Буне и устанци у српскога народа против османлијске владавине до 1804. године

Доста је времена прошло откада сам читао Екмечићеву књигу Дуго кретање између клања и орања, али оданде се сећам једне реченице која је отприлике гласила - археолошки наласци остава закопаног оружја широм српских земаља указују на константна припремања буна и устанака народа против османлијске власти - што ме подстакло на истраживање побуна нашег народа које су претходиле чувеним српским устанцима из 1804. и 1815. године.

Најчувенији устанак великих размера који су подигли Срби против Османлија у то време био је Банатски устанак из 1594. године. Тада су у борбама устаника Срби успели да освоје већину градова у Банату, као и неке градове преко Муриша. Због ћутања мађарских великаша, од којих се очикивало дизање на општи устанак, устанак је исте године и пропао. Немали број Срба је тада из Баната избегао у Ердељ, где је тада основана Ердељска епископија, док су остали Срби из практичних разлога били помиловани (милости једино није било према вођи устанка, епископу Теодору Несторовићу, који је жив одран од стране Турака).

Као одговор на овај устанак, Турци су спалили мошти највећег српског светитеља Саве Немањића, шаљући тако Србима поруку шта их чека убудуће, уколико се поново одваже на такав потез.

ustanci_u_srpskim_zemljama.jpg


Група аутора, Историјски атлас за основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства и Геокарта д.о.о., Београд, 2002

Наравно, таква одмазда је само додатно продубила раздор између Срба и Турака, па ће већ две године касније доћи до устанка у Херцеговини и Црној Гори, који ће организовати патријарх Јован Кантул 1596. године. У том устанку ће учесвовати Бјелопавлићи, Дробњаци, Никшићани и Пивљани, али ће сам устанак бити угушен на Гатачком пољу 1597. године, из разлога изостанка помоћи Млетака.

Устанак сличног карактера десиће се и деценију касније, када ће на простору Горње Албаније планути устанак против Турака, који ће захватити и околна племена Клименте, Куче, Пипере и Бјелопавлиће, али из сличних разлога као и претходна два устанка врло брзо ће доћи до његовог гушења (Исто, стр. 341).

Таквих устанака је наравно било и раније, прво су то били устанци нижег интензитета, а касније ће ти устанци прерастати у праве државне пројекте, какав је рецимо био устанак Јована Ненада у Бачкој 1527. године (који рецимо није забележен на горњој карти, али видећемо касније да нису забележени ни неки други, као нпр. устанци Срба у Босни током XVIII века).

Дакле, како бисмо се боље упознали са овом темом, те како бисмо створили нешто јаснију слику оне немирне стране тог времена, одлучио сам да покренем овај топик, у нади да ћемо кроз ову расправу научити понешто ново. :)

:hahaha: :hahaha:

To učite djecu u školama? Da su to srpske zemlje??? Nisu. Nisu nikad bile, niti će ikad biti...

Srpski mitovi i legende. Proći će kod vas, ali kod nikog drugog neće...

1606.jpg
 
:hahaha: :hahaha:

To učite djecu u školama? Da su to srpske zemlje??? Nisu. Nisu nikad bile, niti će ikad biti...

Srpski mitovi i legende. Proći će kod vas, ali kod nikog drugog neće...

1606.jpg

Тако су и Турци говорили, никад Будим неће пасти у каурске руке, па је сада Турска миљу километара од Будима.

Уџбеници су увек проблематични, али у поређењу са загребачким издањима, ови београдски су опет ближи реалности.
 
Poslednja izmena:
Poslednja izmena:
Тако су и Турци говорили, никад Будим неће пасти у каурске руке, па је сада Турска миљу километара од Будима.

Уџбеници су увек проблематични, али у поређењу са загребачким издањима, ови београдски су опет ближи реалности.
Разлог размимоилажења српских уџбеника историје с реалношћу свакако није претерано србовање. Напротив.

Што се тиче закопавања оружја; та пракса се одржала и до новијих времена. И после Другог светског рата и распада Југославије, људи су закопавали оружје.
 
Poslednja izmena:
Разлог размимоилажења српских уџбеника историје с реалношћу свакако није претерано србовање. Напротив.

