Царство атеизма и како то изгледа у пракси

[Djordje Petrovic 8]

Ima uvrnutih svuda, ali generalno se u svetu vera ljudima vise namece od ateizma.

 

[The Invictus]

Ovde se na ovom forumu namerno brkaju pojmovi. Ateizam nema veze sa komunizmom, niti sa kultom vođe niti sa bilo kojom religijom. To je ubeđenje da ne postoji nikakvo božanstvo.

Imaju veze. Da bi ovo znao, potrebno je da malo više poznaješ filosofiju i istoriju. A to je baš onako malo komplexnija tema za priču. Ubeđenje da ne postoji nikakvo božanstvo je jedno, ali društveno uređenje koje to isto negira i koje sankcioniše one koji drugačije misle, to je nešto sasvim drugo. Ateizam u svim bišvim komunističkim društvima nije ništa drugo nego redukcionistički materijalizam iz 19-og veka. Ukoliko nisi do sada nikad primetio da su komunistička društva ujedno ateistička, onda ne vredi diskutovati sa tobom. Sad, druga je stvar u kojoj su i kakvoj vezi povezani ateizam i komunizam ali izgleda da oba imaju određene, zajedničke filosofske osnove. Ateizam, so far, nikad ne može da cveta u kakvim-takvim demokratskim uređenjima, pluralističkim društvima i tako dalje, već u totalitarnim režimima.

Verski fanatizam i isključivi ateizam su kroz istoriju počinili dosta pokolja. Zato država treba da osigura slobodu opredeljenja svakome.

Neko to naziva militantni ateizam. Čak je i jedan ateistički filosof, Julian Baggini, pisao o tome. On smatra da ne postoji fundamentalna razlika između verskih fanatika odnosno verskih fundamentalista i militantnih ateista. Militantni ateisti rade upravo ono što i verski fundamentalisti a u isto vreme ih kritikuju. Ovo je paradox.

prisila bilo koje vrste je odgovorna za zlocine

10 il 20 posto se organizuje i uvede svoja pravila - 80-90 posto ispasta

*carstvu ateista* je najbliza svedska, tu je i norveska - pogledajte kako ljudi zive i ima li neke prisile

Te države imaju nekih drugih problema ali ostavimo to po strani. Te države nisu takve jer je tu carstvo ateizma - nije tačno da je tu carstvo ateizma, one cvetaju zato što je u pitanju tipično postmodernističko društvo. A postmodernističko društvo ne trpi netoleranciju, ne trpi favorizovanje bilo koje religije i tome slično. Drugačije uređenje, gde nikog nije briga šta si po uverenju. I opet, procenat ateista recimo u Švedskoj nije nešto veći od 20%, ako i toliko ih ima.

kina je sada takodje prilicno ateisticka zemlja - ljudi rade svoj posao , nema nekih zlocina nit ugnjetavanja onih koji misle drugacije

Reci to na primer Kinezima koji su otišli iz Kine i žive po nekim drugim državama. Kina je tipična država u kojoj se sprovodi teror i nasilje upravo nad onima koji misle drugačije.

 

[Tom Jones 1]

A postmodernističko društvo ne trpi netoleranciju, ne trpi favorizovanje bilo koje religije i tome slično.

Još kako ga ima. U Danskoj svi plaćaju 10% poreza njihovoj crkvi hteli, nehteli, bili vernici ili ne.

 

[The Invictus]

Još kako ga ima. U Danskoj svi plaćaju 10% poreza njihovoj crkvi hteli, nehteli, bili vernici ili ne.

U Kanadi se verske organizacije ipak smatraju i humanitarnim pa imaju i neke olakšice. Daleko su te države ispred naših shvatanja ateista. Uređenja društva nemaju animozitet prema crkvama a ni ateistima (dobro, čast izuzecima, nije sve svuda idealno). Mnoge crkve imaju razne humanitarne akcije, rade za društvo, itd. Ti stereotipi o vernicima i ateistima se lako prevaziđu kada se hoće. Niti su svi vernici bajni, niti svi ateisti zli.

