Бугарски ратни злочини у окупираној Србији 1915-1918

Ви вјероватно не знате ни 1% из односа Срба и Бугара у историји. Код вас је све црно-бијело. Ствар је што су потенцитани бугарски злочини и у рату и посље рата док су у Београду крили злочине своје браће како онда, тако и дан данас.
Malo manje lupanja. Kakvi crni “srpski zločini nad Bugarima”? Kome je u Dimitrovgradu i Bosilegradu dlaka s glave falila samo zato što je Bugarin? Inače, to što je neko Srbin je Protogerovu bio dovoljan povod da naredi klanje, ne streljanje, nego baš bajonetima.
 
Радили су глупости и ограничене злочине док су ови ишли да затру буквално све српско (знадемо како је прошла Мачва и Подриње).
Да су Хрвати (и Бошњаци) имали моћи као Бугари, слабо би ми ође овако причали.
Ne lupaj gluposti, Bugari su bili neuporedivo okrutniji i primitivniji od zvanične Austro-ugarske. Tek su ih Pavelićevi pretekli, a u Šapcu i Mačvi su ubijali upravo prethodnici ustaša, frankovci.
 
Ne lupaj gluposti, Bugari su bili neuporedivo okrutniji i primitivniji
то је заједничка срамота хурвата, булгара, али и шиптара - једна азијатска окрутност и примитивизам изникла из подлости и кукавичлука
 
Ви вјероватно не знате ни 1% из односа Срба и Бугара у историји. Код вас је све црно-бијело. Ствар је што су потенцитани бугарски злочини и у рату и посље рата док су у Београду крили злочине своје браће како онда, тако и дан данас.
Nije istina i nije nikada bilo crno,ni belo.Bilo je saradnje medju Srbima i Bugarima,kada su oterali turke sa Balkana,ali su zato okrenuli curak,kada je srpska vojska morala da se povuce preko Albanije i pridruzili se Austro-Ugarima i svabama i ubijali stace,decu,a sve zensko silovali.To je dokazano i nemoj pricati sta bi bilo kada bi bilo.
 
1
Cада је прошло четрнаест година од победе Силама Антанте у Првом светском рату. Повучене су нове границе без обзира на етничку припадност становништва у великим деловима Европе. Закључен је низ уговора о поштовању права етничких мањина, чија је судбина да буду под влашћу држава победница. Година је 1933. - велики француски писац и јавна личност, велики пријатељ српског народа, негован и уверен у идеале слободе, једнакости и братства, креће на турнеју по Балкану да би својим очима видео остварене идеале Републике Француске.
Једна од станица Хенрија Позија је Софија. У то време се увелико причало да се Краљевина СХС спрема да окупира Бугарску. Позеј шета поред цркве Свете Софије и гроба Ивана Вазова. Један старији човек, православни свештеник, изненада га зауставља и показује на гроб народног песника.

„Ако ово ураде, господине, само камење, кости наших мртвих синова, дићи ће се да их отера!

Путовање господина Позија суочиће га са правом ситуацијом на Балкану, уздрмати до темеља његове идеје о нечовечности и безакоњу и навести га да напише застрашујућу причу о судбини Бугара под српском влашћу у Македонији – „Рат се враћа“. Идеали Француске републике, за коју су се, према његовим речима, Срби и Французи борили током година Првог светског рата, испоставили су се као илузија.

У име историјске истине, сматрамо да је у реду да широк круг Бугара дотакне болом испуњене странице ове књиге, која је заувек запечатила патњу оних који су убијани, силовани, осакаћени, мучени и понижавани, само јер су били Бугари.

Срби су у Великом рату стали на страну Антанте. Ова чињеница их чини изузетно одлучним у одређивању нових граница. Тако Србија схвата своју победу. Граница се пролази кроз села, са једне стране улице су куће у Србији, са друге - у Бугарској. Граница се пролази чак и кроз куће - једна соба у Србији, друга - у Бугарској. Граница се пролази чак и кроз гробове - један део у Србији, други - у Бугарској. Али ни ово није довољно – страх Срба од Бугарске је толики да је трудом бугарског становништва подигнута огромна жичана ограда, а иза ограде – бункери, митраљеска гнезда, стубови, вучје јаме. Вукове јаме се такође копају директно у гробове. Бугарске мајке у црним марамама клече испред ограде да се помоле за душе своје деце.
 
