"Doći ću ti u snovima" -Film
Jedina, ponoc odzvanja
jesi li zaspala na ruci dragoga
znas li tu sam ja provodim noc bez sna
ispod tvoga prozora kraj tvojih uzdaha
Hajde sklopi oci nestani u san
doci cu ti u snovima
kad noc proguta dan
Ref.
Doci cu ti u snovima
kada noc proguta dan
pascu kao kaplja rose
njezno na tvoj dlan
Doci cu ti u snovima
da ti ukradem poljupce
neka vrijeme samo leti
jos uvijek volim te
Onda jutro je tiho budis se
pogledas u covjeka sto spava kraj tebe
onda zaplaces jer to nisam ja
koga si voljela prekasno jedina
Ali ne placi cekaj do veceri
kad zvijezde na nebu zasjaju
mi cemo se ljubiti
Ajde da ovu kafanu napravimo poprištem inteligentnih postova inteligentnih tema.
Evo...
Ovu skenjušu od pesme smatram nešto najboljim što je ex yu pop scena iznjedrila.
Lirika je snažna, ali u patetićnom nivou. Ipak, većina slušatelja i ne konta to, prenaglašenu patetiku.
Ono što ovu stvar čini jedinstvenu, jeste ritam melodije i implemetacija teksta u istoj.
Neverovatno dobar spoj, koji i dan danas živi.
Inače, Jura S. je veliki patetičar, provlači to svoje duhovno stanje kroz skoro svaku svoju (hit) pesmu... Ipak, jedan od najvrsnijih muzičara bivše juge, koji je znao da kanališe melodramu, patetiku i skenjušu u ozbiljnom pravcu; jedinom -genijalnom.
Pandamn mu je Štulić, ali u skroz drugom segmentu. Ironično- nipodaštavajućem, sa primesama (velikim) kritike savremene vlasti. Njegovo delo "Usne vrele višnje" su naličje njegove poetićne proze pretvorene u liriku pesme. Balašević bi direktan, kroz opšteprihvatljiv pop, a Štulić - kao Belo Dugme. fanki pank and rokenrol
a poenta bi ista.
Usne vrele višnje:
