinom zivota.U stvari ocuvanje njihove neznosti bilo je vazno za zene gerilce.Kroz provedene sate van duznosti,mi smo cesto posmatrali zene pobunjenike kako se zajedno sminkaju ili pletu kosu jedna drugoj.Evidentno,jednakost u FARC kampu nije bila takva da da zene lice i glume muskarce.
Svakoga dana u popodnevnim casovima, gerilci su isli grupno na kupanje.Terry i ja smo mogli da idemo zajedno sa grupom pobunjenika malo pre vecere svakoga dana.Sumski put vodio je kroz kisnu sumu i dole niz planinu do male recice.Pobunjenici su sagradili branu preko reke,da bi propustli svezu cistu vodu koja bi nabujala na visini od dvanaest inci,dvanaest stopa dugackog objekta za kupanje i nazad do drugog nasipa, pre nastavka njenog toka kroz sumu.Drvene daske bile su smestene na dnu bazena sa vodom,postavljene izmedju dve brane, da bi osigurale cvrstinu pod nogama.
Muskarci i zene gerilci skidali su se u donje rublje i kupali se zajedno u bistrom dubokom bazenu punom vode.Oni su takodje rukama prali svoju odecu na drvenoj dasci postavljenoj sa jedne strane bazena.Gerilci koji su imali dve kamuflazne uniforme,prali su po jednu svaki dan,koju bi kasnije nosili 24 casa,dok bi im se druga uniforma susila.Na jednom od kupajucih “okupljanja”,pokusao sam rucno da operem par pantalona koje su bile blatnjave od jednog pesacenja po kampu.Zena gerilac koja se kupala sa nama nije mogla da pomogne, ali se nasmejala mojoj nevicnosti u perackom odeljenju.Muskarac pobunjenik se sazalio na mene i naucio me njegovoj tehnici pranja,koja je bila neocekivano efikasna.
Cavez je socijalista ,a FARC iz Kolumbije je marksisticka gerilska grupa, koja je se vise decenija bori za komunizam i stacionirani su u prasumama kolumbijske dzungle.Tako reci oni su partizani,jer imaju sva obelezja takve formacije.Inace poznati su po otmicama kapitalista i narodnih poslanika koji rade za pro-americku vladu.Prosle godine su sisli u Bogotu,oteli i pobili oko 20 poslanika...
Salim se crni humor (sa pomalo tuzne istine sto su ljudi neaktivni kod nas). Zivela gerilska grupa FARC!