2
Породице остају раздвојене - дете од мајке, брат од сестре, мушкарац од жене. Срби пуцају „у месо“ сваком ко приђе огради. У августу 1931. дванаестогодишња бугарска девојчица отишла је у жичану мрежу да махне мајци – њени родитељи су побегли у Бугарску шест година раније. Док девојчица радосно поздравља мајку, српски митраљез је убија на лицу места. Дететово тело је остављено четири дана на 40 степени, нико се не усуђује да оде да га хришћански сахрани.

Анри Пози се у Софији састао са доктором Константином Станишевим, председником Националног комитета Савеза македонских добротворних братстава, који је Француза обавестио о следећим догађајима:
„У Сушици, брду између Скопља и Велеса, Рајна Недева, Мијана Танева, Викторија Андреева, Васа Митрева одбијају да открију где су њихови људи побегли и тукли су их српски стражари, а делове тела полили су гасом и запалили. Миладина Тачева, 16-годишња девојка из села Добрево, осуђена је због певања бугарске песме. Свукли су је до гола и бичевали, а потом силовали седам српских стражара. У Качанику је претучен и разапет Ефтим Атанасов, оптужен за скривање оперативаца ВМРО. У Јастремнику су Константин Дамјанов, Иван Ангелов, Георги Стојчев, Илинка Иванчева, Мита Димитриева, Мирса Велинова претучени на смрт пред свим својим мештанима након што су оптужени да су помагали ВМРО. То се дешава у присуству зликовца Жике Лазића, тада начелника Јавне безбедности Вардарске бановине, па због својих „заслуга” постао министар унутрашњих послова Краљевине.

И завршава се следећим тужним, реторичким питањем:

„Како би ваша француска јавност назвала таква дела да су почињена током немачке окупације Алзаса и Лорене?
 
3
Чињенице које је изнео др Станишев потврдили су очевици током турнеје Француза по Македонији. На територији данашње Македоније Пози је путовао и стекао из прве руке утиске о управи Вардарске бановине, како се звао овај део Краљевине СХС. Потпуно свесни бугарског карактера становништва у округу, Срби су послали своје најбруталније администраторе и полицајце. У околини је концентрисана значајна војна сила, упућено је српско свештенство. Уништена су и вређана војна гробља бугарских војника, затворене су бугарске школе, избрисани су натписи на бугарском у црквама, протерано бугарско свештенство, уништено је велико материјално и културно богатство.

Бугарски језик је забрањен под претњом најстроже казне. Бугари не смеју да носе њихова имена – принуђени су да својим презименима додају српске наставке.

Анри Пози такође описује следећи инцидент у Битољу. Центром града, шета се када чује повике и вриску из оближње школе. Налази се стотинак метара од полицијске станице у граду. Шест дечака је везано за клупе, а учитељи српског их шутирају и туку конопцем. Дечаци плачу од болова, а учитељи вичу:

- Прљави Бугарин! македонска свиња! Ја ћу те научити српски!

У другом случају, девојчица је оптужена да је са другарицом разговарала на бугарском и тучена је док јој леђа и ноге нису биле прекривене ранама. Његови родитељи су упозорени да ће им, ако њихово дете изостане из школе, казна бити поновљена. Ево речи оца ове девојчице Посеи:

„Господине, видели сте како се понашају према нашој деци. Шта раде деци, раде свима. Македонка која уђе у полицијску станицу или жандарм дочека се као проститутка; македонски трговац, који позајмљује српском чиновнику, никада не прима свој новац, а ако оглашава своје потраживање, унапред је упропашћен; наши сељаци се савијају под теретом пореза, а ако закасне и један дан да их плате, избачени су на улицу."

Можда најшокантнији део Позијевог извештаја је да неки од српских полицајаца и жандарма стационираних у Македонији нису ожењени. Многи Бугари су се придружили ВМРО-у и њихове жене су неудате. Срби једноставно воле слободне Бугарке, а када одговоре да су већ удате, српски свештеници им саопштавају да су већ разведене. Онда почну да их туку док не пристану да се удају за Србе.
 
