Caffe "Na psihoterapiji kod čika Frojda"

[ristob]

Pozdrav svima. Vec duze vreme planiram da na nekom forumu ispricam svoju pricu, cisto da mi bude lakse jer nemam hrabrosti nekom da ispricam sve sto nosim na dusi. Jos kao mali sam imao izuzetno los odnos sa ocem, imao sam osecaj kao da me ne voli ili cak da ga mnogo nerviram, ne znam ni sam. Taj hladan odnos prema meni je bio pracen raznim maltretiranjem pa cak i vredjanjem, sto je ostavilo dubok trag na meni i gubitak smopouzdanja. Sve do kraja skole sam za njega bio nesposoban i ozbiljnim tonom mi je govorio da ne zna kako cu se snaci u zivotu i da se brine kako da me pusti da se osamostalim kad sam nesposoban iako sam bio odlican djak i vazio za prostojnog i finog decka u mom mestu. Paradoksalno je to sto me je drustvo prosto obozavalao. Nekad mi nije bilo jasno zasto sam im toliko zanimljiv i zasto svi trce za mnom, i mogu vam reci da su moju rec cenili, inace sam dosta pozitivan i mnogo volim drustvo, dok sam sa ljudima osecam se kao riba u vodi. Sve to mi je prijalo i naravno popravljalo moje psihocko stanje jer sam i sam poceo da verujem da sam nesposoban i da nikom ne trebam. Sve je bilo jos kako tako podnosljivo do pocetka srednje skole kada shvatam da sa mnom nesto nije u redu po pitanju seksualne orjentacije, uf tezak udarac. Iako sam u 7. razredu imao vezu od 2 god i bio ozbiljno zaljubljen, shvatam da sam naklonjen svom polu. U pocetku sam pokusavao da lazem samog sebe i odbijao to da prihvatim i mislio da je to sve prilazno i da ce biti sve ok, ali nije. Moji drugovi su se lozili na devojke, mastaju o njima, jure ih... i ja sam to radio ali sa mnogo manje volje i kad smuvam neku devojku nije bilo nikakve hemije, sve kao pod morati. Uzas jedan, znaci pravi se i glumi svakodnevno da si neko ko nisi, znaci non stop pod pritiskom, to ubija psihu . Kao neko ko je bio skoro obozavan od strane drustva i okoline, nisam mogao da prelomim i priznam da sam gay (iako nisam ni sa kim bio u vezi, pomisao na to mi je bilo odvratno) i tako izgubim drustvo i prijatelje koje sam voleo. Ne mogu ni da vam opisem koji je to pakao od zivota, kaznjeni ste od Boga a ni za sta niste krivi, i to ce vas pratiti ceo zivot. Pred kraj srednje se zaljubljujem u druga, taj tek pakao ne mogu da vam opise, konstatna kontrola osecanja i postupaka (da niko ne posumnja iako su mnogi posunjali). Tada sam bio nekoliko meseci u dubokoj depresiji koju sam krio, i izasao iz nje sam , ni sam ne znam kako jer je bila zvrlo ozbiljna. Mnogo losih stvari sam prosao kao srednjoskolac ali uvek je tu bio osmeh na licu i optimizan, mnogi su bili zapanjeni tolikom kolicinom optimizma a nisi ni slitili da pored njima poznatih problema ima jos, mnogo vecih. Zavrsih i tu srednju i upisah faks.....

Sada sam na kraju studija, imam sanse da se uskoro bavim advokaturom ili da radim u sudstvu ali sta mi to sve vredi jer jos uvek zivim u lazima, ne samem nikom da kazem iako mnogi sumnjaju. Ne smem ni da pomislim sta bi bilo kada bi okolina saznala a tek roditelji.... uzas!

