Car Dušan - precenjen?

Max Shreck

Zainteresovan član
Poruka
275
Pošto smo se već dotakli kneza Lazara na nekoj drugoj temi, mislim da bi bio red da se pozabavimo još jednim velikanom naše istorije – Dušanom Silnim.

CarDusan.jpg


Dušan se ističe kao jedan od najznačajnijih srpskih vladara; udvostručio je teritoriju srpske države i uspeo je da se nametne kao lider Balkana.

Za razliku od svojih prethodnika, koji su bili prilično kilavi osvajači, Dule je gledao da izbegne direktan sukob sa svojim protivnicima. Obazrivo je podsticao sukobe u susednoj Vizantiji, na čiji račun je proširio granice zemlje ka jugu – sve do Korintskog zaliva. Sa gledišta većeg dela javnosti, Srbija je upravo u vreme Dušanove vlasti dostigla svoj zenit.

mapa-carstvo-dusanovo-1355.jpg


No, da li Dušan zaista zavređuje titulu najsposobnijeg srpskog vladara?

Krajnji cilj Dušanove politike je zapravo bio osvajanje Carigrada i Vizantije, na čijim ruševinama bi srpski car i njegovi naslednici obnovili slavu starih Romeja. Bilo je par naznaka ovakve ideje i ranije u prošlosti; Nemanjići su, uostalom, sebe smatrali direktnim potomcima osnivača Carigrada, Konstantina Velikog.

Dušan je zemlju podelio na srpsku “kraljevinu” i grčko “carstvo”, koje je valjda trebalo da predstavlja alternativu urnisanoj Vizantiji. Po svemu sudeći, Dušan nije bio toliko zainteresovan za srpsku krunu, koliko za vizantijsku.

I šta se onda desilo?

Odmah posle Dušanove smrti, Srpsko carstvo se cepa na par labavih kraljevina i još više beznačajnih kneževina, od kojih većina brzo nestaje pod naletom Turaka. Ovakav ishod je realno i bio za očekivati, jer je Dušan na tron došao uz pomoć buntovne vlastele, koja je, pri tome, počela da se separatiše još dok je bio živ. Umesto da se obračunao sa potencijalnim uzurpatorima i neprijateljima dinastije, Dušan je iza sebe ostavio gomilu nabeđenih i uglavnom nesposobnih feudalaca, od kojih je svako pretendovao na carski presto.

I svi znamo kako se to na kraju završilo:

kosovski-boj.jpg


Da li je car Dušan svojom politikom odgovoran za sve ono što nas je kasnije snašlo? :think:

U glavama većine Srba, Dušan uživa titulu najboljeg srpskog monarha. Period posle njegove smrti gotovo spada u onih famoznih 500 godina ropstva pod Turcima - renesansu Srbije, u vreme despota Stefana Lazarevića, maltene niko više ni ne pominje. Ispada da su naši kriterijumi takvi da je zapravo najbolje izgraditi dvorac od blata. A da li će nadživeti svog tvorca, očigledno nije bitno.
 
Pa ja već dugo govorim da je precenjen. Dušan je bio klasični osvajač koji je malo mario za unutrašnju politiku. Mi doduše ne možemo znati njegov krajnji cilj jer je umro relativno rano, ali činjenica je da nije uspeo da objedini zemlju, stavi je pod kontrolu krune, i obuzda vlastelu za svagda. Podelio je grčkim plemićima ogromne posede gde su se oni ponašali praktično kao samostalni vladari, napravi je pravi jaz između grčke i srpske vlastele, i što je još bitnije, nije uspeo da ostavi snažnog naslednika iza sebe.

Što se mene tiče i dalje stojim iza tvrdnje da je kralj Milutin bio najsposobniji srpski vladar ikada. Surov, bezobziran, ali neosporno efikasan.
 
Njegova odgovornost lezi u cinjenici da on nije imenovao svog naslednika u slucaju svoje prerane smrti.Mozda je u pitanju pohlepa, ili previd, ali to je po meni bitno uticalo na desavanja.Jer, kada copor ostane bez alfa muzjaka, ostali vuci kidisu jedan na drugog ko ce preuzeti njegovo mesto.A prilicno sam uveren, da kada bi se srbi trebali uporediti sa nekom zivotinjom, da bi to upravo bio vuk.
 