4
Српске власти су наишле на храбар отпор ВМРО. Под вођством Тодора Александрова и Ивана (Ванча) Михаилова, организација је постала бранилац Бугара у Македонији.Четови су се шуљали кроз жичану ограду, вршили нападе и атентате, борили се против бројних српских снага. Атентатори врше нападе и убијају мучитеље бугарског народа – довољно је поменути Мару Бунева, која је 13. јануара 1928. године на Каменом мосту у Скопљу стрељала српског тужиоца Велимира Прелића,за атентат на Жику Лазића, кога је упуцао Иван Момчилов у Лазићевој канцеларији у Београду 13. јула исте године. Многи бугарски четници су погинули у борби. Заробљени се муче на најокрутнији начин и убијају без суђења и казне.

„Вар Ретурнс“ садржи следеће речи правог Европљанина:

„И изјављујем, ја, Француз који дубоко воли Србију и који је то довољно доказао у току двадесет година – изјављујем са осећањем да мој суд изражава много мање него што заиста јесте, да људи који данас представљају у Македонији , садашњи господари Југославије, који су чиновници, судије, свештеници или полицајци, мрље своју државу“.

И још:

„Материјално и морално поробљени су потлачени, опљачкани, мучени ван сваке маште. Нема могућности да траже правду, нема помоћи, нема покровитељства за било кога, без обзира на друштвени положај, пол, године. У Македонији конфискују, затварају, муче, убијају легално, систематски, мирно, сурово“.

„Ратни повратак” је објављен 1934. године, у Европи је излазио и под називом „Црна рука над Европом”. Због своје књиге Анри Пози је пред српским судом осуђен на 20 година затвора. Књига је ледени туш за сваког нормалног човека, без обзира на националну припадност. Крв у жилама се леди и коса се диже док се чита. Поклон мученицима Бугарске у Македонији.
 
1
Cада је прошло четрнаест година од победе Силама Антанте у Првом светском рату. Повучене су нове границе без обзира на етничку припадност становништва у великим деловима Европе. Закључен је низ уговора о поштовању права етничких мањина, чија је судбина да буду под влашћу држава победница. Година је 1933. - велики француски писац и јавна личност, велики пријатељ српског народа, негован и уверен у идеале слободе, једнакости и братства, креће на турнеју по Балкану да би својим очима видео остварене идеале Републике Француске.
Једна од станица Хенрија Позија је Софија. У то време се увелико причало да се Краљевина СХС спрема да окупира Бугарску. Позеј шета поред цркве Свете Софије и гроба Ивана Вазова. Један старији човек, православни свештеник, изненада га зауставља и показује на гроб народног песника.

„Ако ово ураде, господине, само камење, кости наших мртвих синова, дићи ће се да их отера!

Путовање господина Позија суочиће га са правом ситуацијом на Балкану, уздрмати до темеља његове идеје о нечовечности и безакоњу и навести га да напише застрашујућу причу о судбини Бугара под српском влашћу у Македонији – „Рат се враћа“. Идеали Француске републике, за коју су се, према његовим речима, Срби и Французи борили током година Првог светског рата, испоставили су се као илузија.

У име историјске истине, сматрамо да је у реду да широк круг Бугара дотакне болом испуњене странице ове књиге, која је заувек запечатила патњу оних који су убијани, силовани, осакаћени, мучени и понижавани, само јер су били Бугари.

Срби су у Великом рату стали на страну Антанте. Ова чињеница их чини изузетно одлучним у одређивању нових граница. Тако Србија схвата своју победу. Граница се пролази кроз села, са једне стране улице су куће у Србији, са друге - у Бугарској. Граница се пролази чак и кроз куће - једна соба у Србији, друга - у Бугарској. Граница се пролази чак и кроз гробове - један део у Србији, други - у Бугарској. Али ни ово није довољно – страх Срба од Бугарске је толики да је трудом бугарског становништва подигнута огромна жичана ограда, а иза ограде – бункери, митраљеска гнезда, стубови, вучје јаме. Вукове јаме се такође копају директно у гробове. Бугарске мајке у црним марамама клече испред ограде да се помоле за душе своје деце.
Извор текста колега?
 