Bez obzira sto zivim u finansijski stabilnoj porodici, sto zavrsavam fakultet, imam predispozicije da se zaposlim i uspem u poslu, sve bih to dao u zamenu za normalan zivot i malo vise ljubavi, jer ne vidim izlaz iz cele situacije. Osecam se odvartno i usamljeno iako generalno nisam jer sam okruzen ljudima ali sam emotivno zapusten sto me cini nesrecnim. Ne secam se kada sam se zadnji put poljubio, primio neku emotivnu poruku ili dobio topao zagrljaj, to su veoma teske stvari. Ja najbolje znam koliko su materijalne stvari bezvredne.

Jos vise me nervira sto ljudi misle kako mi je super u zivotu i zavide mi, a nisu svesni da bih sve dao samo da sam "normalan" i da mogu jednog dana da imam porodicu i volim svoju zenu. Da ne moram da krijem emocije i da mogu da zivim slobodno, nisu svesni koja je to privilegija u zivotu, da diploma i drustveni status ne mogu da pariraju tome.

Sbog svog stresa koji i danas prozivljavam dobio sam helico bakteriju na zelucu, koji lecim.

Voleo bio kada bi ovo procitao i neko od homofobicnih ljudi, da shvate da se homoseksualnost ne bira, vec najcesce se tako radja. Da bismo, vecina nas, da mozemo to promenili i ziveli normalno a ne ovako. Ko ima slican problem zna o cemu sam pisao i kakav je to problem. Najgore od svega je to sto ne mogu nista da promenim i ne vidim izlaz iz cele price, koja je nekad nepodnosljiva.

Izvinjavam se na preopsirnosti ali krace nije moglo, ima jos dosta stvari koje nisam napisao ali nekom drugom prilikom. PS-Mozda se javim i sa nekom lepsom informacijom!

Nemam baš pravi odgovor koji bi ti pomogao. Moraćeš sam da ga poražiš. Ili bar nekog stručnijeg od mene. Sigurno nije lako biti muško, a osjećati se žensko.

 

[ristob]

Vidim da ljudi ovde iznose svoje velike, zivotne probleme, s toga cu se osecati malo glupo ako postavim naizgled nebitno pitanje, ali itekako vezano za psihologiju.
Naime, vec duze vreme imam tu srecu da imam prijatne snove i da se osecam isto dok ih sanjam. Jedan od tih snova uvek u sebi sadrzi simbol lava. Odnosno mene, kako jasem tog lava i osecaj je neopisiv, osecate vazduh na licu, brzinu kretanja i skretanja, uzbudjenje i to sve bez ikakvih uzda i kanapa, drzim se za grivu i osecam se sigurno. Inace, simbol lava takodje u mom zivotu predstavlja bitnu ulogu, a kako znam da je nesto bitno pokusavam da skontam o cemu se radi, ali ne ide, ili ne zelim da shvatim ili prosto ne mogu, tako da, ima li iko pojma sta znaci moj san?

S tobom je sve ok. Budi lav! Al' mekog srca.

 

[ristob]

Ja kad spavam, ne zelim nista da vidim. A kad gledam, nekad pozelim da sanjam.

A znaš li šta ti zvezde kažu?

 

[ptica kasnilica]

Ja ne znam Risto u stopu te pratim, što se svi ućutali na filozofiji?
Da im pustim opet Afriku Sandru

 

[Dača R]