Што се тиче закопавања оружја; та пракса се одржала и до новијих времена. И после Другог светског рата и распада Југославије, људи су закопавали оружје.

Није тајна да се закопавало и у последњим ратовима, и мењањима граница, на просторима где су Срби представљали било какав фактор. То је заправо историјско искуство српског народа. Малтене да нема генерације Срба која није прошла кроз неки рат, тако да се то искуство преносило директно са старијих на млађе генерације. Оружје се закопавало да би се скрило од окупаторских власти, и да би у правом тренутку било откопано и употребљено за устанак, или у случају наговештаја новог погрома.

Кроз историју је народ ових простора платио исувише високе цене, да би се могао коцкати са својом судбином у временима која су поново мутна и тамна по њега. Пре само једног века, јавила се потреба за устанком против Аустро-Угарске, која је била далеко испред свих данашњих окупатора, и народ се листом дизао на окупатора, док отпор није био савладан. Данашње време више личи на оно из Другог светског рата, када се кубурило са правим правцатим звериам. То искуство оставило је неизбрисив траг на српски народ, и наравно да ће посвуда бити закопавано оружје.

Оно о чему пише Екмечић и остали у овом случају, ми и даље то живимо, како је и он сам исправно приметио, од Батона Бреуцког до Карађорђа, па и до данашњих дана, овде преовладава један дух и размишљање, а то је отпор окупацији.
 
:hahaha: :hahaha:

To učite djecu u školama? Da su to srpske zemlje??? Nisu. Nisu nikad bile, niti će ikad biti...

Srpski mitovi i legende. Proći će kod vas, ali kod nikog drugog neće...

Замисли колко је поспрдно да се један Хрват наруга Србима због глупости и мегаломаније?:mrgreen:
 
:hahaha: :hahaha:

To učite djecu u školama? Da su to srpske zemlje??? Nisu. Nisu nikad bile, niti će ikad biti...

Srpski mitovi i legende. Proći će kod vas, ali kod nikog drugog neće...

1606.jpg

Od svih navedenih buna samo jedan je na tlu Hrvatske i to na teretoriji gde Srbi su ziveli i zive.

U cemu je problem.
 
После великог краха Кумановског устанка, зулум турских власти је постао још јачи. Добровољци, четници, незадовољни успостављањем границе су решили да сами преузму одговорност ослобађања јужних крајева. На дан Светог Саве, 1881. устаници су се скупили код топличког манастира Светог Николе и позвали народ да им се придружи. Као вође су се истакли Илија Делија и Анђел, који су успели чак и да створе краткотрајну Брсјачку државу. Прво је букнуо Демир Хисар, затим Пореч, Кичево, и на крају Прилеп. Ту се уздигао Мицко Крстић, легендарни војвода. Слободна територија је направљена за јако кратко време, Брсјачка држава, добила име по крају у коме је настала.

Бугарски егзархски владика, је дознао, да устаници желе да се повежу са Србијом и о томе обавестио руског конзула у Скопљу. Како је Русија тада подржавала бугарску политику на Балакну, дала је подршку Турској да угуши устанак. Ту је Брсјачки устанак био осуђен на пропаст.

На Васкрс исте године битољски валија је кренуо одрешеним рукама да угуши буну. Анђел није прихватио предају и на Врбенској планини сакупио је своје четнике и организвао борбу. Изгинуло је доста четника, али и Турака. Турци су одсекли Анђелову главу и послали у Битољ.

Илија Делија се предао, добивши бесу да ће сачувати живот. Пребачен је у Битољ, одакле је после недељу дана спроведен у Канли кулу (исту ону где је умро поп Димитрије).

Прилепска чета четовође Ђорђа је трагично изгорела у кући коју су Турци запалили после дуге и крваве борбе. Сам, остављен на милост и немилост Турцима, на Бабуни, Стефан Петревић, је попут Илије Делије одлучио да се преда. Званично је био помилован, али је после само неколико дана издахнуо.

Овако се завршила друга четничка буна у Вардарској Србији створивши слободну територију две деценије пре ВМРО-вског Илинданског устанка.

