Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
flaj:
Čini mi se da imaš idealizovanu sliku o lekarskoj profesiji.
Jedino pravo pitanje koje treba sebi da postaviš je da li si spreman
da se odrekneš sopstvenog života i staviš ga u službu bolesnika, da
gledaš njihove patnje, da se pomiriš sa tim da ne možeš svakog da
spaseš, da gledaš smrt svakodnevno, smrt malog deteta na primer, da svaki
poraz dugo proživljavaš i sam zbog toga patiš? Da dežuraš danima i noćima,
nedeljama i praznicima, i možeš samo da zamišljaš kako izgleda neki drugi život?
Da li si spreman da se od iscrpljenosti jedva držiš na nogaman ,da kroz
život ideš mrzovoljan i neispavan, opterećen tuđim jadima, često bukvalno
ispovraćan i ispišan, da svoju decu miluješ rukama koje su prethodno bile
u svim ljudskim rupama?
Izlečiti nekoga i spasti nečiji život je divan osećaj, ali je cena ogromna.
Da li si spreman da je platiš?
Čini mi se da je u tvom pitanju oklevanje, ali ako si zaista spreman, onda
ćeš biti dobar lekar.
Kliknite za proširenje...
Ovo sam već negde čuo...Moguće pri obraćanju brucošima dekana doce...
(Jednoj toj ceremoniji sam prisustvovao...)Dobro...malo je drukčije išlo,ali to je to...:lol:
 
flaj:
Čini mi se da imaš idealizovanu sliku o lekarskoj profesiji.
Jedino pravo pitanje koje treba sebi da postaviš je da li si spreman
da se odrekneš sopstvenog života i staviš ga u službu bolesnika, da
gledaš njihove patnje, da se pomiriš sa tim da ne možeš svakog da
spaseš, da gledaš smrt svakodnevno, smrt malog deteta na primer, da svaki
poraz dugo proživljavaš i sam zbog toga patiš? Da dežuraš danima i noćima,
nedeljama i praznicima, i možeš samo da zamišljaš kako izgleda neki drugi život?
Da li si spreman da se od iscrpljenosti jedva držiš na nogaman ,da kroz
život ideš mrzovoljan i neispavan, opterećen tuđim jadima, često bukvalno
ispovraćan i ispišan, da svoju decu miluješ rukama koje su prethodno bile
u svim ljudskim rupama?
Izlečiti nekoga i spasti nečiji život je divan osećaj, ali je cena ogromna.
Da li si spreman da je platiš?
Čini mi se da je u tvom pitanju oklevanje, ali ako si zaista spreman, onda
ćeš biti dobar lekar.
Kliknite za proširenje...
Svaka profesija nosi svoja govna, težine i mučne trenutke, bukvalno ili preneseno. Šta god da je u pitanju: pogled u ljudsku utrobu, saznanje da o tvojim prstima ovisi nečiji ljudski život, saznanje da o tvojoj odluci ovisi nečija sloboda ili zatvor, gubitak stana, roditeljskog prava, poslovne sposobnosti, životne ušteđevine, kapitala jedne firme, posao jednog radnika....... Da ne gledamo samo "rukovodeća mesta" - ništa manje upišana i više odmorna nije ona prodavačica iz Maxija što vuče gajbe na rukama, teta u vrtiću o čijoj koncentraciji ovise životi dece, ili neki građevinac što živi u kontejnerima i odlazi svojoj porodici jednom u 2 meseca na vikend.
Takođe, u svakom poslu se dežura i radi prekovremeno, a bogami i volontira, sa neizvesnošću da li ćeš dočekati posao za koji ćeš biti plaćen.