Pozdrav svima. Vec duze vreme planiram da na nekom forumu ispricam svoju pricu, cisto da mi bude lakse jer nemam hrabrosti nekom da ispricam sve sto nosim na dusi. Jos kao mali sam imao izuzetno los odnos sa ocem, imao sam osecaj kao da me ne voli ili cak da ga mnogo nerviram, ne znam ni sam. Taj hladan odnos prema meni je bio pracen raznim maltretiranjem pa cak i vredjanjem, sto je ostavilo dubok trag na meni i gubitak smopouzdanja. Sve do kraja skole sam za njega bio nesposoban i ozbiljnim tonom mi je govorio da ne zna kako cu se snaci u zivotu i da se brine kako da me pusti da se osamostalim kad sam nesposoban iako sam bio odlican djak i vazio za prostojnog i finog decka u mom mestu. Paradoksalno je to sto me je drustvo prosto obozavalao. Nekad mi nije bilo jasno zasto sam im toliko zanimljiv i zasto svi trce za mnom, i mogu vam reci da su moju rec cenili, inace sam dosta pozitivan i mnogo volim drustvo, dok sam sa ljudima osecam se kao riba u vodi. Sve to mi je prijalo i naravno popravljalo moje psihocko stanje jer sam i sam poceo da verujem da sam nesposoban i da nikom ne trebam. Sve je bilo jos kako tako podnosljivo do pocetka srednje skole kada shvatam da sa mnom nesto nije u redu po pitanju seksualne orjentacije, uf tezak udarac. Iako sam u 7. razredu imao vezu od 2 god i bio ozbiljno zaljubljen, shvatam da sam naklonjen svom polu. U pocetku sam pokusavao da lazem samog sebe i odbijao to da prihvatim i mislio da je to sve prilazno i da ce biti sve ok, ali nije. Moji drugovi su se lozili na devojke, mastaju o njima, jure ih... i ja sam to radio ali sa mnogo manje volje i kad smuvam neku devojku nije bilo nikakve hemije, sve kao pod morati. Uzas jedan, znaci pravi se i glumi svakodnevno da si neko ko nisi, znaci non stop pod pritiskom, to ubija psihu . Kao neko ko je bio skoro obozavan od strane drustva i okoline, nisam mogao da prelomim i priznam da sam gay (iako nisam ni sa kim bio u vezi, pomisao na to mi je bilo odvratno) i tako izgubim drustvo i prijatelje koje sam voleo. Ne mogu ni da vam opisem koji je to pakao od zivota, kaznjeni ste od Boga a ni za sta niste krivi, i to ce vas pratiti ceo zivot. Pred kraj srednje se zaljubljujem u druga, taj tek pakao ne mogu da vam opise, konstatna kontrola osecanja i postupaka (da niko ne posumnja iako su mnogi posunjali). Tada sam bio nekoliko meseci u dubokoj depresiji koju sam krio, i izasao iz nje sam , ni sam ne znam kako jer je bila zvrlo ozbiljna. Mnogo losih stvari sam prosao kao srednjoskolac ali uvek je tu bio osmeh na licu i optimizan, mnogi su bili zapanjeni tolikom kolicinom optimizma a nisi ni slitili da pored njima poznatih problema ima jos, mnogo vecih. Zavrsih i tu srednju i upisah faks.....

Sada sam na kraju studija, imam sanse da se uskoro bavim advokaturom ili da radim u sudstvu ali sta mi to sve vredi jer jos uvek zivim u lazima, ne samem nikom da kazem iako mnogi sumnjaju. Ne smem ni da pomislim sta bi bilo kada bi okolina saznala a tek roditelji.... uzas!

Bez obzira sto zivim u finansijski stabilnoj porodici, sto zavrsavam fakultet, imam predispozicije da se zaposlim i uspem u poslu, sve bih to dao u zamenu za normalan zivot i malo vise ljubavi, jer ne vidim izlaz iz cele situacije. Osecam se odvartno i usamljeno iako generalno nisam jer sam okruzen ljudima ali sam emotivno zapusten sto me cini nesrecnim. Ne secam se kada sam se zadnji put poljubio, primio neku emotivnu poruku ili dobio topao zagrljaj, to su veoma teske stvari. Ja najbolje znam koliko su materijalne stvari bezvredne.

Jos vise me nervira sto ljudi misle kako mi je super u zivotu i zavide mi, a nisu svesni da bih sve dao samo da sam "normalan" i da mogu jednog dana da imam porodicu i volim svoju zenu. Da ne moram da krijem emocije i da mogu da zivim slobodno, nisu svesni koja je to privilegija u zivotu, da diploma i drustveni status ne mogu da pariraju tome.

Sbog svog stresa koji i danas prozivljavam dobio sam helico bakteriju na zelucu, koji lecim.

Voleo bio kada bi ovo procitao i neko od homofobicnih ljudi, da shvate da se homoseksualnost ne bira, vec najcesce se tako radja. Da bismo, vecina nas, da mozemo to promenili i ziveli normalno a ne ovako. Ko ima slican problem zna o cemu sam pisao i kakav je to problem. Najgore od svega je to sto ne mogu nista da promenim i ne vidim izlaz iz cele price, koja je nekad nepodnosljiva.

Izvinjavam se na preopsirnosti ali krace nije moglo, ima jos dosta stvari koje nisam napisao ali nekom drugom prilikom. PS-Mozda se javim i sa nekom lepsom informacijom!

Prvo moraš u potpunosti da prihvatiš činjenicu da si homoseksualne orijentacije. To možeš čitajući razne forume, knjige, članke, tuđa iskustva ili u razgovoru sa stručnim licem što je najbrža opcija. To što si homoseksualac, ne znači nužno da si muškarac u ženskom telu i da ćeš morati da se ponašaš kao žena. I homoseksualci gledaju fudbal, treniraju džudo i vole brza kola . Nažalost, prihvatiti homoseksualnu orijentaciju znači odreći se mogućnosti da zasnuješ porodicu i imaš decu. Svejedno, suština je da prihvatiš da biti homoseksualac ne znači biti nenormalan. Advokat koji radi, ima uspešnu karijeru, prijatelje, i partnera koga voli i kome je ljubav uzvraćena pa makar taj partner bio i istog pola...nikako ne zvuči kao nešto nenormalno...mnogo nenormalnije zvuči mrzeti nešto tako lepo kao što je ljubav između dvoje ljudi .
Strah od budućnosti je sasvim normalna reakcija...vremenom će krenuti pritisak porodice da se oženiš, prijatelja da nađeš devojku a sama činjenica da živiš u Srbiji znači da će ti biti malo teže da nađeš partnera. Moj savet je uvek da ako postoji mogućnost, odeš iz Srbije i skućiš se negde u inostranstvu gde vlada manje represivna sredina. Ako tako nešto nije izvodljivo, moraćeš da se adaptiraš. Proceni sam da li je tako nešto moguće saopštiti tvojim roditeljima, kako će oni to prihvatiti i da li će uopšte prihvatiti. Najvažnije je svakako da sa nekim stalno o tome pričaš, da živiš u skladu sa onim što jesi. Nađi dečka . Sad ti se još uvek nešto tako čini neprihvatljivim ali vremenom kako budeš prihvatio svoju orijentaciju, biće ti lakše. Kao i svi ljudi, i ti imaš potrebu da te neko voli, potrebu za dodirom. Ne potiskuj, ne povlači se i ne dozvoli da te depresija i druge bolesti slome. Sve ono što jesi je dobro, ali način na koji posmatraš sebe, nije! Još jednom kažem, mislim da će najbrže ići ako popričaš sa nekim stručnim o tome. Pozdrav.

 

[Dača R]

Nemam baš pravi odgovor koji bi ti pomogao. Moraćeš sam da ga poražiš. Ili bar nekog stručnijeg od mene. Sigurno nije lako biti muško, a osjećati se žensko.

Homoseksualac se ne oseća kao žena u telu muškarca...transseksualac da! Informišite se pre nego što napišete nešto glupo!

 

[Neistrazena]

A znaš li šta ti zvezde kažu?

Ne znam. Uglavnom mi kazu ono sto zelim da cujem

 

[solunski ratnik]

...samo vas posmatram!

 

[Neistrazena]

...samo vas posmatram!