Дакле једна великобугарска будалаштина Стојана Тачева који се у једном сегменту позива на Анри Позија.
Да није нормалан види се и по томе што краља Александра назива терористом.

Иначе сам Пози је био наводно члан француске и енглеске обавештајне службе за шта не постоје докази али се мешао у политичка дешавања на Балкану и шире, па је тако објавио неке тајне протоколе због чега је укорен од стране француске владе.Његове тезе о почетку првог светског рата као и о стању у Југославији после њега, што износи у својој књизи "Рат се враћа" или како се код нас назива "Црна рука изнад Европе" коју је написао тридесетих година прошлог века, су побијене као политиканстке и неаргументоване и као такве наодрживе.Националних сукоба у Југославији је било да будем јасан, али узроци нису они које је он навео, а он наводи искључиво великосрпску хегемонију као разлог, познато већ из комунистичке реторике тога тоба.То је све преузео како каже од српског емигранта Војислава Петровића, бившег аташеа у Лондону и противника политике краља Александра због кога је како мисли и напустио земљу.
Untitled.jpg

https://www.docdroid.net/Z2jApta/henri-pozzi-black-hand-over-europe-pdf
У Француској је игнорисан, а његова књига је забрањена у Чехословачкој, Румунији и Југославији.Он је Србе, Румуне и Чехе оптуживао за империјализам, залагао се за распад поменутих земаља као продукте неправедног Версајског уговора што ће довести до новог рата.Преноси тезу да Краљевина СХС, иако се тада није тако ни звала, хоће да окупира Бугарску.Све је то сазнао од Бугара када је посетио Софију и још много тога од широке лепезе њихове пропаганде како би на сваки начин поправили своју позицију понижених злочинаца који су изгубили предходни рат.Наводно је знао и да ће краљ Александар бити убијен, што није тешко замислити јер је и контактирао са вмровцима и пробугарским елементима у Југославији.
Све у свему причам ти причу зарад неких политичких поена које није добио и зато је скрајнут потпуно још тада.
 
Дакле једна великобугарска будалаштина Стојана Тачева који се у једном сегменту позива на Анри Позија.
Да није нормалан види се и по томе што краља Александра назива терористом.

Иначе сам Пози је био наводно члан француске и енглеске обавештајне службе за шта не постоје докази али се мешао у политичка дешавања на Балкану и шире, па је тако објавио неке тајне протоколе због чега је укорен од стране француске владе.Његове тезе о почетку првог светског рата као и о стању у Југославији после њега, што износи у својој књизи "Рат се враћа" или како се код нас назива "Црна рука изнад Европе" коју је написао тридесетих година прошлог века, су побијене као политиканстке и неаргументоване и као такве наодрживе.Националних сукоба у Југославији је било да будем јасан, али узроци нису они које је он навео, а он наводи искључиво великосрпску хегемонију као разлог, познато већ из комунистичке реторике тога тоба.То је све преузео како каже од српског емигранта Војислава Петровића, бившег аташеа у Лондону и противника политике краља Александра због кога је како мисли и напустио земљу.
Pogledajte prilog 1439416
https://www.docdroid.net/Z2jApta/henri-pozzi-black-hand-over-europe-pdf
У Француској је игнорисан, а његова књига је забрањена у Чехословачкој, Румунији и Југославији.Он је Србе, Румуне и Чехе оптуживао за империјализам, залагао се за распад поменутих земаља као продукте неправедног Версајског уговора што ће довести до новог рата.Преноси тезу да Краљевина СХС, иако се тада није тако ни звала, хоће да окупира Бугарску.Све је то сазнао од Бугара када је посетио Софију и још много тога од широке лепезе њихове пропаганде како би на сваки начин поправили своју позицију понижених злочинаца који су изгубили предходни рат.Наводно је знао и да ће краљ Александар бити убијен, што није тешко замислити јер је и контактирао са вмровцима и пробугарским елементима у Југославији.
Све у свему причам ти причу зарад неких политичких поена које није добио и зато је скрајнут потпуно још тада.
Наравно да нас опет ниси изненадио. У свом омиљеном стилу узмеш неки фантомски чланак са интернета и представиш га као побијање дотичне књиге коју ниси ни прочитао.
Да си прочитао било шта из књиге, схватио би да је Пози био један од аутора Тријанонског споразума о подели Краљевине Угарске. Дакле, ако је неко био упућен у ствари у то време, то је био он. Сама чињеница да је Пози говорио о пансрбизму и војно-политичком савезу Француске и Србије не значи да је његово мишљење оповргнуто. Чешка је била у Малој Антанти и као таква је била савезник Србије. Како књига може бити забрањена у Чехословачкој када никада није преведена на чешки, немачки или мађарски - три језика која су се у то време говорила у Чехословачкој?
 
