Wuka
Veoma poznat
- Poruka
- 11.921
добро вам ово лењо недељно јутрашце 
у то име, малко да се подестимо да Кафеи нису постојали пре XX века
Спуштате се у сутерен камене зграде низ влажно степениште, шешир вам је натопљен од кише али не скидате га јер вам се превише добро уклапа уз одело. Пут вам једва осветљава уљана лампа са удаљене бандере.
У дну су тешка дрвена врата. Гурате их и улазите у други свет: ваздух сив од дима, чује се смех, звекетање чаша и џез за расклиматаног виолончела у ћошку.
Једино што недостаје овом призору су обриси жене, или бар глас који не спада у ранг баритона.
Међутим, у Београду сте, а година је 1882.
Kафане ничу једна за другом, ово је златно доба београдског ноћног живота. ,
Kрајем XIX века, на сваких 50 становника града постоји једна кафана.
Рађају се први боеми, или је то био романтичан назив за пијанце.
Kако морал налаже, њихове жене, сестре и ћерке су код куће.
Кафеи нису ни у повоју