 

[solunski ratnik]

plači, plači, manje ćeš piškiti!

 

[diskokugla]

Hvala na savetu. Moram reci da sam naravno sve to napisao pre svega zbog sebe ali iz bog drugih koji su u istoj ili slicnoj situaciji ali i zbog onih koji lako sude o homoseksualcima. Mogu slobodno da kazem da je to bolest jer je u pitanju hormonski poremecaj, hteli mi to da priznamo ili ne i sto je najgore neizleciva, tako da se sa strucnom literaturom po pitanju toga ne slazem vec u startu. Toliko sam toga procitao na tu temu da mi vise nijedna informacija ne treba, sve mi je jasno. Nazalost odgovore na mnoga pitanja ne znam i mnoga ne smem sebi ni da postavim, mnogi ce reci da sam kukavica ali zivot je mnogo komplikovan (u mom slucaju pogotovo) pa nije lako. Nadam se da ce se nesto uskoro promeniti i poci na bolje jer polako "padam" iako me svi znaju kao nasmejanog i nepopravljivog optimistu. Ponekad se pitam cemu sve sto radim i trudim se, a debelo se trudim i odrekao sam se mnogih stvari zbog fakulteta npr. , imam utisak da stavljam krov na kucu a da temelj nisam zavrsio. Nemam suicidnih misli jer nisam toliki egoista da bih digao ruku na sebe ali kada bih mogao, poklonio bih zivot nekom drugom, ko bi ga bolje iskoristio a sebi skratio muke!

 

[Dača R]

Hvala na savetu. Moram reci da sam naravno sve to napisao pre svega zbog sebe ali iz bog drugih koji su u istoj ili slicnoj situaciji ali i zbog onih koji lako sude o homoseksualcima. Mogu slobodno da kazem da je to bolest jer je u pitanju hormonski poremecaj, hteli mi to da priznamo ili ne i sto je najgore neizleciva, tako da se sa strucnom literaturom po pitanju toga ne slazem vec u startu. Toliko sam toga procitao na tu temu da mi vise nijedna informacija ne treba, sve mi je jasno. Nazalost odgovore na mnoga pitanja ne znam i mnoga ne smem sebi ni da postavim, mnogi ce reci da sam kukavica ali zivot je mnogo komplikovan (u mom slucaju pogotovo) pa nije lako. Nadam se da ce se nesto uskoro promeniti i poci na bolje jer polako "padam" iako me svi znaju kao nasmejanog i nepopravljivog optimistu. Ponekad se pitam cemu sve sto radim i trudim se, a debelo se trudim i odrekao sam se mnogih stvari zbog fakulteta npr. , imam utisak da stavljam krov na kucu a da temelj nisam zavrsio. Nemam suicidnih misli jer nisam toliki egoista da bih digao ruku na sebe ali kada bih mogao, poklonio bih zivot nekom drugom, ko bi ga bolje iskoristio a sebi skratio muke!

To samo znači da tu literaturu nisi čitao dobro, pošto je uzrok homoseksualnosti još uvek nepoznat. Priču o tome šta je bolest a šta nije ostavi onima koji su stručni, i koji znaju bar 2 % psihologije, psihijatrije i medicine, a to je još uvek mnogo više od onoga što ti znaš! Nemoj praviti budalu od sebe, kako ti možeš da se ne složiš sa stručnom literaturom??? Da se neko ne bi slagao sa stručnom literaturom, on najpre mora da bude mnogo mnogo stručan u toj oblasti .

 

[diskokugla]

Uzorici su poznati, sa tim se radja a izmedju ostalog mogu biti i drustveno-socijalni. Dao sam sebi za bravo da se ne slozim sa strucnom literaturom po tom pitanju jer su poznati napori, da se homoseksualnost skine sa liste bolesti, diskutabilni bez obzira sto je skinuta na kraju. Mnogi strucni stavovi i misljenja su izneti pod raznim pritiscima zbog nekih sasvim drugih i skrivenih pobuda i interesa. Tema o kojoj se moze dugo diskutovati a to mi nije namera. Pozdrav i hvala na odgovoru.

