mr Kiza
Aktivan član
- Poruka
- 1.734
Vise detalja o predstavi na sajtu BDP:
https://www.bdp.rs/predstave/carli-caplin-svetla-velegrada
Predstava je neobicna, jer glumci ne progovaraju ni rec (samo otvaraju usta bez da pustaju glasove), s obzirom da se radi o dramatizaciji cuvenog istoimenog nemog filma Carli Caplina iz 1931. godine, u kome je on bio i glavni glumac i reziser. Medjutim, pijanista na klaviru svo vreme muzikom prati scenska desavanja, a tu je i par vokalnih izvodjenja koja prate radnju "filma" u najbitnijim momentima. Doduse, drama je radjena iz treceg lica (u pojedinim momentima vidimo Caplina kako rezira, kako se "glumci" medjusobno "svadjaju", mada toga u vecoj meri ima samo na pocetku predstave, a kasnije sve manje), tako da nije puko preslikavanje samog filma, ali ga ipak dosta verno prati. Grk koji glumi Caplina (Prokopis Agatokleus) je pokidao svoju ulogu, maksimalna energija (na pauzi i na kraju je bio sav mokar od znoja koliko se trudio), bukvalno je oziveo Caplina, svaka mu cast na ovom ostvarenju, kao i zemljaku na klaviru koji je bravurozno pratio radnju (Teodoros Oikonomou). I nasi glumci su bili dobri, pogotovu Mina Nenadovic i Stefan Radonjic u glavnim ulogama, a Vesna Cipcic je cak i zapevala u jednom momentu. Jedino sto mi je zasmetalo su bas prevelike kolicine dima koje su ispustali u pojedinim scenama, kad je meni poceo da smeta sto sam bio u publici, mogu misliti kako je bilo glumcima na sceni.
Sve u svemu, jedno lepo i originalno ostvarenje (ne kapiram zasto su ih u kritikama napali da su "prebrzi" ako predstava traje sa pauzom preko dva sata), mislim da ga vredi odgledati u narednih par veceri koliko ce jos biti na repertoaru, moja topla preporuka da to ucinite. A jos je bolje da prethodno odgledate sam film, jer cete onda bolje razumeti samu predstavu i u njoj bas uzivati.
https://www.bdp.rs/predstave/carli-caplin-svetla-velegrada
Predstava je neobicna, jer glumci ne progovaraju ni rec (samo otvaraju usta bez da pustaju glasove), s obzirom da se radi o dramatizaciji cuvenog istoimenog nemog filma Carli Caplina iz 1931. godine, u kome je on bio i glavni glumac i reziser. Medjutim, pijanista na klaviru svo vreme muzikom prati scenska desavanja, a tu je i par vokalnih izvodjenja koja prate radnju "filma" u najbitnijim momentima. Doduse, drama je radjena iz treceg lica (u pojedinim momentima vidimo Caplina kako rezira, kako se "glumci" medjusobno "svadjaju", mada toga u vecoj meri ima samo na pocetku predstave, a kasnije sve manje), tako da nije puko preslikavanje samog filma, ali ga ipak dosta verno prati. Grk koji glumi Caplina (Prokopis Agatokleus) je pokidao svoju ulogu, maksimalna energija (na pauzi i na kraju je bio sav mokar od znoja koliko se trudio), bukvalno je oziveo Caplina, svaka mu cast na ovom ostvarenju, kao i zemljaku na klaviru koji je bravurozno pratio radnju (Teodoros Oikonomou). I nasi glumci su bili dobri, pogotovu Mina Nenadovic i Stefan Radonjic u glavnim ulogama, a Vesna Cipcic je cak i zapevala u jednom momentu. Jedino sto mi je zasmetalo su bas prevelike kolicine dima koje su ispustali u pojedinim scenama, kad je meni poceo da smeta sto sam bio u publici, mogu misliti kako je bilo glumcima na sceni.
Sve u svemu, jedno lepo i originalno ostvarenje (ne kapiram zasto su ih u kritikama napali da su "prebrzi" ako predstava traje sa pauzom preko dva sata), mislim da ga vredi odgledati u narednih par veceri koliko ce jos biti na repertoaru, moja topla preporuka da to ucinite. A jos je bolje da prethodno odgledate sam film, jer cete onda bolje razumeti samu predstavu i u njoj bas uzivati.