Poslednja izmena:
Наравно да нас опет ниси изненадио. У свом омиљеном стилу узмеш неки фантомски чланак са интернета и представиш га као побијање дотичне књиге коју ниси ни прочитао.
Да си прочитао било шта из књиге, схватио би да је Пози био један од аутора Тријанонског споразума о подели Краљевине Угарске. Дакле, ако је неко био упућен у ствари у то време, то је био он. Сама чињеница да је Пози говорио о пансрбизму и војно-политичком савезу Француске и Србије не значи да је његово мишљење оповргнуто. Чешка је била у Малој Антанти и као таква је била савезник Србије. Како књига може бити забрањена у Чехословачкој када никада није преведена на чешки, немачки или мађарски - три језика која су се у то време говорила у Чехословачкој?
Када би ти читао шта се поставља било би нам свима много боље.
 
Када би ти читао шта се поставља било би нам свима много боље.

Да, наравно, најављујеш да су његове тезе (па то нису никакве тезе - он говори о састанцима и стварним догађајима) побијене, али не кажеш од кога. Онда као доказ постављаш неки извод из анонимног текста, у коме се тврди да је Пози скоро све преписао од Петровића, а оно што је Петровић написао само је плод његове маште.

у својој књизи "Рат се враћа" или како се код нас назива "Црна рука изнад Европе" коју је написао тридесетих година прошлог века, су побијене као политиканстке и неаргументоване и као такве наодрживе
 
Да, наравно, најављујеш да су његове тезе (па то нису никакве тезе - он говори о састанцима и стварним догађајима) побијене, али не кажеш од кога. Онда као доказ постављаш неки извод из анонимног текста, у коме се тврди да је Пози скоро све преписао од Петровића, а оно што је Петровић написао само је плод његове маште.
Па пише нико и не каже да не пише али има ли смисла то писање, на основу чега је настало, и Хитлер је имао мишљење тада и Стаљин па, а ја сам ти рекао како је долазио до тих података, само што је то било мишљење мањине, и сами Французи су га изопштили још тада, као и земље настале на Версајском уговору Чешка, Румунија и Југославија које је оптужио замисли за империјализам, то његово мишљење су делили једино фашисти и нацисти у успону и можда комунисти али из других разлога.У том смислу је побијено јер и јесте политиканстко без већинског упоришта било где.Зато се ваљда и састајао са Трумбићем и вмровцима.
Нисам ни сумњао да ћеш да браниш једног опскурног лика са маргине друштва са ким се слажу само терористи и они који би да мењају насталу политичку слику Европе што ће довести до новог рата, ту је био у праву.

И замисли таквог лика забранили и нису му превели књиге на језике поменутих земаља, баш ме чуди.

Каквог анонимног текста, дао сам ти текст његове књиге као и мишљење издавача.

Наводи и податак да су страни туристи могли за 10 динара да обиђу скупштину и место где је Стјепан Радић убијен замисли, на страну што Радић није ту убијен него његове партијске колеге, а он преминуо у Загребу у болници после три месеца.
А краљ Александар увео диктатуру после тога да спаси земљу и интегрално југословенство а не великосрпству идеологију којом се Пози размеће.
 
