- Poruka
- 134
Posle izbora stranci nastavili da opsedaju naše tržište, ali analitičari, ipak, investitorima preporučuju oprez.
Cenovni bum na Beogradskoj berzi od početka trgovanja u ovoj godini, za posledicu ima vrtoglavi rast oba indeksa akcija, koji iz dana u dan postižu nove istorijske maksimume.Međutim, dok berzanski špekulanti i akcionari sa zadovoljstvom trljaju ruke, jer se vrednost njihove imovine i kapitalni dobici povećavaju kao cene na taksimetru, analitičari podsećaju na to da je na srpskoj berzi i ranije bilo sličnih cenovnih euforija, nakon kojih bi dolazilo do naglog hlađenja na tržištu, tako da oprez nije na odmet.
Jer, srpsko tržište kapitala, koje je u ekspanzivnom razvoju, još nije dovoljno likvidno, pa je stoga njegov imunitet na eventualne potrese slab. Zbog oskudice kvalitetnih hartija i po količini i po asortimanu ponuda nije dovoljna da podmiri narastajuću tražnju, pa bi u uslovima pregrevanja cenovnika država trebalo da podrži inicijalne javne ponude i iznošenje novoemitovanih akcija sadašnjih javnih preduzeća na berzu, čime bi prikupila svež kapital za njihovo restrukturisanje i razvoj, utvrdila njihovu tržišnu vrednost i cenu i doprinela uravnoteženju ponude i tražnje na tržištu kapitala. Obogaćivanje ponude bi delovalo sedativno na hiperaktivno tržište na kojem bi, u protivnom, moglo doći do nepredvidivih nervoznih reakcija i krize.
Pritisak na tražnju
Na zagrevanje cenovnika vlasničkih hartija od vrednosti, prema mišljenju jednog od najiskusnijih srpskih brokera Branislava Jorgića, utiče više činilaca, među kojima je prvi taj što investitori nastoje da se dokopaju akcija firmi za koje veruju, ili o tome imaju neka insajderska saznanja, da su profitabilno poslovale u prošloj godini.
U nastojanju da dođu do dobre robe pre krajnjeg roka za podnošenje izveštaja o lanjskom poslovanju koji ističe 28. februara, kupci akcija podižu tražnju, a time i cene finansijske berzanske robe. Dodatni motiv za navalu na akcije je taj što investitori očekuju da će firme koje su ostvarile dobit svim vlasnicima koji budu imali taj status u Centralnom registru hartija od vrednosti na dan održavanja skupštine akcionara na kojoj se bude donosila odluka o raspodeli profita podeliti dividendu.
Međutim, pitanje je koliko rast cena realno odražava finansijske performanse firme čijim akcijama se trguje, zbog čega bi investitori uvek trebalo da sačuvaju trezvenost, imajući u vidu to da tržište uvek ispegla sve ekstreme u cenovnicima i svede ih na ekonomski opravdan nivo, smatra Jorgić.
Adrenalin za cene akcija dolazi i iz političke sfere, a ne samo ekonomske, smatra Jorgić. Evidentno je da su posle izbora stranci ponovo masovno počeli da opsedaju srpsko tržište kapitala, jer je nakon objavljivanja rezultata izborne bitke jasno da je većina naroda opredeljena za nastavak reformskog kursa i evroatlantskih integracija.
Za investitore nije bez značaja ni najava dokapitalizacija i eventualnih preuzimanja nekih domaćih banaka, ali ni činjenica da se uskoro očekuje ulazak prvih domaćih investicionih i penzionih fondova koji će dodatno povećati tražnju, a time, verovatno, povući i cene uvis.
U tom slučaju ranija kupovina akcija bi mogla biti veoma isplativ posao, jer obezbeđuje siguran kapitalni dobitak.
Korporativna nekultura
Zbog nerazvijenog korporativnog upravljanja, koje, između ostalog, podrazumeva obavezu emitenta da redovno informiše vlasnike i investicionu javnost o poslovanju firme, ali i o svemu što bi moglo da utiče na investicionu odluku, akcionari i kupci na Beogradskoj berzi su prinuđeni da se često oslanjaju na bajate podatke iz Prospekta, informacije iz medija i na glasine, kao i na insajderske vesti iz firmi.
Međutim, naš sagovornik veruje da više nema mnogo akcija čija tržišna vrednost je potcenjena, tako da uvek postoji opasnost da se, nakon usvajanja godišnjih izveštaja, ili posle kupovine na osnovu neformalnih saznanja o navodnoj isplativosti ulaganja pokaže da su robu kupili po nerealno visokoj ceni. Ipak, veliki broj investitora se oslanja na kockarsku sreću, u uverenju da je u berzanskoj kockarnici cena većine hartija još ispod realne i da je neminovno njihovo poskupljenje, a time i dobit.
To uverenje, barem do sada, pokazalo se opravdanim u velikom broju slučajeva, tako da su ulagači i vlasnici akcija uglavnom profitirali, ali je pitanje dokle se mogu oslanjati na ćoravu sreću, u uslovima u kojima je korporativno upravljanje nerazvijeno, zvanično berzansko tržište, odnosno listing još nije proradio, a rejting kompanija ne postoji, jer nema ni rejting organizacija, upozorava naš sagovornik.