Za sve ove godine koliko ovde živim, ovde sam najmanje sreo ateiste. Nije da se vazda priča o religiji - ne, naprotiv, ali jednostavno, čak i ovi gay likovi koje poznajem, niti jedan od njih nije ateista. Ja sam mislio da je ovde sekularizam, da ovde cveta sekularizam, a onda sam zaključio da sam ipak imao pogrešnu definiciju sekularizma. Sekularizam nije isto što i ateizam. To je samo wishful thinking militantnih ateista ali u praxi su stvari drugačije. Sekularizam je indiferentan prema religijama, uglavnom ne favorizuje niti jednu, mada se najčešće najstarije religije smatraju kao nekom vrstom državnih i slično. Od stotine ljudi sa kojima sam na različite načine imao kontakata, ne znam da li je ikoji od njih baš ono ateista. Postoje osobe koje ne idu ni u kakve bogomolje, džamije, sinagoge, hramove i crkve, ali se ne smatraju ateistima. Na neki su svoj način duhovni, neki zaista veruju u Boga ili neke duhove, božanstva, šta god. Oni nisu ateisti, prema samoj definiciji ateizma.

 

[Pera zdera]

Još kako ga ima. U Danskoj svi plaćaju 10% poreza njihovoj crkvi hteli, nehteli, bili vernici ili ne.

I posle kazu da nas vernici postuju a drpaju nas samo tako, klepecu gde god stignu.....

 

[R.Reventlov]

Neko to naziva militantni ateizam. Čak je i jedan ateistički filosof, Julian Baggini, pisao o tome. On smatra da ne postoji fundamentalna razlika između verskih fanatika odnosno verskih fundamentalista i militantnih ateista. Militantni ateisti rade upravo ono što i verski fundamentalisti a u isto vreme ih kritikuju. Ovo je paradox.

У оба случаја је реч о насилним људима који вуку неки свој унутрашњи проблем са собом и покушавају да га реше тако што ће се наметати у ма ком облику.
Да ли ће се сакрити иза вере или иза атеизма, њима је у основи потпуно небитно. Јер су сувише уплашени да иступе и открију своја уверења, ма колико она одступала од неких друштвених норми, управо из страха од санкционисања кроз то исто друштво. Онда, као женски полни органи, навуку капуљачу, сакрију се у мраку и ударају с леђа. Да ли ударају Дарвином или Богом, свеједно им је.

 

[The Invictus]

У оба случаја је реч о насилним људима који вуку неки свој унутрашњи проблем са собом и покушавају да га реше тако што ће се наметати у ма ком облику.
Да ли ће се сакрити иза вере или иза атеизма, њима је у основи потпуно небитно. Јер су сувише уплашени да иступе и открију своја уверења, ма колико она одступала од неких друштвених норми, управо из страха од санкционисања кроз то исто друштво. Онда, као женски полни органи, навуку капуљачу, сакрију се у мраку и ударају с леђа. Да ли ударају Дарвином или Богом, свеједно им је.

Ne znam da li je baš tako, mislim da nije. Pre je reč o ideologiji, koja na ovaj ili onaj način, mora da se brani. Valjda je odlika većine fundamntelista to da imaju poriv da pošto-poto brane svoje dogmatske stavove. Verovatno smatraju da drugačije mišljenje uništava ili potkopava njihovo. Ko živi u zabludi, on isto radi i vrlo slično razmišlja. Uglavnom, meni je cool čitati čak i takve fundamentalne ili militantne ateiste, u principu su oni najgluplji, najmanje obrazovani i upućeni u tematiku kojom se često bave, a svakako je lepše i ima šta da se nauči, od sasvim umerenih osoba koji ne smatraju da ateizam pada ili nestaje time što se neka ateistička dogma ili još bolje, anti-religijska dogma pokaže ništa drugo nego kao propaganda ili mit. Ako neko ima taj anti-religijski mindset ili taj frame po kome sve što je protiv religije, to je istina, onda sa takvim osobama ne vidim da može postojati bilo kakva diskusija. Apsolutno isto kao i sa bilo kojim verskim grupama ili religijama koje slično razmišljaju ili o drugim religijama i verama, koje po defaultu i ne razumeju, ili o ateizmu. Isključivost, nerazumevanje, dogmatičnost, netolerancija, militantnost, su odlike i jednih i drugih. Samo ih razlikuje različita ideologija, jer i jedni i drugi imaju ideologiju.

Sad, filosofsko je pitanje zašto je ideologija tako blizu a tako daleko, veri ili religiji, koje su sličnosti a koje razlike. Po meni, ni verski fundamentalisti a ni ateistički, ne idu dalje od filosofije. S tim što jedni možda prihvataju naturalističku filosofiju, dijalektički materijalizam ili bilo šta što negira postojanje božanstva, a drugi prihvataju više filosofski koncept tog istog božanstva. Zato su i jedni i drugi isključivi i takvi kakvi jesu. Suština im je ista, samo je objekt nešto drugačiji.