Па пише нико и не каже да не пише али има ли смисла то писање, на основу чега је настало, и Хитлер је имао мишљење тада и Стаљин па, а ја сам ти рекао како је долазио до тих података, само што је то било мишљење мањине, и сами Французи су га изопштили још тада, као и земље настале на Версајском уговору Чешка, Румунија и Југославија које је оптужио замисли за империјализам, то његово мишљење су делили једино фашисти и нацисти у успону и можда комунисти али из других разлога.У том смислу је побијено јер и јесте политиканстко без већинског упоришта било где.Зато се ваљда и састајао са Трумбићем и вмровцима.
Нисам ни сумњао да ћеш да браниш једног опскурног лика са маргине друштва са ким се слажу само терористи и они који би да мењају насталу политичку слику Европе што ће довести до новог рата, ту је био у праву.

И замисли таквог лика забранили и нису му превели књиге на језике поменутих земаља, баш ме чуди.

Каквог анонимног текста, дао сам ти текст његове књиге као и мишљење издавача.

Наводи и податак да су страни туристи могли за 10 динара да обиђу скупштину и место где је Стјепан Радић убијен замисли, на страну што Радић није ту убијен него његове партијске колеге, а он преминуо у Загребу у болници после три месеца.
А краљ Александар увео диктатуру после тога да спаси земљу и интегрално југословенство а не великосрпству идеологију којом се Пози размеће.
Па то што су тада тако мислили не значи да је данас теза одбачена. Сам Пози је написао неке заиста тачне ствари. То што користиш анонимне изворе као цитате једноставно доказује да си плагијатор мишљења - најгоре је што немаш своје, jep апсолутно не поседујеш минимум потребан за критичко мишљење.
 
Па то што су тада тако мислили не значи да је данас теза одбачена. Сам Пози је написао неке заиста тачне ствари. То што користиш анонимне изворе као цитате једноставно доказује да си плагијатор мишљења - најгоре је што немаш своје, jep апсолутно не поседујеш минимум потребан за критичко мишљење.
Шта то није одбачено од тога то је писао?
Какве анонимне изворе све ти је потписано!
Види, мишљење се формира према неким изворима, с обзиром да ја нисам живео у то доба и нисам савременик тих догађаја, другачије не можеш чак и да хоћеш, е сада што си ти селективан и затвован бугарашком пропагандом је већ друга ствар која штети само твом расуђивању.
Ти причаш о критичком мишљењу, о земљо отвори се.....
 
Настављаш да се понашаш као будала – рекао сам ти да књига не износи никакве тезе и постулате – то су својеврсни мемоари Позија из његовог времена на Балкану и његових сусрета са српским представницима.
Или можда мислиш да је концепт Велике Србије или пансрбизма већ одбачен? – није – уверавам те – све док има таквих као што си ти – теза никада неће бити одбачена.
Наравно да су својеврсни мемоари видиш да пише са ким се срео и са ким је разговарао, своје ставове о свему и свачему, међутим то не одсликава праву слику конкретно о Југославији.
Концепт Велике Србије није био проблем Југославије између два рата као што наводи, дакле такви ставови су комплет одбачени осим код данашњих усташоида у вмроваца очигледно, који би правдају своје злочине у другом светском рату а и раније.
Цитат који си поставио није из књиге (линк који си дао) и нема аутора. Не знам како се ово зове осим анонимног текста са интернета. То показује твоју потпуну збуњеност у глави. Jош један пут показујеш да си на овом форуму због недостатка другог занимања - а најгоре је што ти и са тим иде јако лоше.

---------------------------------------------------------------------------

Pogledajte prilog 1440666
Јеси ти слеп, поставио сам ти његову књигу са напоменом издавача на крају који је објавио тај његов рад, енглеско издање, ту се налази тај цитат, уз прилоге у виду она два протокола везана за формирање Мале Антанте, као и предговор енглеском издању који је сам написао, а где се између осталом може прочитати и ово:
Screenshot 2023-11-03 at 23-09-14 Henri-Pozzi-Black-Hand-Over-Europe.pdf.png

"Што се тиче убиства краља Александра, припремали су га хрватски родољуби."
За њега су усташе хрватски родољуби а не окореле убице.

Па још такав какав је измишља даље:
Screenshot 2023-11-03 at 23-12-27 Henri-Pozzi-Black-Hand-Over-Europe.pdf.png

некакве претензије, и то не Југославије него пансрпског елемента у њој, према Венецији, Истри, Ријеци, и анексији Бугарске, Албаније и дела Аустрије - Корушка.
Овај је луђи и од тебе, није ни чудо што су га игнорисали и сматрали за будалу, тако да је и остао на овом једном политичком панфлету.