Međutim, čini mi se da ovom momku to i nije glavno pitanje, već strah - da li će uspeti sve da izgura i da li je uopšte sposoban da izgura faks u inostranstvu.
Niko mu ne može reći šta treba da učini, ali ako je pametan i ako shvati da je završetak studija (ukoliko je obezbeđena egzistencija i školarina) samo u njegovim rukama, ako shvati da je odlazak u tim godinama jedno ogromno širenje svesti i vidika, da je inostrana diploma u većini slučajeva karta za dostojniji život nego što je slučaj sa srpskom diplomom, znaće šta treba da uradi.
 
sve ide nekim tokom sve je trpljenje...
to mrzim
a ostalo su crne vode...
sve ostalo sto ponude bih shutnula
ima li resenja
crne vode mozda... ali
i previse lupetam nekad davno nisam, dosta tog nekad davno


uradis jedno dodje sledece i tako... to ej zivot
usput ulecu neki pa moras da se uglavnom odbranish
mzoda previse zamislim unapred
 
flaj:
Čini mi se da imaš idealizovanu sliku o lekarskoj profesiji.
Jedino pravo pitanje koje treba sebi da postaviš je da li si spreman
da se odrekneš sopstvenog života i staviš ga u službu bolesnika, da
gledaš njihove patnje, da se pomiriš sa tim da ne možeš svakog da
spaseš, da gledaš smrt svakodnevno, smrt malog deteta na primer, da svaki
poraz dugo proživljavaš i sam zbog toga patiš? Da dežuraš danima i noćima,
nedeljama i praznicima, i možeš samo da zamišljaš kako izgleda neki drugi život?
Da li si spreman da se od iscrpljenosti jedva držiš na nogaman ,da kroz
život ideš mrzovoljan i neispavan, opterećen tuđim jadima, često bukvalno
ispovraćan i ispišan, da svoju decu miluješ rukama koje su prethodno bile
u svim ljudskim rupama?
Izlečiti nekoga i spasti nečiji život je divan osećaj, ali je cena ogromna.
Da li si spreman da je platiš?
Čini mi se da je u tvom pitanju oklevanje, ali ako si zaista spreman, onda
ćeš biti dobar lekar.
Kliknite za proširenje...


Mislio si na ovo?
Sine dragi, ako volis ljudsku prirodu da bi pozelio da je proucavas i da joj se priblizis, ako se ne bojis smrada leseva, izjava o patnji i ako se ne gadis rana i cireva; dragi sine, ako ti nije tesko da nemas nikada ni trena potpune slobode, ako te ne ljuti ljudska neblagodarnost, ako se ne grozis bezobrazluka neznalica, ako se ne bojis pomisli da odgovornost za tudje patnje svaljujes na svoja ledja; sine moj, ako ti nije krivo sto te zovu samo onda kad te trebaju i sto te zaborave odmah poslije toga zbog odbojnosti koju tvoj poziv izaziva kod vecine. Ako ne prvo pitanje mozes mirno da odgovoris sa Da", a na ostala, isto tako mirno sa Ne", onda dobro - prikupi svoju hrabrost i studiraj medicinu.
Kliknite za proširenje...

Vidi, očekuješ da Ti kažem sa mojih 18 godina na šta sam ja spreman? To Ti ne mogu reći ljudi koji su 2x stariji od mene. Mogu samo da kažem to da je medicina jedina profesija koju bih radio sa ljubavlju. Prihvatam sve dobre i loše strane ove profesije.
 
fisherman1:
I dekani su ljudi...:mrgreen::hahaha:
Kliknite za proširenje...
E,ovo moram da ispričam...Jer je o jednom doci koji je jedno vreme i bio dekan...
Naime,na novosadsku Neuropsihijatriju došao drugar pok.doce Vurdelje,tada
načelnika te ustanove i već kod ulaza naiđe na jednog momka koji tikovima
maše glavom...Pita ga da li zna gde je dr,Vurdelja,a ovaj pokaza iz sebe i kaže
"Upadaj...!" Uhvati ga jednom rukom i "Ćihu,ćihu,ćihu..."do jednog ćoška na spratu...
Tamo bio drugi momak...Naplati mu sto dinara i kaže onom kolegi momku "Preuzmi..."
Sad onaj drugi "Ćihu,ćihu,ćihu..." I tako nekoliko ga provozalo dok ga nisu doveli
pred Vurdeljin kabinet...
Ulazi kolega kod dr.Vurdelje i priča mu s osmehom na licu kako ga ludaci "Ćihu,ćihu..."
vozali po zgradi a doca Vurdelja se nasmejao:
"Majku im mangupsku,opet se studenti zajebavaju po psihijatriji!":mrgreen:
 
