Max Shreck
Zainteresovan član
- Poruka
- 275
Pošto smo se već dotakli kneza Lazara na nekoj drugoj temi, mislim da bi bio red da se pozabavimo još jednim velikanom naše istorije – Dušanom Silnim.
Dušan se ističe kao jedan od najznačajnijih srpskih vladara; udvostručio je teritoriju srpske države i uspeo je da se nametne kao lider Balkana.
Za razliku od svojih prethodnika, koji su bili prilično kilavi osvajači, Dule je gledao da izbegne direktan sukob sa svojim protivnicima. Obazrivo je podsticao sukobe u susednoj Vizantiji, na čiji račun je proširio granice zemlje ka jugu – sve do Korintskog zaliva. Sa gledišta većeg dela javnosti, Srbija je upravo u vreme Dušanove vlasti dostigla svoj zenit.
No, da li Dušan zaista zavređuje titulu najsposobnijeg srpskog vladara?
Krajnji cilj Dušanove politike je zapravo bio osvajanje Carigrada i Vizantije, na čijim ruševinama bi srpski car i njegovi naslednici obnovili slavu starih Romeja. Bilo je par naznaka ovakve ideje i ranije u prošlosti; Nemanjići su, uostalom, sebe smatrali direktnim potomcima osnivača Carigrada, Konstantina Velikog.
Dušan je zemlju podelio na srpsku “kraljevinu” i grčko “carstvo”, koje je valjda trebalo da predstavlja alternativu urnisanoj Vizantiji. Po svemu sudeći, Dušan nije bio toliko zainteresovan za srpsku krunu, koliko za vizantijsku.
I šta se onda desilo?
Odmah posle Dušanove smrti, Srpsko carstvo se cepa na par labavih kraljevina i još više beznačajnih kneževina, od kojih većina brzo nestaje pod naletom Turaka. Ovakav ishod je realno i bio za očekivati, jer je Dušan na tron došao uz pomoć buntovne vlastele, koja je, pri tome, počela da se separatiše još dok je bio živ. Umesto da se obračunao sa potencijalnim uzurpatorima i neprijateljima dinastije, Dušan je iza sebe ostavio gomilu nabeđenih i uglavnom nesposobnih feudalaca, od kojih je svako pretendovao na carski presto.
I svi znamo kako se to na kraju završilo:
Da li je car Dušan svojom politikom odgovoran za sve ono što nas je kasnije snašlo?
U glavama većine Srba, Dušan uživa titulu najboljeg srpskog monarha. Period posle njegove smrti gotovo spada u onih famoznih 500 godina ropstva pod Turcima - renesansu Srbije, u vreme despota Stefana Lazarevića, maltene niko više ni ne pominje. Ispada da su naši kriterijumi takvi da je zapravo najbolje izgraditi dvorac od blata. A da li će nadživeti svog tvorca, očigledno nije bitno.
Dušan se ističe kao jedan od najznačajnijih srpskih vladara; udvostručio je teritoriju srpske države i uspeo je da se nametne kao lider Balkana.
Za razliku od svojih prethodnika, koji su bili prilično kilavi osvajači, Dule je gledao da izbegne direktan sukob sa svojim protivnicima. Obazrivo je podsticao sukobe u susednoj Vizantiji, na čiji račun je proširio granice zemlje ka jugu – sve do Korintskog zaliva. Sa gledišta većeg dela javnosti, Srbija je upravo u vreme Dušanove vlasti dostigla svoj zenit.
No, da li Dušan zaista zavređuje titulu najsposobnijeg srpskog vladara?
Krajnji cilj Dušanove politike je zapravo bio osvajanje Carigrada i Vizantije, na čijim ruševinama bi srpski car i njegovi naslednici obnovili slavu starih Romeja. Bilo je par naznaka ovakve ideje i ranije u prošlosti; Nemanjići su, uostalom, sebe smatrali direktnim potomcima osnivača Carigrada, Konstantina Velikog.
Dušan je zemlju podelio na srpsku “kraljevinu” i grčko “carstvo”, koje je valjda trebalo da predstavlja alternativu urnisanoj Vizantiji. Po svemu sudeći, Dušan nije bio toliko zainteresovan za srpsku krunu, koliko za vizantijsku.
I šta se onda desilo?
Odmah posle Dušanove smrti, Srpsko carstvo se cepa na par labavih kraljevina i još više beznačajnih kneževina, od kojih većina brzo nestaje pod naletom Turaka. Ovakav ishod je realno i bio za očekivati, jer je Dušan na tron došao uz pomoć buntovne vlastele, koja je, pri tome, počela da se separatiše još dok je bio živ. Umesto da se obračunao sa potencijalnim uzurpatorima i neprijateljima dinastije, Dušan je iza sebe ostavio gomilu nabeđenih i uglavnom nesposobnih feudalaca, od kojih je svako pretendovao na carski presto.
I svi znamo kako se to na kraju završilo:
Da li je car Dušan svojom politikom odgovoran za sve ono što nas je kasnije snašlo?
U glavama većine Srba, Dušan uživa titulu najboljeg srpskog monarha. Period posle njegove smrti gotovo spada u onih famoznih 500 godina ropstva pod Turcima - renesansu Srbije, u vreme despota Stefana Lazarevića, maltene niko više ni ne pominje. Ispada da su naši kriterijumi takvi da je zapravo najbolje izgraditi dvorac od blata. A da li će nadživeti svog tvorca, očigledno nije bitno.