Cenovni bum na Beogradskoj berzi od početka trgovanja u ovoj godini, za posledicu ima vrtoglavi rast oba indeksa akcija, koji iz dana u dan postižu nove istorijske maksimume.Međutim, dok berzanski špekulanti i akcionari sa zadovoljstvom trljaju ruke, jer se vrednost njihove imovine i kapitalni dobici povećavaju kao cene na taksimetru, analitičari podsećaju na to da je na srpskoj berzi i ranije bilo sličnih cenovnih euforija, nakon kojih bi dolazilo do naglog hlađenja na tržištu, tako da oprez nije na odmet.
Jer, srpsko tržište kapitala, koje je u ekspanzivnom razvoju, još nije dovoljno likvidno, pa je stoga njegov imunitet na eventualne potrese slab. Zbog oskudice kvalitetnih hartija i po količini i po asortimanu ponuda nije dovoljna da podmiri narastajuću tražnju, pa bi u uslovima pregrevanja cenovnika država trebalo da podrži inicijalne javne ponude i iznošenje novoemitovanih akcija sadašnjih javnih preduzeća na berzu, čime bi prikupila svež kapital za njihovo restrukturisanje i razvoj, utvrdila njihovu tržišnu vrednost i cenu i doprinela uravnoteženju ponude i tražnje na tržištu kapitala. Obogaćivanje ponude bi delovalo sedativno na hiperaktivno tržište na kojem bi, u protivnom, moglo doći do nepredvidivih nervoznih reakcija i krize.
Pritisak na tražnju
Na zagrevanje cenovnika vlasničkih hartija od vrednosti, prema mišljenju jednog od najiskusnijih srpskih brokera Branislava Jorgića, utiče više činilaca, među kojima je prvi taj što investitori nastoje da se dokopaju akcija firmi za koje veruju, ili o tome imaju neka insajderska saznanja, da su profitabilno poslovale u prošloj godini.
U nastojanju da dođu do dobre robe pre krajnjeg roka za podnošenje izveštaja o lanjskom poslovanju koji ističe 28. februara, kupci akcija podižu tražnju, a time i cene finansijske berzanske robe. Dodatni motiv za navalu na akcije je taj što investitori očekuju da će firme koje su ostvarile dobit svim vlasnicima koji budu imali taj status u Centralnom registru hartija od vrednosti na dan održavanja skupštine akcionara na kojoj se bude donosila odluka o raspodeli profita podeliti dividendu.
Međutim, pitanje je koliko rast cena realno odražava finansijske performanse firme čijim akcijama se trguje, zbog čega bi investitori uvek trebalo da sačuvaju trezvenost, imajući u vidu to da tržište uvek ispegla sve ekstreme u cenovnicima i svede ih na ekonomski opravdan nivo, smatra Jorgić.
Adrenalin za cene akcija dolazi i iz političke sfere, a ne samo ekonomske, smatra Jorgić. Evidentno je da su posle izbora stranci ponovo masovno počeli da opsedaju srpsko tržište kapitala, jer je nakon objavljivanja rezultata izborne bitke jasno da je većina naroda opredeljena za nastavak reformskog kursa i evroatlantskih integracija.
Za investitore nije bez značaja ni najava dokapitalizacija i eventualnih preuzimanja nekih domaćih banaka, ali ni činjenica da se uskoro očekuje ulazak prvih domaćih investicionih i penzionih fondova koji će dodatno povećati tražnju, a time, verovatno, povući i cene uvis.
U tom slučaju ranija kupovina akcija bi mogla biti veoma isplativ posao, jer obezbeđuje siguran kapitalni dobitak.
Korporativna nekultura
Zbog nerazvijenog korporativnog upravljanja, koje, između ostalog, podrazumeva obavezu emitenta da redovno informiše vlasnike i investicionu javnost o poslovanju firme, ali i o svemu što bi moglo da utiče na investicionu odluku, akcionari i kupci na Beogradskoj berzi su prinuđeni da se često oslanjaju na bajate podatke iz Prospekta, informacije iz medija i na glasine, kao i na insajderske vesti iz firmi.
Međutim, naš sagovornik veruje da više nema mnogo akcija čija tržišna vrednost je potcenjena, tako da uvek postoji opasnost da se, nakon usvajanja godišnjih izveštaja, ili posle kupovine na osnovu neformalnih saznanja o navodnoj isplativosti ulaganja pokaže da su robu kupili po nerealno visokoj ceni. Ipak, veliki broj investitora se oslanja na kockarsku sreću, u uverenju da je u berzanskoj kockarnici cena većine hartija još ispod realne i da je neminovno njihovo poskupljenje, a time i dobit.
To uverenje, barem do sada, pokazalo se opravdanim u velikom broju slučajeva, tako da su ulagači i vlasnici akcija uglavnom profitirali, ali je pitanje dokle se mogu oslanjati na ćoravu sreću, u uslovima u kojima je korporativno upravljanje nerazvijeno, zvanično berzansko tržište, odnosno listing još nije proradio, a rejting kompanija ne postoji, jer nema ni rejting organizacija, upozorava naš sagovornik.