Али је у праву када каже да је мало људи са таквим мишљењем.
"We few who understand, in this Europe so sorely tried by the ravages of war and the horrors of an unjust peace, we
turn to England asking: "Has the time come for you to declare yourself?"
 
Наравно да нас опет ниси изненадио. У свом омиљеном стилу узмеш неки фантомски чланак са интернета и представиш га као побијање дотичне књиге коју ниси ни прочитао.
Да си прочитао било шта из књиге, схватио би да је Пози био један од аутора Тријанонског споразума о подели Краљевине Угарске. Дакле, ако је неко био упућен у ствари у то време, то је био он. Сама чињеница да је Пози говорио о пансрбизму и војно-политичком савезу Француске и Србије не значи да је његово мишљење оповргнуто. Чешка је била у Малој Антанти и као таква је била савезник Србије. Како књига може бити забрањена у Чехословачкој када никада није преведена на чешки, немачки или мађарски - три језика која су се у то време говорила у Чехословачкој?
Izvor na koji se pozivaš je bio običan špijun i politički bukač:

Henri Pozzi (1879–1946) was a French lawyer, politician, diplomat and author who worked for the French and British secret services in the Balkans and Eastern Europe.

Pozzi was born in Bergerac. His father was French and his mother was English. During World War I, he directed Agence des Balkans et d'Orient, a Paris-based news bureau.[1][2][3] In 1919–1921, Pozzi was the mayor of Soisy-sous-Montmorency
 
3
Чињенице које је изнео др Станишев потврдили су очевици током турнеје Француза по Македонији. На територији данашње Македоније Пози је путовао и стекао из прве руке утиске о управи Вардарске бановине, како се звао овај део Краљевине СХС. Потпуно свесни бугарског карактера становништва у округу, Срби су послали своје најбруталније администраторе и полицајце. У околини је концентрисана значајна војна сила, упућено је српско свештенство. Уништена су и вређана војна гробља бугарских војника, затворене су бугарске школе, избрисани су натписи на бугарском у црквама, протерано бугарско свештенство, уништено је велико материјално и културно богатство.

Бугарски језик је забрањен под претњом најстроже казне. Бугари не смеју да носе њихова имена – принуђени су да својим презименима додају српске наставке.

Анри Пози такође описује следећи инцидент у Битољу. Центром града, шета се када чује повике и вриску из оближње школе. Налази се стотинак метара од полицијске станице у граду. Шест дечака је везано за клупе, а учитељи српског их шутирају и туку конопцем. Дечаци плачу од болова, а учитељи вичу:

- Прљави Бугарин! македонска свиња! Ја ћу те научити српски!

У другом случају, девојчица је оптужена да је са другарицом разговарала на бугарском и тучена је док јој леђа и ноге нису биле прекривене ранама. Његови родитељи су упозорени да ће им, ако њихово дете изостане из школе, казна бити поновљена. Ево речи оца ове девојчице Посеи:

„Господине, видели сте како се понашају према нашој деци. Шта раде деци, раде свима. Македонка која уђе у полицијску станицу или жандарм дочека се као проститутка; македонски трговац, који позајмљује српском чиновнику, никада не прима свој новац, а ако оглашава своје потраживање, унапред је упропашћен; наши сељаци се савијају под теретом пореза, а ако закасне и један дан да их плате, избачени су на улицу."

Можда најшокантнији део Позијевог извештаја је да неки од српских полицајаца и жандарма стационираних у Македонији нису ожењени. Многи Бугари су се придружили ВМРО-у и њихове жене су неудате. Срби једноставно воле слободне Бугарке, а када одговоре да су већ удате, српски свештеници им саопштавају да су већ разведене. Онда почну да их туку док не пристану да се удају за Србе.
Neshvatljivo je kolio u svojoj primitivnoj propagandi napadate Srbe za ono što ste upravo vi Bugari radili drugima - upravo vi ste poznati po sistematskim silovanjima, a po tome su vas posebno zapamtili i Albanci u Makedoniji.
 

Back
Top