Odmah posle Dušanove smrti, Srpsko carstvo se cepa na par labavih kraljevina i još više beznačajnih kneževina, od kojih većina brzo nestaje pod naletom Turaka. Ovakav ishod je realno i bio za očekivati, jer je Dušan na tron došao uz pomoć buntovne vlastele, koja je, pri tome, počela da se separatiše još dok je bio živ. Umesto da se obračunao sa potencijalnim uzurpatorima i neprijateljima dinastije, Dušan je iza sebe ostavio gomilu nabeđenih i uglavnom nesposobnih feudalaca, od kojih je svako pretendovao na carski presto.

Ovo nije tačno. U početku svoje vladavine Uroš je potpuno jak srpski vladar, klasički monarh nemanjićke škole.
 
Njegova odgovornost lezi u cinjenici da on nije imenovao svog naslednika u slucaju svoje prerane smrti.Mozda je u pitanju pohlepa, ili previd, ali to je po meni bitno uticalo na desavanja.Jer, kada copor ostane bez alfa muzjaka, ostali vuci kidisu jedan na drugog ko ce preuzeti njegovo mesto.A prilicno sam uveren, da kada bi se srbi trebali uporediti sa nekom zivotinjom, da bi to upravo bio vuk.

A šta je tu imalo a se imenuje? I odakle ti ta informacija?

Vidiš tu su stvari stojale ovako: Pošto je Srbija bila carstvo, Dušan je imenovan carem, a njegov sin Uroš kraljem. Ovim je Uroš na neki način postao savladar svom ocu i time je predstavljen kao zakonski naslednik. Kada je Dušan umro, niko nije sporio Uroševo nasledstvo u prvom momentu. Kasnije se pobunio Dušanov Polubrat Simeon (Siniša), a kad se Uroš pokazao nesposobnim da to spreči crastvo se raspalo. Međutim, ono što je bitna činjenica je da je Uroš za kralja imenovao Vukašina Mrnjavčevića, što je ovog čoveka direktno dovelo u poziciju da nasledi Uroša posle njegove smrti. Kako su Mrnjavčevići bili pripadnici grčke vlastele, ovo je dodatno razljutilo staru srpsku vlastelu koja je otkazala poslušnost Urošu. Ni ovo nije za čuditi jer su stare srpske porodice smatrale da imaju legitimno pravo da među sobom biraju novog kralja, a ne da se nameće nova vladarska dinastija iz redova grčke vlastele.

Dakle to ti ne stoji. Dušan jeste eksplicitno imenovao naslednika, ali se očito nije puno uzbuđivao što mu je naslednik u najmanju ruku nesposoban.
 
Pa ja već dugo govorim da je precenjen. Dušan je bio klasični osvajač koji je malo mario za unutrašnju politiku. Mi doduše ne možemo znati njegov krajnji cilj jer je umro relativno rano, ali činjenica je da nije uspeo da objedini zemlju, stavi je pod kontrolu krune, i obuzda vlastelu za svagda. Podelio je grčkim plemićima ogromne posede gde su se oni ponašali praktično kao samostalni vladari, napravi je pravi jaz između grčke i srpske vlastele, i što je još bitnije, nije uspeo da ostavi snažnog naslednika iza sebe.

Što se mene tiče i dalje stojim iza tvrdnje da je kralj Milutin bio najsposobniji srpski vladar ikada. Surov, bezobziran, ali neosporno efikasan.

Umro je za vrijeme planiranog (novog) pohoda u Travuniji, odnosno protiv Bosne, kojim bi Zahumlje kao staru srpsku oblast učvrstio pod svojom krunom. Osvajanje Carigrada se pokazalo kao mladalački zanos sličan idejama kralja Nikole o Srpskoj carevini. Pred iznenadnu smrt (vjerovatno srčanim udarom), on je pokazao stupanje više jedne realne politike, koja se ogleda u obnovi svih nemanjićevskih zemalja. Pod takvim okolnostima, zasigurno se bio pokajao što je Stonski rat prodao Dubrovačkoj republici..
 