 

[...Grace...]

Nemoj praviti budalu od sebe, kako ti možeš da se ne složiš sa stručnom literaturom??? Da se neko ne bi slagao sa stručnom literaturom, on najpre mora da bude mnogo mnogo stručan u toj oblasti .

Moj bold.Za ovakvo razmišljanje ti isti stručnjaci bi ti lupili etiketu: autoritarna ličnost (i to primer iz udžbenika),...da li da se složim sa stručnjacima??? Nemo' se ljutiš,ali ako je neko nešto bezvezno napisao...

Jel stručna literatura stvara i modeluje nas ljude ili mi ljudi gradimo stručnu literaturu?Jel nam treba neko drugi da nam kaže ko smo mi, ili mi sami,uz sopstveni napor i sopstveni mozak(koji je podjednako dobar kao "stručnjački") možemo doći do pravog odgovora?
Ako mi stvaramo stručnu literaturu,što se neki laik ne bi protivio onome što su drugi laici "nabadali" dok nisu postali stručnjaci u "nabadanju",pa jednom STALI sa nabadanjem i neko svoje mišljenje proglasili za sveto slovo i za kraj diskusije?(ne kažem da nekada nisu "naboli" pravu stvar,ali je to retkost)

Homoseksualac se ne oseća kao žena u telu muškarca...

Dačo,reč homoseksualac neviđeno i neopisivo vređa celokupan ženski rod,ali ako kažeš da se homoseksualac oseća kao muškarac dok pada na muškarce...To vređa,neviđeno i neopisivo, i muški rod.Onaj veliko-većinski muški rod, koji ima normalna seksualna usmerenja.

Sad malo sarkazma:A ko si ti da se ne složiš sa velikom većinom?

 

[Dača R]

Moj bold.Za ovakvo razmišljanje ti isti stručnjaci bi ti lupili etiketu: autoritarna ličnost (i to primer iz udžbenika),...da li da se složim sa stručnjacima??? Nemo' se ljutiš,ali ako je neko nešto bezvezno napisao...

Jel stručna literatura stvara i modeluje nas ljude ili mi ljudi gradimo stručnu literaturu?Jel nam treba neko drugi da nam kaže ko smo mi, ili mi sami,uz sopstveni napor i sopstveni mozak(koji je podjednako dobar kao "stručnjački") možemo doći do pravog odgovora?
Ako mi stvaramo stručnu literaturu,što se neki laik ne bi protivio onome što su drugi laici "nabadali" dok nisu postali stručnjaci u "nabadanju",pa jednom STALI sa nabadanjem i neko svoje mišljenje proglasili za sveto slovo i za kraj diskusije?(ne kažem da nekada nisu "naboli" pravu stvar,ali je to retkost)






Dačo,reč homoseksualac neviđeno i neopisivo vređa celokupan ženski rod,ali ako kažeš da se homoseksualac oseća kao muškarac dok pada na muškarce...To vređa,neviđeno i neopisivo, i muški rod.Onaj veliko-većinski muški rod, koji ima normalna seksualna usmerenja.

Sad malo sarkazma:A ko si ti da se ne složiš sa velikom većinom?

Ne diskutujem sa osobom koja veruje da se nauka gradi ,,nabadanjem"...

 

[...Grace...]

Ne diskutujem sa osobom koja veruje da se nauka gradi ,,nabadanjem"...