Evo ovo ce da zvuci totalno bezveze al aj i ja moram nekoom da kazem...
1. problem : mislim da sam lezbejka(nije da je ovo neki veliki problem za mene, samo sam jako zbunjena jer stv ne znam kako da postupim sa ovim osecanjima koja imam prema istom polu)
2. problem : svi moji vrsnjaci me nerviraju (imam 15 godina i nije sad da se hvalim -uopsrte mi to nije cilj- niti da govorim da sam bolja od ostalih ,cak i zavidim mojim vrsnjacima , al mene jako nervira skoro svaki stav od nekog mojih godina i naravno ja ne mogu da iznesem svoje stavove jer bi svi onda rekli da sam ja cudna i da ih nervira kako pametujem , isto tako mnogo mi vise prija razgovor sa razrednom nego sa nekim mojih godina , nemojte pogresno da me shvatite imam ja dosta drugara i drugarica al jesnostavno sa malo njih se slazem u vezi mnogo toga -sad ne zelim da nabrajam sta sve to- , tu jos vise doprinosi to sto mislim da sam lezbejka jer kad cujem kako vecina mojih vrsnjaka prica o homoseksualnosti zelim samo da se iskljucim i da ne mogu da cujem sta procaju)
 
Nocas jaki napadi migrene,zelela sam da umrem samo da me ne boli glava :dash: .
Plakala sam i nista,ne pomaze,onda imala simptome gripa nos brisala sat i po,nije mi bilo bolje.
Zaspim,probudim se,sve isto.
Oprala sam kosu,osusena mi je i opet je bolelo.
Jela i opet isto.
Lek je delovao nakon skoro dva sata.
Jutros me bolela nosna kost.
Sada me bole kosti iznad ociju.
Eto,vremenske nagle promene,promaja na poslu,stres i haos do cega mogu da dovedu~ko bi rekao.
 
bubamara15:
Evo ovo ce da zvuci totalno bezveze al aj i ja moram nekoom da kazem...
1. problem : mislim da sam lezbejka(nije da je ovo neki veliki problem za mene, samo sam jako zbunjena jer stv ne znam kako da postupim sa ovim osecanjima koja imam prema istom polu)
2. problem : svi moji vrsnjaci me nerviraju (imam 15 godina i nije sad da se hvalim -uopsrte mi to nije cilj- niti da govorim da sam bolja od ostalih ,cak i zavidim mojim vrsnjacima , al mene jako nervira skoro svaki stav od nekog mojih godina i naravno ja ne mogu da iznesem svoje stavove jer bi svi onda rekli da sam ja cudna i da ih nervira kako pametujem , isto tako mnogo mi vise prija razgovor sa razrednom nego sa nekim mojih godina , nemojte pogresno da me shvatite imam ja dosta drugara i drugarica al jesnostavno sa malo njih se slazem u vezi mnogo toga -sad ne zelim da nabrajam sta sve to- , tu jos vise doprinosi to sto mislim da sam lezbejka jer kad cujem kako vecina mojih vrsnjaka prica o homoseksualnosti zelim samo da se iskljucim i da ne mogu da cujem sta procaju)
Kliknite za proširenje...
a nisu te tukli ko malu m?
 
Zauz:
Nocas jaki napadi migrene,zelela sam da umrem samo da me ne boli glava :dash: .
Plakala sam i nista,ne pomaze,onda imala simptome gripa nos brisala sat i po,nije mi bilo bolje.
Zaspim,probudim se,sve isto.
Oprala sam kosu,osusena mi je i opet je bolelo.
Jela i opet isto.
Lek je delovao nakon skoro dva sata.
Jutros me bolela nosna kost.
Sada me bole kosti iznad ociju.
Eto,vremenske nagle promene,promaja na poslu,stres i haos do cega mogu da dovedu~ko bi rekao.
Kliknite za proširenje...


Baš tako. :aha:
 
Doso si u kafanu da trazi terapiju... evo ja cu tipomoc da se otreznis, Borac ne dezura u ovo doba u kafani :mrgreen:

110704-klima-tipp-1-v-afreaka-670x503.jpg
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top