Идеја о спајању Црногорске и Дукљанске академије наука није наишла на плодно тло. Два удружења новинара, два књижевника, па и две ..., одраз укорењених подела"Нигде у свету национална институција не удружује се са невладином организацијом". Тако је у понедељак председник Црногорске академије наука (ЦАНУ) Момир Ђуровић, после сусрета са министарком науке Сањом Влаховић, још једном одбио предлог да се национална академија удружи са Дукљанском академијом наука (ДАНУ).Две академије наука, па макар једна била и НВО, само су део целог сличног „дуплирања“ које прати Црну Гору - делимично као део традиционалних подела, али добрим делом и као одраз најновијих политичких збивања.Много тога је двоструко: постоје два удружења новинара, уз „старо“ Удружење књижевника још и Црногорско удружење независних књижевника и ПЕН центар, на делу је инсистирање да поред канонске Митрополије црногорско-приморске статус цркве има и (НВО прим ИН4С) „црногорска православна“...Дукљанска академија створена је својевремено као израз нараслог „црногорства“ и пандан „класичној“, државној, националној институцији, често оптуживаној да није довољно „монтенегринска“.
Тако се дошло до цифара за Гиниса. Црна Гора, са мање од 700.000 становника, има близу пет стотина „академика“, више од две хиљаде писаца, око 2.500 новинара, а томе треба додати на стотине сликара, музичара, естрадних уметника, политичара и других „јавних личности“, па и свештенике у оној канонској и другој, новоформираној "цркви"!И сви су, некако, организовани у савезе, удружења и клубове, подељени по разним шавовима, углавном политичким.Формирање дуплих организација и удружења нарочито је ескалирало половином деведесетих прошлог века, на врхунцу подела у политичком свету и „обичном“ народу на Србе и Црногорце, заговорнике Југославије и самосталне Црне Горе или вернике СПЦ и ЦПЦ, такође основане као НВО.Поделила су се тада чак и риболовна или планинарска друштва, еснафске организације занатлија или музичара, најављивано је, чак, и формирање „црногорске војске“ поред тада још постојеће Војске СРЈ, било је и дуплих ватрогасних друштава!Припадништво неком од удружења новинара или књижевника било је, а и данас је, „легитимација“ ко којој политичкој опцији припада.Ни после референдума о самосталности и решења „државног питања“ које је добрим делом било основ подела, нису се, међутим, догодила приближавања, а камоли уједињења многобројних удружења. Постоје и даље, као симбол разноразних подела, мада сада са много мање међусобних нетрпељивости, подсећајући на оне старе поделе - на „бјелаше“ и „зеленаше“, партизане и четнике, „миловце“ и „момировце“, „великосрбе“ и „сепаратисте“...По тумачењу др Нова Вујошевића, социолога, Црна Гора јесте плодно тле за поделе, због историјских околности, али и због специфичних карактерних особина становника."Још је Марко Миљанов делио своје земљаке на „одобриковиће“ и „неодобриковиће“, што ће рећи на полтроне и оне са јаком кичмом - објашњава др Вујошевић. - Верујем да актуелне поделе имају корен управо у томе што добар део људи и нема неку идеологију или чврст став о важним питањима, па је рођен црногорски парадокс: да они који толико причају о демократији, мултиетничком и другом складу и европским интеграцијама, не могу да се интегришу са својима у кући који нешто другачије мисле.
E ako bolje nemamo, onda treba lijepo da uzmemo i da oremo i kopamo, za nauke nijesmo