Pa ja već dugo govorim da je precenjen. Dušan je bio klasični osvajač koji je malo mario za unutrašnju politiku. Mi doduše ne možemo znati njegov krajnji cilj jer je umro relativno rano, ali činjenica je da nije uspeo da objedini zemlju, stavi je pod kontrolu krune, i obuzda vlastelu za svagda. Podelio je grčkim plemićima ogromne posede gde su se oni ponašali praktično kao samostalni vladari, napravi je pravi jaz između grčke i srpske vlastele, i što je još bitnije, nije uspeo da ostavi snažnog naslednika iza sebe.

Što se mene tiče i dalje stojim iza tvrdnje da je kralj Milutin bio najsposobniji srpski vladar ikada. Surov, bezobziran, ali neosporno efikasan.

Ne bi se moglo reci da Dusan nije vodio racuna o unutrasnjoj politici....

On je Srbiju doveo u red sa svojim Zakonima...
 
A šta je tu imalo a se imenuje? I odakle ti ta informacija?

Vidiš tu su stvari stojale ovako: Pošto je Srbija bila carstvo, Dušan je imenovan carem, a njegov sin Uroš kraljem. Ovim je Uroš na neki način postao savladar svom ocu i time je predstavljen kao zakonski naslednik. Kada je Dušan umro, niko nije sporio Uroševo nasledstvo u prvom momentu. Kasnije se pobunio Dušanov Polubrat Simeon (Siniša), a kad se Uroš pokazao nesposobnim da to spreči crastvo se raspalo. Međutim, ono što je bitna činjenica je da je Uroš za kralja imenovao Vukašina Mrnjavčevića, što je ovog čoveka direktno dovelo u poziciju da nasledi Uroša posle njegove smrti. Kako su Mrnjavčevići bili pripadnici grčke vlastele, ovo je dodatno razljutilo staru srpsku vlastelu koja je otkazala poslušnost Urošu. Ni ovo nije za čuditi jer su stare srpske porodice smatrale da imaju legitimno pravo da među sobom biraju novog kralja, a ne da se nameće nova vladarska dinastija iz redova grčke vlastele.

Dakle to ti ne stoji. Dušan jeste eksplicitno imenovao naslednika, ali se očito nije puno uzbuđivao što mu je naslednik u najmanju ruku nesposoban.

Мрњачевићи, грчка властела? Зар се не верује да су поркелом из Херцеговине? Сем ако мислиш грчка у смислу "из грчког дела државе". Узгред, колико сам упућен, нема назнака да је Урош заправо имао салвадарску функцију, већ само да је крунисањем за краља био одређен за наследника.
 
Душан се руководио империјалним плановима, а империје немају нацију. Просто речено, гледао је државне и династичке, а не националне интересе, шта год та реч значила у 14. веку. То што у српској историји заузима митолошко место као најмоћнији владар, има више везе са нама него са њим.

Иначе, народна поезија га је представљала у негативном светлу. Претпоставка је да је то заслуга грчког свештенства којем се замерио јер је српску цркву уздигао на ниво патријаршије. Опет, није то урадио због Срба, него стога што једино патријарх може да крунише цара, архиепископ то не може.

За оне који то не знају, остале православне цркве су српску патријаршијју признале тек после Првог светског рата.
 
Neznam zasto su Mrnjavcevici pripadnici Grcke vlastele. Jeste da su to nove teritorije osvojene od Vizantije pa da kazemo da su grcke, ali nisam nesto siguran da su Mrnjavcevici i Dejanovici grci.Uostalom, covek je duplo uvecao svoju teritoriju i moralo je doci do nove vlastele, i normalan je sukob izmedju stare i nove vlastele u tom trenutku. Jos je sve dobro i proslo kako je moglo. Uz to je napravio i zakonik koji se i primenjivao.
Znaci njegova jedina mana je sto mu sin nije bio diktator i osvajac i sto ga nije mako sa prestola.
Nego, jel Uros imao potomstvo, posto nisam nesto naisao da je neko nastavljao krvnu liniju.
 
Иначе, народна поезија га је представљала у негативном светлу. Претпоставка је да је то заслуга грчког свештенства којем се замерио јер је српску цркву уздигао на ниво патријаршије. Опет, није то урадио због Срба, него стога што једино патријарх може да крунише цара, архиепископ то не може.