Поставља се питање зашто се у Македонији велича данас толико Илинденски устанак, а брсјачка буна се не помиње уопште? Брсјачка република је трајала много дуже од ове друге.
 
U čemu je problem tačno? U pojmu srpske zemlje? Zašto i zašto očekuješ da to prođe? Kod mnogih drugih nije

Karta_Dragomir_BG.jpg


http://tangra-bg.org/magazin/книги/атлас-българските-земи-в-средновек/

Pa problem je u tome ako danas djeca u Srbiji u OŠ uče da su Lika, Slavonija, Banovina (Banija), Kordun srpske zemlje. Što će to dijete misliti kad odraste? Da li će željeti ta područja "vratiti" Srbiji? Znači od malih nogu se stvara ta atmosfera da je nešto prije bilo srpsko (a nije nikada bilo) i da bi to opet trebalo jednom biti srpsko...
 
Pa problem je u tome ako danas djeca u Srbiji u OŠ uče da su Lika, Slavonija, Banovina (Banija), Kordun srpske zemlje. Što će to dijete misliti kad odraste? Da li će željeti ta područja "vratiti" Srbiji? Znači od malih nogu se stvara ta atmosfera da je nešto prije bilo srpsko (a nije nikada bilo) i da bi to opet trebalo jednom biti srpsko...

Karta koju si komentarisao nema nikakve granice ucrtane.

Srpske zemlje je sintagma kojom se označavaju geografska prostranstva koja nastanjuju Srbi.

Jasno je zbog čega susednim narodima (kao i u slučaju albanskih zemalja ili bilo kog drugog sličnog pojma) može dolaziti do pojave određenih antisentimenata, ali ništa problematično ne vidim lično u tome.
Pretpostavljam da bi karta mogla mogla biti srpski ustanci na centralno-zapadno-balkansko-panonskom području ili bilo kako već, ali 'srpske zemlje' pojam je koji nije hronološki povezan za neku određenu teritoriju, već transhronološki, pa niti eksplicite vezean za neku teritoriju uopšte. Svoju ulogu ispunjava više nego potrebno u svrsi bogatstva jezika, mada mi je jasno zbog čega se percipira kao određeni rezidual iz epohe nacionalnog romantizma, što u neku ruku upravo i jeste.

Li;no ne doživljavam ni na koji način kao provokaciju onu kartu što je iznad postavljena (ili na, recimo, kartama ruskih zemalja). A pazi, tu govorimo o eksplicitnim političkim granicama bugarske države kroz modernu istoriju... :think:

ziemie-polskie-po-kongre_6611.jpg
 
Poslednja izmena:
Формер глориоус цроатиан кингдом !?! Ремнантс !?!
Са глориоус окруњеним краљевима, тако би требало бити:kafa:

Gdje je problem? :think:

Hrvatska je bila svedena (kod nas se to tako uči i zove) tad na "Ostatke ostataka".
http://hrcak.srce.hr/124817
 
Karta koju si komentarisao nema nikakve granice ucrtane.

Srpske zemlje je sintagma kojom se označavaju geografska prostranstva koja nastanjuju Srbi.

Jasno je zbog čega susednim narodima (kao i u slučaju albanskih zemalja ili bilo kog drugog sličnog pojma) može dolaziti do pojave određenih antisentimenata, ali ništa problematično ne vidim lično u tome.
Pretpostavljam da bi karta mogla mogla biti srpski ustanci na centralno-zapadno-balkansko-panonskom području ili bilo kako već, ali 'srpske zemlje' pojam je koji nije hronološki povezan za neku određenu teritoriju, već transhronološki, pa niti eksplicite vezean za neku teritoriju uopšte. Svoju ulogu ispunjava više nego potrebno u svrsi bogatstva jezika, mada mi je jasno zbog čega se percipira kao određeni rezidual iz epohe nacionalnog romantizma, što u neku ruku upravo i jeste.

Li;no ne doživljavam ni na koji način kao provokaciju onu kartu što je iznad postavljena (ili na, recimo, kartama ruskih zemalja). A pazi, tu govorimo o eksplicitnim političkim granicama bugarske države kroz modernu istoriju... :think:

A da li bi vidio problem kad bi pročitao da je Istočni Srijem hrvatska zemlja? Ili Bačka? Da je Bosna hrvatska zemlja?
 
A da li bi vidio problem kad bi pročitao da je Istočni Srijem hrvatska zemlja? Ili Bačka? Da je Bosna hrvatska zemlja?

Ja tebe ne razumem šta me ti pitaš. Gde se uopšte vide granice na karti koju si citirao?

Uzgred, u hrvatskim atlasima nije neuobičajeno da se prikazuje kako se hrvatske zemlje prostiru do Zemuna.

hrvatska-u-napoleonovo-doba-2-728.jpg


Ova karta nije reprezentativni primer rečenoga, već prikazuje još jedan primer zemalja. Primer za rečeno bi bio recimo:

1848.jpg


Je li ovo agresija na Srbiju i Crnu Goru?

Ili ovo?

vhp005.jpg


..ili možda ovo?

image003.jpg
 
Poslednja izmena:
Ja tebe ne razumem šta me ti pitaš. Gde se uopšte vide granice na karti koju si citirao?

Uzgred, u hrvatskim atlasima nije neuobičajeno da se prikazuje kako se hrvatske zemlje prostiru do Zemuna.

hrvatska-u-napoleonovo-doba-2-728.jpg


Ova karta nije reprezentativni primer rečenoga, već prikazuje još jedan primer zemalja. Primer za rečeno bi bio recimo:

ewxL3FO.gif

Ne razumijem te? Zemun i Petrovaradin i jesu bili u Hrvatskoj. Lika i Kordun nisu nikad bili u Srbiji...

Ta karta koju si ti stavio pokazuje Habsburšku monarhiju koliko ja vidim...

1848.jpg


Sorry, vidim da si sad stavio i ovu drugu kartu... Mislim u čemu je sad tu problem. Zemun je nekad bio Hrvatska. Lika nikad nije bila Srbija...
 
Poslednja izmena:
Ne razumijem te? Zemun i Petrovaradin i jesu bili u Hrvatskoj. Lika i Kordun nisu nikad bili u Srbiji...

Ta karta koju si ti stavio pokazuje Habsburšku monarhiju koliko ja vidim...

1848.jpg


Sorry, vidim da si sad stavio i ovu drugu kartu... Mislim u čemu je sad tu problem. Zemun je nekad bio Hrvatska. Lika nikad nije bila Srbija...

Ko je kada i u kom kontekstu spomenuo Liku?

Inače kada smo već kod hrvatskih atlasa, jeste Zemun bio dio Kr. H-S, ali nikada nije to bio u srednjem veku.

prodajem-povijesni-atlas-osnovnu-skolu-slika-8182285.jpg


Ovo je iz Njuškalovog povijesnog atlasa za osnovnu školu.

Prepuni su apsolutne fantastike.

Uzgred...kada je Boka kotorska to bila deo Hrvatske?
 
Ko je kada i u kom kontekstu spomenuo Liku?

Inače kada smo već kod hrvatskih atlasa, jeste Zemun bio dio Kr. H-S, ali nikada nije to bio u srednjem veku.

prodajem-povijesni-atlas-osnovnu-skolu-slika-8182285.jpg


Ovo je iz Njuškalovog povijesnog atlasa za osnovnu školu.

Prepuni su apsolutne fantastike.

Uzgred...kada je Boka kotorska to bila deo Hrvatske?

Što je fantastika u tim atlasima?
 
Gdje je problem? :think:
Hrvatska je bila svedena (kod nas se to tako uči i zove) tad na "Ostatke ostataka".
http://hrcak.srce.hr/124817
Значи ти још верујеш у неко измишљено хрватско краљевство и измишљене хрватске краљеве!?
Е па лоше се учи.
Ne razumijem te? Zemun i Petrovaradin i jesu bili u Hrvatskoj. Lika i Kordun nisu nikad bili u Srbiji...
Земун једино у време ндхазије ако то разунаш за неки успех, а Петроварадин ни тада.
Лика и Кордун су насељени Србима још по доласку Турака на ове просторе а они су и дизали устанке и буне тамо, дакле ништа необично.
 

Back
Top