Očekivala sam da ćeš mi reći nešto stručno tipa:" pričaš gluposti,praviš budalu od sebe" kao nekim drugim članovima,pa se pitam što si tako kulturiška sa mnom

Ta nauka koju toliko forsiraš nije egzaktna i debelo se gradi na nabadanju(pod tim mislim na postavljanje teorija koje se ne mogu,na primer, proglasiti za zakone,jer nema opipljivih dokaza,najcesce nema),ma kako to tebi paralo uši tj. oči. A kod mene inače ne pali programiranje razmišljanja ponavljanjem reči "nauka",ako ja sama pred sobom-i po svom prirodnom pravu na to- znam,osećam i mislim drugačije,to stoji.



Ta ista nauka još uvek ne zna uzrok homoseksualnosti i sam si to rekao.Ali si na to još dodao da nije bolest...Ne zna se uzrok,ali nije bolest! Yeah,right... Reci, Dačo, sad da ne nabadaš i sam...A,da,nećeš da diskutuješ...

Okej,nema ni potrebe

 

[diskokugla]

Samo bih se nadovezao na pricu o strucnoj literaturi. Na fakultetu imam kriminologiju kao ispit i koja je prepuna raznih teorija koje jedna drugu ili dopunjavaju ili potiru i svaka ima kriticki stav o nekoj drugoj. Mnoge nisu ni zazivele jer nisu bile dovoljno potkrepljene cinjenicama a struka je pokusala da ih inkorporira u pravo i praksu. Znaci sve je to diskutabilno i pod znakom pitanja a to su sve strucni ljudi iz te oblasti i stavovi su im suprotstavljeni. I kada spremite taj ispit ni sami ne znate sta je od toga tacno, sta pravilo a sta izuzetak. Toliko o tome....

 

[ptica kasnilica]

Jutro

_gde li pročitah to, post iznad?

 

[ristob]

Homoseksualac se ne oseća kao žena u telu muškarca...transseksualac da! Informišite se pre nego što napišete nešto glupo!

Priznajem da se nijesam dobro informisao po pitanju homoseksualizma. Mislio sam da muškarac homoseksualac ima više ženskih hormona od muških, pa je zato više okrenut prema muškom polu nego prema ženskom, dok muškarac transeksualac ima posve ženske hormone, a muških uopšte nema. Po ovim pitanjima sklon sam prije povjerovati diskokugla pa ga molim, ako nije problem, da iznese svoje mišljenje.

 

[Авакум]

Priznajem da se nijesam dobro informisao po pitanju homoseksualizma. Mislio sam da muškarac homoseksualac ima više ženskih hormona od muških, pa je zato više okrenut prema muškom polu nego prema ženskom, dok muškarac transeksualac ima posve ženske hormone, a muških uopšte nema. Po ovim pitanjima sklon sam prije povjerovati diskokugla pa ga molim, ako nije problem, da iznese svoje mišljenje.

Уместо требао си да ставиш па да видиш како би ти неки одавде радо објаснили.

 

[diskokugla]

U pravu si, homoseksualci imaju vise zenskih hormona od muskih, a transeksualac je zena u telu muskarca. Samo da kazem da nije homoseksualizam (jer nije u pitanju pokret) vec homoseksualnost. Sad sam se setio jedne zanimljive informacije, posto kod nas nije dozvoljen brak imadju pripadnika istog pola, ipak takva mogucnost postoji. Ukoliko se transeksualac (u sustini zena) venca sa zenom, a potom u toku braka izvrsi operacije na sebi i tako i fizicki postane zensko, takav brak se ne moze ponistiti i bracni ugvor ostaje i dalje na snaze jer zakonom tako nesto nije predvidjeno, eto. Pozdrav

 

[_Snow Queen_]

Je li ovo kafana ili sta li je? Koja je tema ovdje?

 

[ptica kasnilica]

Je li ovo kafana ili sta li je? Koja je tema ovdje?

Ovde su svi normalni i to je najbitnije
A kako ćemo mesto zvati, lako ćemo dogovoriti.

 

[Neistrazena]

Evo ja legla na frojdovski kauc.

 

[Kamael]

Ovde su svi normalni i to je najbitnije

Evo ja legla na frojdovski kauc.