За оне који то не знају, остале православне цркве су српску патријаршијју признале тек после Првог светског рата.
Zar nije patrijarsija priznata jos u doba kada je Tvrtko proglasen za Cara? I koliko se secam bila je prica da za proglasenje Cara trebaju dve patrijarsije da daju blagoslov. Bugarsku je dobio zenidbom pa je morao da podize i Srpsku zbog toga.
 
Не знам одакле таква људска склоност да се баве сензационализмом.Почевши од деведесетих људи теже да ''открију неоткривено'' да би били у жижи јавности.Цар Душан је чист геније,жаргонски речено,као владар.Видим да се неко жали на слабу унутрашњу политику.Прочитај бистрички препис законика-бићеш разуверен
 
Мрњачевићи, грчка властела? Зар се не верује да су поркелом из Херцеговине? Сем ако мислиш грчка у смислу "из грчког дела државе". Узгред, колико сам упућен, нема назнака да је Урош заправо имао салвадарску функцију, већ само да је крунисањем за краља био одређен за наследника.

Da u smislu "vlastela grčkih zemalja" odnosno teritorije današnje Makedonije.
 
Vodio je lošu (nesmotrenu) unutrašnju politiku koja je na kraju dovela do prevelikog jačanja oblasnih gospodara.

Нису они смели да зину од њега,јер се знало шта би у супротном било (појео би их мрак).Иначе,обласни господари су почели да јачају тек 20 година од смрти цара Душана (тако да пада у воду да су почели да јачаји током његове власти)
 
Нису они смели да зину од њега,јер се знало шта би у супротном било (појео би их мрак).Иначе,обласни господари су почели да јачају тек 20 година од смрти цара Душана (тако да пада у воду да су почели да јачаји током његове власти)

Pa pre bi ih javno pobili nego tajno u mraku , bas za primer :)
 
Pa pre bi ih javno pobili nego tajno u mraku , bas za primer :)

Наравно.Рекао сам фигуративно да ''би их појео мрак''.Пошто се користио византијским правом (Јустинијановим Codex iuris civilis-ом и делом Матије Властара ''Синтигма) које се одликују жестоким репресивним мерама.
 
Нису они смели да зину од њега,јер се знало шта би у супротном било (појео би их мрак).Иначе,обласни господари су почели да јачају тек 20 година од смрти цара Душана (тако да пада у воду да су почели да јачаји током његове власти)

Velikaši su 1375. odavno formirali svoje države.

Prvo «separatisanje» je bilo već 1359. godine, kad je Simeon preuzeo vlast nad grčkim delovima zemlje.
 
Pa ja već dugo govorim da je precenjen. Dušan je bio klasični osvajač koji je malo mario za unutrašnju politiku. Mi doduše ne možemo znati njegov krajnji cilj jer je umro relativno rano, ali činjenica je da nije uspeo da objedini zemlju, stavi je pod kontrolu krune, i obuzda vlastelu za svagda. Podelio je grčkim plemićima ogromne posede gde su se oni ponašali praktično kao samostalni vladari, napravi je pravi jaz između grčke i srpske vlastele, i što je još bitnije, nije uspeo da ostavi snažnog naslednika iza sebe.

Što se mene tiče i dalje stojim iza tvrdnje da je kralj Milutin bio najsposobniji srpski vladar ikada. Surov, bezobziran, ali neosporno efikasan.

Car Dusan silni bez sumnje pojim je za srpske vladare.Vest ratnik i diplomata jedna od crta Nemanjica dobija na snazi upravo u njegovo vreme .Potsetimo se samo slave i lepote srpske srednjevekovne drzave koja uz cara Dusana bez sumnje dobija prerogative pravne drzave .
 
Velikaši su 1375. odavno formirali svoje države.

Prvo «separatisanje» je bilo već 1359. godine, kad je Simeon preuzeo vlast nad grčkim delovima zemlje.

Душан је умро 1355. године.Дакле,какве везе има Симеонов чин из 1359. године са Душановом владавином?Зашто то није урадио за време док је Душан био жив?Све то што си навео се може приписати Душановом сину Урошу,али Душану никако.
 

Back
Top